Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Naravno, svaka većina ima pravo i mogućnost ustavnu i zakonsku da odredi kako će izgledati vlada koju treba da formira i to svi znamo. Ono što je naš zadatak kao opozicije, to je da taj predlog, tu zamisao kritikujemo iz ugla koliko će to koštati građane Srbije, iz ugla kako će raditi ta Vlada i da li će moći da efikasno sprovodi u ovom trenutku pretpostavljene ciljeve.

Govoriću uglavnom o ideji i predlogu da se formira ministarstvo za evropske integracije. Mnogi su rekli da je to dobar predlog. Zaista, kada pogledamo iz perspektive sadašnjeg stanja, kada imamo ministarku bez portfelja koja je zadužena za evropske integracije, onda formiranje ministarstva za evropske integracije deluje kao dobar korak. Međutim, ako hoćemo da pogledamo zaista, a i da pođemo od obrazloženja koje ovaj Predlog zakona nudi, da je to zbog složenosti poslova koji su pred Vladom, a i s obzirom na značaj koji želimo da damo evropskim integracijama, mnogo bi bilo bolje, po mom mišljenju, da se ova Vlada odluči za to da jednom potpredsedniku stavi u nadležnost, u kapacitet da bude taj koordinator procesa evropskih integracija i pregovora sa Evropskom unijom. Zašto to mislim? Iz prostog razloga što je zadatak ovako navedenog ministra za evropske integracije da koordinira čitavim procesom, a mi svi znamo da jedan ministar ne može zapravo da koordinira radom drugih ministara. Zbog toga bi bilo mnogo efikasnije i mnogo bi dalo bolje rezultate kada bi to bio potpredsednik Vlade.

U ovako dosadašnjem stanju kako je to bilo do sada, u dosadašnjem rešenju, to je možda davalo rezultate, s obzirom da premijer jeste bio predsednik partije i predstavnik političke većine koja je tu Vladu formirala, mislim na Aleksandra Vučića, te i on kao glavni pregovarač, jer ne zaboravimo, glavni pregovarač je zapravo predsednik Vlade, ima ogromnu ulogu u tom procesu evropskih integracija. Vi se sada spremate da predložite za predsednika Vlade osobu koja nema tu političku težinu. Na kraju krajeva, sam Aleksandar Vučić je rekao da se ona neće baviti politikom, nego više ekonomskim pitanjima. Znači, njen uticaj politički na ove procese evropskih integracija neće biti značajan.

Zašto ja ovo govorim? Upravo zbog toga što većina govori o tome da su zadaci prioritetni evropske integracije i pregovori sa Evropskom unijom. Meni se čini da bi takav cilj i takav prioritet mnogo više bio iskazan ukoliko bi potpredsedniku Vlade, nekom od potpredsednika, bio stavljen u nadležnost ovaj posao.

Drugi razlog je vrlo važan i volela bih da o njemu dobro razmislimo. Kada potpredsednik Vlade koordinira procesom evropskih integracija, on se oslanja i oslanjao se u sistemu Vlade kakvu smo mi imali do trenutka kada smo dobili status kandidata, na stručni tim, na stručnu strukturu koja postoji pri Kancelariji za pridruživanje Evropskoj uniji i uvek smo usvajali one argumente koji idu za tim da je proces evropskih integracija pre svega politički, ali jako mnogo i stručni proces koji zahteva visoku kompetenciju i kapacitet upravo uprave.

Ono čega se ja bojim kada imamo sada pred sobom predlog za formiranje ministarstva za evropske integracije, da ćemo ići više ka politizaciji tog procesa, dakle, da ćemo negde ići više ka devastaciji stručnih struktura koje su napravljene do sada, a koje su jako važne između ostalog i zbog toga što one treba taj proces i čitavu tu strukturu da učine održivom. Nemojmo zaboraviti, proces evropskih integracija prevazilazi mandat jedne, druge, treće vlade i trajaće, na našu žalost, duže nego što smo možda inicijalno mislili, ali prevazići će i mandat ove Vlade. Prema tome, vrlo je važno da stalno imamo, ukoliko nam je stvarno zaista stalo do rezultata u tom procesu, jednu održivu strukturu koja taj proces drži.

