Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo se sastali da na inicijativu najveće poslaničke grupe usvojimo izmene jednog zakona koji bi trebalo da bude najtrajniji, koji bi trebalo da bude organski zakon, a mi ga menjamo od Vlade do Vlade.
Sećate se verovatno moje polemike sa Vučićem prošli put oko ministarstva za ekologiju. Vučić je bio protiv, pa je još govorio – i mi kad smo bili u Vladi narodnog jedinstva, nismo imali to ministarstvo. A ja sam mu odgovorio – e, imali smo, Branislav Blažić je bio ministar, pa je još danas ponovio onaj govor koji je držao tamo kada je bio ministar.
Znači, treba nam ministarstvo ekologije. Treba. Ali, ozbiljna vlast gleda da uradi ozbiljne zakone, a ne zakone od danas do sutra. Sad nam treba nova kombinacija s koalicionim partnerima, pa ćemo malo to sad udesiti da tome prilagodimo. Treba organske zakone donositi kvalitetno, stručno. LJudi koji znaju taj posao moraju da rade na organskim zakonima. Ne koji imaju samo formalne kvalifikacije, nego koji zaista znaju tu materiju.
Zato mi, srpski radikali, nemamo ništa protiv da se uvede opet ministarstvo ekologije. Imali smo ga i u vreme naše Vlade, narodnog jedinstva, imali su ga i dosmanlije, ja mislim, u jednom ili dva perioda, vi ste ga ukinuli pa, evo, opet ga uvodite. Znači, malo došla pamet do glave. U redu je.
Ali ovo drugo što radite, ovo je meni neverovatno - da tražite osnivanje ministarstva za evropske integracije. Šta je ministarstvo? Ministarstvo je po definiciji najviši organ uprave u jednoj oblasti. Može kompletnom državnom upravom da upravlja samo jedan ministar. Dešavalo se to u nekim monarhijama. Znate zašto? Zato što je kralj bio potpuno van zakona. Kralj nije mogao da odgovara za svoje postupke ni kad su krivična dela, pa je kraljevske akte morao da potpisuje neki ministar i njegov potpis se zvao „premapotpis“. I ako već kralj ne može da odgovara, odgovara ministar.
Pošto se državna uprava granala, sistematski se povećavao broj ministarstava. Kraljevina Srbija je nekada imala četiri, pet, šest, sedam ministara. Mi sad stižemo do 18, a imali smo ih i više, i 23 ih je bilo u nekoj fazi, čini mi se. Ali, nije toliki problem u broju ministarstava, ako će ministarske poslove obavljati odgovorni ljudi i ako će ta ministarstva biti racionalno sazdana.
Nemoguće je da postoji ministarstvo za evropske integracije. Čime upravlja to ministarstvo? Koja je to uprava pod njegovom nadležnošću? Koje će to opšte pravne akte da donosi to ministarstvo? Kakav će upravni postupak da vodi to ministarstvo? S kim će voditi upravne sporove i po kojim pitanjima? To bi sve trebalo da se sagleda iz nadležnosti ministarstva. A evo, mi kad gledamo nadležnosti, kaže se da „obavlja to ministarstvo poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove koji se odnose na“.
Prvo, ministarstvo može da obavlja poslove samo iz državne uprave. Ministarstvo nije tu da obavlja stručne poslove. Stručne poslove ne obavljaju ni organi, stručne poslove obavljaju stručnjaci. I podrazumeva se da svako ministarstvo mora imati određene stručnjake koji će mu obavljati stručne poslove. Ne da se zapošljavaju sa partijske liste, nego po tome što su stručni i što znaju da urade neki posao.
Kaže se da se ti poslovi odnose na koordinaciju, praćenje, izveštavanje u vezi sa procesom pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji. To praćenje, to mogu novinari da rade, što da radi ministarstvo? Zašto ministarstvo nešto da prati? Postoji služba za praćenje a ne ministarstvo za praćenje. Kaže se – koordinaciju. Šta ono koordiniše? Predsednik Vlade, kao prvi među jednakima, on koordiniše, zajedno sa drugim ministrima i olakšava posao Vlade tako što će mnoge odluke biti usaglašene pre iznošenja na sednici Vlade. Mi smo imali nekad sednice Vlade po pet minuta, jer smo unapred sve usaglašavali. A nekad je to usaglašavanje bilo sa sabljama u rukama, pogotovo u Odboru koji sam ja vodio, u Odboru za privredu i finansije. Ostali su stenogrami. Neke sam ja i objavio i time se ponosim.
