Nema hrabrosti i prilike da se odgovori, je li? Pa, eto, odgovorio je kako je znao i umeo, taj koga to pitanje posebno zanima. A hrabrosti, koliko hrabrosti treba, dame i gospodo, da se ne obrušite na nekoga ko je slabiji ili ko nije u prilici da odgovori, a da vam meta bude desetogodišnjak? Koliko hrabrosti treba da se obrušite na desetogodišnjaka koji je pri tom i migrant, koji ni za šta kriv nije, što je napustio svoje rodno mesto u Avganistanu, što ga je put, eto, naveo u Srbiju?

Koliko hrabrosti treba da se obrušite na to dete koje je bilo dobar drug, dobar čovek, kako to izgleda danas na ovoj planeti samo još deca jesu, pa je uz to što ima raskošan talenat za crtanje, napravilo izložbu lepih crteža, svojih crteža da pomogne drugu, dečaku koji je iz Srbije i time, naravno, dobilo i medijsku pažnju? Činjenica da je zbog te medijske pažnje bio u prilici da upozna Aleksandra Vučića, nekome je velikom hrabrom, izgleda, bila dovoljna da se sa omalovažavanjem odnosi prema tom desetogodišnjem dečaku. Jel to odnos prema onima koji su dovoljno snažni da nam odgovore, imaju prilike? Jel to junaštvo, jel to čojstvo? Hoće li takvim primerima da nas uče tim pojavama? Ništa više na temu hrabrosti na ovo ne treba da se doda.

Što se tiče fotografija koje se drže po kućama, onaj ko sebi dozvoli taj nivo niskosti i nečoveštva može, što se mene lično tiče, da drži u svojoj kući čiju god hoće fotografiju, ali u jednu stvar sam siguran, ogledala je iz te kuće uklonio. Sraman prizor iz ogledala ne bi mogao da izdrži. Hvala.

Boško Obradović, imate repliku na Marka Atlagića.

Veliko hvala, predsedavajuća.

Ja, naravno, uvek spreman za repliku i razmenu misli sa predstavnicima vlasti, mogu samo da kažem da smo sada zahvaljujući gospodinu Marku Atlagiću uspeli da otkrijemo mehanizam funkcionisanja aktuelne vlasti. To je jedno veoma važno otkriće za građane Srbije i za kompletnu javnost.

Dakle, sistem funkcioniše na sledeći način. Tabloid ili partijsko glasilo SNS, tipa „Informera“ ili Pinka, prozove vas, etiketira vas, napadne vas, najstrašnije vas okleveta bez ikakvih dokaza, a onda gospodin Marko Atlagić dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije i pozove se na autoritet nečega što je njegovo partijsko glasilo SNS toga dana ili prethodnih dana izjavilo, štampalo ili objavilo na televiziji ili u dnevnim novinama.

Dakle, jedan zanimljiv mehanizam funkcionisanja SNS da kroz partijska glasila blate svoje političke protivnike i lidere opozicije, a da se onda narodni poslanici vlasti pozivaju na ta partijska šund tabloidna glasila, najgoru propagandu vladajućeg režima kao autoritet koji je valjda istina o zbivanjima u Srbiji.

Nikada „Informer“ i Pink ne mogu biti istina o bilo čemu u Srbiji. Oni su najgora propagandna glasila koja postoje na ovom svetu. (Isključen mikrofon.)

Poslaniče, molim vas, uzdržite se. Uzdržite se od takvih ocena medija u Srbiji, uzdržite se zbog toga što moram da dozvolim onda i drugim poslanicima da iskažu svoje mišljenje o drugim medijima u Srbiji. To nas neće nigde odvesti. Odvešće nas, ali u pogrešnom pravcu. Zato, ako možete repliku da izgovorite bez uvreda i niskih udaraca po bilo koga, pogotovo po medije, onda to uradite. Ako ne, idemo dalje.
(Boško Obradović: Da probamo.)
Nisam sigurna. Nećemo imati popravni iz ovoga. Mislim da ste dovoljno rekli.
(Boško Obradović: Znači, ja nemam pravo na repliku u dužini od dva minuta?)
Predsednik postoji da bi pravio red u parlamentu, a ne da vrši podstrekivanje poslanika da se u parlamentu napravi haos.
(Boško Obradović: To se zove verbalni delikt.)
Kako se to zove?
(Boško Obradović: Verbalni delikt.)
Verbalni delikt? Ja mislim da vi nemate pojma šta je verbalni delikt.
(Boško Obradović: Ja znam da ste vi meni isključili mikrofon.)
To je verbalni delikt?
(Boško Obradović: Vi mi onemogućavate da govorim. Isključili ste me…)
Dobro, pauza od pet minuta, da se malo smirite i da vidimo ko želi od poslanika da govori o tački dnevnog reda, kaže predsednik parlamenta.
(Boško Obradović: Ne znam ja ko je nemiran.)
Nećete vikati na mene. Vašeg nasilja mi je preko glave.
(Boško Obradović: Ja znam da ste vi u direktnom prenosu.)
Nisam ja u direktnom prenosu.
(Boško Obradović: Tražim svoje pravo koje ste mi oduzeli.)
Slika govori više od reči, verujte.
(Boško Obradović: Činjenica je da ste mi uzeli reč i da ste me isključili. Možete da me upozorite, ali ne možete da me isključite, ako sam nekoga uvredio, ako sam rekao nešto loše, vi me kaznite, udaljite me sa sednice, ali da mi isključite mogućnost govora, to ne možete. Nikoga nisam uvredio. Ako vi branite „Informer“ i Pink…)
Ne branim ja nikoga, ne želim da kažem ni svoje mišljenje o „Kuriru“ itd. Prema tome, vidite vi kako želite da ovo ode u drugom smeru, a ja jednostavno ne želim. Ja glumim finoću. Vi tako fini, otmeni i pristojni, hoćete da pričate o tome, a ja takva kakva sam, glumica o finoći, kako ste vi to rekli, da glumim finoću, ja nedam. Ja želim da se govori o tački dnevnog reda. To je sukob mišljenja.
(Boško Obradović: To je u redu, ali kada se završi još 30 sekundi.)
Sada vi sedite, pošto vam dati reč neću sigurno.
Hoću da napravim reda, a ne želim kaznu, ako nastavite ja ću kažnjavati, Bože moj. To piše u Poslovniku, nisam ja izmislila ništa novo.
Dakle, ja prelazim na raspravu o dnevnom redu, nemojte me ništa moliti, po Poslovniku piše ko odlučuje o replikama tačka, stav 3. čitajte do kraja mandata.
Dijana Vukomanović, ako želi da govori o tački dnevnog reda. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, poštovani građani, poštovani poljoprivredni proizvođači, dok mi danas raspravljamo ovde o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu srpsko selo pustoši. Preko 2000 seoskih sredina više nema žive duše, staračka su domaćinstva, radna snaga koja je početkom 21. veka brojala oko 530 hiljada ljudi danas ima nešto manje od 360 hiljada ljudi. Zatim, mehanizacija je stara preko 20 godina. Prosečna veličina seoskog poljoprivrednog gazdinstva je tri hektara. Mi ovde pričamo o dva hektara.