Mi smo ovde danas mnogo govorili o tome da li je ideja Evrope pobedila. Rekla bih da nije, jer ta ideja podrazumeva i zato je to važno, važno je i zbog toga kako formiramo ovu Vladu, odnosno kako će ona izgledati po svojoj strukturi. Nije pobedila jer taj deo Evrope znači, između ostalog, da mi razumemo šta je uloga većine i šta je uloga opozicije i da to primenjujemo, a mi to ne primenjujemo i vi ne primenjujete kao većina, jer da primenjujete, onda ne biste uvek kada opozicija nešto kritikuje poslali poruku – pripremite se za zatvor. To onemogućava dijalog koji je potreban i u procesu evropskih integracija.

Dozvolite mi da kažem na kraju sledeće. Ta ideja znači razumevanje institucija, razumevanje nadležnosti institucija i vladavine prava. Zbog toga nije dobro što relativizujete slučaj Savamale i uvek ga predstavljate isključivo kao rušenje nekih baraka koje nisu podignute u skladu sa zakonom i za koje nije bila dozvola. Glavno pitanje Savamale nije to. Glavno pitanje Savamale je – zbog čega je i ko je poslao policiji poruku da ne dejstvuje kada su je građani pozvali? Za građane je to najvažnije pitanje i za politiku evropskih integracija to je najvažnije pitanje i o tome postavljaju pitanje svi izveštaji i u Evropi i na kraju nezavisni izveštaj civilnog društva u Srbiji.

Na kraju, dozvolite mi još nešto da kažem. Predsednik Vučić je pozvao opoziciju na razgovore i o Kosovu i o ustavnim pitanjima. Moje je ubeđenje da mi o svim državnim pitanjima treba da razgovaramo kao većina i kao manjina, to rade u svim razvijenim demokratskim zemljama. Sastaje se i predsednik Amerike sa predstavnicima većine, sa predstavnicima manjine, ali u jednoj atmosferi gde se dijalog vrednuje kao dijalog ravnopravnih, bez obzira na trenutnu političku moć. Većina je ta koja kreira atmosferu za dijalog. Svi znamo da su mediji toliko kontrolisani, da izlučuju ogromnu količinu nasilja i mržnje između ostalog i prema opoziciji. Ukoliko u takvoj atmosferi treba o bilo čemu da razgovaramo, da li zaista mislite da za to postoji realna mogućnost da ti razgovori ka nečemu vode?

Zbog toga apelujem, kada govorim i o ministarstvu za evropske integracije i o strukturi ove Vlade, a govorićemo, naravno, o Vladi mnogo više kada dobijemo njen predlog, da negde razmatramo zajedno u kom pravcu zaista želimo da ova Srbija ide, da li želimo da ide ka višku nasilja, ka višku nedostatka dijaloga, da li zaista želimo da ovu zemlju negde na neki evropski put postavimo i da je u tom pravcu vodimo.

Moje ubeđenje da nikakve evropske integracije i nikakvi pregovori zapravo neće uroditi plodom ukoliko sve kapacitete ovog društva ne angažujemo na tom pravcu, a demokratski orjentisana Srbija je sigurno jedan važan faktor bez koga taj put neće biti uspešno pređen i mislim da je važno da o tome svi vodimo računa. Hvala na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima Vladimir Orlić.

Hvala lepo.

Vrlo kratko. S obzirom, da smo pokrenuli pitanja dijaloga u društvu, kulture dijaloga, dostojanstvenog i dostojnog odnosa. Uvek je dobro kada se neko iskreno zalaže, ali iskreno podvlačim, za određeni dobar standard, da počne od toga kako sam stoji po tom pitanju, kako se sam ponaša po određenoj stvari, kakvu poruku šalje i da li pokazuje da mu je zaista stalo do odnosa koji priziva.

Na primer, razmišljam naglas, ako onaj koji kaže, i to baš onako često ponavlja da mu je stalo do kulture dijaloga, želi dobar odgovarajući odnos sa Aleksandrom Vučićem, koji je pomenut baš malopre, da li nalazi za shodno, da li nalazi za ispravno, da tom Aleksandru Vučiću čestita na poštenoj pobedi na predsedničkim izborima 2017. godine. Čestita na preko 55%, 56% glasova građana Srbije u prvom krugu.

