Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona.

Hvala.

I ova sednica pokazuje, kao i sve održane u ovoj godini i preko 80% zakona iz prošle godine i prethodnih godina, potrebu za donošenje ovog zakona. Mi danas, do sada, na predlogu dnevnog reda imamo četiri zakona koja su došla u Skupštinu Srbije po hitnom postupku, kao što je i jedini zakon na prošloj sednici bio po hitnom postupku i svi drugi zakoni usvojeni ove godine.

Suština ovoga zakona je da se sa tom praksom prestane, da ne može jedna rečenica da je neophodno da se zakon donese po hitnom postupku da bi se sprečile štetne posledice, a bez da se navede koje su to štetne posledice, da se onemogući da takav zakon dođe u Skupštinu po hitnom postupku bez javne rasprave, da bude usvojen po hitnom postupku, tako da poslanici nemaju dovoljno vremena da se spreme za diskusiju, da nemaju dovoljno vremena da kvalitetno intervenišu amandmanima na te zakone i da, na kraju krajeva, građani nemaju dovoljno vremena da se upoznaju sa zakonskim rešenjima, jer u svakom od tih zakona stoji, da umesto propisanih Ustavom osam dana od dana stupanja na snagu, taj dan bude sledeći dan po usvajanju.

To je manir ove Vlade i ove vlasti. To traje već pet godina i svake godine je ta statistika sve lošija i lošija i očigledno da će i ova godina napraviti novi rekord po procentu broja zakona koje Skupština usvaja po hitnom postupku.

Nemam nikakvu dilemu da ova vladajuća većina ovaj predlog zakona nikada neće prihvatiti da stavi na dnevni red, a kamoli da ga usvoji, ali je moja obaveza da kroz ova tri minuta predstavim građanima da postoji druga politika, da postoji i drugačiji način viđenja rada parlamenta, da postoji način koji uvažava ulogu parlamenta koji nije ovde mesto gde treba zakoni samo da protrčavaju, da parlament mora dobro da prodiskutuje svaki zakon, da poslanici imaju dovoljno vremena da se za tu diskusiju spreme, a pogotovu da posle prate primenu tog zakona.

Ono što najviše nedostaje ovom parlamentu je ta kontrolna uloga. Mi ovde ne raspravljamo ni o jednom izveštaju koji dolazi od nezavisnih tela, odbori se ne sastaju jer najčešće nema tromesečnih izveštaja o radu i sve su to pokazatelji da se u Srbiji ustoličuje jedna autoritativna vlast, a to vidimo i ovih poslednjih mesec i po dana kada imamo dve najvažnije funkcije u jednom čoveku.

Hvala.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Hvala.

Ovaj zakon više od godinu i po dana je u skupštinskoj proceduri i naša namera je bila da se usvajanjem ovog zakona poreska stopa, kojom se opterećuje hrana za bebe, sa opšte poreske stope koja iznosi 20% oporezuje po posebnoj poreskoj stopi od 10%.

Kada smo imali prilike da dajemo amandmane na Vladine predloge zakona o izmenama Zakona o PDV-u, govorimo nešto na ovu temu i eventualno dobijemo odgovor od strane ministra, nije bilo protivljenja. Bila je jedna skepsa da ova mera ne bi dovela do smanjenja cena hrane za bebe zato što su, je li, trgovci valjda neodgovorni i ne bi smanjili u maloprodaji cenu proizvoda za ovo umanjenje poreza za dodatu vrednost, kao i da bi bilo jako teško sprečiti zloupotrebe.

