Hvala.
Repliku traži narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Neki odgovori moraju da se daju, a to je da je Aleksandar Vulin, osim pravnog fakulteta, završio i najviše škole iz oblasti bezbednosti koje ova država ima, kako ja to zovem, tzv. nacionalne akademije bezbednosti. Završio je državni fakultet, uredno je prijavio stan još pre 2012. godine, pre nego što je dobio bilo kakvu funkciju. Pre tog vremena uvek se bavio privatnim poslom, za razliku od uvaženog kolege koji je prošle godine na izborima pobedio u selu Vranići, ove godine na predsedničkim izborima sedam glasova, kao predsednički kandidat, što je mnogo manje od broja i bliske rodbine koju ima tamo. Ponavljam, on je svoju imovinu uredno prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije blagovremeno, ali se pitam da li je onaj ko je postavio ovo pitanje uredno prijavio svoje prihode od sredstava koja je uzimao od svojih odbornika u Čačku, od sredstava koja je pribavio od manastira Hilandar i još uvek nije odgovorio na pitanje koje sam prekjuče postavio, a to je – da li ovo što je danas čitao piše i smišlja sam ili mu neko pomaže? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Replika.

Hvala, predsedavajuća.

Mislim da niste bili u pravu kada ste mi izrekli opomene jer osnovna stvar u politici jeste imati slobodu govora i govoriti ono što se misli, imati drugačiji stav od vlasti, ali prosto vi smatrate da je važno ugušiti glas opozicije i insistirate na tome.

Pre svega, naravno da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, ali zašto, uvažena mandatarka, ja ne mogu da uđem na Kosovo i Metohiju? Zašto me na granici koju ste vi povukli neko zaustavi i kaže da sam nepoželjan i da mi je zabranjen ulazak na teritoriju republike Kosova? Kako ja kao građanin Srbije ne mogu da se krećem na celoj teritoriji Republike Srbije?

Drugo pitanje, ko je povukao tu granicu?

Treće pitanje, to što sam ja vernik Srpske pravoslavne crkve ne znači da se slažem sa svim što Srpska pravoslavna crkva uradi. Recimo, ne slažem se sa dodelom ordena Aleksandru Vulinu. I dalje sam vernik Srpske pravoslavne crkve, ali se ne slažem sa tom odlukom Srpske pravoslavne crkve.

Što se tiče SPS-a, nijednog trenutka nisam pomenuo predsednika SPS-a Ivicu Dačića, već bivšeg predsednika SPS-a Slobodana Miloševića, koga ste se vi odrekli i koga, naravno, se vi danas stidite jer ste u svoje vreme branili Kosovo i Metohiju, a danas branite gej paradu. Najvažnija stvar je sledeća – Dveri su na lokalnim izborima u Čačku pre godinu dana na deset biračkih mesta pobedile SNS i to je ono što smeta vladajućoj većini u Čačku i ovde. Poseban je strah i nervoza kada vi znate da se vaši birači, birači SNS-a i SPS-a, ne slažu da Ana Brnabić bude premijer i podržavaju ovo što ja govorim jer ja štitim tradicionalne porodične i hrišćanske vrednosti u Srbiji, kao i oni. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Mira Petrović.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo Brnabić i kandidati za ministre u kabinetu buduće premijerke Brnabić, kolege i koleginice, u ime poslaničke grupe PUPS, želim da istaknem da ćemo mi dati punu podršku vašem izboru i izboru vašeg kabineta, jer nema razloga da sumnjamo u odluku koju je doneo predsednik Vučić, kada vas je odabrao. Imao je priliku da radi sa vama i da proceni vaše kvalitete i vaše sposobnosti.

Ono na šta želim da vas podsetim, a to je da smo 2014. i 2016. godine, da je PUPS dao podršku politici koju je odredio predsednik, tada premijer, Vučić, koja je dobila verifikaciju na izborima i koja je nosila, između ostalog, pored tih strateških ciljeva i tešku finansijsku konsolidaciju.