Na preko dva miliona i 12 hiljada glasova, čini mi se glasova u apsolutnim brojevima ili samo kaže da bi želeo odgovarajući odnos dostojan i dostojanstven sa njim, ali ne želi da čestita naprotiv, govori kako to nije pobeda. Da li neko ko želi odgovarajući odnos sa Aleksandrom Vučićem, a dobio je poziv da dođe i razgovara o narednoj Vladi sa tim pozivom pokazujući poštovanje, ne samo prema njemu lično, nego prema instituciji predsednika Republike, pa i prema Vladi Srbije, Skupštini u kojoj sedi, tako što će doći razgovarati, izneti svoje stavove, pa makar se i ne slagao, ili će opet da vrši kampanju sa nekim potpuno ispraznim pričama da ne priznaje pobedu, ne priznaje predsednika Republike, ne priznaje više ni državu sopstvenu. Kakvu poruku šalje i da li zaista misli ozbiljno kada kaže da mu je do dijaloga stalo. Evo, ja sam spreman da prihvatim da jeste nekome do dijaloga stalo. Hajde onda da počnemo od ovih stvari koje su elementarne i osnovne.

Ako smo demokratsko društvo ili smatramo, svako za sebe…

Vreme, prekoračili ste vreme za ovu repliku.
Reč ima Nataša Vučković.

Vi mene kolega očigledno niste razumeli. Nisam rekla da je nama stalo do iskrenog odnosa sa Aleksandrom Vučićem, nama je stalo do toga da imamo uređenu državu, uređeni parlament i da zajedno vodimo ovu zemlju ka Evropi svakoj svoje uloge. Vi trenutno iz većine, mi iz opozicije, a vi stvarate kao većina sa svim kanalima uticaj koji u ovoj zemlji imate kroz medije, kroz institucije, stvarate atmosferu u kojoj drugome, dakle, opoziciji, ali i svim drugim akterima u društvu šaljete poruku da li razgovor sa vama vredi, da li ima smisla. E, kada pitate šta smo uradili na izborima i da li smo čestitali? Prvo, mi smo ovde vrlo kulturno, institucionalno došli na polaganje zakletve koja je zvanična inauguracija predsednika Republike. To je prva stvara.

Druga stvar, mi smo takođe u izborima rekli svoju reč i mi smo na kraju krajeva rezultate tih predsedničkih izbora priznali, ali smo takođe rekli da su oni vođeni u jednoj atmosferi potpune medijske blokade u kojoj i opoziciji i opozicionim kandidatima nije dato nikakvo mesto ili minimalno mesto, dakle to su vam sve izveštaji nezavisnih tela koje prate medije, da se ne vraćamo u to.

Dakle, kad u takvoj atmosferi vodite predsedničke izbore, onda opozicija naravno ima pravo da se kvalitativno odredi prema rezultatu. Kvantitativno smo ga priznali, naravno.

Druga stvar, ja sam dijalog pomenula u odnosu na to što vi govorite kao većina i mi taj deo pozdravljamo da vi hoćete Srbiju da vidite u Evropi. To je program DS od 1990. godine kada sam joj se ja priključila, i mi to podržavamo dok ne vidimo kako izgledaju zakoni i mere koje nam vi predlažete, onda to kritikujemo.

Vučić je rekao da je njemu stalo do razgovora sa opozicijom o Kosovu i Ustavu. Mi smatramo da o tim pitanjima treba da razgovaramo, ali je na vama da promenite razgovor u ovom parlamentu i debatu koja je na slobodi, vreme je da promenite medije, da bi taj razgovor imao smisla.

Zahvaljujem.
Nema osnova za repliku, stvarno. Ali znate, član koji govori o replikama mora da ispunjava određene uslove. Direktno obraćanje svima, ali zavisi šta se kaže, nije bilo ništa bežurativno.
Reč ima Vesna Rakonjac.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, danas ću govoriti, prevashodno o proširenju Vlade, sa jednim novim ministarstvom, da kažemo novim starim ministarstvom. To je Ministarstvo zaštite životne sredine, i veoma sam srećna što ćemo konačno dobiti odvojeno ministarstvo, ali ne kao uslov za potptlaćivanje nekog, nego već kao jednu potrebu da konačno uredimo našu životnu sredinu, onako kako to treba da bude.

