Zahvaljujem se gospođo Gojković.
Dakle, uspeli smo da dovedemo u Beograd najveće i najznačajnije svetske državnike, da praktično u Beogradu ujedinimo i zapad i istok, da ujedinimo ceo region, bili su prisutni lideri iz svih zemalja bivše Jugoslavije, i juče se pokazalo, po ko zna koji put, da je predsednik Republike Aleksandar Vučić da je Srbija, da su građani Srbije zaista u pravom smislu te reči stub stabilnosti, i političke i ekonomske i bezbednosne, na području zapadnog Balkana.
Zato želim da se zahvalim svim građanima Srbije na tome, jer su svojim glasovima na izborima koji su održani 2. aprila omogućili da Srbija, između ostalog, postane to što je danas, jedna moderna, uređena zemlja, zemlja koju poštuju svi u svetu, zemlja koja vodi suverenu i nezavisnu politiku i koja je zbog toga cenjena i u Moskvi, i u Vašingtonu, i u Briselu, i u Pekingu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, formalni predlagač ovog zakona sam ja, suštinski iza ovog predloga zakona stoje, pre svega poslanici koji su u Narodnu skupštinu izabrani sa izborne liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, njih 129, i naravno iza ovog Predloga zakona stoje i naši politički prijatelji i politički saveznici koji će glasati, ne samo za ovaj Predlog zakona, nego i za novu Vladu Republike Srbije na čelu sa gospođom Anom Brnabić, koja treba da bude izabrana tokom sledeće nedelje.
Ukratko ću izneti nekoliko osnovnih stvari vezanih za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Dve su najvažnije. Formira se novo ministarstvo, Ministarstvo zaštite životne sredine, koje do sada formalno nije postojalo, ali je postojalo kao jedan resor, odnosno kao jedan sektor u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Mislim da ne treba trošiti mnogo reči o tome koliko je zaštita životne sredine važna i koliko je važno da se Republika Srbija u punom kapacitetu uključi u ovu veoma važnu oblast.
Zaštita životne sredine je jedno od onih pitanja oko kojih postoji manje, više konsenzus između država, jedno od pitanja između kojih postoji konsenzus i na nivou međunarodne zajednice.
Životna sredina se danas štiti, kako nacionalnim zakonodavstvom, tako i brojnim međunarodnim konvencijama, a najveći broj tih konvencija je upravo ratifikovala Republika Srbija, i mi smo na taj način dali svoj doprinos kao država zaštiti životne sredine. Dali smo svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena, dali smo svoj doprinos svim onim poremećajima u prirodu koje je prouzrokovao čovek različitim svojim aktivnostima i delatnostima, a pre svega u oblasti industrije, a nažalost poremećaji u prirodi direktno, ili indirektno izazivaju i brojne negativne posledice kada su u pitanju životi i zdravlje ljudi.
Zbog toga je SNS smatrala da i te kako ima razloga da se formira posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine i da Srbija još aktivnije radi na planu zaštite životne sredine. Koliko je to bitno, govori i činjenica da klimatske promene se nažalost, odražavaju i na Republiku Srbiju, što ima negativne posledice na našu poljoprivredu, ali ima negativne posledice i za zdravlje ljudi.
Još jedan je razlog zašto smo smatrali da životnu sredinu treba izdvojiti u posebno ministarstvo, zato što je Ministarstvo poljoprivrede već samo po sebi dovoljno aktivno u oblasti poljoprivrede, tako da je zaštita životne sredine po prirodi stvari jedna oblast koja bi trebala da bude izuzeta iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, imajući u vidu brojne aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, brojne pozivne rezultate koje je Ministarstvo poljoprivrede postiglo u poslednjih nekoliko godine.
Dopustite mi da iznesem samo nekoliko osnovnih pokazatelja koji govore o tome da smo postigli značajne rezultate u ovom ministarstvu i da svaki budući ministar poljoprivrede imaće sasvim dovoljno posla da se bavi samo poljoprivredom, i da zbog toga životnu sredinu treba izdvojiti u poseban resor, odnosno da treba izabrati posebnog ministra koji će se baviti životnom sredinom.
