Poslaniče, ne možete tako da se izražavate.

Po toj logici je i Maja Gojković postala izdajnik i Vučić i pola nas koji ovde stoji…

Dobro, ja sam lukava, ali nema veze.

Ko god neće da izvršava naređenja, on postaje glup, izdajnik, ružan, ovakav, onakav, nije to sad bitno.

(Vojislav Šešelj: Maja je bila protiv vas.)

Dobro gospodine Šešelj. Vi ste bili, najpre za Tita, pa protiv Tita, pa ste bili protiv Draže, pa ste bili za Dražu, pa ste bili protiv Slobe, pa za Slobu.

Poslaniče, meni se obraćajte.

Ima tu za koga ste vi sve bili, to je sada priča za neku drugu temu.
Da se ja vratim na pravni deo.
Pita gospodin Šešelj gde je meso? Pokušao sam da mu objasnim da Zakon o ministarstvima propisuje delokrug rada svakog pojedinačnog ministarstva. Delokrug rada je opšti krug poslova po kojima se ministarstva razlikuju jedno od drugih. Ovo, gospodine Šešelj gde piše ministarstvo za evropske integracije obavlja poslove državne uprave koji se odnose na, pa se navodi koordinacije o praćenju, to je delokrug, to nije nadležnost. Šta je nadležnost, odnosno u kojim propisima se nalazi nadležnost svakog pojedinačnog ministarstva, odnosno drugog organa uprave? U čitavom nizu materijalno-pravnih propisa kojima se uređuju određene oblasti društvenog života.
Ne postoji Zakon o ministarstvima u kojima se definiše nadležnost svakog pojedinačnog ministarstva. Ovo o čemu mi govorimo je delokrug, a nadležnost za izdavanje građevinske dozvole se nalazi na primeru Zakona o planiranju i izgradnji, gde se nalazi nadležnost resornog ministarstva za izdavanje oružnog lista u Zakona oružja i municije. Tako imate sijaset zakona koji regulišu različite oblasti društvenog života. To su ti tzv, materijalno-pravni propisi koji kažu – za donošenje dozvole te i te, za donošenja rešenja tog i tog, odnosno upravnog akta, nadležno je to i to ministarstvo. To ne može da piše u Zakonu o ministarstvima. To nije pisalo u Zakonu o ministarstvima ni kada ste vi bili potpredsednik Vlade i nije ni moglo da piše. To piše u materijalno-pravnim propisima kojima se uređuju oblasti društvenog života.
Naravno, razumem vašu logiku, vi zato što ste protiv ulaska Srbije u EU pokušavate da banalizujete zakon. Sada se sastanu Pera, Mika, Đoka itd. Koliko ja znam, poslovima evropske integracije u Republici Srbiji bave se ozbiljni ljudi, ljudi koji govore strane jezike, ljudi koji su dobri pravnici, dobri ekonomisti, dobri politikolozi, ljudi koji su godinama u ovoj materiji, ljudi za koje vi možete politički da mislite ovo ili ono, ali ljudi za koje ja ne mislim da su laici i da ne znaju svoj posao.
Dakle, ne radi se ovde o nikakvom Peri, Miki, Đoki, ovde se radi o ozbiljnim poslovima koji se rade za državu. Niko od nas nije to licitirao. To sam rekao gospodinu Čedomiru Jovanoviću, nije licitirao sa datumima i sa godinama ulaska u EU. Vi kažete, garantujete glavom nećemo nikada, možda mogu ja da garantujem da nećemo nikada, ali nije stvar u tome da li hoćemo ili nećemo, stvar je da mi ove reforme koje sprovodimo, sprovodimo zbog nas samih, ne zbog EU. Mi hoćemo iznutra da organizujemo naše društvo tako da ono što više liče na društvo, kao što je holandsko, švedsko, nemačko, italijansko itd. Verujem da vi nemate ništa protiv takvog tipa društva.
Da li ćemo mi ući u EU i kada to ne zavisi ni od vas, ni od mene. Malo zavisi od nas kao države, ali zavisi od EU, zavisi od političkih prilika u državama članica EU.
Nije stvar u tome, protiv sam ministarstva za evropske integracije zato što nikada nećemo ući u EU. Možda hoćemo, možda nećemo. Ali, suština je u tome da pokušavamo da sprovodimo takve reforme koje će omogućiti da naše društvo ide napred, da naši radnici žive bolje, da naši penzioneri žive bolje, da poljoprivrednici žive bolje, da naučni radnici žive bolje, da reformišemo Srbiju zbog nas ne zbog EU. O tome se radi i zadatak ovog ministarstva je da učini sve što je do Srbije da jednog dana, ako se stvore prilike da uđemo u EU. Ne mislim da će biti smak sveta i ako ne uđemo. Tragično bi bilo…
Razumem vas šta pričate gospodine Šešelj samo vam kažem sledeću stvar, tragedija bi bila za Srbiju, kada mi ne bismo imali alternativu ili EU ili ništa, ili Evroazijska unija ili ništa. Vi govorite o nekim integracijama sa Rusijom. Iskren da vam budem ne mogu do kraja da razumem šta vi hoćete da kažete, Partizanska skupština na Ostrogu je kada su bila ona leva skretanja 8. februara 1942. godine, u Ostrogu doneo odluku da je Crna Gora sastavni deo Sovjetskog Saveza.

