Hvala i vama, ali ne u okviru povrede Poslovnika. Ne u okviru povrede Poslovnika svakako.
Reč ima Aleksandar Martinović, kao predlagač. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u izlaganju prethodnih kolega bilo je dosta neznanja, naravno, bilo je dosta i političke zlovolje, a mogao bih da kažem i političke mržnje. Hajde da krenemo od početka.

Što se tiče svečanog prijema predsednika Republike, pošto vidim da to mnoge boli i da mnogima smeta kada se o tome govori, kao što vidim da mnogima smeta i kada se kaže koliko je ko dobio na izborima. Ispada da je Srbija jedina zemlja u svetu u kojoj ne smeš da kažeš da je onaj ko je dobio skoro 56% glasova pobednik na izborima, a da je onaj ko je dobio 2%, 4% ili 5% glasova na izborima da je u stvari on pobednik. Makron dobije u Francuskoj 32% glasova na predsedničkim izborima, svi francuski mediji kažu da je to istorijska pobeda. U Srbiji Aleksandar Vučić osvoji skoro 56% glasova, odmah huk – a, šta je to, to nije ništa, nezadovoljni smo izbornim rezultatima, to nije ništa, očekivali smo 70% itd. No, to je njihov problem sa percepcijom političke stvarnosti.

Juče je Aleksandar Vučić uspeo na svečanom prijemu da skupi više od 5.000 ljudi. To je više nego što ste svi vi iz bivšeg režima uspeli da skupite ljudi na ulicama od kada protestujete od tamo 2, 3. aprila pa do danas. Toliko o vašoj političkoj snazi. Dakle, Aleksandar Vučić je skupio za jedno veče 5.000 ljudi, i to kakvih ljudi. Ovde se jedan, inače izgleda vrlo uman, narodni poslanik podsmevao zvanicama juče na svečanom prijemu. LJudi, u Beograd su došli Rogozin, Johanes Han, zamenik generalnog sekretara NATO-a, došli su svi šefovi država ili vlada bivših jugoslovenskih republika, došao je potpredsednik Svekineskog nacionalnog kongresa, došla je delegacija SAD-a, došli su ljudi iz Afrike, došle su delegacije iz Azije, došli su naši prijatelji iz arapskog sveta. Pa to je uspeh svih nas! Pa to je uspeh građana Srbije!

Ne razumem da neko zbog toga što mrzi Aleksandra Vučića mrzi svoju sopstvenu zemlju. Pa ti ljudi su došli u Beograd. Pa ti ljudi su pokazali poštovanje i prema predsedniku Republike, ali i prema Republici Srbiji kao državi. Pokazali su poštovanje prema jednoj maloj zemlji koja ima vrlo jasno definisanu spoljnu politiku, a to znači – hoćemo u Evropsku uniju, hoćemo najbolje moguće odnose sa SAD-om i hoćemo najbolje moguće odnose sa našim prijateljima na Istoku. To je politika koju cene svi, i u Vašingtonu i u Briselu i u Moskvi i u Pekingu. To je zajednički uspeh svih nas. Zaista ne razumem potrebu da se neko tome podsmeva.

Ovde je bilo reči o tome, verovatno u nedostatku boljih argumenata, desila se strašna stvar, dame i gospodo narodni poslanici, do sad smo imali 16 ministarstava, a sada ćemo imati 18. To je velika katastrofa za Republiku Srbiju, po mišljenju nekih kojih su do 2012. godine vršili vlast u Republici Srbiji. Za takve imam vrlo jasan odgovor, smeta im 18 ministarstava, pri čemu faktički, da budemo potpuno iskreni, ta ministarstva već sad i postoje. Znači, zaštita životne sredine već postoji, samo što je u okviru Ministarstva poljoprivrede, ali taj resor, taj sektor, on postoji. Neko se time već bavi. Neki ljudi već primaju plate za to što rade na zaštiti životne sredine.

Što se tiče evropskih integracija, faktički to ministarstvo postoji, samo se tako trenutno ne zove. Ministarka Jadranka Joksimović, de facto, vodi ministarstvo za evropske integracije. Mi čak vršimo i racionalizaciju u ovoj oblasti. Kancelariju za evropske integracije, odnosno za pridruživanje EU, priključujemo ministarstvu za evropske integracije i sad ćemo imati jedno jedino, krovno, ministarstvo koje će se baviti pregovorima sa EU i koje će unutar Republike Srbije da vrši koordinaciju svih poslova koji se odnose na pripremanje akcionih planova za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU.

