A koliko vremena je ostalo bilo?

Nula vremena. Treba da zaključim listu, pa onda prelazimo na član po kome …

Tri minuta tu i tamo, računate vi to vaše vreme proizvoljno. Svakako …

Poslaniče, vi ste stvarno beskrajno duhoviti.

Nisam ja duhovit nego vi.

Jesam, znam.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, molim da se prijave oni koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Saša Radulović.

Hvala vam.

Da se vratimo na ovo izlaganje. Predložene su izmene zakona po hitnom postupku, najhitnijem do sada, ne samo izmene zakona, nego je predloženo i da zakon stupi na snagu hitno. I ova sednica Skupštine je zakazana hitno, sa obrazloženjima koja zaista su ispod svakog nivoa. Moraću još jednom da pročitam razloge za donošenje zakona.

Razlozi za donošenje predloženog zakona po hitnom postupku sadržani su u potrebi da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacija, imajući u vidu da je ocenjeno da bi osnivanje ministarstva zaštite životne sredine i ministarstva za evropske integracije u znatnoj meri doprinelo unapređenju društvenih odnosa u oblastima za koja se ta dva ministarstva obrazuju, kao i efikasnijem radu državne uprave.

Ovo nam je napisao predlagač, poslanik Aleksandar Martinović i onda naravno, pošto, zaista, obrazloženja su nešto što ne bi smelo ovako da se donosi, pošto su lišena svakog smisla, jer govoriti da je ocenjeno, bez da se kaže ko je i kako ocenio, na osnovu kojih pokazatelja, unapređenje društvenih odnosa, bez da se pomene o kojem se radi i praktično da će sprečiti neke štetne posledice, ovih nekoliko dana koliko ćemo uštedeti na hitnom postupku. Zaboravlja se da pet godina već nemamo ova dva ministarstva i očekujemo zaista da nam neko objasni, a koje su to štetne posledice u pet godina nastupale.

Naravno, pošto ovakav zakon, sa ovakvim obrazloženjem, nije za podržati, očigledno je da se sa nama slažu i predstavnici SNS. I sam gospodin Aleksandar Martinović, ali izgleda i gospodin Orlić Vladimir, jer kada su se prijavili za reč, u diskutovanju ovih zakona i gospodin Orlić Vladimir i gospodin Aleksandar dr Martinović su se prijavili kao neopredeljeni, što naravno podržavamo. Interesantno je da Aleksandar dr Martinović ne podržava sopstveni zakon, a ne bi ga ni ja podržao sa ovakvim obrazloženjima gde se praktično potpuno ignoriše ono što bi trebalo da bude dužnost predlagača zakona, da zaista obrazloži razloge zbog kojih se donosi zakon, da ne daje ovakva nesuvisla obrazloženja i da ne potrošimo, evo ceo dan, raspravljajući ni o čemu u pokušajima vređanja opozicije, o govoru o svemu osim o samom zakonu.

O samom zakonu ni predlagači nemaju šta da kažu, što je vrlo jasno, a očigledno nemaju poverenje ni u sopstveni zakon koji su predložili. Da ponovim još jednom, gospodin Aleksandar dr Martinović i Orlić Vladimir iz poslaničke grupe SNS, su se prijavili da govore kao neopredeljeni za ovaj zakon.

Što se tiče „Srbijagasa“ i EPS, interesantno je da se iz Ministarstva privrede, koje je u sadašnjem Zakonu o ministarstvima imalo ovu stavku – da Ministarstvo privrede određuje strateške ciljeve, unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja u svim javnim preduzećima. Sada se od toga izdvajaju samo javna preduzeća koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom, i prebacuju u Ministarstvo energetike, na žalost bez određivanja strateških ciljeva i unapređenja rada i poslovanja i nadzora, i samo sa pripremom predloga akata o imenovanju.

Znači, ovaj deo teksta je izostavljen. Postoji Zakon o javnim preduzećima, koji takođe reguliše delom ovu materiju, međutim Zakon o ministarstvima bi morao jasno da kaže – nadležnosti ministarstava zbog čega je ovo izostavljeno. Za EPS i „Srbijagas“ je zaista pitanje za vladajuću većinu za koju nisu dali odgovor.