Mi smo u poljoprivredi zatekli jedno veoma teško stanje. Brojni poljoprivredni kombinati su prodati po vrlo jeftinim cenama, uglavnom strancima posle 2000. godine, 2001, 2002. godine i dalje. Preko 100 hiljada radnika u prerađivačkom sektoru u oblasti poljoprivrede ostalo je bez posla. Stranci su nažalost, postali vlasnici velikih poljoprivrednih kompleksa u Republici Srbiji, a naša nekada veoma uspešna poljoprivredna preduzeća su ili uništena, ili su za mali novac prodata tajkunima iz inostranstva, ili pojedinim domaćim tajkunima.
Šta je uradila Vlada na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić u oblasti poljoprivrede? Agrarni budžet za 2017. godinu iznosi skoro pa 44 milijarde dinara, što je povećanje od 8,11%, odnosno više od tri milijarde dinara u odnosu na 2016. godinu.
Budžet za podršku investicijama u poljoprivredi povećan je više od četiri puta, sa 520 miliona dinara u 2016. godini na 2,2 milijarde dinara u 2017. godini. Do sada je u Ministarstvu poljoprivrede pristiglo ukupno 1900 zahteva za nabavku traktora, odnosno nove mehanizacije. Ova mera za nabavku traktora za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju sa mogućim povraćajem od 50 do 65% u regionima sa otežanim uslovima za rad do maksimalnih 1,8 miliona dinara.
Prvi put u istoriji Srbije Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije postiglo u poslednjih nekoliko godine.
Dopustite mi da iznesem samo nekoliko osnovnih pokazatelja koji govore o tome da smo postigli značajne rezultate u ovom ministarstvu i da svaki budući ministar poljoprivrede imaće sasvim dovoljno posla da se bavi samo poljoprivredom, i da zbog toga životnu sredinu treba izdvojiti u poseban resor, odnosno da treba izabrati posebnog ministra koji će se baviti životnom sredinom.
Mi smo u poljoprivredi zatekli jedno veoma teško stanje. Brojni poljoprivredni kombinati su prodati po vrlo jeftinim cenama, uglavnom strancima posle 2000. godine, 2001, 2002. godine i dalje. Preko 100 hiljada radnika u prerađivačkom sektoru u oblasti poljoprivrede ostalo je bez posla. Stranci su nažalost, postali vlasnici velikih poljoprivrednih kompleksa u Republici Srbiji, a naša nekada veoma uspešna poljoprivredna preduzeća su ili uništena, ili su za mali novac prodata tajkunima iz inostranstva, ili pojedinim domaćim tajkunima.
Šta je uradila Vlada na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić u oblasti poljoprivrede? Agrarni budžet za 2017. godinu iznosi skoro pa 44 milijarde dinara, što je povećanje od 8,11%, odnosno više od tri milijarde dinara u odnosu na 2016. godinu.
Budžet za podršku investicijama u poljoprivredi povećan je više od četiri puta, sa 520 miliona dinara u 2016. godini na 2,2 milijarde dinara u 2017. godini. Do sada je u Ministarstvu poljoprivrede pristiglo ukupno 1900 zahteva za nabavku traktora, odnosno nove mehanizacije. Ova mera za nabavku traktora za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju sa mogućim povraćajem od 50 do 65% u regionima sa otežanim uslovima za rad do maksimalnih 1,8 miliona dinara.
Prvi put u istoriji Srbije Ministarstvo poljoprivred i Vlada Republike Srbije omogućili su podsticaje za mlade poljoprivrednike do 40 godina u maksimalnom iznosu od 1,2 miliona dinara i to 75% bespovratno od vrednosti investicija. Obezbeđena su bespovratna sredstva od 50 do 65% od ukupne investicije u područjima sa otežanim uslovima rada za razvoj prerađivačkih kapaciteta, nabavku opreme i mehanizacije.
Što se tiče kapitalnih investicija u oblasti poljoprivrede Ministarstvo poljoprivrede je zaista postiglo impozantne rezultate. U toku je izgradnja 14 sistema za navodnjavanje, od toga je 11 na teritoriji AP Vojvodina, tri sistema u centralnoj Srbiji. Ovi sistemi za navodnjavanje smanjiće rizik od suša i povećati produktivnost poljoprivredne proizvodnje, navodnjavanje novih 25 hiljada hektara za povrtarsku, voćarsku i ratarsku industriju. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi 32 miliona dolara. Rok za završetak radova je krajem 2018. godina.