Naravno, mi smatramo da to nije puna istina i da je, nažalost, istina jedan tragičan odnos koji Vlada Republike Srbije ima prema budućnosti Srbije i činjenici da je u Srbiji godinama negativna stopa priraštaja i da je ta stopa iz godine u godinu sve veća. Očigledno da Vlada u svojoj politici nema nameru da nešto promeni i da nešto uradi po ovom planu, jer da ima, nešto bi uradila, da li bi to bilo usvajanje nekog rešenja sličnog ovom, da li bi to bilo konačno usvajanje zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a o tome ću govoriti nešto kasnije, da li bi to bila neka druga mera. Ništa od toga nije mera i namera ove Vlade. Dolazi se sa polovičnim rešenjima, pa je tako prošle godine doneto rešenje da se ukine povraćaj PDV-a koji je onda odložen do usvajanja novog zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, koji je najavljen za prvu polovinu ove godine. Ta polovina polako ističe, zakona nema i očigledno je da ga neće ni biti.

Očigledno je da ljudi najodgovorniji u Vladi za ovo pitanje misle da vremena ima ili se bave nečim drugim, važnije su im njihove fotelje i mesta na kojima se nalaze nego problem koji imamo i da nekog rešenja neće biti. Pozivam vas da stavite na dnevni red ovaj zakon, da ga usvojimo i da pošaljemo Vladi poruku da mislimo drugačije od njih.

Hvala.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.

Ovo je jedan deo zakona, koji predlažemo, a koji je direktno vezan za brigu o budućim naraštajima Srbije. Ovaj Predlog zakona predviđa donošenje akcize za veštački zašećerena, zaslađena pića, kao jednu meru koju je Svetska zdravstvena organizacija, koja je proglasila epidemiju gojaznosti u svetu, predložila vladama širom sveta, kao jednu od mera u borbi protiv ove pojave.

Nažalost, naša Vlada ne misli očigledno da radi išta po tom planu. Iako su to uradile vlade Mađarske, Norveške, Meksika, Irske, SAD-a i brojnih drugih zemalja, Slovenije, kod nas Vlada nema nikakvu nameru i uopšte se ne određuje prema ovoj inicijativi. Naprotiv, Vlada ide i očigledno dobija podršku od onih koji su najveći proizvođači ovih pića i očigledno tamo ispunjava njihovu želju da ove mere koje, kažem, postoje u najvećem broju zemalja, oni na taj način pokušavaju da Vladu odvrate od toga da se i ona priključi ovoj akciji.

Zašto je ona važna? Brojke u Srbiji su poražavajuće. Iako je u svetu gojaznost kod dece povećana sa 2,6 na 4,9%, te brojke u Srbiji govore da je gojaznost povećana pet puta i negde piše da je svako četvrto, negde da je svako peto, negde da je svako treće dete danas gojazno. Kao glavni razlog je loša ishrana i preterano konzumiranje veštački zaslađenih pića.

Ono što je naša ideja jeste da se ovim zakonom uvede akciza od pet dinara po litri zaslađenih pića i da se stvori jedan fond od pet milijardi dinara koji bi trebao da omogući formiranje i izvršenje programa koji će deci, pre svega, omogućiti, upoznati ih sa značajem zdrave ishrane, koji će omogućiti više fizičke aktivnosti, koji će im u krajnjoj liniji omogućiti jedan zdrav obrok dnevno.

Mislimo da je ovo pravi odgovor koji Vlada Republike Srbije ima na ovu pojavu i žao nam je ako opet ne dobijemo podršku kolega poslanika.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Hvala.

Govorio sam malo o potrebi da se donese ovaj zakon koji nije menjan od 2011. godine, i ova Vlada, u svom maniru, već pet godina svaki put, da li posle nekih izbora, rekonstrukcije ili pre izbora, najavi da će ovaj problem i donošenje izmena i dopuna ili novog zakona biti u njenom fokusu. Ali, evo, pet godina nismo dočekali ni jedan jedini predlog vezan za ovu oblast. I ponovo je prebačena odgovornost na neku radnu grupu, famoznu, koja, navodno, radi na predlogu ovog zakona, negde od septembra meseca, ali nikakvih rezultata i predloga nema.

Ono što, nažalost, imamo su posledice jedne nebrige, posledice gde je Srbija danas na prvom mestu po riziku od siromaštva, 24,5% stanovnika Srbije je ugroženo od siromaštva. Svako treće dete živi u porodici koja je ugrožena od siromaštva. Samo 25% dece danas ostvaruje neko pravo iz oblasti dečije zaštite, iako je 2000. godine taj procenat bio preko 50%.