Sad, šta znači to praćenje? U ime koga oni prate i za koga prate? Izveštavanje. Koga će izveštavati? Da izveštavaju Vladu? Pa, sama Vlada obavlja taj posao.
Zatim, stručne poslove koji se odnose na koordinaciju pristupnih pregovora sa EU i radna tela osnovana za potrebe pregovora. Šta to znači? Ovo je jedna besmislica. Ako je reč o ovako važnim stvarima, to mora ministar inostranih poslova, to mora predsedik Vlade, to opet stručne službe treba da spremaju.
Poslednjih pet minuta ću govoriti protiv EU, pa me upozori, Majo, molim te, kad dođe to vreme.
Zatim, usmeravanje rada pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i davanje obaveznih instrukcija i uputstava, shodno politici Vlade. Dakle, ovde su pravni akti obavezne instrukcije i uputstva. Koje instrukcije? Koja uputstva? Jel to negde normirano? Hoće li biti normirano? Hoće li biti propisana sankcija ako se to ne ostvari? Ništa od toga nema.
Analitičku podršku u radu pregovaračkog tima. Pazite, analitiku treba da nam radi Republički zavod za statistiku i drugi stručni organi, a ne ministarstvo, ministarstvo se ne bavi analitikom.
Koordinaciju sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i rada zajedničkih tela osnovanih tim sporazumom. Rekoh već, koordinator je predsednik Vlade kao prvi među jednakima. Ne može to novo ministarstvo sad da zahvata nadležnosti drugih ministarstava, pa da i njih koordiniše. Nije ovo ministarstvo nad ministarstvima ili ministarstvo praćenja, pa da prati sve ministre i sva druga ministarstva.
Zatim, koordinaciju pripreme strateških dokumenata u vezi sa procesom pristupanja EU, koordinaciju pripreme strateških dokumenata. Strateška dokumenta, ako je zaista reč o nekim strateškim dokumentima, opet treba da rade stručnjaci, a ne ministarstvo. Ministru dajte stado ovaca da čuva ako zna, ako ne zna nikom ništa, ali ovo treba neko ko zna šta je strategija. Evo, upitajmo sve naše ministre, nijedan ne zna definiciju strategije, dajem glavu na panj. Do danas nisu znali, ako ih ne poduči Lazanski od večeras pa nadalje.
Koordinaciju pripreme i sprovođenja nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU. Ovo je do ludila dovedeno. Ako bi zaista ušli u EU, a nećemo nikad, ja vam garantujem svojom glavom da nećemo nikada, onda bi to opet radili stručnjaci pojedinih ministarstava iz oblasti prosvete, zdravstva, kulture, informisanja, socijalne politike, rudarstva, industrije, trgovine, turizma itd, a ne jedno centralno ministarstvo za sva pitanja.
Koordinaciju saradnje organa državne uprave sa Evropskom komisijom i drugim stručnim telima EU. Nema koordinacije saradnje državnih organa, organa državne uprave. Organ državne uprave ili sarađuje ili ne sarađuje i njegova saradnja može biti isključivo pod kontrolom Vlade kao takve. Pa, svaki ministar kada putuje u inostranstvo treba da podnese Vladi zahtev da mu odobri putovanje i da obrazloži zbog čega putuje. Imali smo tu praksu. Možda to kod vas sad nema. Mi smo jednog zamenika ministra smenili zato što je putovao bez konsultacija, i to ne konsultacija sa Vladom, nego ga poslao njegov ministar iz druge stranke, a nije se nama javio. I op, ode!
Kao i saradnju u procesu pridruživanja i pristupanja sa institucijama EU. Šta znači to saradnja? To ne znači ništa. Ova rečenica ovde, odnosno polurečenica ništa ne znači, apsolutno ništa. Zatim se nabraja institucijama EU, državama članicama, kandidatima i potencijalnim kandidatima.
Praćenje i podsticanje usklađivanja propisa Republike Srbije sa propisima i standardima EU i obaveštavanje EU i javnosti o tome. Javnost treba da obaveštavaju novinari. A šta oni imaju ovde da prate? Svako ministarstvo ima svoje zadatke, radi u okviru svojih nadležnosti i podnosi izveštaj Vladi. Bar bi trebalo da podnosi izveštaj Vladi.
