Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, najgore što u jednom društvu može da se desi je zapravo gubitak osećaja za prioritete i nepostojanje bilo kakvog sistema vrednosti. To nije karakteristika samo ovog trenutka u kojem se sada nalazimo. Na žalost, mislim da sam čitav svoj život proveo u Srbiji koja pati od te vrste slabosti. Najmanji problem je bio da je to podrazumevalo neku ličnu cenu koju mi plaćamo. Cenu je platila čitava zemlja.

Pažljivo sam vas slušao. Iza vas nema previše političkog iskustva i sve ono što želim da kažem u ime LDP mislim da ne bi bilo pošteno da svalim vama na kičmu, a sa druge strane bi bilo ponižavajuće i uvredljivo da vas poštedim te politike, jer valjda znate kakva vrsta odgovornosti prati nekog ko je predsednica Vlade.

Kada ste juče saopštili sastav svoje Vlade, moja prva reakcija zapravo je bio komentar da smo u jalovim raspravama o boji toalete i brushalterima na predsedničkoj inauguraciji ili avetima DOS propustili da primetimo koliko smo slabi kao država da formulišemo politiku koja je ovoj zemlji potrebna kako bi mogli da uradimo poslove koji do sada nisu urađeni.

Reći ću vam da vaš kabinet doživljavam kao kabinet koji je posledica brojnih kompromisa i, delimično, izraz nemoći da se izdrže pritisci pod kojima ste se našli.

U oktobru mesecu sam ovde govorio u Parlamentu apelujući na Skupštinu, upravo, zbog onoga što se sada ovde dešava. Tada sam rekao da su komplikovane političke okolnosti u regionu, potpuno promenljivi međunarodni odnosi, nešto o čemu moramo da razmišljamo. Ulazak Crne Gore u NATO, razrešenje makedonske krize, vrlo komplikovani i zategnuti odnosi zapada i Rusije, doveli su vas, gospođo Brnabić, u poziciju da ovde govorite o svemu, osim o najvažnijim političkim pitanjima, a o njima moramo da razgovaramo.

Mene ne interesuje zašto Aleksandar Vulin nije služio vojni rok, ne mislim da je to ključno pitanje za ministra odbrane, toliko žena se nalazilo na toj poziciji u svetu. Mene interesuje nešto drugo. Kakav je politički kontekst u koji vi dovodite svoju Vladu kada Aleksandra Vulina predložite za ministra odbrane, a recimo, mi smatramo da je preduslov mira u regionu dalje integrisanje Srbije u NATO, a on je politički protivnik NATO-a?

Konačno se pojavio na pomoćnoj stolici i ministar koga predlažete kao čoveka koji će se baviti inovacijama u Vladi, mislim na gospodina Popovića. To je čovek koji je prošle godine zagovarao potpuno drugačiju politiku, politici koju je vaša Vlada vodila, tražeći da se podigne zid na granici kako izbeglice kroz Srbiju ne bi mogle da prolaze. Ne postoji narod kao što smo mi. U jednom trenutku su i kralj i Skupština i Vlada, cela zemlja je bila u izbeglištvu. Ako je nešto skinulo ljagu sa nas, onda je to bila reakcija ove države u vreme izbegličke krize.

Puno smo poniženja pretrpeli u prethodnih 30 godina, za mnoge smo sami odgovorni. Reći ću vam da ono što se desilo u poslednjih nekoliko dana doživljavam kao direktno ponižavanje zemlje, i ono je moguće, ne samo zato što nema previše snage u vladajućoj koaliciji, nego i zbog nesposobnosti opozicije da formuliše politiku na onaj način na koji je to, recimo, učinjeno u Crnoj Gori, kada su zajedno pružili otpor svim pritiscima i realizovali neke ključne političke ciljeve koji su toj zemlji osigurali sigurnu, normalnu budućnost, a opet je vezujem, i mi iz LDP za članstvo u EU, za članstvo u NATO paktu, za spremnog da se seku Gordijevi čvorovi 90-ih godina i, ono o čemu ste vi neizostavno potrebni, a to je prevazilaženje užasnih unutrašnjih odnosa.