Zašto ova ista odredba stoji i za Ministarstvo privrede, gde kaže da za sva javna preduzeća, osim za ova za snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom važi da Ministarstvo privrede određuje strateške ciljeve, unapređuje rad i poslovanje, i vrši nadzor, a samo za ova dva preduzeća unutar Ministarstva energetike ove odredbe ne važe.

Znači, jedan na brzinu sklepan zakon, očigledno deo koalicionog dogovora. Malo je čudno, zaista, da ovde raspravljamo o ovim stvarima bez ikoga ko zaista bi trebao da bude predlagač ovih stvari, a to je mandatar zajedno sa svim zakonima. Ovo obrazloženje, kao još uvek nemamo Vladu, pa i ovaj zakon je trebao da sačeka tu raspravu, pa da unutar toga oni koji treba da vode Vladu u skladu sa ovim zakonima i obrazlažu ovo o čemu govorim.

Da ponovim još jednom, obrazloženja koja dobijamo za hitnost postupka zaista vređaju inteligenciju i poslanika i građana Republike Srbije, jer se kaže ovde da se predlaže da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ da bi se što pre stekli uslovi za početak rada ova dva ministarstva, jer je ocenjeno, od koga nije rečeno, da bi to u znatnoj meri, u kojoj meri, kako je mereno niko nije kazao, doprinelo unapređenju društvenih odnosa, kojih odnosa i kakvom unapređenju, u oblastima za koja se ova dva ministarstva obrazuju.

Interesantno je da nema nijedne reči o tome kako smo pet godina proveli bez ovih ministarstava i šta je u tom vremenu bilo sa društvenim odnosima koji su ostali, nažalost, neunapređeni, gde je bila neka šteta koja nije specificirana, gde nismo imali taj znatan doprinos u ovim oblastima. Očigledno je da se radi o jednom zaista nakaradno pisanom obrazloženju, koje nije htelo ništa da obrazloži, nego se ruga i poslanicima i građanima Republike Srbije. Jer, praktično uloga ove Skupštine je da vrši nadzor, a ne da kao protočni bojler propušta ovakve zakone. Tako da, nije ni čudo da poslanici Aleksandar dr Martinović, koji je predlagač ovog zakona, i Vladimir Orlić iz SNS sami ne podržavaju ovaj zakon, nego kažu da su neopredeljeni. Hvala na slušanju.

Reč ima Aleksandar Martinović, kao predlagač.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

U formalnoj logici ovo što ću ja da uradim mislim da se zove reductio ad absurdum. Dakle, da svedemo stvar na apsurd.

Dakle, da li će iko od ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima imati štetu? Kako god, glasali vi za ili protiv, da li će štetu imati država, da li će štetu imati građani, da li će biti oštećen budžet Republike Srbije? Neće. Da li su potrebna neka dodatna finansijska sredstva iz budžeta da bi se uspostavila dva nova ministarstva? Nisu. Dakle, ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima državu ne košta ništa.

Koliko je državu koštao Saša Radulović? Vidim da je u bekstvu, pobegao je. Pa, koštao je po prilici. Pre svega, Saša Radulović i njegovi poslovni partneri okupljeni u nekakvoj političkoj organizaciji „Dosta je bilo“ ojadili su Beogradsku industriju piva, slada i bezalkoholnih pića u restrukturiranju, tako što je BIP zaključio ugovor o pružanju konsultantskih usluga uz avansno plaćanje od 30% u ukupnoj vrednosti, odnosno taj avans je iznosio 690.000 dinara. Kaže – plaćanje izvršiti osam dana od prijema računa, a ugovor je zaključen između BIP-a i firme „Pronet“ koju zastupa, kaže predsednica te firme - Sandra Savanović Stevanović. Ako se ne varam, to je supruga Aleksandra Stevanovića, poslanika DJB. Evo ga ugovor o pružanju konsultantskih usluga između „Pronet“ Budimska 6, koga zastupa Sandra Savanović Stevanović, i AD Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića Beograd u restrukturiranju. Dakle, samo avans 690 hiljada dinara.

