Poštovani, poniženi, obespravljeni i uvređeni građani Srbije, želim večeras, na kraju ove naše rasprave, što se tiče Srpskog pokreta „Dveri“, da kažem nekoliko reči u ime svih onih građana Srbije koji su protiv ulaska Srbije u EU. Po svim anketama njih je više od 40%.

Takođe sam dužan da objasnim i drugim građanima Srbije zašto su Dveri protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. Uostalom, ova vlast, kao i prethodna vlast, nikada nisu dozvolile referendum o tome da li građani Srbije uopšte žele u Evropsku uniju, ili ćete nas vi naterati na ulazak u EU zato što vi mislite da je to dobro za Srbiju?

Ako ste toliko sigurni da je to dobro za Srbiju, zašto bežite od narodnog izjašnjavanja? Zašto ne dozvolite narodni referendum, pa neka se narod izjasni da li je za ulazak Srbije u EU ili nije? Da li je za ulazak Srbije po cenu nezavisnog Kosova? Da li je za ulazak Srbije u EU po niz drugih ustupaka, ucena i pritisaka na koje nas vi neprestano prisiljavate?

Zašto vi uvodite ministarstvo za evropske integracije? Da biste prevarili građane Srbije. To nisu evropske integracije, to su vaše integracije, odnosno ulazak Srbije u EU po svaku cenu. Evropa je nešto drugo. Evropa i EU nisu isto i ja vas molim da to konačno naučite. U Evropi postoji niz zemalja koje nisu u EU – Norveška, Švajcarska, Island. U Evropi postoji niz zemalja koje nisu u NATO-u – Austrija, skandinavske zemlje.

Srpski pokret Dveri nema nikakav problem sa Evropom. Mi smo Srbi evropski, hrišćanski narod. Mi imamo problem sa Evropskom unijom. Mi imamo problem da nas neko neprestano ucenjuje. Mi imamo problem da nas neko 17 godina drži u čekaonici za Evropsku uniju, da bi naš put u Evropsku uniju koristio za dalje neprestano ucenjivanje Srbije. Mi imamo problem da nas neko ekonomski izrabljuje, da nas ucenjuje, da nas pritiska, da nas maltretira. Mi ne podnosimo briselske komesare. Mi smo pobegli iz komunizma od jednih komesara, ne želimo danas da se vratimo novim, političkim, briselskim komesarima iz EU.

Mi nemamo, odmah da se razumemo, ništa protiv evropskog ekonomskog prostora. Mi smatramo da treba ekonomski sarađivati sa svim zemljama u Evropi. Mi imamo protiv političkih integracija. Mi smo protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju kao političku uniju koja nas uslovljava na tom putu različitim ustupcima koje mi moramo da damo da bi nas oni primili u to vaše društvo. To je suština onoga o čemu ja vama ovde govorim.

A vi ako ste toliko sigurni da je Evropska unija prava stvar, zašto je ne stavite konačno na neki referendum. Nećete građanima Srbije da kažete punu istinu, da je Evropska unija danas u finansijskoj krizi, u bezbednosnoj krizi, da je zahvatila ogromna migrantska kriza, da je Velika Britanija izašla iz EU, da je Island vratio kartu za ulazak u EU, da brojne zemlje, na čelu sa Mađarskom, kritikuju takav princip komesara koji će nama određivati kako ćemo mi živeti širom Evrope. Pa nećemo, kolege narodni poslanici iz vlasti. Nećemo da nam neko naređuje kako ćemo mi živeti u Srbiji.

Mi smo slobodan, pravdoljubiv i hrabar narod, kome niko nikada nije mogao da naređuje. Neće moći ni vaši briselski komesari. Mi smo Srbi ponosan narod. Mi smo hrišćanski i evropski narod. Mi volimo Evropu, ali ne volimo Evropsku uniju i nikada nas nećete naterati da zavolimo Evropsku uniju koja nas je bombardovala, koja nam otima Kosovo i Metohiju, koja nas ucenjuje i ekonomski izrabljuje. Ne volimo Evropsku uniju, ne verujemo Evropskoj uniji, imamo pravo na to. Nas podržava u tom smislu 40% građana koji su protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju.

I ono što je najvažnije – podržava nas i ogroman broj birača Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije koji su protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. I vi to dobro znate i zato se toliko bunite i kukate kada vas suočimo sa ovom istinom. Znate da vaši birači nisu za EU. Znate da su to patriotski birači koji su protiv ucena iz Brisela.