Mogu da pretpostavim šta ste vi želeli da kažete kada ste rekli da je vaš odgovor na ono što je pratilo vašu kandidaturu ćutanje. Nema ćutanja kada ste predsednica Vlade. Ne možete o tome da ćutite. Ako vi o tome ćutite, kako će se osećati oni koji prolaze kroz ono kroz šta ste prošli vi. Mi smo rekli da naš stav prema vama proizilazi iz politike koju vodite, ne iz vaše ličnosti. Ali, nema ćutanja pred idejom da je neko kandidat za predsednika Vlade, zato što se tako dodvoravamo zapadu. Niti može biti ćutanje pred činjenicom da je neko kandidat za predsednika Vlade, zato što je mediokritet. O tome nemate pravo da ćutite.

Možemo da pričamo o digitalizaciji, nemam ništa protiv toga. O četvrtoj tehnološkoj revoluciji, u zemlji u kojoj je 50% stanovništava tehnički nepismeno, funkcionalno, ali želim da razgovaram o onome o čemu ste vi u ovom trenutku najmanje spremni, a to je politički kurs. Žao mi je, da je 22 miliona glasova Vučić dobio, on taj posao ne bi mogao da uradi. Mi kao Parlament, vi kao neko ko se kandiduje za predsednicu Vlade, treba da kažete šta je cilj ove zemlje, kako mislimo taj cilj da ostvarimo, koliko će to koštati.

Nema puno manevarskog prostora na polju ekonomske politike. Dve hiljade prve godine smo potpisali Zakon o radu kada je napisan 2014. godine, mi smo rekli da je to nužno, da se to mora uraditi. Danas imamo neke rezultate. To treba čuvati. Nije sigurno da će tako ostati zauvek. Šta ćemo sa privatnim sektorom? Nemam ništa protiv stranih investitora, protiv subvencija, podizanja konkurentnosti na takav način, ali mi se ne dopada ta vrsta populizma koju prepoznajem u vašem stavu da vi nećete dozvoliti da se prodaje poljoprivredno zemljište. Najkvalitetnije obrađeno poljoprivredno zemljište u Srbiji je poljoprivredno zemljište kojim upravljaju stranci, strane kompanije, ili oni koji su ovde žigosani kao tajkuni. To su činjenice, to je istina.

Šta će nam ta vrsta populizma? Možemo na neki drugi način da razgovaramo o tome i te rasprave treba da otvorimo i da pokrenemo. Hteo bih da sa vama raščistim, na tom političkom planu, dajte nam argumentaciju, zašto je Aleksandar Vulin kandidat za ministra odbrane. To je ono što je nama potrebno. Da li da bi nastavio da se ponaša kao što se ponašao do sada, jer je onda to direktna provokacija onih sa kojima mi želimo dalje da sarađujemo bolje nego što je to bio slučaj do sada? Zašto je Nenad Popović ministar za inovacije? Da li zbog toga što smo i na takav način poniženi od Moskve, kojoj smo se do sada suprotstavljali, ne otvarajući prostor za njega u izvršnoj vlasti?

Što se tiče onog što možete da očekujete od LDP-a, to je jedna vrsta politike koja u ovoj zemlji nije nikada bila popularna i nije bilo, izgleda, preveliko razumevanje, ali je izdržala test vremena. Devedeset posto Skupštine danas deli naše uverenje i stavove zbog kojih smo mi ovde godinama žigosani. Sutra kada se osvrnete na ovu sednicu u onome što mi govorimo moći ćete da pronađete one odgovore koje do sada vladajuća koalicija nije bila spremna da da.

Na kakav način ulazimo u kosovsku krizu? Mi imamo sporazume koje smo potpisali, koji se ne poštuju, šta će biti vaša politika na tom planu? Šta mislimo da uradimo u Bosni naredne godine? Kakvu ćemo politiku voditi?

Govorite o partnerstvu za mir, da li ulazimo u NATO ili ostajemo ovde, izolovani, kao što je to Kaljingrad, gore na severu? To ima svoje utemeljenje, ne u našoj želji, da menjamo uniformu, nego u činjenici da ovakvi kakvi smo nismo održivi. Ako želimo da budemo ekonomski uspešna zemlja, onda moramo biti integrisani u prostoru u kome postojimo, između ostalog i bezbednosno. Članstvo u NATO-u je jedina garancija, kakvog takvog, mira za našu decu. Dajte da razgovaramo o tome, pa ćemo na kraju zajedno doneti neke odluke. Mi čak tu temu nismo otvorili među nama.