Apropo broja ministara, odnosno broja ministarstava, kolega koji je maločas govorio izgleda da ima problem sa političkom amnezijom. Prva Vlada Vojislava Koštunice, u koju se on svojevremeno kleo, bogami, ako ćemo da stavimo ruku na srce, imao dosta i finansijske koristi od raznoraznih istraživanja, javnog mnenja itd…

(Dragan Šormaz: To znam.)
Evo, zna Šormaz.

Poslaniče.

Dakle, prva Vlada Vojislava Koštunice imala je 22 člana Vlade i 19 ministarstava. Pazite, u vreme kada je postojala Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Srbija je sada samostalna država, unitarna država, nismo federacija. To je važna stvar koja mora da se naglasi i koju zna svaki pravnik, koji se iole razume u ustavno pravo.
Druga Vlada Vojislava Koštunice bila je još glomaznija, nju su činili DSS i DS. Oni koji su potpisali famozni SSP. Oni koji su potpisali da od 1. septembra 2017. godine nekretnine, uključujući i poljoprivredno zemljište, mogu da kupuju stranci. Isti oni koji vode hajku protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS, kao da smo mi za to odgovorni, a to on potpisali i oni za to glasali 2008. godine. Dakle, druga Vlada Vojislava Koštunice imala je 25 članova Vlade i 22 ministarstva.
Sad kako je 18 veće od 22? Meni to nikako nije jasno.
Ovde je bilo pozivanja na Saveznu Republiku Nemačku. Prethodni govornik izgleda ne zna da je Savezna Republika Nemačka, sam naziv joj kaže, federalno uređena država. Tamo imate podelu nadležnosti između federacije, odnosno između savezne države i njihovih, kako oni kažu, zemalja, pokrajina, odnosno federalnih jedinica. Po Ustavu Savezne Republike Nemačke ili, kako Nemci kažu, Osnovnom zakonu iz 1949. godine, pretpostavka nadležnosti je u korist federalnih jedinica, a samo ono što nije direktno stavljeno u nadležnost federalnih jedinica, za to je nadležna savezna država, odnosno Savezna Republika Nemačka. Pa i pored svega toga, Nemci imaju više ministarstava nego što će ih po ovom Predlogu zakona imati Republika Srbija koja je, ponavljam još jedanput, unitarna i samostalna država. Vi izgleda te stvari ne razlikujete.
Što se tiče ovog lamentiranja koje je već postalo, kako da vam kažem, na granici političkog licemerja i farisejstva najgore vrste. Ovde se rone krokodilske suze nad Kosovom i Metohijom. Ovde su veliki branioci Kosova i Metohije. Evo, otvoreno ću da vas pitam, vi koji ste toliko veliki protivnici Evropske unije, a zagovornici odbrane Kosova i Metohije, što je legitiman politički stav, koliko vaše dece živi u zemljama EU? Koliko od vas ima stanove u Parizu, u Rimu, u Berlinu, u Londonu, u Beču? Čija deca studiraju na najprestižnijim evropskim i američkim univerzitetima, gde se školarina meri desetinama hiljada evra i dolara? Da li ima neko od vas, kolege iz SNS, da ima stan u Beču, ili stan u Berlinu?
(Narodni poslanici SNS, svi u glas: Ne.)
Znam ih mnogo, koji sve to imaju, ali kada dođu u Narodnu skupštinu onda se ponašaju kao fariseji i licemeri, kažu – Bože, ko nas to vodi u Evropsku uniju, šta ćemo mi tamo? Kako šta ćemo tamo? Da bolje zaštitimo vaša imovinska prava, da vam neko ne provali u te vaše stanove. Nije mala stvar, ljudi, kada imate penthaus u Beču. Nije mala stvar kada imate nekoliko stanova u Parizu, Berlinu, Londonu, Rimu, kada idete da šopingujete bunde u Rim itd. To košta.
Jedan od razloga zašto idemo u Evropsku uniju je da vaša imovinska, da vaša ekonomska, da vaša finansijska prava prava budu bolje zaštićena. Vaše nekretnine će imati bolji režim pravne zaštite kada Republika Srbija postane članica Evropske unije, nego sada kada smo samo na putu ka Evropskoj uniji.
Ima još jedan, veoma važan, razlog zašto formiramo ministarstvo za evropske integracije i zašto smatramo da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, svesni činjenice da se Evropska unija suočava sama sa sobom, sa ogromnim unutrašnjim problemima, svesni činjenice da pojedine države, velike države, u Evropskoj uniji, prema Republici Srbiji, ponekad, vode nepravednu politiku, politiku koja nas boli, politiku koja nije uvek u skladu sa međunarodnim pravom i međunarodnim standardima.