Kao što znamo, osnovi politike i ciljevi politike Zaštite životne sredine su o očuvanju prirodnih vrednosti i resursa, efikasna ekonomija i briga o javnom zdravlju, pre svega.

Politika životne sredine je multisektorska i samim tim zahteva veliku pažnju kojoj treba biti posvećena. Kada govorimo o zaštiti životne sredine znamo da je to jedan veliki problem i da je poglavlje 27. ako ga gledamo u finansiskom smislu, jedno od praktično najskupljih poglavlja koje možemo da otvorimo, kada se radi o pristupanju EU. O čemu se ovde radi? Deset godina i više unazad, urušavano je sve ono što je u Srbiji i postojalo i u bilo kojoj formi, a kada je zaštita životne sredine upitanju. Imali smo Ministarstvo zaštite životne sredine, ali na žalost, ono je funkcionisalo kroz tri načina, odnosno kroz tri institucije. Jedno je bilo samo ministarstvo, drugo je bilo Agencija za zaštitu životne sredine i treće je bilo Republički fond za zaštitu životne sredine.

Bili smo svedoci, pre par godina kada je taj fond ukinut, kako su se dušno predstavnici opozicije borili da očuvaju taj republički fond.

Čemu je on služio? Pa nije služio za državne institucije, nije služio za izuzetne projekte, za zaštitu životne sredine, za čistu vodu, za kategorizaciju reka, za izgradnju fabrika, za prečišćavanje otpadnih voda. Služio je za podsticaj u kampanji za izbore demokratske stranke. U to vreme, ministar je bio gospodin Dulić, a evo ja ću kratko da vam pročitam kako je Republički fond za zaštitu životne sredine, predao preko dva miliona dinara i to ovako: Nevladina organizacija mikser, republički fond za zaštitu životne sredine juni mesec 2011. godine, 949 500 dinara, maj mesec 2010. godine, ravno milion dinara, istom Ne Vladinoj organizaciji, ministarstva za zaštitu životne sredine u maju 2011. godine, poklonila je 700 000 dinara, budžet grada Beograda 6,6 miliona u 2011. godini, a iz Uprave za trezor, takođe imamo podatak da u 2010. godini je dobio milion i 400 000 dinara. Takođe, Nevladine organizacija KIOKS, Ministarstvo kulture u periodu od 2008 – 2011. godine, 9 350 590 dinara

Ništa ne bi bilo čudno da se ta nevladina organizacija bavila onim što je zaštita životne sredine. „Mikser“ je u APR-u registrovan kao, praktično, nevladina organizacija, odnosno udruženje građana, neprofitno, za unapređivanje kreativnog stvaralaštva u oblasti kulture, a, gle čuda, dobijalo sredstva iz Republičkog fonda za ekologiju, odnosno za zaštitu životne sredine.

Ni to ne bi bilo čudno, vlasnik nevladine organizacije, odnosno direktor tog, da kažemo, nevladinog udruženja građana bio je sin Nade Kolundžije, tako da eto kako su oni očistili Srbiju. Nama je ostalo aerozagađenje od spaljivanja Skupštine od 2000. godine, sa kojim smo se borili 12 godina, dok jednostavno narod nije uvideo u koga treba imati poverenja i ko će jednostavno njega uvesti u EU.

Pa i ako dođe do takvih promena da evropski fondovi presuše i da, jednostavno, se dogodi nešto će usporiti ulazak ostalih zemalja u EU, mi ćemo našu državu urediti po našoj meri, po vrednosti naših građana i za naše građane.

Sve zakone koje donosimo donosimo prevashodno za naše građane, a ne zbog predpristupnih fondova i pranja para na ovakav način i prelivanja novca u džepove funkcionera, kao što su to radili neki i u prethodnom režimu. Znači, uradićemo to za zdravlje naše dece, za čist vazduh, za čiste vodotokove, za zdravu, čistu naprednu životnu sredinu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.