Vi hoćete da ih naterate. Vi hoćete da im promenite svest. Vi hoćete da ih prisilite da zavole onoga ko nas je bombardovao. Nećemo da pristanemo da volimo onoga ko nas je bombardovao, nećemo u Evropsku uniju koja nas ucenjuje. Hoćemo da budemo svoji, a ako već mislite da ste toliko u pravu, hajmo na referendum, pa neka se građani Srbije izjasne da li su za ulazak Srbije u EU ili ne, a ne da nam vi namećete ministarstva za evropske integracije. To nisu evropske integracije, to je briselski centralni komitet koji misli da može da nam naređuje kako ćemo mi u Srbiji živeti.

Ne, mi ćemo se u Srbiji pitati, a ne Brisel, koji je vaš gazda i kome vi dugujete vaš dolazak na vlast kada ste izdali radikalsku ideologiju i prešli na stranu Zapada i Evropske unije.

Hvala. Završili ste za večeras.
Ima reč predlagač. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije jesu patriote, birači Srpske napredne stranke su rodoljubi i baš zato što su rodoljubi žele da žive u Srbiji, a ne žele da žive u Bugarskoj.

I vi dragi građani Vranja, Leskovca, Niša, Prokuplja, Vranjske banje, vi iz Pomoravlja, vi iz Bosilegrada, vi iz Dimitrovgrada, budite mirni, budite spokojni, i sutra i prekosutra i za narednih pet, 10 i 100 godina, živećete ne u Bugarskoj, nego ćete živeti u Srbiji, zato što je na izborima za predsednika Republike pobedio srpski patriota Aleksandar Vučić. Da je pobedio politički saveznik Ivana Pernara, da je pobedio politički saveznik onoga koji nosi vence ustašama u Blajburgu, da je pobedio onaj koji je u Narodnoj skupštini pre neki dan primio bugarske poslanike koji govore o prisajedinjenju zapadnih bugarskih pokrajina Republici Bugarskoj, koji govore o tome da delove Makedonije treba vratiti Bugarskoj, ja bih se brinuo za vašu budućnost. Ali je taj čovek na izborima osvojio svega nešto više od 2% glasova.

Dok Aleksandar Vučić bude vodio Srbiju, mirno spavajte. I Niš i Vranje i Leskovac i Kosovska Mitrovica i svaki drugi grad i svaka druga opština i svako drugo selo u Srbiji biće i ostaće samo u Srbiji. Neće biti ni u Hrvatskoj, neće biti ni u velikoj Albaniji, a bogami neće biti ni u velikoj Bugarskoj.

Ono što gospodin koji je, kažu, profesor srpskog jezika, ali izgleda da se u srpski jezik ne razume jer ima problem sa akcentima, to je sad očigledno, ja sam učio u osnovnoj školi, je li tako, profesore Atlagiću, da postoje četiri akcenta u srpskom jeziku – dugosilazni, dugouzlazni, kratkosilazni i kratkouzlazni. Ja sam tako učio. Možda je gospodin koji je govorio pre mene učio iz nekih drugih udžbenika, ali ja sam tako učio i učili su me kako se akcentuju reči u srpskom jeziku. Prvi put sam čuo u Narodnoj skupštini da je pravilno reći „bežite“, „govorite“ itd. To sam čuo od njega. Mislim da to nije ispravno, ali on je profesor srpskog jezika, izgleda da je on u pravu, a ne ja. Ali, nije sad to toliko bitno.

Bitno je nešto drugo. On se čovek ubi da objasni kako on sarađuje sa partijama, kaže, koje su protiv Evropske unije. Ataka, ljudi, nije protiv Evropske unije. Ataka je deo vlasti u Bugarskoj. U koaliciji je sa partijom koja se zove GERB. Znate šta je to? To je skraćenica, ako se ne varam, od političke organizacije koja se zove Građani za evropski razvoj Bugarske, tako se zove partija. Je li tako?