Ekonomski razlozi su, pre svega, ti koji prosto Srbiju teraju, uslovno rečeno, ka Evropskoj uniji. Izneću vam nekoliko podataka. Ukupan obim trgovine između Republike Srbije i Evropske unije na kraju 2008. godine iznosio je nešto više od 13 milijardi evra, pri čemu je uvoz bio više nego duplo veći od izvoza u Evropsku uniju, uz pokrivenost uvoza izvozom od 44%. Na kraju 2016. godine, dakle govorimo o Vladi koju vodi Aleksandar Vučić, ukupan obim trgovinske razmene sa Evropskom unijom iznosio je skoro 20 milijardi evra, u odnosu na vaših 13, uz pokrivenost uvoza izvozom od 81%, što znači da je obim trgovine znatno povećan, uz kontinuiran veći rast stope izvoza nego uvoza.
Ono što je činjenica, ono što nekome može da se sviđa ili da se ne sviđa, ali prosto to je činjenica i mi od te činjenice ne možemo da pobegnemo, voleli mi ili ne voleli Evropsku uniju, ili pojedine države u Evropskoj uniji, ili pojedine njihove lidere, to je činjenica koja jasno govori zašto Srbija, pre svega, u ekonomskom smislu treba da napreduje ka Evropskoj uniji. Evropska unija je glavni spoljno-trgovinski partner Srbije, jer se oko 65% trgovine Republike Srbije obavlja, upravo, sa državama članicama Evropske unije. Dakle, 65% trgovine naše, odnosi se na Evropsku uniju.
Kada su u pitanju investicije, obim investicija u 2013. godini iznosio je 576 miliona evra, 2014. godine, govorimo o investicijama koje dolaze iz EU, 2014. godine 1,1 milijardu evra, a 2015. godine 1,53 milijarde evra, što je nekih 72,4% ukupnih stranih direktnih investicija. Dakle, najveći broj investicija 72 i više posto dolazi upravo iz zemalja EU, to je činjenica.
Da li želite da kažemo svim onim ljudima koji rade u firmama, u privrednim društvima koji su investirali u Srbiju iz EU, da kažemo njihovim radnicima – znate, loša je EU, idite kući, nećete više primati platu, zatvorićemo sve vaše fabrike zato što su one Nemačke, Francuske, Italijanske ili neke druge. To je nemoguće. Srpska privreda bi doživela slom, srpski finansijski sistem bi doživeo slom. To bi bio smrtni udarac građanima Srbije koje smo uspeli da zaposlimo u odnosu na period kada ste ih vi otpuštali. To su razlozi zašto se SNS opredelila da formira ministarstvo za evropske integracije, zašto smo odlučili da na taj način, na simbolički način, na način definisan pravnim jezikom, da pokažemo da smo opredeljeni za EU.
Što se tiče KiM, o kojima je takođe bilo reči, evo predsednik Republike Aleksandar Vučić spreman je da da i da se založi da se svakome od vas koji se borite za EU, ali odavde iz Knez Mihailove iz vaših luksuznih stanova na Starom Gradu i Vračaru da novčana pomoć države, pa se malo preselite iz Starog Grada i Vračara u Ranilug, u Štrpce, u Prištinu, u Kosovsku Mitrovicu, pa malo tamo dole branite interese Srba na KiM, izađite malo iz kruga dvojke, znam da je udobno u krugu dvojke. Ima mnogo lepih kafića, nije baš ni tako jaka vrućina, dobro rade klima uređaji, ali idite malo dole, pa dole na licu mesta branite interese Srba na KiM kao što to radi Marko Đurić.
Ko podržava koga na KiM, pa to su vam rekli poslednji rezultati izbora. Devet od deset zagarantovanih mesta u kosovskom parlamentu, u parlamentu AP KiM dobila je Srpska lista koja je imala direktnu podršku Vlade Aleksandra Vučića. Dakle, srpski narod na KiM zna ko brine o njegovim interesima, zna da su to predsednik Republike Aleksandar Vučić, zna da je to Vlada Republike Srbije i zna da je to Kancelarija za KiM koju tako uspešno, tako hrabro, tako srčano vodi Marko Đurić koji je bio na KiM hiljadu puta više od vas, od svih vaših ministara za KiM, od svih vas koji ste se zalagali za očuvanje KiM, koji je obišao svaku opštinu, svako selo i svaki zaselak na KiM gde živi makar jedan jedini Srbin.

