Dobro, samo vičite, samo napred. Valjda ćete se umoriti do popodne.
Znači, u članu 103, ako želite i budete ljubazni da ga pročitate, Poslovnik do kraja, piše da sam dužna da vam odgovorim. To što vas ne interesuje šta imam da odgovorim, to je vaš problem, ali ja moram da odgovorim čitavom plenumu, a ne pojedincu, jer vi tražite od plenuma da glasa za povredu Poslovnika, a u diskusiji i raspravi ću učestvovati kada uopšte do toga dođe, a povredama Poslovnika ne želite da dođe do rasprave.
Hoćemo li glasati za povredu člana 100?
Poslaniče, posle SMS-a, hoćete biti ljubazni da mi odgovorite?
(Radoslav Milojičić: Rekao sam – da!)
Zahvaljujem.
Samo mala pažnja, da bih ja mogla da radim, pošto sam došla da radim.
Izvolite, reč ima ponovo Nemanja Šarović.

Gospođo Gojković, povredili ste član 103. st. 4, 5. i 6. Ja ću ih citirati. On kaže – narodni poslanik je dužan da navede koji član ovog poslovnika je povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta.

Sledeći stav kaže – ako smatra da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da da objašnjenje, što vi niste uradili, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, dužan je da povredu otkloni.

Sledeći stav kaže – ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština, bez pretresa, o tome izjasni u Danu za glasanje.

Dakle, vi ste nekoliko puta prekršili ovaj član, odnosno prekršili ste tri stava, pre svega time što mi niste dozvolili da u okviru predviđena dva minuta obrazložim način na koji je prethodno povređen Poslovnik. Ja sam uspeo da citiram odredbu Poslovnika i ništa više. Onda ste me prekinuli i isključili ste mi mikrofon.

Sledeće, morali ste dati objašnjenje, niste ga dali.

Treća stvar, morali ste mene pitati da li sam zadovoljan objašnjenjem i dati mi priliku da se izjasnim da li želim da Skupština u Danu za glasanje glasa o povredi ovog člana. I to niste uradili, i to je nesporno.

Prema tome, evo, ja vas molim, gospođo Gojković, da makar ovu povredu Poslovnika, koja je očigledna, svi su to čuli, imamo i direktan prenos, da makar to prihvatite. Nije strašno da čovek nekad prizna da je pogrešio. Nikome neće leteti glava da kažete – eto, bila sam u trenutku možda manje koncentrisana, prihvatam, greška, idemo dalje.

Hvala, poslaniče.
Ja bih vam odgovorila da ste nešto uopšte rekli u povredi Poslovnika. Prošli put niste rekli baš ništa, pa ne znam šta da vam odgovorim, bez obzira na moju skoncentrisanost na vođenje današnje sednice. Znači, na ništa odgovaram sa ništa, verujte mi.

Ja sam vam citirao sve članove.

Ne čujem sad ovaj deo.
Da li želite da glasamo o članu 103? Pošto svi članovi i posebne odredbe, dakle, st. 3, 4. i 5, ja sam probala da odgovorim i da ispunim to u meri u kojoj ste vi izneli povredu Poslovnika. Recite, da li želite da glasamo o povredi Poslovnika, član 103. st. 3, 4. i 5?

Da, i ovoj i onoj prethodnoj koju sam…

Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM - Partije za demokratske delovanje govoriću o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i držaću se strogo dnevnog reda. Znači, o samoj Vladi i o našim očekivanjima buduće Vlade će sledeće nedelje govoriti šef poslaničke grupe, a u nastavku rasprave će naš uvaženi kolega Fatmir Hasani izneti svoje viđenje.

Dakle, kao što smo čuli, kao što je poznato Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, same izmene se odnose na delokrug ministarstava privrede, pravde i spoljnih poslova, a dopune i ono što je najznačajnije se odnose zapravo na predlog da se formiraju dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo zaštite životne sredine.

Naša poslanička grupa ovaj predlog vidi kao politiku kontinuiteta i kao poštovanje političkih stavova, koje je iz uvodne izjave Republike Srbije sa međuvladine konferencije o pristupanju EU još iz januara 2014. godine… Mi svakako pozdravljamo ovaj predlog da se formiraju dva nova ministarstva, jer to vidimo kao jasnu političku poruku i dokaz da će prioritet nove buduće Vlade Republike Srbije predstavljati intenzivan rad na približavanju, priključivanju, pristupanju Srbije EU, kao i drugi, ono što je još značajnije, sa stanovišta samih građana Republike Srbije, posvećenost unapređenju kvaliteta života građana.

