Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
U skladu sa Poslovnikom, samo utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, u skladu sa članom 287. stav 2. Poslovnika, danas imamo na dnevnom redu traženje obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažene koleginice i kolege, imam nekoliko pitanja koja se sva odnose na istu temu, deo je upućen budućoj premijerki Ani Brnabić, a deo bivšem premijeru Aleksandru Vučiću.

Naime, u medijima se pre nekoliko dana pojavilo saopštenje koje je izdao Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, koji je saopštio, to je inače univerzitet u ranije formalnom, a sada faktičkom vlasništvu našeg kolege Muamera Zukorlića, bivšeg muftije, bivšeg predsednika, osnivača i vlasnika ovog univerziteta, a sada vlasnika u senci ovog univerziteta. Univerzitet koji ne može da se akredituje već više od deset godina, zato što ga sve institucije koje su u ovoj zemlji nadležne za akreditaciju odbijaju zato što ne ispunjava čak ni osnovne uslove da bi akreditovao bilo koji od svojih programa. Dakle, taj univerzitet je pre nekoliko dana poslao saopštenje koje su mnogi mediji objavili, u kom kaže da je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se potvrđuje validnost diploma tog univerziteta na svim nivoima, osnovnim, master i doktorskim studijama.

Dakle, univerzitet koji deset godina ne može da se akredituje, neće da ga akredituje ni Komisija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta koja je za to nadležna, neće da ga akredituje ni Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji je drugostepeni organ u postupku akreditacije univerziteta, odjednom zaključkom Vlade dobija akreditaciju i njegove diplome, kako oni kažu, od osnivanja pa sve do ubuduće bivaju priznate, iako ne ispunjavaju ni jedan od osnovnih uslova da bi mogle da se akredituju, a sve to potpisuje predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Moje pitanje Aleksandru Vučiću je kako je moguće da on sebi da za pravo da zameni sve institucije koje odlučuju o akreditaciji u ovoj zemlji, da prizna nastavne programe univerzitetu za koje sve nadležne institucije smatraju da ne ispunjava ni jedan uslov da ti nastavni programi budu priznati i da sam, suprotno mišljenju svih institucija koje su za to nadležne, odluči da diplome ovog univerziteta mogu da budu validne i mogu da budu priznate?

Doduše, nešto slično se desilo već jednom i ja sam o tome govorila. Pitala sam već jednom Aleksandra Vučića za to. Slična stvar je urađena i 22. novembra 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić potpisao zaključak da se do okončanja postupka akreditacije diplome koje taj univerzitet izdaje smatraju validnim. Nisam dobila nikakav odgovor kako je to moglo da se desi. Sada su oni otišli čak i korak dalje. Dakle, tada su rekli do okončanja akreditacije. Akreditacija je okončana, taj univerzitet nije uspeo da akredituje ni jedan svoj program i Vlada Republike Srbije odjednom diplome tog univerziteta proglašava validnim, suprotno mišljenju svih institucija u ovoj zemlji koje se bave ovakvim stvarima.

Aleksandru Vučiću postavljam pitanje – da li je zaista Vlada donela ovakav zaključak? Ukoliko jeste, kako je moguće da je došla do takve odluke, na osnovu kojih parametara i sa kim je razgovarala? Da li je konsultovala ove institucije, da li ih je pitala zbog čega smatraju da taj univerzitet ne ispunjava ni jedan uslov da bude akreditovan, pa ga odjednom Aleksandar Vučić svojim dekretom akredituje?

Pitanje za novu mandatarku, za našu buduću premijerku, kojoj su juče ovde bila puna usta i znanja i o tome kako treba da živimo u društvu u kom se ulaže u obrazovanje, u kom se znanje ceni, šta misli o tome što je tada sedela, a sutra će voditi Vladu koja se na ovakav način ponaša prema obrazovanju u Srbiji, koja se na ovakav način odnosi prema svima onima koji vredno uče i rade, koja se na ovakav način odnosi prema institucijama koje u Republici Srbiji vode računa o kvalitetu fakulteta i o obrazovanju naših budućih generacija?