Čedomir Jovanović, replika.
Daću vam reč poslaniče kada iznesete čaj u keramičkoj šoljici. Ovako ne možemo da razgovaramo, ugrožavate dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Ovde se ne jede i ne pije. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, biću kratak gospodine Vukadinoviću. Naravno da niste vi mene uvredili svojim stavovima, samo mislim da ima ovde dovoljno ljudi koji znaju koliko sam uporan, između ostalog, mera te upornosti je ova činjenica koja je pred nama, koja govori da danas u parlamentu sedi više ljudi koje dele moje političko uverenje, ako govorimo o Kosovu i Evropi, nego što je to bio slučaj pre deset godina.

Moj stav prema ideji evropske Srbije i obavezi koja Srbija ima prema Kosovu ne proizilazi iz mog hira, nego valjda iz obaveze da smo kao političari dužni da se bavimo politikom, razmišljajući o ceni koje će društvo za tu politiku platiti. Ministarstvo za KiM trebali smo da imamo pre 30 godina. U tom ministarstvu su morali da rade ljudi koji su živi na Kosovu i Metohiji, Srbi, Albanci sposobni da rešavaju probleme koji su tada mogli biti rešeni, a oni su danas daleka prošlost.

Borba za srpski narod na KiM jedino se vodi evropeizacijom Srbije, a ne konsolidacijom Srbije. To je ono što vi gospodine Vukadinoviću odbijate da prihvatite kao činjenicu. Zašto nemamo ministarstvo za KiM? Pokušaću da vam slikovito odgovorim iz istog razloga iz kog je besmisleno da imamo ministarstvo za prekoborske teritorije. Kosovo i Metohija u političkom životu Srbije, ostao isključivo predmet manipulacije i muka kojom se bavi svako ko je na vlasti, ne znajući šta će sa tim da uradi. Što pre progovorimo pošteno o svemu tome, ljudima koji tamo žive, a za njihovu sudbinu smo veoma mi odgovorni, biće lakše.

Naravno da su neki problemi mogli biti rešeni pre deset godina da je bilo više pameti i sluha. Spremnosti da se uvaže neki naši stavovi, danas bi život tog sveta bio drugačiji, naši odnosi međusobno bolji. Nemojte očekivati od mene da ja danas kada Vučić govori u 2017. godini ono što sam ja govorio u 2007. godini. Budimo radikal kakav je bio on. Samo zbog toga što će time dobiti aplauz na nekoj drugoj strani. To je neodgovorno prema ovoj zemlji.

Vreme. Hvala vam.
Reč ima Sonja Pavlović.

Povreda Poslovnika.

Evo, i ja se pridružujem grupaciji molitelja da se ne krši član 108. i molim vas uvažena predsedavajuća da se starate o redovnoj Skupštini. Razumem koalicione simpatije, ali gospodinu Martinoviću ste zaista dozvolili da prekrši član 106. i prekrši član 109. stav 7. te tako na osnovu člana 106. govorio van teme koja je danas na dnevnom redu i u okviru člana 109. je dozvolio sebi da iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica. On nije pozvan da vrši prisilne migracije poslanika ni u Kosovskoj Mitrovici, a ni u prestonici Evrope i ne razmišlja u kojim stanovima i u kojim gradovima oni žive. Osim toga, ako pričamo o tome da je van teme, molim vas da jednom zauvek stavimo to ako možemo sa strane. Činjenica je da je na skupu gospodina Aleksandra Vučića bilo 5.000 zvanica.

To svi znamo. Vi ste se sada javili po povredi Poslovnika. Vi radite sve ono što kritikujete.

Molim vas da poštujete član 108. prema svima. Obrazlažem, poštujte član 108. prema meni, poštujte i prema drugima.