Dakle, zbog čega je važno obrazovanje dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i zaštite životne sredine? Imamo nekoliko argumenata zbog kojih ćemo podržati ovo. Najpre, smatramo da će se na ovaj način efikasnije organizovati proces usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa evropskim nasleđem tzv. „Akijem“, s jedne strane. Sa druge strane, zato što će se posao, ne samo po određenim oblastima kao što su zaštita životne sredine, klimatske promene itd. efikasnije organizovati, već smatramo da će se na ovaj način unaprediti i poboljšati horizontalna i vertikalna komunikacija, kao i međuinstitucionalna koordinacija određenih institucija, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.

Smatramo da je formiranje dva nova posebna ministarstva nužno i znači jačanje procesa decentralizacije, jer kao što svi mi znamo i kao što smo toga svesni nema efikasnih evropskih integracija, nema dobrih politika evropskih integracija, ni zaštite životne sredine bez uključivanja što više subjekata aktivnog i odgovornog učešća subjekata kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Smatramo da temelj javnih politika čine lokalne politike.

Obrazovanje ova dva nova posebna ministarstva će doprineti jačanju administrativnih kapaciteta, jer smatramo da je dobro ustrojena i obrazovana administracija na nacionalnom i lokalnom nivou uslov, imperativ za dobru realizaciju javnih politika i, konačno, nema pravne države i vladavine prava bez kvalitetne, efikasne i obrazovane javne uprave.

Uz navedene argumente, poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje smatra da obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije je garancija za nastavak politike nove Vlade.

To predstavlja kontinuitet u jačanju, u unapređivanju, u zaštiti, u promovisanju prava pripadnika nacionalnih manjina. Ovo vidimo posebno kroz realizaciju prioritetnih zadataka, programa i aktivnosti utvrđenih u pregovaračkom Poglavlju 23 i posebno u realizaciji svih oblasti navedenih u tzv. manjinskom akcionom planu, znači, u posebnom akcionom planu vezano za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina.

Obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije će pomoći bržem ispunjavanju kriterijuma, nadamo se pristupanja, pridruživanja EU, ali i ono što je za sve nas, koji podržavamo evropske integracije, značajno promociji tema, efikasnijoj promociji tema koje moraju postati sastavni deo kompletnog pravnog okvira, a to su efikasnost, svrsishodnost, jednake mogućnosti, socijalna inkluzija, antidiskriminacija, pa i rodna ravnopravnost i, naravno, ekološka održivost, održivi razvoj.

Sve vreme prateći kontinuitet politika, značaj obrazovanja drugog ministarstva, ministarstva zaštite životne sredine, cenimo kroz stavove utvrđene u uvodnoj izjavi Republike Srbije na međuvladinoj konferenciji o pristupanju EU iz januara 2014. godine gde je zaštita životne sredine prepoznata kao jedna od najzahtevnijih i najsloženijih oblasti, kako po pitanju usklađivanja pravila našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, tako i po pitanju investicija i tehničkih rešenja, a sve u vezi sa dostizanjem evropskih standarda u ovoj oblasti.

Imajući u vidu složenost, kompleksnost ove oblasti, konkretno, pravno nasleđe EU sadrži više od 200 važnih, znači 200 važnih dokumenata koje obuhvataju horizontalno zakonodavstvo koje je regulisano, kao što znamo, kroz pregovaračko Poglavlje 27 - zaštita životne sredine i klimatske promene. Jasno je svima nama da pred budućim ministarstvom zaštite životne sredine stoje izuzetno važni i teški zadaci, ozbiljni, ali bih podsetila sada i na prethodne korake da svi mi zajedno moramo da radimo na podizanju svesti o značaju životne sredine i klimatskim promenama, da se sve ove teme integrišu u sve druge sektore, zapravo u sve oblasti života koliko je moguće.