Ono što je takođe izuzetno značajan rezultat u oblastima Ministarstva poljoprivrede i govori u prilog tome da zaštitu životne sredine treba izdvojiti u poseban resor, u posebno ministarstvo, jeste nešto što nijednom ministarstvo poljoprivrede do sada nije pošlo za rukom, a to je da Srbija može da izvozi svoje proizvode, pre svega mesne prerađevine na jedno ogromno, gotovo neiscrpno tržište Narodne Republike Kine. Prvi proizvod koji je kineska država stavila na listu objekata odobrenih za izvoz je jagnjeće meso, uskoro će i odobrenje za još tri objekta za klanje i preradu mesa, i do kraja godine očekuje se dozvola za izvoz svinjskog mesa, mlečnih proizvoda i suvih šljiva.
`Registracija novih izvoznih objekata doprinela je stalnom rastu vrednosti izvoza od 2,9 milijardi evra, a 2016. godine i suficita od blizu 1,6 milijardi evra, a uvećanih za 600 miliona evra u odnosu na 2014. godinu. Od 2014. godine odobreno je ukupno 112 objekata za tržište CEFTA EU i Ruske Federacije, tj. Evroazijske ekonomske unije za preradu mleka i mesa, ribe, puževa, kože, hrane za kućne ljubimce itd.
Ono što takođe govori u prilog dobrog rada Ministarstva poljoprivrede jesu sanacije posledica od poplava. Naime, u periodu od 2014. do 2016. godine, izvršene su brojne hitne intervencije i hitni sanacioni radovi u vrednosti od skoro četiri milijarde dinara, na preko 310 lokaliteta u celoj Republici Srbiji.
Hitni radovi za otklanjanje posledica poplavnih talasa u martu 2016. godine i formiranje sistema za zaštitu Lučana od velikih voda, Bjelice i pritoka, kao i radovi na zaštiti Raške od velikih voda reke Raške. Obezbeđeno je 380 miliona dinara iz budžetske rezerve i radovi će biti završeni do kraja ove godine. Pripremljena je tehnička dokumentacija i time je ostvarena mogućnost značajnih sredstva iz međunarodnih izvora finansiranja, a Vlada Srbije je donošenjem odgovarajućih akata obezbedila mogućnost efikasnog izvršenja ovih kapitalnih radova, koji imaju status hitnih radova po Zakonu o planiranju i izgradnji.
To se odnosi na sledeća područja: rekonstrukcija odbrambenih linija u zoni gradskih područja Valjeva, Paraćina, Svilajnca, Krupnja, Uba, Smederevske Palanke, Petrovca, Aleksinca, Obrenovca, Čačka, Lučana, Novog Pazara i Raške. Ova mesta, odnosno ovi gradovi i opštine dobili su prioritet za finansiranje iz sredstava koja su obezbeđena kroz međunarodne finansijske aranžmane u iznosu od 33 miliona evra. U pitanju je veoma povoljan kredit Svetske banke i prepristupni fondovi EU, a planirani rok za završetak ovih radova je kraj 2019. godine.
Mi se nadamo da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti i dalje sa uspešnim rezultatima i mislimo da će budući ministar poljoprivrede imati mnogo posla da nastavi rad na unapređenju srpske poljoprivrede, pre svega da omogući plasman srpskih poljoprivrednih proizvoda na velika svetska tržišta EU, Ruske Federacije, Kine i drugih zemalja koji su partneri Republike Srbije.
Što se tiče druge izmene, predložili smo da se formira ministarstvo za evropske integracije. Do sada su poslovi evropskih integracija bili u nadležnosti, s jedne strane, ministarke bez portfelja gospođe Jadranke Joksimović i Kancelarije za evropske integracije. Mi sada predlažemo da se formira posebno ministarstvo za evropske integracije, imajući u vidu činjenicu da je Republika Srbija zaista daleko odmakla sa evropskim integracijama. Evropske integracije, odnosno ulazak Srbije u EU je strateški, politički i ekonomski cilj EU i smatramo da zbog toga treba formirati posebno ministarstvo za evropske integracije.
Gospođa Jadranka Joksimović je kao ministar, koja je i do sada bila zadužena za evropske integracije u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije, postigla ogromne uspehe na ovom planu. Želim da istaknem samo neke. Do sada je otvoreno 10 pregovaračkih poglavlja sa EU, dva pregovaračka poglavlja su zatvorena.