Kako mislite da prevaziđemo međusobne podele? Mislim da ne postoji ni jedna tema na kojoj vlast i opozicija danas mogu da se dogovore i slože. Ne postoji ni jedna rečenica koju Vučić može da izgovori, a da za dobije saglasnost opozicije. I vlast se isto tako ponaša. Vi o tome ne možete da ćutite. Nama nije potreban neki posrednik u međusobnim odnosima, a da li možete kao predsednica Vlade da kažete da ćete rešiti i tražiti podršku i pomoć za rešavanje nekih problema koji ne mogu više da ostaju ovakvi. Pukla nam je kičma pod tom Hercegovačkom ulicom i Savamalom.

Mi se obračunavamo jedni sa drugima pri polaganju zakletve. Pola Skupštine nije bilo ovde dok je predsednik zakletvu polagao. To se nikada nije dešavalo do sada. Ovako dezorjentisani, podeljena zemlja, ona može samo da nestane. Ko nas danas razume? Ne može niko, kada mi sami sebe ne razumemo. To su sve obaveze koje su vaše. To mi ne možemo da uradimo, moraćete vi.

Pažljivo sam slušao, vi ste rekli da imamo šansu, koliko ćemo još imati. Mi smo sve šanse prokockali. Svaku priliku smo propustili. Ako je ovo šansa, dajte, onda recite, šta je to što je u njoj prostor za svakog ko u ovoj zemlji želi šansu da iskoristi?

Ovo nije šansa za monolog, ali možda jeste prilika za zajednički odgovor na neka pitanja, ekonomska, politička, pitanja iz oblasti kulture, sporta.

Na svakom planu nam je glava u pesku. To morate da promenite.

Kakav će biti naš stav o vašem kabinetu? Onakav kakav je bio i o svakom kabinetu pre vas. Sa nama se niste dogovarali oko Vlade. Nismo formulisali zajedničku vladinu politiku i naravno da za to ne možemo da glasamo. Ali nemojte imati dilemu oko naše spremnosti da kao što smo to toliko puta do sada uradili i sutra pomognemo onda kada je pomoć potrebna zbog ove zemlje, pa ako vi odlučite da se branite ćutanjem, kao što sam ja to pogrešno godinama radio, treba da znate da LDP neće ćutati. Ovoj zemlji neće biti prostora ni za kakvu vrstu diskriminacije bez obzira na širinu leđa onoga ko to može da nosi i bez obzira na stranu sa koje ona dolazi, da li iz vlasti ili iz opozicije.

Rekli ste da prošlost ostavimo u prošlosti. Ne možemo da je ostavimo. Ako ne raščistimo sa tim onda će nam se ono vratiti u lice. O tome moramo da govorimo.

Danas Vučić obeležava godišnjicu Vidovdana u Kruševcu. Rekao je da nam niko nije stvorio državu, da smo je sami stvorili. Sami smo je i uništili toliko puta do sada, pre svega mi. I jedini, koliko ja znam, pozitivan Vidovdan, koga mogu da se setim, je onaj od pre 16 godina. Zato što smo uradili na pristojan i civilizovan način nešto što se nikada do tada nije desilo.

Sa idejama sa kojima se došlo do vas ja ne želim da polemišem. Mislim da je potpuno besmisleno postavljati pitanje vašeg autoriteta i činjenice iz čega on proizilazi i iz čega se gradi. On se gradi na političkoj odluci onih koji su dobili izbore da vam daju priliku da radite svoj posao na isti onaj način na koji smo mi to 2001. godine uradili i sa Đelićem i sa Goranom Pitićem i sa Acom Vlahovićem i sa Slobom Milosavljevićem. Pola Vlade su bili ljudi koje smo pozvali da rade taj posao zato što smo smatrali da su oni bolji u tom poslu nego neko drugi. Drugi su radili druge poslove. Ne bih od toga pravio nekakvu posebnu misteriju.