Poslaniče, molim vas da se mi vratimo na temu, a vaše istorijske diskusije sa poslanikom Šešeljem drugi put.

Šta hoću da vam kažem? Dakle, smešno je da se argumentacija svodi na to – hajde da postanemo federalna jedinica u Ruskoj Federaciji. Pa neće nas Ruska Federacija za federalnu jedinicu, ali hoće Srbiju kao jednog pouzdanog partnera koji vodi suverenu i nezavisnu politiku kao državu koja Rusiji jedina u Evropi, sem Belorusije, nije uvela ekonomske i političke sankcije. To Rusija ceni kod Vučića. To Rusija ceni kod Vlade Republike Srbije.
Na kraju krajeva, da bi ste te vaše ideje sproveli u praksi, znate, potreban je jedan mali detalj – da narod glasa za vas. Ne možete vi da stvorite veliku Srbiju ili da Srbiju uvedete u Rusiju sa četiri ili pet posto glasova. Politički to nije moguće.

Ova rasprava više ne zadire u sadržinu zakona. Ovo je više rasprava o izboru Vlade i spoljnopolitičkim ciljevima Vlade.
(Vojislav Šešelj: Reč je o nadležnosti.)
Nema o nadležnostima.
(Vojislav Šešelj: Pa on je govorio o nadležnostima.)
On je vama odgovarao kao predlagač.
(Vojislav Šešelj: Nije tačno.)
Jeste. On je predlagač.
(Vojislav Šešelj: Hoću li dobiti pravo na repliku?)
Dobićete pravo na repliku ako budete replicirali u onome u čemu se niste razumeli.
Koliko sam ja slušala poslanika Aleksandra Martinovića, on je govorio u većini svog izlaganja da je razumeo šta vi govorite.
(Vojislav Šešelj: Nije razumeo.)
Nemojte vikati.
(Vojislav Šešelj: Nisi ni ti razumela.)
Ja nisam ni sporna da razumem, ni ne razumem, nego vas dvojica.
(Vojislav Šešelj: Hoćeš li da mi daš reč ili ne?)
Ne može, zato što mi se obraćate sa ti.
(Vojislav Šešelj: Zbog toga? E, dobro, zapamtićeš ovaj dan.)
Nisam ovo shvatila ozbiljno. Ne misli poslanik Šešelj ozbiljno da mi je pretio.
Razumeli smo se. Nije on meni pretio.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o ministarstvima za poslanički klub SPS rekao bih da predstavljaju pre svega jasnu potvrdu opredeljenosti i odlučnosti buduće Vlade Republike Srbije za nastavak reformskih procesa za još jači, bolji i efikasniji rad u najboljem interesu Srbije i građana Srbije i u cilju realizacije spoljno-političkih prioriteta Srbije.