Evo šta kaže ovaj poslanik Atake u bugarskom parlamentu. Ne kaže on – ja sam protiv Bugarske u Evropskoj uniji, nego kaže – Ataka smatra da je pitanje povratka zapadnih granica, odnosno da mora da se rešava pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Znači, Ataka kaže – može Srbija u Evropsku uniju, ali bez zapadnih bugarskih pokrajina u njenom sastavu. E, to vi niste rekli građanima Srbije. Dakle, Ataka jeste za ulazak Srbije u Evropsku uniju, kao što su bili i za ulazak Bugarske u Evropsku uniju, ali oni hoće da Srbija u Evropsku uniju uđe bez Vranja, bez Leskovca, bez Niša, bez Prokuplja, bez Aleksinca i svih drugih opština i gradova u tom delu Srbije, bez Pirota, naravno, Dimitrovgrada, Bosilegrada itd.

Vi, doduše, možete da budete mirni. Čačak nije spominjao, ali, bogami, sve ove delove Srbije jeste. To je suštinska razlika između vas i nas, vi biste da Srbija ne uđe u EU, ali da izgubi Vranje, Leskovac, Niš i Aleksinac, a mi kažemo – ne, mi hoćemo Srbiju u EU, ali Srbiju sa Nišem, Leskovcem, Vranjem, Aleksincem, Kosovskom Mitrovicom, Prištinom, Gračanicom, Štpcem, Gorom, sa Suboticom, Novim Sadom, Kragujevcem. Mi takvu Srbiju hoćemo u EU.

Vi koji spočitavate, meni to radite ceo botovetni dan, jer izgleda ništa drugo ne umete da kažete. Ja sam bio, a ne vi, na sednici Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke 11. septembra 2008. godine, kada je pročitano pismo Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala u kome je stajalo – zalažemo se za ulazak Srbije u EU, ali bez uslovljavanja i sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Republike Srbije. Kakvu sam ja sad to ideologiju promenio? Koga sam ja izdao? Mislim isto ono što sam mislio i 2008. godine, da Srbija treba da uđe u EU sa Kosovom i Metohijom, a vi kažete Srbija ne treba da uđe u EU, ali treba da izgubimo zapadne bugarske pokrajine i da ih poklonimo vašim prijateljima iz Atake. Ma, ne damo nijedan deo Republike Srbije nikome. To vam mora biti jasno. Ono što je srpsko, ostaće srpsko.

Ne moramo nikad da uđemo u EU, ali će ostati i Niš, i Leskovac, i Kosovska Mitrovica u Srbiji. Neće biti ni delovi velike Bugarske, ni velike Albanije, kao što Srem nikada neće biti deo velike Hrvatske za koju se zalaže vaš veliki prijatelj Ivan Pernar.

Inače, deda tog vašeg prijatelja izgovorio je skandalozne reči u Narodnoj skupštini Kraljevine SHS, pri tome uopšte ne želim da opravdavam čin Puniše Račića. On je za svoje delo, odnosno nedelo odgovarao, ali deda tog vašeg Pernara takođe se zvao Ivan. Znate šta je rekao Puniši Račiću kada je ovaj bio za govornicom? Da li znate vi, gospodine Vukadinoviću? Rekao je – hajde kažite vi, Srbi, koliko košta ta vaša krv prolivena na Solunskom frontu, da je mi Hrvati platimo zlatom i da je više ne spominjete koliko ste krvi prolili za stvaranje zajedničke države južnih Slovena? To je rekao deda Ivana Pernara i to Ivan Pernar i dalje misli.

Dragi građani Srbije, mirno spavajte, Srbiju ne vodi ni Ivan Pernar, ni ovaj iz Atake, ni Boško Obradović koji ne zna akcente u srpskom jeziku. Srbiju vodi srpski patriota, domaćin, čovek koji je dobio podršku građana Srbije, Aleksandar Vučić.

Hvala.
(Boško Obradović: Replika.)
Nemojte, pa sve je jasno. Ne, ozbiljno mislim.
Znači, po članu 96. vi ste iskoristili svoje pravo da kažete u preostalom vremenu šta ste mislili.
Po članu 96, Aleksandar Martinović je rekao ono što je on smatrao da treba da kaže u svom vremenu.
Sada da čujemo Đorđa Vukadinovića.
(Boško Obradović: Replika.)
Ne, nemate pravo na repliku. On je vas savršeno razumeo i vi njega.
Znači, samo ako dođe do suštinskog nerazumevanja diskusije. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja se čudim što se kolega Obradović čudi, kao što se maločas čudio ili pre jedno pola sata-sat kolegama radikalima.