Dana, 14. decembra 2015. godine u Briselu je održana Druga međuvladina konferencija između Srbije i EU i otvorena su dva od 35 pregovaračkih poglavlja: Poglavlje 32 o finansijskom nadzoru i Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Dana, 18. jula 2016. godine u Briselu je održana Treća međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je Odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 - pravda slobode i bezbednosti.
Dana, 13. decembra 2016. godine doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 5. i 25, koja je doneta na Četvrtoj međuvladinoj konferenciji u Briselu. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 5 - javne nabavke i Poglavlje 25 - nauka i istraživanje.
Dana, 27. februara 2017. godine, na Petoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 20. i 26. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 20 -preduzetništvo i industrijska politika i Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura.
Pre nekoliko dana, 20. juna 2017. godine, na Šestoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 7. i 29. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine i Poglavlje 29 – carinska unija.
Od ovih 10 pregovaračkih poglavlja, koja su otvorena u periodu od nepune dve godine, Republika Srbija je uspela da zatvori dva pregovaračka poglavlja veoma bitna za Republiku Srbiju i njene građane. To su Poglavlje 25 – nauka i istraživanje i Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura.
Imajući u vidu činjenicu da je potrebno obezbediti veći stepen koordinacije između svih ministarstava u Republici Srbiji, kada je u pitanju priključivanje Srbije EU, kada su u pitanju pregovori sa EU uz svih ovih 35 poglavlja, mi u SNS smatramo da i te kako ima razloga i osnova da se formira posebno ministarstvo za evropske integracije i iskreno smo ubeđeni i nadamo se da će to ministarstvo nastaviti sa svojim uspešnim radom onako kako je na planu evropskih integracija taj posao do sada je radila ministarka za evropske integracije, odnosno ministarka bez portfelja koja je bila zadužena za evropske integracije, gospođa Jadranka Joksimović.
Ono što takođe želim da kažem to je da je donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima praktično pravni osnov i prvi korak, pravni i politički, za izbor nove Vlade Republike Srbije na čelu sa novom predsednicom Vlade, gospođom Anom Brnabić.
Srpska napredna stranka je ubeđena da će nova Vlada nastaviti da vodi istu onakvu politiku kakvu je vodila Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem. To znači politika ekonomskog razvoja, to znači politika nastavka konsolidacije naših javnih finansija, to znači politika mira i stabilnosti u regionu, to znači politika nastavka puta ka punopravnom članstvu Srbije u EU, ali istovremeno politika sveobuhvatnog prijateljstva, sveobuhvatne i najšire moguće saradnje sa našim prijateljima na istoku, kao što su Ruska Federacija, Kina, Indija i druge zemlje koje su se dokazale kao provereni prijatelji, saveznici i partneri Republike Srbije.
Ubeđen sam da će donošenje ovog zakona, kao i izbor nove Vlade Republike Srbije, omogućiti dalji razvoj Republike Srbije u svim oblastima društvenog života u delokrugu nadležnih ministarstava i ubeđeni smo da će se politika koja je u Srbiji vođena od 2014. godini nastaviti, da ćemo omogućiti rast BDP, da ćemo omogućiti bolji život građana Srbije, da ćemo omogućiti povećavanje plata u javnom sektoru, povećanje penzija, razvoj poljprivrede, razvoj sporta, nastavak našeg puta ka EU, da ćemo produbiti naše odnose sa ruskim i kineskim prijateljima, da ćemo nastaviti dobre i uspešne projekte na planu izgradnje i obnove saobraćajne i putne infrastrukture.
Moje kolege će u nastavku rasprave da izlože najznačajnije rezultate iz rada dosadašnjih ministara i dosadašnjih ministarstava u Vladi Republike Srbije i mislim da će to biti jedan dobar argument da ubedimo i druge kolege narodne poslanike da podrže Predlog zakona o ministarstvima, a u danu za glasanje da možda podrže i novu Vladu Republike Srbije, kojoj želim puno sreće i uspeha u radu, kojoj želim da se sa punim srcem, sa mnogo hrabrosti, sa mnogo snage uspešno suočava sa problemima sa kojima se suočavala, ali ih je uspešno rešavala Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić. Hvala vam još jednom.