Vaš politički kredibilitet i lični proizilazi iz vaše hrabrosti da kažete ono što pre vas niko nije bio spreman da kaže kao predsednik Vlade. Vi nemate hipoteke koje drugi imaju. Ja sam vrlo dobro znao o čemu govorim u oktobru, između ostalog i ovde, kada se pojavio Vučić i rekao šta će se desiti nakon predsedničkih izbora. Sada plaćamo cenu. Nikolić je pomeren kao uporište jedne politike. Vučić je došao na njegovo mesto. Sada plaćamo cenu kompromisima na koje smo prisiljeni zbog toga što smo slabi i što ne možemo da im se odupremo.

Vlada pre godinu dana nije imala snagu da kaže – rešićemo Kosovo kako moramo da ga rešimo, idemo u NATO jer čuvamo zemlju. Danas smo još slabiji na tom planu, a kada se čuje poziv na dijalog, onda je odgovor – neću da budem saučesnik u konstatovanju kosovske nezavisnosti. Otvorite ključna pitanja onako kako to treba da se uradi i imaćete u nama ozbiljne sagovornike i svakako ne nekoga ko će zbog toga što će vama stići taj račun likovati i svoju šansu tražiti u vašem neuspehu.

Dužni ste da nam kažete motive za te kadrovske rokade koje su u Vladi napravljene. Ne moraju da budu vaše lične, ali Vlada se pravi kroz dogovore. Jasno je da je kandidatura Vulina za ministra odbrane direktna provokacija s obzirom na politički kurs koji on sledi. Ja mislim da njemu ne bi prijalo da ga ja podržavam i obrnuto se podrazumeva. Ali kada ga kandidujete za ministra odbrane, onda valjda znate šta to znači.

Kada gospodina Popovića predložite kao ministra za inovacije, pa ja mislim da je on zaboravio srpski da govori, onda možemo da pretpostavimo šta to znači. Da li to znači da moraju Rusi da imaju nekog svog u Vladi ko će nam reći da napustimo evropske integracije jer je to politika gospodina Popovića i da počnemo pregovore o prisajedinjenju sa Ruskom Federacijom i unijom država koje ona okuplja u svojoj orbiti. Kako ćemo mi onda, gospođo Brnabić, u EU kada nam sedi ministar koji traži da Vlada napusti evropske integracije?

Pošto znam pozadinu svega toga, onda samo mogu da kažem da sam zabrinut, da vam sigurno neću otežavati bez razloga vaš posao, ali da ćemo biti veliki kritičari svakog pokušaja da se dalje nastavi na ovakav način, jer nažalost koliko god vi insistirali na kontinuitetu svet se menja dramatično. Mi smo 30 godina izgubili. Za nas vreme nikada nije bilo resurs.

Držite ekonomski kontinuitet. Branite ono što treba da se radi, ali na drugim planovima mora biti nadoknađeno ono što nije urađeno u prethodnih pet godina.

Zahvaljujem.
Izvolite.