Ja sam ovde pretpostavljam uz predlagača najviše vremena ove rasprave i nisam imao čast ni danas, niti u prethodnim slučajevima da dobijem bilo kakvu

repliku, bilo kada, a bogami ni povredu Poslovnika. To je valjda sudbina opozicije ovde u srpskom političkom životu. Bilo je nekog perioda kada je bilo malo bolje, ne kažem da je bilo savršeno, ali kada je bilo malo bolje. Mislim da to nije dobro i to se uvek vrati kao bumerang vladajućoj većini. To se desilo, naravno, i vašim prethodnicima na vlasti.

Bilo kako bilo, malo deluje bez veze sad posle ovih velikih reči o tome da se Srbija neće cepati, da će ostati očuvana i da neće Niš, Aleksinac i ne znam Srem otići iz Srbije. Da se sad vratimo na ove banalne i trivijalne teme kao što je Zakon o ministarstvima. Evo, ja ću pokušati u ovih par minuta da kažem još nešto na tu temu, odnosno da rezimiram stanovište i moje i mojih kolega iz našeg poslaničkog kluba.

Dakle, da, ministarstvo ekologije, odnosno za zaštitu životne sredine je potrebno, ali stoji činjenica da je pet godina ono bilo potrebno i posle pet godina su se kolege iz vlasti setile da ga uvedu i šta god mislili o Saši Raduloviću i njegovom pokretu, dakle, sve da je on ratni zločinac sa svim ovim primerima koji se vade prema potrebi, on je u jednoj stvari u pravu. U pravu je da nije bilo razloga za hitnost donošenja ovog zakona, pogotovo hitnost te vrste da mi sada ceo dan tu provedemo do sitnih sati i da će se sledeće nedelje, očigledno u zadnji čas, uz pucanj otkucavanja sata biti izglasana nova Vlada, odnosno novi mandatar sa članovima Vlade.

Znamo, kada su bili izbori 2. aprila, znamo koliko je bilo vremena do tada, valjda je trebala vlast i kandidat za predsednika da zna ko će ga naslediti, trebala je vladajuća stranka da zna ko su im kandidati za predsednika, odnosno predsednika Vlade, a ne da se ovako pravi jedan šou i jedna drama i tamo kada za to nema razloga.

Razumem nervozu. Jednim delom makar, mada mislim da ne bi trebalo da bude toliko u redovima kolega iz vlasti, ne zato što oni nemaju većinum naravno da imaju, ali je problem u tome što svi, koliko vas je 128, odnosno 150 i više, koliko će glasati za ovaj predlog Vlade, niko od njih, koju su pitani pre daset dana, niko od njih, siguran sam, pa nek se oni zapitaju, ne bi mislio, rekao i predložio da gospođica Ana bude mandatar, odnosno predsednik Vlade, niti bi predložio, niti bi za nju glasao. To je predlog i to je izvor nelagode i nervoze.

Isto tako, neću reći niko, kao što je to rekao kolega Boško, malo se zanese, ali svakako veliki broj vaših glasača i simpatizera, ne podžava ulazak Srbije u EU, a i oni koji ih podržavaju podržavaju to preko volje i samo to kada kaže Aleksandar Vučić.

Kada Aleksandar Vučić par nedelja ili par dana kritikuje i polemiše sa Briselom i ambasadorima zapadnim, podrška EU u Srbiji opadne dramatično. Kada on ponovo kaže neku lepu reč, onda podrška EU skoči i u Srbiji postoji među biračima SNS. To je tako.

U svakom slučaju, nisu oduševljeni, pogotovo ne bi bili oduševljeni. Pogotovo ne bih bili oduševljeni kada vidimo da ih prvaci vaše poslaničke grupe i većine takođe kažu – Ukoliko uđemo mi treba da reformišemo sistem. Naravno da treba da reformišemo. Naravno da ćemo mi sarađivati sa tim zemljama i nije lepo i nije dobro da širite predstavu o političkim poslanicima koju su evroskeptici i protiv ulaska Srbije EU, kao da smo mi protiv toga da se investira u Srbiju, kao da smo protiv toga da se proteraju fabrike i firme i građani EU.