Pomno sam pratio izlaganje predlagača čitavog dana. Danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i zahteva se da se on donese po hitnom postupku, a pravni osnov za donošenje zakona sadržan je, u gledištu predlagača, u odredbama člana 136. stava 2. i 3. Ustava Republike Srbije, kao i sadržan u odredbi člana 97. tačke 16. Ustava Republike Srbije.

Ustav Republike Srbije takođe propisuje položaj Vlade u članu 122, pa citiram: „Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji“. Član 123. stav 5. kaže: „Usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom“. Član 124. „Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave“. Član 136, na koji se poziva predlagač na 2. i 3. stav, u 1. stavu, na koji se nije pozvao, kaže: „Državna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vlada“; i stav 4: „Unutrašnje uređenje ministarstava i drugih organa državne uprave i organizacija propisuje Vlada“.

Ovo je, zapravo, danas potpuni sunovrat, jer je danas predlagač izmena i dopuna ovog zakona narodni poslanik Aleksandar Martinović. Zdrava logika prosto nalaže da, ukoliko znamo da je do izbora premijera, odnosno mandatara, Vlada u tehničkom mandatu, ukoliko se opet zna da je predložena Ana Brnabić, koja je ministar i dalje državne uprave i lokalne samouprave u tehničkom mandatu, valjda je logično bilo da Vlada, odnosno Ana Brnabić pošalje ovakav zakon i izmenu zakona u Skupštinu, kako bi neko ko će biti sutra na čelu Vlade rekla koliko je to zakona ili ministarstava koji su potrebni da bi ona rukovodila daljim radom.

Kada govorimo o ovome, moramo konstatovati da je ovo, zapravo, samo bila jednakost, odnosno dil koalicionih partnera da se poveća broj ministarstava i to više niko ne može da opovrgne. S druge strane, kada je u pitanju Ministarstvo zaštite životne sredine, danas je predlagač u svom izlaganju rekao, citiram, po prirodi stvari, zaštita životne sredine ne može biti u okviru poljoprivrede. Da li to znači da je bivši premijer Aleksandar Vučić pre nepunih godinu dana neprirodno postavio stvari? Da li je ovo zapravo napad na pređašnjeg premijera? Da li je ovo napad na predsednika države i predsednika SNS upravo od Aleksandra Martinovića? Da li je zapravo predlagač sa svojim poslanicima glasao za lošu Vladu prošle godine?

Dalje, potpuno je nemušto obrazloženje razloga zbog kojih se predlaže da zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, pa ću citirati Odluku Ustavnog suda, koja je zavedena pod 817/2012 od 03. aprila 2014. godine, objavljena u „Službenom glasniku“ pod brojem 69/2014 od 04. jula 2014. godine, koji kaže: „Odredbe opšteg akta kojim se propisuje da on stupa na snagu danom usvajanja su neustavne, jer Ustav uslovljava stupanje na snagu opšteg akta protekom određenog roka od dana njegovog objavljivanja“. Prošlo je koliko dana od izbora? To što je nekome bilo dosadno ili nije hteo da radi ili je koristio medije da pravi frku oko izbora novog premijera, da se prave kladionice, to nama uopšte nije interesantno kao poslanicima koji o tome želimo da raspravljamo. Ako ste već došli do toga da ne možete da sačekate da izađe u „Službenom glasniku“, jer su vam zakonski rokovi koji jesu koji su takvi, onda ste vi tu zaista pogrešili, ali se ovde postavlja pitanje šta ste vi to pametno radili u prethodnih skoro mesec dana.

Predlagač kaže – postignuti su značajni rezultati Ministarstva poljoprivrede, a da SNS nije kriva što su stranci postali vlasnici naših poljoprivrednih kombinata, a tajkuni vlasnici velikih preduzeća.

Još jedna strašna neistina. Gradonačelnik Beograda i budući, kako se najavljuje, šef Kabineta, Siniša Mali je od februara 2001. godine postavljen za pomoćnika ministra za privatizaciju u sklopu Ministarstva za privatizaciju u Vladi Republike Srbije. Krajem 2001. godine, nakon osnivanje Agencije za privatizaciju, 17. jula prelazi tu da radi, gde postaje direktor Centra za tendersku aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje tržišta i kapitala i na toj funkciji ostaje do kraja 2003. godine, što znači da je upravo kadar bivši DS, DOS-a, kako god vi to zovete, sada u vašim redovima, upravo učestvovao u toj pljačkaškoj privatizaciji.