Podsetila bih i da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU, poslednji je objavljen u novembru 2016. godine, ocenjeno da je Srbija postigla izvestan nivo usklađenosti u ovoj oblasti, znači, ako pričamo o zaštiti životne sredine, da je, konkretno, formiran Nacionalni savet za klimatske promene, da je od početka ove godine, od prvog januara 2017, počeo da funkcioniše Zeleni fond koji je osnovan kao budžetski fond. Ima još dosta toga da se uradi. U narednom periodu, na primer, treba izraditi Strategiju za klimatske promene koja će biti u skladu sa okvirom EU za period do 2030. godine za klimatsku i energetsku politiku i dobro integrisana u sve relevantne sektore.

Veliki problem Srbije, nažalost, naravno, predstavlja nedostatak odgovarajućih projekata iz ove oblasti koji bi omogućili da se što efikasnije iskoriste sredstva EU.

Shodno ocenama Evropske komisije, Srbija je zaista transponovala više od 98% direktiva EU u domaće zakonodavstvo, ali je izuzetno veliki problem njihova primena u praksi, primena ove regulative, znači, implementacija najteža na lokalnom nivou, u lokalnim zajednicama. . Takva je situacija, možemo da kažemo i poražavajuće, trenutno smo u mogućnosti, znači, za životnu sredinu, troši se tek 0,9% bruto društvenog proizvoda, a planirano je da do 2021. godine ulaganja u ovu oblast dostignu i tri posto bruto društvenog proizvoda.

Za dostizanje ovih ulaganja za zaštitu životne sredine do 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, potrebno je da do 2019. godine za prevođenje industrije na održivu proizvodnju, izgradnju infrastrukture, kao i za rešavanje otpada i otpadnih voda da se obezbedi blizu 11 milijardi evra.

Kao što sam naglasila, nisam nameravala da se u svom izlaganju bavim radom Vlade ili očekivanjima od buduće Vlade, to će naša poslanička grupa, odnosno šef poslaničke grupe učiniti sledeće nedelje, a predložene izmene i dopune zakona podržavamo i u danu za glasanje glasaćemo za. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Hvala.

Poštovane kolege, pred nama je Predlog zakona o ministarstvima, odnosno dopuna koja predviđa dva nova ministarstva, ali ja ne mogu da se ne osvrnem i da ne izrazim jedno čuđenje i iznenađenje što mi obično sastavljamo tačke koje često nemaju nikakve veze jedna sa drugom, a raspravljamo ono što nekako prirodno ide jedno sa drugim. Mislim da je bilo mnogo logičnije i bolje da smo sukcesivno, ali ipak unutar jedne rasprave objedinili priču o ministarstvima i da se odmah o tome nadovezivala priča o mandataru.

Naime, znam da to nije formalno u redu, ali suštinski mi ne možemo pričati ovde o Zakonu o ministarstvima, a da nemamo na umu ono što se dešava u društvu i da nemamo na umu ono u šta je ovaj Predlog izmena zakona uvod. Dakle, on je uvod u izbor nove Vlade sa novim premijerom, odnosno novim mandatarom. Po mom mišljenju, po mišljenju naše poslaničke grupe, niti je taj mandatar dobar, niti je ovaj predlog proširenja i uvođenja novih ministarstava adekvatan.

Podsetio bih vas da je predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić obećavao malu i efikasnu Vladu. Koliko je efikasna, to će suditi građani, ali da je mala - nije. U svakom slučaju je manja od onog broja i one veličine koja je bila obećavana. Prva Vlada gospodina Vučića imala je 16 resora i dva ministra bez portfelja, imala je 18 članova. Druga je imala 16 resora i tri ministra bez portfelja, ima 19 članova. Sada se obećava Vlada koja ima 18 resora i, dok se ne izjasni mandatar, još ne znamo koliki broj ministara bez portfelja. U svakom slučaju, to je Vlada koja će da bude među većim vladama u našoj novijoj istoriji, iako je, pravde radi, a siguran sam da će kolege iz vladajuće većine to podsetiti, bilo naravno i većih vlada, kao što je Vlada Mirka Cvetkovića, mislim Mirka Marjanovića i neke druge, ali ove dve su bile baš prevelike.