Pomoć ministarstvima i posebnim organizacijama u usklađivanju propisa sa propisima EU. To treba advokatske kancelarije da daju takvu pomoć ili ovi notari, neko ko se stručno bavi tim poslom.
Uspostavljanje i razvoj sistema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova EU. Koji su to sistemi? Ako se i dobiju neke pare, a dobija se na kašičicu, dobijamo mnogo manje nego što nam otimaju. To opet treba svako ministarstvo u okviru svoje nadležnosti da odlučuje, a vi ovde suspendujete ministarstva.
Pripremu dokumenata kojima se definišu razvojni ciljevi i prioriteti za finansiranje iz strukturnih i kohezionih fondova EU. Pripremu dokumenata vrši ministarstvo? Valjda vrše stručni ljudi, nije to nadležnost ministarstva. Gde je ovde državna uprava, kao što imamo u Ministarstvu prosvete čitav niz državnih ustanova, osnovne škole, srednje škole, univerzitete, više škole i čitav niz drugih institucija? Ministarstvo upravlja time ako je reč o ustanovama u državnoj svojini, a može i da kontroliše rad svojim inspekcijama, a ovde nikakve inspekcije nisu predviđene. Jer, kad bi i bila ovde neka inspekcija, onda bi morala da se meša u poslove nekog već postojećeg ministarstva, kako se sprovodi npr. reforma školstva u skladu sa nekim nadzorima EU, pa bi trebalo samo ministarstvo da ispituje, a ne neko iznad tog ministarstva.
Majo, vodiš li računa?
Praćenje sprovođenja, vrednovanje i izveštavanje o sprovođenju programskih dokumenata finansiranih iz strukovnih i kohezionih fondova EU. I ovako još bezbroj do kraja, 20 minuta je malo da bi sve to i pročitao, a nigde mesa nema. Kažete nemate para za sarmu, neko vam kaže kupite trešnje, pa imate i meso i voće. Otvorite trešnju, nema crva. E, ovde nigde crva nema, jer jedini crv ovde nešto treba da radi. Oprskano sve? Evo, vidi se da je dobro, temeljito oprskano.
E sad, šta je ovde problem? U EU nikad nećemo ući. Ovo ministarstvo je jedna najobičnija glupost. Samo ćemo trošiti pare i samo će nas Vlada zamajavati kao prethodnih pet godina o svojim uspesima na evropskom putu i naredne četiri ili tri godine, ako je pre toga ne oborimo, dok narodu ne dosadi sama pričao o evropskom putu.
Dajte narodu hleba, a ne evropski put. Dajte narodu vratite ove penzije i delove plata koje ste oteli. Eno naša sekretarica u poslaničkoj grupi ima mesečnu platu 25.000 dinara za srednju stručnu spremu, a vi nam uvodite ministarstvo za evropske integracije.
Uostalom, Srbiji je već ponuđeno da uđe u razne oblike istočnoevropskih i evroazijskih integracija. Zvanično je to ponuđeno i Vučiću sad u Pekingu. Mi nemamo kud nego u te istočne integracije. Ove zapadne samo služe da nas do gole kože oderu. Oni otimaju više od dve milijarde evra što svake godine Srbija dobije samo bankovnih doznaka od radnika zaposlenih u inostranstvu, a koliko dođe iz novčanika u novčanik, koliko se daje rodbini i prijateljima to više ne može niko da realno sagleda. Oni koriste naše tržište, koriste to što nema carinskih dažbina i zasipaju nas stranom robom, stranom robom kojom se truju naša deca. Mi smo zabranili uzgoj svih genetski modifikovanih biljaka, ali nas oni zatrpavaju mesom koje je proizvedeno tako što je ishrana stoke organizovana na bazi genetski modifikovane soje ili neke druge hrane.
Sada je sa pitam ko je mogao ovako nešto da napiše. Nemojte, molim vas, malo smo ga ulepšavali, nemojte ništa da kažete što bi moglo da bude uvredljivo. Uspešno smo ga ulepšali. Vidite jednu stvar, ovo je pisao neko ko nema pojma o upravnom pravu, a potpisao neko ko je doktor pravnih nauka i docent upravnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ja ne krivim Aleksandra Martinovića, nije on kriv. Kriv je njegov profesor Dragan Milko, što on nije ozbiljne kriterijume primenjivao kada je vršio izbor u zvanje docenta. On je kriv. Jer bi možda u tom slučaju neko drugi došao ovde sa ozbiljnijim predlogom izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, a ne ovde da nas zamajava.