Hvala vam.
Opet dosta stvari. Probaću da odgovorim na što više ili svakako makar one najvažnije.
Zanimljive su mi dve stvari. Jedna koja govori o podeljenosti zemlje za koju ja mislim da postoji, ali ne mislim da je tako kritična zato što ova zemlja ima stabilan politički kurs već nekoliko godina, a najveća politička stranka i njihov predsednik svakako ogromnu podršku od građana Srbije.
Čini mi se da mi vodimo uravnoteženu politiku. Iz dva razloga mi se to čini. Prvi razlog je zato što sam ja kao kandidat za predsednika Vlade napadana čini mi se jednako i od strane ekstremne desnice i od strane ekstremno liberalne opcije. Tako da mi to nekako govori da mi pokušavamo da imamo taj uravnotežen put.
Sa druge strane, u smislu koga predstavlja koji ministar u ovoj Vladi. Ceo ovaj tim i cela Vlada radi za interese građana Republike Srbije i ne bi ih delila na to da li neko predstavlja Rusiju, neko Ameriku, a neko EU, neko sam sebe, a neko građane Srbije.
Ovaj tim je jedinstven. Ovaj tim, da se razumemo zašto nije menjan, je u avgustu prošle godine dobio podršku ove Skupštine i od avgusta učinio mnoge odlične promene i imamo dobre rezultate na koje ću svakako da se osvrnem danas tokom rasprave ili već sutra.
Dakle, nisam imala razloga da tim menjam. To je tim u koji sam ja bila pozvana, tim u koji sam ja ušla, tim sa kojim ja fantastično radim, sa svakim od mojih kolega, i tim za koji sam videla tokom poslednjih 10 meseci da zajedno radi i svakako imamo neke stvari oko kojih se ne slažemo i onda sednemo i dogovorimo se i zajedno upre da Srbiji bude bolje.
Hoćemo da kažemo da je ovo proruska Vlada zato što imamo ministra Vulina ili ministra Popovića, a sa druge strane, imamo u mom ekspozeu prvu rečenicu – strateška opredeljenost ove Vlade je EU. Imamo dva nova ministarstva, dva ministarstva koja se neophodno vezuju za EU – Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine koje je važno i nama zbog zaštite životne sredine, ali isto tako zato što će to poglavlje u našim pregovorima sa EU bit najteže verovatno, teže od političkih poglavlja, a svakako najskuplje.
Tako da mi to pokazuje jednu uravnoteženost, ali opet, ne bih rekla da bilo ko ovde predstavlja interese bilo koje države osim Srbije. Da nemam previše političkog iskustva, pa možda nemam godinama previše političkog iskustva, ali na kraju krajeva, zar nije jedna od najvećih kritika svih bila to što mi nemamo nova lica u politici. Kada uđu nova lica u politiku i neko im da poverenje, ima hrabrost da im da deo svog autoriteta, onda imamo problem sa tim licima zato što nemaju dovoljno ovolikog, ovakvog ili onakvog iskustva. Svakako ne mislim da će mi to biti problem u mom daljem radu.
Što se tiče stranih investicija, mislim da je većina stvari srž programa nove Vlade i onoga što sam ja danas pričala je upravo preduzetništvo, dakle upravo nešto drugo. Idemo kontinuitetom tog kursa za strane investitore. Sa druge strane ohrabrujemo domaću privredu, domaće znanje, preduzetništvo, inovacije, mala i srednja preduzeća i to je srž. To je sledeći nivo razvoja od kojeg treba da imamo mnogo veću korist.
Digitalizacija, dobro ne verujem da je naše stanovništvo toliko digitalno nepismeno. U ovih poslednjih deset meseci sam imala drugačije iskustvo u radu sa građanima i sa privredom u Srbiji, ali sve i da je sto posto tako kao što sam rekla, digitalizacija i četvrta industrijska revolucija su nešto što neminovno dolazi. Mi možemo da ignorišemo to i dalje, da razmišljamo o rastu u tradicionalnim sektorima na tradicionalni način i onda da propustimo šansu koju danas imamo. Kao što sam rekla nećemo je imati više, jer će te zemlje otići dalje i najveća prednost u ovom trenutku ovog društva, ove sredine je što čak i zemlje koje su propustile treću industrijsku revoluciju mogu sada da izvuku svu korist četvrte industrijske revolucije. To je ono što će ova Vlada raditi i u poljoprivredi i u medicini i u građevini i u svemu drugom.
Što se tiče teme NATO-pakta, Kosova itd, potpuno razumem da nemamo svi isto mišljenje o tome. Mislim da je Vlada Republike jasna, nedvosmislena sa svojom neutralnošću, sa svojom vojnom neutralnošću i jasna, nedvosmislena u tome da ne možemo priznati suverenitet Kosova.
Na kraju samo da kažem, što se tiče mog ćutanja, ponavljam svakako za ovih sedam ili otprilike osam dana, koliko je bilo od proglašenja mene kao kandidata za predsednika Vlade Srbije, čula sam nebrojano ličnih uvreda. Na lične uvrede neću da odgovaram zato što nemam šta da kažem. Nemam šta da kažem ljudima koji kažu da ne znaju da li da me zovu gospodin ili gospođica zato što se rodno nisam opredelila. Čula sam da sam sultanija, homopremijerka, fikus, ikebana, Mirko Cvetković itd. itd. Vi stvarno mislite, da li građani Srbije misle da kandidat za predsednika Vlade treba da se obazire na tako nešto?
Ja imam cilj pred sobom kao što sam i rekla. Mi treba da radimo. Možete da me zovete i obećavam građanima Srbije da mogu da me zovu bilo koji ljudi, bilo kako mene lično, možete i fikus i ikebana i homopremijerka i sultanija i tri sultanije, ja ću nadam se, ukoliko dobijem poverenje većine narodnih poslanika ove Skupštine, prvi dan ujutru otići na posao, imati sastanke i probati prvi dan, makar jednu malu, najmanju stvar u ovoj Srbiji da promenim. Neću se obazirati na lične uvrede, ali ću braniti Vladu i sve članove tima Vlade Srbije. Naše odluke ću obrazložiti i biću otvorena za sve predloge i konstruktivne kritike. Na to sigurno neću ćutati. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Replika.