Pošto naša vlast ili vi, poštovane kolege iz vladajuće većine, volite da ističete svetske primere i uzore, posebno Nemačku, i kada za to ima i kada za to nema razloga, podsetio bih nas da nemačka Vlada ima svega 15 ministara. Dakle, 15 ministara jedna velika Nemačka, a Francuska ima 19. U SAD je stvar malo drugačija, malo kompleksnija, ali oni imaju znatno manje državnih sekretara i sa sve tim svojim uslovno rečeno ministarstvima nema ih više od 15.

Na kraju krajeva, podsetio bih one malo starije među nama i među gledaocima, da onaj čuveni i zloglasni SIV, Savezno izvršno veće u čijim prostorijama je juče održana inauguracija o kojoj je bilo pomena na početku ove debate, da je taj SIV uglavnom imao jednog predsednika, dva potpredsednika i svega 12 sekretara koji su negde u rangu ministra. Sada vidimo, a to znaju oni koji zalaze u te zgrade, da se taj SIV, kao i zgrada Vlade Srbije, povija od broja ljudi zaposlenih tamo, a teško da je ovo efikasnija država od one koja je bila složena, dakle savezna država ili federacija. Hoću da kažem da je Vlada prevelika, a svakako je veća od onoga što je bilo obećano i najavljivano kada se SNS i kada je Aleksandar Vučić kao opozicioni političar kretao u svoj pohod na vrh vlasti.

Naravno da će kolege reći, ja sam video i u predlogu gospodina Martinovića, da ovo ne angažuje nikakva dodatna finansijska sredstva, ali ljudi moji, možda ne angažuje u ovom trenutku nikakva dodatna finansijska sredstva, pravimo novo ministarstvo, ono će preuzeti deo kadrova postojećih, postojeće kancelarije ili postojećeg Ministarstva poljoprivrede, ali očigledno, pošto se predviđaju veliki poslovi iz domena zaštite okoline, potpuno je jasno da će to pre ili posle morati povećati i administriranje i budžet.

Dakle, neefikasno, neracionalno i skupo je, ali što je još mnogo važnije, pogledajmo obrazloženje, ja bih skrenuo pažnju i podsetio kolege da mi u ovom trenutku imamo Kancelariju za evropske integracije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Mi smo imali u dva saziva, tu je bio kolega Bogdanović, sada je izašao, on je bio ministar za Kosovo i Metohiju. Znači, u mandatu dve vlade Republike Srbije smo imali Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i to je ministarstvo u jednom trenutku spušteno na rang kancelarije. Rečeno je – nema to veze, nije važno, važni su poslovi, važna je borba za očuvanje Kosova u Srbiji. Onda se pojavila Kancelarija za evropske integracije, pa su jedno vreme Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Kancelarija za evropske integracije bili u istom statusu. Sada se Kancelarija za evropske integracije uzdiže na rang ministarstva. Dakle, kada ja ili moje kolege ili kolega Slaviša Ristić kaže – zašto nema Ministarstva za Kosovu i Metohiju, onda mu se odgovori iz redova vladajuće većine – nije važno, imamo kancelariju, važno je da kancelarija dobro radi, nije važno kako je zovemo. Pa, kada nije važno, zašto onda Kancelariju za evropske integracije uzdižete na rang ministarstva za evropske integracije? Šta fali da radi kao kancelarija?

Dakle, ovo deluje kao sitnica, ali i na ovom primeru se vidi zapravo šta je prioritet ove Vlade, ili barem šta je ono čemu ona teži, a to su evropske integracije. Ono što je često, a pogotovo u kampanjama isticano kao važno i kao srce Srbije je Kosovo i Metohija koje polako odlazi u zapećak. Znam da se sa tim kolege neće složiti, ali evo, zašto npr, kad već povećavate broj ministarstava, a ja sam protiv toga, ali svejedno, ako povećavate, zašto onda ne vratite Ministarstvo za Kosovo i Metohiju? Ako nećete to da radite, zašto uzdižete na rang ministarstva Kancelariju za evropske integracije?