Dalje, kada govorite o uspesima Ministarstva za poljoprivredu, šta je sa malinarima. Mi smo imali ovih dana mogućnost da čujemo ministra Nedimovića da kaže da država nije u mogućnosti da pomogne. Izrekao je još jednu notornu laž, a danas predlagač ovde iznosi neistine. Zašto? Zato što sporazum hladnjačara je protivzakonit i Krivičnim zakonikom sankcionisati uz krivično delo zaključenje restriktivnih sporazuma. I te kako može država da reaguje. I te kako može ministarstvo da reaguje, ali je, nažalost, ministar koji je u ovoj Vladi, Vladi SNS; rešio da zaštiti tajkune.

Podsetiću vas da su upravo čelnici SNS 2001. godine, Marko Đurić i predsednik Ekonomskog saveta SNS DŽeletović, govorili da je spremna strategija, primali malinare, pozivali da se protestvuje po Beogradu, napadali su policiju tada i državu što reaguje, što se ovde protestvuje, a korak dalje otišao i današnji predsednik države 2001. godine Aleksandar Vučić, koji je izneo čak kompletnu strategiju kako rešiti taj problem, kako poboljšati proizvodnju, kako izvoziti maline itd. Danas ste upravo vi ti koji ste oterali običnog seljaka i zaštitili tajkune i sve te koje ste tako javno napadali dok niste ušli u vlast i niste se promenili uopšte od prethodnog režima i tu podržavam poslanika koji je govorio da ste samo preuzeli ideologiju DOS-a.

Kada govori predlagač o Ministarstvu za evropske integracije, on kaže – to je strateški i politički cilj, a dok je obrazlagao razloge za formiranje ministarstva, imali smo zapravo priliku da pratimo spikera koji je vreme predstavljao neku vrstu samo pres klipinga u otvaranju raznih poglavlja.

Interesantna je činjenica da je upravo predlagač pre samo par godina, 2012. godine bio predlagač Deklaracije o prestanku svih aktivnosti Vlade o pridruživanju Srbije ka EU sa jasnim obrazloženjem koje nije bilo teško braniti.

Na konferenciji za novinare gospodin Martinović iznosi, citiram – nema kraja ucenama EU prema Srbiji, novi uslov je normalizacija odnosa sa Kosovom, a to znači nezavisnost, sledeća je Raška, pa Vojvodina. Evropska unija je u finansijskom i ekonomskom smislu, ponavljam, u ekonomskom i finansijskom smislu, na šta se vi non stop pozivate, leš i samo politički slepac može da insistira da Srbija postane član takve organizacije. Sa predstavnicima Albanaca možemo da razgovaramo pod uslovom da nije u pregovaračkom timu Hašim Tači, i to samo o modelu i stepenu autonomije. Briselski pregovori predstavljaju gaženje Ustava i Rezolucije 1244.

Svaka je bila tačna i na mestu. Danas predlagač govori suprotno i naravno da mu ne možemo verovati.

Predlagač kaže dalje – bitno je da se nastavi politika koja Srbiju vodi ka EU, kao i da se nastavi politika koja se sprovodi od 2014. godine, pa navodi, pored ostalog, i povećanje plata i penzija.

Prvo, politika se nastavlja od 2012. godine, kada je stranka gospodina predlagača uzela za koalicionog partnera Mlađana Dinkića, kako je govorio Aleksandar Vučić, najvećeg lopova i kriminalca, i obećao građanima Srbije da će čim preuzme vlast u Srbiji uhapsiti Mlađana Dinkića.

Gospodine Martinoviću, zašto niste uhapsili Mlađana Dinkića? Gde vam je Mišković, gde je Cane Subotić? Vi ste iznosili u javnosti da je SNS formirana od novca duvanske mafije. Vi ste razotkrili tu aferu, i apsolutno vas podržavam. Vi ste napadali tu EU. Odakle odjednom danas ta transformacija? Čemu taj cinični osmeh?

Obraćajte se meni, poslaniče. Poštujte Poslovnik.