Gospođo Brnabić, bilo bi super kada bi to moglo tako da funkcioniše. Jeste vi rekli da je strateško opredeljenje Vlade članstvo u EU. Predlažete ministra koji je protiv toga.

Rekli ste da je definisana politika prema Kosovu, a definicija te politike je kosovizovala Srbiju u toj meri da mi možemo samo u 1389. da odemo, a ne u EU. Ne smatram da je to vaša odgovornost i zato i ne želim da sa vama polemišem o razlozima zbog kojih smo došli u ovu situaciju, ali sada ćete postati predsednica Vlade i preuzimate odgovornost. Bar vi nikom ništa na tom planu ne dugujete.

Kakva vojna neutralnost? To je podvala Tadića i Koštunice iz 2007. godine. Nikada se o tome ovde nije razgovaralo. To je ne postoji nigde u svetu. Mi treba da budemo nezavisna zemlja koja će slobodno donositi svoje odluke u skladu sa svojim interesima. Kada to pokušamo da budemo, onda dobijemo poruke koje su nam poslate i u oktobru prošle godine preko Crne Gore. Zbog čega je Petrušev ovde bio dva dana? Pošto predsednik Vlade o tome ne želi da govori, onda ja poštujem, pa neću ni ja, ali vrlo dobro znam u kom vremenu živimo i zbog toga želim svojoj zemlji da pomognem tako što ću joj reći istinu.

Isto mislim da ne treba da se na ličnom planu obazirate na to što vam svakog dana svale na leđa. Ne bi imali vremena ni za šta drugo, ali razmislite o onima koje nema ko da štiti, a ne mogu da nose to što možete da iznesete vi. Zbog njih ne sme o tome nikada više da se ćuti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Javio sam se za repliku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo Brnabić, nemojte uopšte da shvatite ozbiljno gospodina Jovanovića u bilo kom segmentu njegove diskusije. On je jedna prestarela udavača koja od 2004. godine pokušava da uđe u svaku vladu, pa nije shvatio da je vlada već predložena i da je dockan da sebe predlaže danas, za sastav bilo koje vlade.

Niko normalan u Srbiji ko se bavi politikom, čoveka koji ne poštuje sopstvenu reč koju je potpisao kao garant da Slobodan Milošević neće biti izručen Haškom tribunalu, koji je sopstvenu pisanu reč pogazio. Opoganio Vidovdan tako što je Slobodan Milošević pre 16 godina, uz njegovu pomoć, njegove pučističke kriminalne grupacije protivpravno izručen Hagu, ne može nikada biti deo srpske politike. On ne sme da bude član ni parlamenta.

Nemojte tako poslaniče.

Moje pravo je predsedavajuća …

Ne osenjujemo mi to, nego građani izlaze na izbore. Nemojte tako.

Ne zaslužuje da bude ni član ovog parlamenta. To mora da bude jasno i glasno rečeno i mora da se zna. Ne znam čemu se nada dalje.

Da vam govori o hipotekama? Može, zasigurno da može da vam govori o hipotekama, on je prepun hipoteka. Možda može i da nam objasni kako je sedam miliona evra vredno žito konvertovano u belo brašno, tip 500 pa se sada prodaje kroz „Fidelinkine“ proizvode ili neke druge. Možda bi to značilo i samoj Vladi kako dalje da funkcioniše.
Poslaniče, molim vas, vreme, dve minute.

Daću repliku Čedomiru Jovanoviću.

Molim sve poslanike, kada se javljaju za repliku, da ne koriste reči uvrede, nego da odgovore na ono što je izneto od prethodnog govornika, ko god da se kome obraća. Ovako nećemo otići nigde.

Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.