Kažete da ima mnogo posla. Naravno da ima mnogo posla oko evropskih integracija, ali bih ja podsetio uvažene kolege i javnost Srbije da za razliku od Kosova i Metohije kod kojeg postoji konsenzus da je sastavni deo Srbije, na kraju krajeva, nezavisno od konsenzusa postoji ustavna preambula gde to stoji i piše i niko u Srbiji, sem možda jedne stranke i jednog kolege ovde među nama ili par kolega, ne misli da jeste i da treba da bude drugačije, dok za razliku od toga, na stranu sad šta je realno, šta je moguće i kako se ta borba za Kosovo i Metohiju sprovodi i da li se sprovodi na adekvatan način, mi mislimo da se ne sprovodi na adekvatan način, ali svejedno, ako postoji konsenzus oko Kosova, ja bih vas podsetio da takvog konsenzusa oko evropskih integracija nema. Da, nema ga drage kolege, nema ga među nama ovde u Skupštini, a nema ga ni u javnosti.

Ja sam vrlo tolerantan po tom pitanju. Ja sam evroskeptik, kao i veći deo mojih kolega, ali prosto realno javnost Srbije je po tom pitanju podeljena. Rado ću priznati i priznajem da je nekada postojala mnogo veća i jasnija većina u pogledu evropskog opredeljenja Srbije. Ja sam i tada bio protiv i sada sam protiv, ali postojala je jasna većina. Ta se većina izgubila već nekoliko godina, delom zbog toga kako su naše vlade sprovodile i kako naše vlade sprovode te evrointegracije, a delom zbog toga na šta liči sama EU u ovom trenutku, s obzirom na probleme sa kojima se ona suočava. Drugim rečima, konsenzusa nikada nije bilo apsolutnog, ali je postojala jasna većina. Mi sada nemamo više već duže vreme jasnu većinu u pogledu evropskog opredeljenja građana Srbije, a trčimo pred rudu i pravimo ministarstvo za evropske integracije, pri čemu se kaže – pa dobro, referendum, odlučivanje, to ćemo kad budemo pred tim procesom, pred sam prijem. Pa, kad dođemo pred prijem, šta onda ima da pitamo građane? Ako ima smisla pitati građane, treba ih pitati pre, treba ih pitati sada. To je sad pitanje referenduma.

Ono što je važno i što treba imati na umu, dakle, u ovom trenutku još uvek je malo veći broj građana koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali je veoma veliki onaj broj građana koji se tome protive. Zašto onda uvodimo ministarstvo? Zašto uvodimo ministarstvo po jednoj temi koja je kontraverzna i oko koje nema konsenzusa niti među nama ovde, nema ga, po mom mišljenju, među vama u vladajućoj većini, ali to je već vaš problem. Ni vi niste baš ubeđeni, bar ne u potpunosti, da je ulazak u Evropsku uniju stvarno prevashodno osnovni nacionalni i državni cilj. Ali, kažem, to je vaš problem. Ono što je jasno je da ga nema u društvu, a zašto će nam onda ministarstvo za evropske integracije? Nasuprot tome, ponavljam i naglašavam, Ministarstvo za KiM koje se ukida, tj. koje je ukinuto, i koje se ne uzdiže na rang ministarstva, već ostaje kao Kancelarija.

Moram priznati, ne bi me iznenadio, ovakav predlog bio bi očekivan, recimo, da je mandatar ili predlagač zakona ili mandatar nove vlade kolega Čedomir Jovanović, sa njim se ja ne slažem, kao i on sa mnom, ali na neki način to je predlog koji može da dođe od njega ili njegovih istomišljenika, jer za njih pitanje Kosova je na neki način rešeno kako oni misle da je rešeno, on će me ispraviti sigurno ili demantovati, ili će se složiti, smatra da je Kosovo nezavisno, jer mi tu ne možemo mnogo da učinimo. Nasuprot tome, smatra da treba sav prioritet i akcenat staviti na put evropskih integracija. Dakle, može LDP, može Čedomir Jovanović, ali ne možete vi da izađete sa ovakvim predlogom. Meni je nekada žao kolege Martinovića kad vidim sa kakvim predlozima mora da izlazi. Prošli put je bio onaj zakon o nesrećnim sudijama, gde je najbolje što je uradio u jednom trenutku bilo da je odustao od toga da ga brani i pustio da stvar prođe kako prođe, jer je prosto bio neodbranjiv, da ti predlozi, izmene Zakona o sudijama, odnosno predsednicima sudova.