O tome uopšte nije reč i to je nepotrebno unošenje panike i na neki način informisanje građana. Ne, radi se o tome da postoje zemlje koje su sa svima lepo informisane i lepo žive i ako nisu u EU. Znamo u kakvoj je situaciji u EU. U tom smislu sam prepodne, predložio referendum, umesto da pravimo ministarstvo za

evrointegracije, napravimo jedan opšti referendum gde ćemo izneti argumente za i protiv, a ne ovako od prilike gde predlagač, gospodin Martinović ima sve vreme ovog sveta, mi imam 2, 3, 7 minuta. To je ta naša situacija, a ako hoćete da iznesemo argumenta za i protiv, ja sam rekao – prvi ću ustrojiti tu politiku koja na tom poštenom referendumu dobije podršku.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka koja glasi – lopovi i prevaranti želeće državne funkcije, a demokratija će im to dati. To je Sokratova izreka. Možete se, gospodine Vlahodinoviću, mrštiti koliko hoćete, to je Sokrata izreka i izgleda da se odnosila, da je čovek bio vidovit, na period u Srbiji od 2000. do 2012. godine.

Cenim kada neko ima hrabrost da mi se suprotstavi kada nisam tu. Tu vrstu mišije hrabrosti sam uvek cenio i ja dozvoljavam da moralne gromade koje su želele da promene nacionalnost da bi se domogle Skupštine, meni iza leđa uvek kažu šta hoće.

Dok god mi govore iza leđa, ja sam jedan korak ispred njih i uvek ću biti. Postoje države koje su bogate, koje imaju zlato, dijamante, plodna polja, dobru klimu, ali su siromašni zato što nisu organizovani, zato što su im vlade loše. Upravo se to dešavalo do 2012. godine.

Da je ova Vlada vladala 2004. godine, siguran sam da ne bi mirno, kao što je to partija gospodina Vlahodinovića, posmatrala martovski pogrom Srba koji je bio biblijskih razmera. Siguran sam u to.

Da je ova Vlada vladala 2006. godine, gotovo sam siguran da se Crna Gora ne bi odvojila i da bi ona danas bila srpska država, makar u zajednici sa ovom srpskom državom. Nažalost, nije vladala ova Vlada, nije bio ovaj Zakon o ministarstvima da da kontinuitet ovoj Vladi, nego su vladale ove druge, Sokratove vlade, koje su samo gledale kako da napune svoje džepove i kako da očerupaju narod što može više, što više da prodaju, pa sam siguran i da 2008. godine, prilikom proglašenja nezavisnosti Kosova, odnosno južne naše Pokrajine Kosova i Metohije, da ova Vlada sigurno to ne bi dozvolila i da te Deklaracije o nezavisnosti ne bi bilo, jer bi ona svojim spoljnim autoritetom i političkim sredstvima to sigurno sprečila.

Da su mnogi ovi koji se pozivaju na Đinđićevu politiku kritikovali ovu Vladu, ja koji sam podržavao Đinđića, mogu da vam kažem da ovi preko, kojih sada nema, nemaju blage veze sa njegovom politikom. Da je kojom srećom danas živ, on bi sigurno bio na ovoj strani, sigurno ne bi bio na strani ovog cirkusa za koji će posle sledećih izbora biti potreban sve manji šator, a za neke bogami biće dovoljan i kišobran. Iza njih nije ostao nijedan ekser ukucan. Ako nema za nešto da se uhvatimo, ono makar znojavu košulju svoju da okačimo da može da se osuši. Ništa radili nisu, osim što su bili mašina za čerupanje naroda.

Ako neko može da Lutriju gurne u minus, a meni je zamereno od tog gospodina da pokazujem neke slike. Ovde su ugovori sa Lutrijom. Znači, neko ne kupuje srećke, to je ta organizacija te Vlade, neko ne kupuje srećke, ali dobija na lutriji. Milionski iznosi i onda gurnu Lutriju u gubitak. Kakvi su bili, oni bi nakovanj pokvarili. Ko može Lutriju da gurne u gubitak 140 miliona, taj može i nakovanj da pokvari.

Meni je zamereno što pokazujem fotografije, ali moram. Ta ljubav između darodavca i srećnog dobitnika traje još uvek. Koliko se ja sećam, tu je srećni dobitnik sa Borisom Tadićem. Mora da evociraju uspomene kako je to lepo bilo dobijati na lutriji, a uopšte ne kupovati srećke.