Hvala, koleginice Jerkov.
Reč ima Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu odbrane. Naime, po kom zakonskom osnovu i ko je dostavio podatke navodno iz Vojnog odseka Niš Aleksandru Martinoviću, koje je juče tokom rasprave o izboru Vlade ovde lažno predstavljao, a radi se o ličnim podacima Zorana Živkovića?

Zanima me i tražim odgovor od Ministarstva odbrane, da li je to učinjeno po zakonu? Ako je učinjeno po zakonu, onda iste takve podatke očekujem da se meni dostave o Aleksandru Vulinu i vojnom odseku koji je bio za njega zadužen. A ako nije po zakonu Ministarstvo odbrane i njegove organizacione jedinice dostavilo ove podatke narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, šefu poslaničke grupe SNS, da bi zloupotrebio u raspravi o Vladi protiv Zorana Živkovića, onda tražim da mi se tačno kaže kako se to dogodilo, ko je to učinio i da se hitno sprovede postupak protiv nepoznatog lica ili protiv lica za koje se sumnja da je počinilo ovo protivzakonito, odnosno krivično delo.

Sledeće moje pitanje upućujem Ministarstvu spoljnih poslova. Zanima me da mi odgovori da li postoji ikakav postupak, interni ili bilo kakav drugi, povodom stradanja dva službenika i ambasadora Republike Srbije Potežice u Libiji. S obzirom da se gromoglasno ćuti o ovom slučaju, a s obzirom da se radi o diplomatama i visokim službenicima koji su ovu zemlju predstavljali u inostranstvu, očekujem da je najmanji dug ove zemlje, a takođe i prema narodnim poslanicima, da nam se objasni da li se bilo kakav postupak, istraga ili bilo šta sprovelo po ovom pitanju. Ukoliko jeste, da mi se ti podaci daju.

Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, takođe Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zanima me da li su oni kao organi državne uprave, koji su resorno vezani za ovo što ću izneti, na bilo koji način reagovali, oglasili se, intervenisali, a radi se o maltretiranju i fizičkom šikaniranju novinara ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije u danu polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića u Domu Narodne skupštine Republike Srbije? Zanima me naročito od Ministarstva unutrašnjih poslova da mi odgovori da li je, nakon jasnih dokaza i fotografija koje su objavljene u medijima, u dnevnoj štampi, bilo šta preduzelo ovim povodom, s obzirom da ta lica koja su maltretirala, vukla, davila novinare, imala fizički kontakt sa njima dok su novinari radili svoj posao, nisu bili redari SNS koja je organizovala skup, s obzirom da svi dobro znamo po zakonu da redari treba da budu jasno i vidno obeleženi, a to ovi, rekla bih parapolicajci, nisu bili.

Policija, sa druge strane, takođe nije reagovala, pa joj se možda učinilo da neko drugi obavlja njen posao. Dakle, i od Ministarstva kulture i informisanja i od Ministarstva pravde, što se tiče samog procesuiranja, i od Ministarstva unutrašnjih poslova tražim da mi dostavi sve podatke o njihovom oglašavanju, reakcijama, inicijativama ili bilo čemu sličnom o maltretiranju fizičkom novinara i sprečavanju da rade svoj posao ispred Doma Narodne skupštine tokom polaganja zakletve Aleksandra Vučića.

Poslednje pitanje upućujem gospođi Brnabić, u ovom trenutku još uvek ministarki u tehničkoj Vladi, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a budućoj premijerki svakako, s obzirom da se juče izuzetno zalagala i objašnjavala da će insistirati na maksimalnoj transparentnosti, a sama je odgovarajući na pitanja narodnih poslanika inicirala odnos svog brata, njegovog poslovanja sa državom Srbijom. Tražim od gospođe Brnabić, u bilo kom svojstvu, ministarke ili premijerke, da mi dostavi podatke o poslovanjima kompanije ili firme njenog brata „Aseko“, beše, od trenutka kada je postala ministarka u Vladi, odnosno avgusta prošle godine, doduše, i godinu dana ranije, dakle, od avgusta 2015. godine do danas. Hvala.