Ovaj naš zakon ne košta ni jednog jedinog dinara, pa može da bude najgori na svetu. Ja mogu da budem najveća neznalica, mogu da budem šta god hoćete, moj predlog zakona državu ne košta ništa.Saša Radulović je državu koštao jako puno.

To mu je kuma, je li tako, Milimire? Tu se više, da budem iskren, ne zna ko je kome šta. Ja mislim da Sveti Petar više ne može da raščivija ko je tu ko kod Saše Radulovića, ko je kome kum, ko je čija žena, ko za koga krade. Jedino što im je bitno, to su pare.

Saša Radulović je, evo navešću ponovo da građani Srbije znaju o kakvoj ličnosti je reč, kaže - predlog potpisao Saša Radulović, uputio Agenciji za privatizaciju, poverenik stečajnog upravnika Saša Radulović u postupku stečaja dužnika društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović“ 1898 Beograd, broj predmeta taj i taj. Kaže – traži saglasnost na angažovanje „E-biznis servis“d.o.o iz Beograda, ulica Studentski trg 15/4, za pružanje knjigovodstvenih usluga, počev od 1. novembra 2009. godine do prestanka potrebe za angažovanjem. Onda tako imate u društvenom preduzeću Fabrika obuće „Moda“ Kovačica isto E-biznis servis, pa DPP Lune Milovanović Bavanište u likvidaciji isto E-biznis servis, pa onda opet društveno preduzeće Fabrika obuće „Moda“ Debeljača ponovo da se angažuje firma njegove žene i njegova sopstvena firma, pošto su suvlasnici u 50% E-biznis servis itd, itd. Mislim da ima još jedna firma koju sam uspeo da pronađem, ponovo društveno poljoprivredno preduzeće Lune Milovanović iz Bavaništa, ponovo da se angažuje firma „E-biznis servis“ i takvih ugovora imate koliko hoćete.

Dakle, Saša Radulović je, to je inače vladavina prava, to postoje verovatno u dobro uređenim i civilizovanim zemljama, to pričaju ovi koji nam godinu dana pune glavu o Savamaloj, kako je to čudo neviđeno koje se desilo u Srbiji, a čovek sam sa sobom kao stečajni upravnik i sa svojom suprugom zaključuje ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga. Onda kaže – ja sam spasao srpsku privredu. On je upropastio i ono malo srpske privrede koje smo isisali. On je pokušao da isisa i ono malo zdravog tkiva iz srpskih preduzeća tako što je novac ispumpavao iz tih preduzeća i prebacivao na račun sopstvene firme. Onaj ko je spasao srpsku privredu je u stvari Aleksandar Vučić, jer je Sašu Radulovića izjurio iz Vlade Republike Srbije.

Da je Saša Radulović ostao ministar privrede, mi privrede u Srbiji više ne bi imali. Eto, takvi vode kampanju protiv Aleksandra Vučića. Kažu – idi u muzej voštanih figura iako su osvojio 56% glasova, ja koji sam osvojio 1,1% glasova, ja treba da se pitam, ja znam sve, razumem se i u stečajeve, razumem se i u privredu, u sve se razumem, to što nemam poverenje građana nije bitno, ali ti koji si osvojio 56% glasova, ti da ideš u muzej da te tamo zatvore i da ni jednu jedinu reč o politici ne kažeš. Takvu politiku zamišlja Saša Radulović. Na njegovu veliku žalost, takvu politiku ne zamišljaju građani Srbije, oni hoće da se Aleksandar Vučić i SNS pre svega pitaju o tome kakvu politiku Vlada Srbije će da vodi u naredne četiri godine. Borićemo se za onu politiku koja je vođena i dok je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić.

Ko se još javlja, a da nije iskoristio pravo iz člana 96?
Reč ima Boško Obradović. Izvolite.