Rešenja koja predlažem u ovom zakonu, ni sama Vlada u odgovoru nije odbila, i nije ih prokomentarisala ni kao dobre, ni kao loše. Pozvala se ponovo na radnu grupu. Isti ministar, gospodin Vulin, koji je već tri godine na toj funkciji, stalno, iznova obećava rezultate rada radne grupe i Predlog zakona, ali, evo, ponavljam, tri godine su prošle, taj zakonski predlog nije pred nama.

Pozivam vas kolege poslanici da pokažete odgovornost da ovaj Predlog zakona stavimo na dnevni red, da pozovemo onda ministra Vulina i druge ministre iz Vlade, da dođu ovde. Ako ova rešenja nisu dovoljno dobra da usvojimo neka druga, ali da ih nateramo da se pozabave ovim problemom. Ukoliko to ne uradimo, ovi brojevi i ova statistika, o kojoj sam govorio na početku, biće samo još lošiji.

Ima još jedan podatak. Dakle, u Srbiji je najveći jaz između bogatih i siromašnih, ili podatak koji je ovih dana najaktuelniji u našoj javnosti, a to je da su prosečne zarade u Srbiji danas manje nego u dve trećine afričkih zemalja.

Verujem da to nije politika koju bi građani Srbije izabrali da imaju pravo da glasaju na fer i demokratskim izborima, ali hajde mi da pokažemo da smo odgovorni i da uradimo nešto za budućnost naše dece.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslednji predlog poslanika Marka Đurišića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice, okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu, u delu grada poznat kao Savamala 25. aprila 2016. godine.

Nažalost, ovo je poslednji predlog zato što ste zakazali sednicu dajući samo pola sata rok da se pripreme predlozi za izmenu i dopunu dnevnog reda, i nisu službe mogle da predlože i ostale zakone koje naša poslanička grupa predlaže na svakoj sednici.

Ovaj predlog zakona je već godinu dana u proceduri, i za tih godinu dana ni jedno od onih pitanja koje smo stavili u Predlog za formiranje anketnog odbora, nije dobio odgovor pred organima Republike Srbije, ni ko je odgovoran i ko je izvršio rušenje objekata u Savamali, ili ko je odgovoran i ko je izvršio bespravno, nezakonito, protivustavno privođenje građana u toj noći i otimanje njihove lične imovine. Ko je odgovoran za to što policija, te noći je imala naređenje da se ne odazove na pozive građana i ko je odgovoran što je na nekoliko sati suspendovana država Srbija? Ta sva pitanja, nažalost po državu Srbiju, pošto ne dobijaju odgovore, ne mogu da se dobiju odgovori pred državnim organima, imamo u medijima.

U maniru predsednika Vlade imamo, znamo, da su za to što se dešavalo odgovorni „kompletni idioti iz vrha gradske vlasti“ i ti kompletni idioti sve građane Srbije vuku za uši, već poslednjih godinu dana, ismevajući ih, nastavljajući da obavljaju svoje funkcije bez da odgovaraju za ono što su uradili 24, odnosno 25. aprila 2016. godine. Sramota je da mi okrećemo glavu od tog problema, u ovom sazivu, i da ne tražimo da državni organi konačno daju odgovor.

Naslađuje se ovde SNS kada sud presudi u koristi ministra Stefanovića, koji od strane jednih nedeljnih novina, je označen kao glavni fantom iz Savamale, a onda kukaju kada viši sud preinači tu sramnu presudu. Sve ovo očigledno, dok je ova vlast u Srbiji, neće dobiti odgovor, jer ako predsednik Vlade i budući predsednik Srbije nije do sada već bio pozvan da da svoj iskaz pred tužiocem, a on je rekao 8. juna da zna ko je odgovoran iz vrha gradske vlasti, ko su ti kompletni idioti, mislim da mi nemamo pravnu državu i da je ona sahranjena i srušena te noći.