Reč ima Miljan Damjanović. Izvolite.

Pitanje upućujemo ministru poljoprivrede. Ovih dana, već to traje više od dve nedelje, vodi se velika borba malinara, proizvođača malina, u ovom slučaju i protiv države, jer je država ta koja ih nije zaštitila. Mi postavljamo pitanje – šta će to ministarstvo i šta uopšteno i Vlada Srbije namerava da uradi da zaštiti proizvođače malina?

Podsetiću vas da je ministar poljoprivrede pre samo nekih desetak dana najavljivao da će primiti delegaciju proizvođača malina, odnosno malinare, i tada im je rekao da ne može država da utiče na tržište, a pre toga je najavljivao da će učiniti sve da im pomogne. Podsetiću i ministra i javnost da država i te kako može da sudeluje u ovom problemu zato što postoje zakoni Republike Srbije, a ogleda se kroz Krivični zakonik u kojem jedan od članova Krivičnog zakonika kaže da se može sankcionisati kroz krivično delo zaključenje restriktivnih sporazuma. Ovde je moralo još od prvog dana da reaguje i tužilaštvo, iz razloga što je ugovor o kojem govorimo u ovom Krivičnom zakoniku, koji su otkupljivači malina sklopili u Valjevu, bio protivzakonit i da je ta cena od 120 dinara koju su oni samostalno odredili zapravo monopolistički poduhvat određenih tajkuna koje štiti država.

Juče je održan protest malinara u Arilju, to je jedno malo mesto u zapadnoj Srbiji, u kojem većina stanovništva živi od te proizvodnje. Najavili su i velike proteste i blokade puteva ukoliko im se ovaj problem ne reši u što kraćem roku. Ukoliko se zaista ne reši, SRS će stati uz proizvođače malina. S druge strane, pozivamo da hitno reaguje i može da reaguje Komisija za zaštitu konkurentnosti i Antimonopolska komisija zato što su danas tema maline, sutra to može da bude pšenica, prekosutra bilo koji drugi, treći poljoprivredni proizvod, da li iz voćarstva ili neke druge grane, potpuno je nebitno. Ovde se stavlja jasno na znanje da je država krenula stranputicom i da je iz svojih nekih izgleda ličnih interesa rešila da uništi običnog seljaka koji izvozom ovog proizvoda i te kako puni budžet Republike Srbije. To je svima poznato. Imate i podatke koliko zapravo na godišnjem nivou od izvoza malina država Srbija prihoduje.

Ono što se nije smelo dozvoliti, a to je opet kriva država, to je da je na tom jučerašnjem mirnom skupu određeni broj poslat batinaša koji je pokušao da prekine miran skup i obraćanje predstavnika malinara, pa su krenuli monopolisti, odnosno tajkuni u fizički obračun sa ljudima koji na 40 stepeni vredno rade da zarade dinar i pomognu svojoj državi. To ne sme da se dozvoli i mora hitno da reaguje kako ministarstvo, s jedne strane, tako i tužilaštvo, s druge. Podsetiću vas da ono što traže malinari je zaista cena koja odgovara i tržištu, a to je 1,83 evra otkupna cena po kilogramu. Podsetiću vas da je prošle godine, kada je bila mnogo jeftinija sama proizvodnja i proizvodi i gorivo i nafta i svi ostali resursi, cena bila od 200 do 240 dinara. Sada je pokušano da se na jedan kriminalan način ta cena duplo, ni manje ni više nego duplo, smanji.

Pozivamo i ministarstvo, ali i Vladu da hitno reaguje, a mi ćemo uz naše ljude, naše proizvođače stati kada im je najteže. Hvala.