Hvala.
Kasno je već dosta i ja neću da dužim. Hoću samo da, kako to red nalaže, najpre zahvalih svima na odličnoj raspravi danas, stvarno odličnoj raspravi, pre svega poslanicima iz poslaničke grupe SNS, ali i našim prijateljima, partnerima iz drugih poslaničkih grupa koji su podržali Predlog zakona.
Bila je izuzetno dobra rasprava i koliko je dobra bila i koliko je dobra argumentacija s naše strane pružena danas, pa mislim da dovoljno govori i situacija u sali u ovom trenutku. Dakle, evo, krajem dana i krajem ove rasprave, ukoliko je to prihvatljivo, ja bih pozvao kolege iz tehnike koji organizuju ovaj prenos da snime malo kako izgleda sala sa one tamo strane, da snime ove prazne klupe, da se vrlo lepo vidi kako su podneli razmenu argumenata sa nama oni koji sami sebe nazivaju kakvom opozicijom.
Ovde je sve kompletno prazno, ne računajući onih par mesta, mada i tu su nešto ućutali i deluju vrlo bledunjavo. A, ovi što su tražili dijalog, svi su zdimili pravo na ona vrata, i to opet ne treba da čudi. Ko god je od građana Srbije pratio tok rasprave danas, mogao je lično da se uveri da su apsolutno poraženi u razmeni argumenata, da je tri, ne tri, četiri predsednika poslaničkih grupa sa te strane sale ovlašćeni predlagač gospodin Martinović doslovce okrenuo naopako i istresao iz cipela. Na njihovom mestu ništa drugo se nije očekivalo nego da zdime iz sale koliko ih noge nose.
Ja ću uz ovu zahvalnost kolegama što su danas obavili izvanredan posao da pružim još tri komentara na upućena pitanja na samom kraju, kao što opet red nalaže.
Prva stvar, što se tiče gospodine Radulovića, ja ga naravno ne pominjem, kao što neki ovde imaju običaj, kad nije tu i ne bih to radio da nije on sam nekih pet puta pominjao prezimena naša, želeći da isprovocira, izazove reakciju, a onda opet, kao i svi ostali, hrabro pobegao. Pošto je već kazao da mu se neki klipovi motaju oko glave, sigurno će i ovaj odgovor videti na klipu.
Dakle, mi ne krijemo da podržavamo ove zakone, nikakve tu zabune nema. Zašto sam ja lično želeo da budem kategorisan među onima koji su bez oznake „za“ ili „protiv“, ne „neopredeljen“, vrlo sam opredeljen, nego bez oznake, to je zato što znam da se on uvek tako izjasni, želeo sam da budemo u istom delu liste govornika, jer sam želeo jedno pitanje da mu postavim. Ne odnosi se na one novce koje je prebacivao svojim poslanicama i njihovim firmama. Ovo je nešto potpuno novo.
Naime, video sam na zvaničnom sajtu onog njegovog udruženja građana, koje je u stvari grupa građana, hoće da se predstavi kao stranka, nema dovoljno potpisa u toj papazjaniji, jedan tekst gde kažu da su taj novac koji su prebacivali u svoje džepove, između ostalog, pored onih grejalica i računara, prebacivali za potrebe hrane i pića za ljude koji rade na društvenim mrežama. Dakle, za potrebe hrane i pića za ljude koji rade na društvenim mrežama.
Hteo sam da ga pitam, pošto se s vremena na vreme pojavi komentar na temu da neki ljudi za sok i sendvič su angažovani na društvenim mrežama, jer su to ovi što su angažovani kod njega. Ako su to ti, da mu čestitam što smo uspeli da ih lociramo najzad posle toliko priče na tu temu.
Druga stvar, prezimenjaku naše koleginice Vlahović, želeo sam da kažem da to što on ne vidi razliku između evropskih integracija i nivoa investicija u određenom društvu, to je nažalost situacija u kojoj ja da pomognem ne mogu. To što neko ne vidi, ne razume, ne shvata, biće stvar koju mora da razreši sam, ali poslednje i ne i najmanje važno, naravno, pošto je reč o licu koje mi je posebno drago, za onog čoveka koji je rešio da pobegne ovih dana od kobnog imena Pernar, odnosno da ga zameni za kodno ime Tuta Bugarin. Želeo sam da kažem da nije uopšte sporno. Mi možemo da razgovaramo o Evropi, ponuda još uvek stoji, čim bude umeo da izgovori tu reč, bez da pogreši.
Što se dugova tiče, mi apsolutno nikome izvan Republike Srbije ne dugujemo ništa, ali opet, pun razumevanja kakav jesam, razumem da neko bude opterećen pitanjem dugova, ukoliko duguje novac, kako beše, profesore Atlagiću, manastiru, uzme novac manastiru da bi otvorio, Hilandaru, u velikom manastiru, da bi otvorio izdavačku kuću, a potroši ga na partiju. Koliko hiljada? Strašno. Pet hiljada evra. Kada o tome razmišlja i time se bavi, sigurno je opterećen dugovima taj pod novim kodnim imenom Tuta Bugarin.
Na samom kraju, pitanje referenduma, dame i gospodo, što se tiče EU, subvencija, investicija, čega god hoćete, što se tiče ama baš svake političke teme, mi smo referendum imali u Srbiji ove godine, 2017. godine na predsedničkim izborima. Rekao je narod Srbije šta misli o različitim političkim pitanjima i tu je rekao da ovo što mi zagovaramo i ovo što mi sa razlogom priznajemo i pohvaljujemo kao dobro, a što je direktna posledica ispravne državotvorne politike Aleksandra Vučića, narod u Srbiji apsolutno većinom apsolutno podržava. Hvala još jednom svima. Nastavljamo u istom ritmu u pojedinostima. Laku noć.