Ja znam da moj kolega nije ni pokušao da spreči martovski pogrom. Ja znam da moj kolega nije pokušao ni da spreči otcepljenje Crne Gore, odvajanje. Ja znam da nije ni pokušao da spreči nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno tu deklaraciju, kao što znam da nije hteo ni da spreči, valjda je dobio na lutriji, ni potpisivanje SSP, odnosno parafiranje od strane stranke sa kojom je ušao u ovaj parlament. Dakle, taj SSP koji je poguban u tom poljoprivrednom delu, koji je predvideo i prodaju nekretnine strancima, taj SSP je parafiran 2007. godine od strane Vojislava Koštunice, a samo ga je Đelić potpisao 2008. godine.

Čisto da naši gledaoci znaju ko je sve umešan u tu rabotu i ko je pokušao pre svega da proda srpsku zemlju, najverovatnije onu koju su prodavali za tri evra hektar, sto evra hektar, onu koju su 300.000 hektara prodali za 50 miliona evra i za prosečnu cenu prodaja zemlje od 200 evra. Mi postižemo bolju cenu u zakupnini i danas su to oni najgrlatiji koji štite srpske oranice, a vrlo lako su rasprodali 300.000 hektara, a onda se SSP-om predvidelo ono – ne mogu ja da prodam zemlju, ne može gospodin Atlagić, to su male površine, stranci su zainteresovani za velike i konja jaše ko ima. Zemljište je mogao da proda samo neko ko je prethodno pljačkaškom privatizacijom i grabizacijom 300.000 hektara kupio za 50 miliona evra. Bojeći se promena oni su kao tajkuni kroz tu vlast, kroz vlast Vojislava Koštunice, vlast Zorana Živkovića, gospodina Cvetkovića, oni su kroz tu Vladu želeli da što pre kapitalizuju ono što su pljačkom stekli.

Nisu se oni mnogo zadužili. Kažu, 17,1 milijarda. Nije tačno. Zaboravljaju se oni oprosti od Londonskog i Pariskog kluba od pet milijardi, koje su oni ponovo ispunili. Zato izgleda da za vreme Vlade Živkovića i Koštunice nije rastao dug. Jeste rastao. Pet milijardi su nam oprostili, pa je to popunjeno.

Drugo, donatorska podrška je bila četiri koma nešto milijardi, što je devet i po milijardi. Prihodi od privatizacije, gde je prodato sve što nije bilo zakucano za zemlju, ukradeno, bili su 6,7 milijardi. To je suma između 15 i 16 milijardi i onih 17, to je 33 milijardi. Nisu oni nas tako malo koštali kao što žele da prikažu.

Danas se bune zbog dva ministarstva, a oni su imali 25. Bune se zbog zaštite životne sredine. Normalno je izdvojiti zaštitu životne sredine od poljoprivrede, posebno u delu u vremenu koje dolazi, kada će trebati pojačano bavljenje, biti neophodno pojačano bavljenje zaštitom životne sredine da bi se ispunili neki uslovi.

Oko ministarstva za evropske integracije, ja vas pitam da nije tog puta, jedno je put, a drugo je destinacija, da li ćemo mi ući ili nećemo u EU, to će vreme pokazati. Građani su ovoj politici dali podršku više nego referendumsko. Teško neko na referendumu dobije 56% glasova. Ova Vlada nije krila svoje opredeljenje ni prema Rusiji, ni prema EU i zato je predsednički kandidat ovih stranaka dobio 56% glasova. Mislim da je to bolji referendum od referenduma u kome može u jednoj kampanji daleko više građana da se za to opredeli. Razlika između destinacije i puta je velika. Mi da nismo na tom putu, veliko je pitanje da li bi imali 80% pokrivenosti uvoza izvozom prema EU. Prema CEFTA imamo suficit, a prema Rusiji imamo deficit od milijardu dolara.

Veliko je pitanje da li bi Kinezi investirali i neki drugi da nije šansi da svoju robu plasiraju prema EU, da li bi ovim investicijama koji jedini može da donese nove tehnologije i nova radna mesta, da li bi se to desilo da nije tog puta koji treba da nas dovede do destinacije, a ne mora.

Na kraju, da kažem da mi moramo biti složni, ako je to moguće, sloga je pola pobede. Ne verujem u slogu prema onima koji mrze sopstvenu državu, ali pozivam da pokažu makar jedan stepen sloge. Izgubili su najferskije izbore koji su održani posle 2000. godine i verujem, da ukoliko promene stav, da će ih građani više ceniti. Mi moramo biti mudri, posvećeni. Nema u svakoj školjci biser, ali svaku moramo otvoriti. Hvala.