Kada kažem realizacija spoljno-političkih prioriteta, naravno, mislim i na punopravno članstvo Srbije u EU, ali mislim i na jačanje tradicionalno prijateljskih odnosa Srbije i sa Ruskom Federacijom i sa SAD, sa Kinom i sa brojnim drugim državama sveta.

Predlog o kojem danas govorimo rekao bih da je nastao kao rezultat realne potrebe, kako bi imali efikasnije, kako bi Vlada i ministarstva unutar Vlade mogla efikasnije i bolje da funkcionišu.

Pre svega, iskustvo iz prethodnog perioda, uočeni nedostaci, ali i realne potrebe države, realne potrebe građana kao prioritet nedvosmisleno potvrđuju da idemo u pravcu stvaranja uređenije, bolje i efikasnije države, a to svakako jeste i interes svih nas.

Personalna rešenja jesu važna i mi to ne sporimo. Važno je da na ključnoj poziciji, kada govorimo o ministarstvima, izaberemo najkvalitetnijeg, koji će organizovati sistem, koji će organizovati sistem koji će davati rezultate, ali to nije tema današnje sednice. Danas govorimo o tome da stvorimo jedan osnov, jedan sistem koji će omogućiti budućoj Vladi da daje rezultate.

Smatramo da rezultati prethodne Vlade jesu zaista dobar osnov za rad buduće Vlade, rezultati koji su vidljivi, koji su prepoznatljivi, koji su vrednovani na pravi način, ali isto tako, s druge strane, smatramo da kroz izmene i dopune Zakona o kojima danas govorimo mi stvaramo jedan temelj koji će biti dobar osnov za rad buduće Vlade, da buduća Vlada može sa uspehom da realizuje proklamovane ciljeve i načela koji će biti definisani u ekspozeu mandatara za sastav buduće vlade.

Podržavajući ovaj predlog o kojem danas govorimo, mi, zapravo, još jednom želimo da podržimo sve ono što je činila i radila prethodna vlada, ali da damo i nedvosmislenu podršku u radu buduće vlade i to sve, pre svega, kada je reč o nastavku reformskih procesa, kada je reč o modernizaciji, promenama, kada je reč o investiciji, razvoju i rastu.

S druge strane, ovim predlogom imamo i jednu predvidljivost, imamo jedan kontinuitet, imamo jednu stabilnost. Dakle, mi biramo novu Vladu Republike Srbije, a nema nekih spektakularnih i drastičnih promena kada govorimo i o broju ministarstava i o strukturi i o organizaciji.

Za nas je od suštinskog značaja dobro ustrojena i kvalitetno ustrojena organizacija i struktura ministarstava unutar Vlade Republike Srbije, koja će racionalno, kvalitetno i efikasno da odgovori na ono što jeste suština, a to su potrebe države i potrebe građana. Upravo, sagledavajući ovaj predlog zakona sa tog aspekta, dakle, on je potpuno opravdan, on je neophodan, jer u prvi plan i za prioritet ističe potrebe države i potrebe građana Srbije.

Smatramo da predloženi koncept rada i organizacije ministarstava unutar Vlade Republike Srbije sa dobrim osnovnom iz 2012. godine i uz ono što činimo i radimo danas, dakle, stvaramo jedan dobar optimalan model, koji može i treba da bude primenljiv i za neke buduće vlade i u potpunosti se slažemo, a ne da, kada se bira nova vlada, imamo novi koncept i da ga prilagođavamo aktuelnom političkom trenutku i da ga prilagođavamo koalicionim dogovorima. Na ovaj način mi ćemo pokazati, i pokazujemo, da smo i ozbiljna, i odgovorna i stabilna država koja ima kontinuitet i koja svoju politiku ne definiše od danas do sutra.

Sigurno je da je ovo zakon koji je najviše menjan u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i kada to kažem mislim da nisam rekao ništa novo. Menjan je upravo zbog toga što nemamo sistemski pristup u rešavanju ovog pitanja i nemamo jedan optimalan model koji je to broj ministarstava i kakva je to vlada neophodna i koji je to broj ministarstava koji je neophodan da bi Vlada funkcionisala. Nemamo, ne postoje ni evropski standardi, već svaka država shodno svojim potrebama definiše određeni broj ministarstava, definiše poslove, definiše nadležnosti.