To je možda bila najteža odluka koju smo mi kao partija morali da donesemo, ali kao zreli, odgovorni i ozbiljni… Molila bih za malo pažnje, ako može. Teška odluka koju smo doneli i zbog koje smo bili, naravno, svih ovih godina od 2014. godine, kada se pravio taj aranžman sa MMF-om, bili prozivani. Mi smo, ja mislim, jedina partija, ako sada možemo da vratimo film unazad, da pratimo članke, koja je prozivana za smanjenje penzija, iako mi nismo jedini koji se bave, mi smo levo orijentisani, ne bavimo se samo mi socijalom, ali zaista mi jesmo se i organizovali i jesmo PUPS i ovo govorim, naravno, u ime svih milion i sedamsto hiljada penzionera koji nas prate.

Na kratko ću se vratiti na ekspoze koji ste imali, koji sam ja vrlo, kao i sve moje kolege iz PUPS-a, pratila. Ono što me raduje to je najava povećanja plata u javnom sektoru, jer ja dolazim iz javnog sektora, iz jednog jako dobrog i dobro organizovanog preduzeća, koje se samo reformisalo. Imali ste prilike da sarađujete sa nama i da, prosto, na licu mesta i vidite koliko imamo mladih, sposobnih, vrednih, između ostalih i IT inženjera, koji su vama, naravno, najzanimljiviji bili, bar u ovom delu posla kojim ste se do sada bavili.

Ti ljudi su, zaista, tih 15.000 ljudi je pošteno radilo. To je preduzeće koje ima sjajne rezultate poslovne i veliki deo budžeta, odnosno dobiti uplaćuje u budžet Srbije, tako da mislim da će to biti prihvaćeno sa njihove strane, dugo čekano povećanje će biti zaista prihvaćeno sa oduševljenjem.

Ono što moram da pomenem, nisam primetila, pretpostavljam da je to bila vaša omaška u obraćanju, niste spomenuli povećanje penzija. Nadam se, da je to bio propust. Mi smo nedavno čuli predsednika Vučića koji je govorio da će doći do kraja godine do povećanja i plata i penzija. Nismo razgovarali, nismo pitali, niti ćemo pitati koliki je to procenat, naravno da očekujemo da bude maksimalan, onoliko koliko bude novca, koliko bude moguće to uraditi, a ne ugroziti sistem. Raduje nas što je kasa puna. To znači da će ta obećanja moći da se ostvare.

Volela bih sada da podsetim na neke stvari koje smo mi u prethodnom periodu radili. Godine 2008. smo tražili povećanje penzija koje, naravno, kada sada gledate sa ekonomske strane, svi nas napadaju i svi smatraju da je bilo tada pogrešno, ali mi vrlo ponosno stojimo iza te odluke, jer su upravo partije koje su pre toga bile na vlasti dovele do skoro genocida te populacije, velike, milion i sedamsto hiljada penzionera, to je skoro jedan Beograd, nešto malo manje nego što je Vojvodina.

Mislim, ako toliko snage ulažemo u zaštitu železnica, znate sami koliko je snage potrošeno da se sačuva Smederevo, Železara Smederevo, onda je sigurno potrebno i mnogo ozbiljnosti i mnogo odgovornosti prema tih milion i sedamsto hiljada ljudi koji su, zaista, podneli najveći teret.

Što bi rekao naš predsednik Krkobabić, vreme je da dođemo do tog konačnog finansijskog rezultata koji će pokazati da je ta naša odluka da podržimo fiskalnu konsolidaciju i predsednika Vučića sada bila sada ispravna. Ukoliko treba još negde praviti neke rezove, što bi rekli mi, neka malo i bogati plaču, neka se to drugačije preraspodeli, ali mislimo da su pleća penzionera dosta tereta do sada ponela.

Te, 2008. godine je pored tog povećanja, mi smo dosta stvari uradili u Beogradu.

Molila bih za malo pažnje, jer ja vrlo retko uzimam reč. Molim vas za pažnju.

Svi vas slušaju, ne brinite.

Pa, ne bih rekla, vidim da je veliki žamor. Retko se javljam, pa bar kada se sada javim, volela bih da me saslušate.

Imate svu pažnju, ne brinite.

Možda zato što ne pravim predstavu, možda zato što krajnje ozbiljno govorim.