Đorđe Milićević ima reč.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, slažemo se sa vama kada kažete da građani Srbije mogu mirno da spavaju. Ali, evo, neposredno pred laku noć, da kažemo i mi nekoliko reči nakon ove iscrpne i rekao bih i jako dobre rasprave.

Dakle, ponoviću najpre ono što sam rekao tokom rasprave u načelu, a to je da primedbe koje smo čuli i kritike koje smo čuli na račun zakona o kojem danas vodimo raspravu, isključivo i jedino zavise od toga sa kojeg aspekta posmatrate poziciju vlasti, odnosno da li ste vlast ili opozicija, i rekao sam u raspravi u načelu da je to donekle za nas i razumljivo.

Poslanički klub SPS smatra da imamo veoma dobar zakonski predlog, da usvajanjem ovog zakonskog predloga stvaramo jedan dobar temelj koji će omogućiti budućoj Vladi Republike Srbije da sa uspehom realizuje ono što će biti proklamovani ciljevi i načela i koji će biti definisani u ekspozeu mandatara.

Smatramo da imamo funkcionalan i održiv model i da ovaj model treba da bude primenjiv i za neke buduće vlade, a ne da prilikom formiranja i konstituisanja nekih narednih vlada, zakone prilagođavamo aktuelnom političkom trenutku i koalicionim sporazumima.

Bilo je reči o tome da je ovaj zakon rezultat nekakvih političkih dogovora i političke trgovine. Nije ovo nikakva politička proklamacija, ovo je pre svega rezultat realnih potreba kako bi imali efikasniju i bolje uređenu državu, odnosno kako bi ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije bolje i efikasnije funkcionisala u interesu Srbije, u interesu građana Srbije.

Socijalistička partija Srbije sa SNS, mi smo i tokom današnje rasprave rekli, ima strateško i dugoročno partnerstvo i rezultati tog partnerstva su vidljivi, i da, mi želimo da produbljujemo odnose sa SNS, jer smatramo da radeći tako, radimo u najboljem interesu naših građana. Ali, sa koalicionim partnerima ne razgovaramo na tom nivou da vlast posmatramo kao kolač koji treba podeliti, i ne pričamo o tome ko će šta da radi, to nije ključno pitanje. Ključno pitanje je šta možemo da uradimo za Srbiju i šta možemo da uradimo u narednom vremenskom periodu za građane Srbije, a imamo dobar osnov, to su istorijski rezultati još uvek aktuelne Vlade Republike Srbije.

Personalna rešenja jesu važna, ali o tome ćemo govoriti kada budemo čuli sastav kabineta i kada budemo čuli ekspoze mandatara. Za nas je najvažnija politika kontinuiteta, za nas je najvažnija politička stabilnost i za nas je najvažnija da Srbija nastavi put napretka, reformi, rasta, razvoja, modernizacije, promena.

Mnogo se govorilo o prošlosti. Dozvolite da, uz dužno poštovanje svih ostalih političkih stranaka, kao stranka koja ima možda najviše političkog iskustva na političkoj sceni Srbije, kažem za SPS - mi smo iz naše prošlosti izvukli pouke, afirmišemo ono što je bilo dobro i izvlačimo pouke iz onoga što nije bilo dobro, što se ne bi moglo reći za neke druge političke partije koje su danas akcenat stavile na prošlost, ali to naravno ostavljamo njima.

Srbija je nezavisna, demokratska i slobodna i kako je neko, jedan od predsedničkih kandidata u pokušaju pre nekoliko dana rekao – niko Srbiji ništa ne otima, demokratija ostvaruje na izborima, a građani su na izborima vrlo jasno rekli da ne žele da se vraćaju u prošlost, da ne žele da se vraćaju u period pljačkaških privatizacija, period kada su ostajali na ulici i bez posla, da žele ono o čemu je danas bilo reči, a to je mir, stabilnost i bolji životni standard.

Videćemo kako će u personalnom smislu izgledati Vlada Republike Srbije u narednom vremenskom periodu, ali ono u šta smo potpuno, a videćemo i sagledati i proklamovane ciljeve i načela kroz ekspoze mandatara, ali ono u šta smo potpuno ubeđeni, neće to biti ni prosrpska ni proruska, ni proevropska, ni proamerička, biće to prosrpska vlada, srpska vlada koja će za prioritet imati, pre svega, Srbiju i interese građana Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima Vladimir Orlić.