Mi se zalažemo za sistemski pristup i već sam rekao – imamo jedan dobar model iz 2012. godine. Uz izmene i dopune o kojima danas govorimo smatramo da dolazimo do jednog funkcionalnog i održivog modela, koji može da daje rezultate i koji treba da bude primenljiv i kada je reč o budućim vladama.

Svaka poslanička grupa, naravno, izneće svoje stavove, sugestije, predloge, to je potpuno legitimno i to poštujemo, ali je veoma važno da ovaj predlog ne sagledavamo kao političku proklamaciju, jer on nije rezultat političkih trgovina i političkih dogovora, već kao rezultat realne potrebe, ponavljam, da bi imali efikasniju i bolje uređenu državu, da bi ministarstva unutar Vlade mogla bolje i efikasnije da funkcionišu, iskustva iz prethodnog perioda, uočeni nedostaci, ali, naravno, na prvom mestu potrebe države i građana.

Veoma je važno da ovaj predlog i ne sagledavamo samo kroz personalna rešenja i kroz broj ministarstava. Personalna rešenja su važna, ali nisu tema današnje sednice, to sam već rekao.

Kada je reč o broju ministarstava, pa, hipotetički, Vlada može da funkcioniše i sa pet ili šest ministarstava, ali je važno da znamo šta hoćemo i kakvu Srbiju hoćemo i ako je to ključni problem, broj ministarstava, onda sam ja potpuno ubeđen da mi imamo veoma kvalitetan zakonski predlog.

Za nas je od broja ministarstva, za poslanički klub SPS, daleko važnija struktura, organizacija, odgovornost, ozbiljnost, kvalitet i efikasnost u radu ministarstava unutar Vlade Republike Srbije.

Suštinske primedbe na način kada je reč o poslovima, nadležnostima, organizaciji u ministarstvima jesu i isključivo zavisi od toga sa koje pozicije posmatrate na sistem vlasti, da li ste vlast ili opozicija i to je negde potpuno moguće da bude razumljivo.

S druge strane, kada je u pitanju životna sredina i zaštita životne sredine, tačno je da je 90-ih godina ovo bilo posebno ministarstvo, tačno je i da je 2007. godine u periodu Vlade Vojislava Koštunice postojalo Ministarstvo zaštite životne sredine i da u periodu od 2000. godine do danas nismo imali odvojeno ministarstvo zaštite životne sredine, već je bilo deo, ova oblast je bila deo nekog drugog ministarstva. Tačno je i to da su postignuti dobri rezultati u oblasti zaštite životne sredine dok je ovo ministarstvo bilo deo Ministarstva za energetiku i razvoj životne sredine i dok je bilo, i danas je deo Ministarstva poljoprivrede.

Podaci govore da su ostvareni dobri rezultati kada je reč o unapređenju zaštite životne sredine, ali s druge strane, potencijali su veliki. Da bi se ti potencijali iskoristili u punom kapacitetu, važno je da imamo posebno ministarstvo. Ovo je veoma složena, ovo je veoma kompleksna i zahtevna tema i zahteva visoke standarde, a ujedno, ovo je tema koja se tiče svih nas.

Mislim da formiranjem posebnog ministarstva Srbija i Vlada Republike Srbije, buduća Vlada Republike Srbije pokazuje da će se na odgovoran, ozbiljan i posvećen način baviti ovom oblasti u cilju povećanja efikasnosti zaštite životne sredine, ali i u cilju povećanja pregovaračkih pozicija na putu evropskih integracija, jer opšte je poznato da, kada govorimo o harmonizaciji zakonodavstva i harmonizaciji propisa sa zakonodavstvo i propisima EU, jedna trećina popisa mislim da se konkretno odnosi na zaštitu životne sredine, da se Poglavlje 27 konkretno tiče zaštite životne sredine i da je veoma važno na pravi način iskoristiti i fondove EU, jer neki podaci govore da u narednom periodu Srbija, da bi na pravi način unapredila i zaštitila životnu sredinu, potrebno je da uloži negde oko 10 milijardi dolara.

Na samom kraju, sagledavajući kao razloge sve ono što sam već rekao, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.