Tako i ovoga puta verujem da bi na nekom iskrenom, tajnom, internom izjašnjavanju dobar deo kolega i vladajuće većine podržao moj predlog. Naravno da ga ovako neće podržati. Ali, evo, zapitajte se sami, makar u sebi, ako nećete ovde javno, zašto ako već povećavamo broj ministarstava, zašto ne uvodite i ministarstvo za KiM? Ta žuta vlada koju smo kritikovali zajedno vi i ja imala je Ministarstvo za KiM, imala ga je i Vlada Vojislava Koštunice, sada ga nema. Odbor za KiM zaseda vrlo retko, ređe od skoro svih drugih odbora u ovoj Skupštini. To govori o tome šta su nacionalni prioriteti. Jedno je pred izbore, jedno je kada treba prikupljati patriotske glasove, onda je važno Kosovo, onda su važni Putin i Rusija, a kada izbori prođu onda je važan gospodin Kurc, Angela Merkel i evropske integracije. Prosto to nije u redu i pre ili kasnije će to i građani uvideti.

Da završim barem za ovaj deo, uvodni deo izlaganja, hajdemo, kolege drage, nezavisno od Predloga zakona o ministarstvima, da napravimo jedan pošten referendum, mislim da je to u našem zajedničkom interesu, da prelomimo tu priču oko evrointegracija, ali pošten referendum, gde će javnost biti upoznata sa argumentima i za i protiv i jedne i druge strane, pa kako većina građana odluči tako ćemo i da se ponašamo. Ja prvi, iako jesam evroskeptik, obećavam da ću kao i moje kolege raditi na sprovođenju politike koja dobije jasnu većinu. Nemojmo reći – bili su izbori i građani su rekli svoje. Nema potrebe za takvom vrstom izjašnjavanja. Na zapadu i u toj demokratskoj Evropi koja ima svoje mane i neke svoje prednosti postoje izbori, ja bih rekao ipak demokratskiji nego što su bili kod nas, pa opet postoje i referendumi o nekim važnim pitanjima.

Drugim rečima, izjasnimo se na referendumu, dajte ljudima šansu da izlože svoje argumente, pa onda posle toga uvodimo ministarstva ili uvodite ministarstva za evrointegracije i ja ću vam pomoći ako to bude zaista kurs za koji se većina građana opredeli. U ovom trenutku, kao što rekoh, takve većine nema, uprkos tome što većina javnosti i javnog mnjenja, medija i političke elite navija u ovom jednom evrofilnom pravcu. S toga, pre nego što uvedemo to ministarstvo, hajde da čujemo šta misle građani. To tada radimo ono što nam je posao i što u Ustavu piše, a to je borba za očuvanje KiM, a nipošto ne da ih stavljamo u isti rang, to su radile neke prethodne vlade, stavljanje u isti rang, tu je bila priča o paralelizmu – borimo se za Kosovo i borimo se za evropski put. Ja i neki drugi ovde u sali smo od početka govorili da to možda lepo zvuči, ali nije realno. Ne možete se, drage kolege, boriti za očuvanje Kosova u Srbiji i za ulazak Srbije u EU. To prosto nije realno. To su nam rekli gomilu puta naši i vaši uvaženi gosti i prijatelji, čelnici najvažnijih zemalja Evrope.

Recite jasno i glasno, podržite politiku Čedomira Jovanovića, ako mislite da je to pravi put, ili nekog sličnog. Izvinjavam se Čedomiru, on će sigurno reagovati, mada ovo nije prozivka i nije ništa kritički na njegov račun. Ili to podržite ili ako to ne podržavate, onda jasno i glasno radite na sprovođenju politike koja onda ne uključuje ministarstvo za evropske integracije pre nego što su građani rekli šta misle o tim evropskim integracijama.

Na kraju, samo bih želeo da se osvrnem, ako gospođa predsednica dozvoli, znam da nije nekada vama lako, ali prosto bih vam skrenuo pažnju, ako jedan govornik dođe i počne svoje izlaganje govorom o inauguraciji i smatra da je ona sjajna, prvo, to nije inauguracija, ali nije važno, o svečanom prijemu u Palati Srbije, i kaže da je ona sjajna i fascinantna, onda vi kao predsednik Skupštine ako ga niste prekinuli i ako niste intervenisali ne možete ne dozvoliti nekim drugim kolegama da kažu šta oni misle o toj inauguraciji, a misle recimo sve suprotno. Hvala.