Ovde, a i u medijima je producirano da se izmenama i dopunama ovog zakona štite srpske oranice. Budimo precizni i recimo da stranci koji potencijalno mogu da odluče i da žele da kupe srpsku zemlju i postanu njeni vlasnici nisu opasnost po srpske oranice, po srpske oranice je glavna opasnost košava, grad, poplave. Ako ste već želeli po sistemu copy paste, kopiraj i zalepi kopirate modele iz zemalja članica EU, mogli ste da date više truda recimo, da zasadite vetrozasedne zasade u Vojvodini na onaj način na koji je to učinila Mađarska od Segedina preko Budimpešte do Beča.

Hoću reći, da mi sporo učimo od drugih zemalja, pa i zemalja EU koje potiču iz istog tog okruženja istočne Evrope. Prosto bih, takođe ukazala na nešto što je u stvari potencijalna kolateralna šteta ovakvih zakonskih rešenja. Kolega Ješić je pomenuo imena Hans, Jozef, Pjer, ja bih dodala zbog ženske ravnopravnosti Matildu, Kristinu, Žozefinu, koje žive tamo negde u EU i ne razmišljaju da dođu u Srbiju, ali šta ćemo sa onima koji jesu strani državljani a možda se prezivaju Petrović, Jovanović, šta ćemo sa decom naših gastarbajtera koji tamo žive? Možda će kroz 10 godina, kroz pet godina, kroz tri godine, zbog neke ekonomske krize deca i unuci naših gastarbajtera hteti da dođu u zemlju, da se vrate, a iz nekih okolnosti imaju samo državljanstvo EU, nemaju državljanstvo Srbije. Znači, mi njima izuzetno otežavamo.

Zašto niste doneli takva zakonska rešenja koja će npr. u ovoj investicionoj hajdučiji, gde se političkom voljom, diskreciono odlučuje ko će da investira u srpsku poljoprivredu, zašto niste pripadnike naše dijaspore ohrabrili da u većoj meri ulažu u srpsku poljoprivredu. Podsetila bih da godišnje od doznaka od naše dijaspore Srbija dobija oko 2,8 milijardi evra, u deceniji od 2000. godine, to su podaci Svetske banke, do 2010. godine je 43 milijarde dolara je stiglo u Srbiju u vidu doznaka, svega je bilo 550 miliona dolara investirano u srpsku privredu.

Hoću reći, zašto se onda pripadnici naše dijaspore koji nemaju državljanstvo, njihovi potomci ne ohrabre nekim različitim mikrokreditima, mikroprogramima da dolaze u zemlju. Znači, ako sad neki tipičan evropski birokrata iz Brisela gleda ovo, on će ovo nazvati tehničkim terminom. Ovo je ekonomski nacionalizam. Znači, sa stanovišta nauke, ekonomske nauke. Sa stanovišta analize kosten-benefit znamo da će veleposednici u Srbiji koji imaju srpsko državljanstvo, koji su naši građani imati direktne koristi od ovakvih zakonskih rešenja zato što će oni nastaviti da kupuju srpsku zemlju i srpske oranice za bagatelu. Ali, ja bih rekla da vi strateški zaista morate da dobro promislite kojim pravcem ide srpska privreda.

Složiću se sa mojim kolegom Stojmirovićem koji je rekao da ste vi možda ministar najmoćnijeg ministarstva. To bi zaista bili da budžetska davanja ne iznose manje od pet posto, barem da pet posto iznose od ukupnog budžeta Srbije, ali pripadnici vladajuće koalicije, a možda i većina političara u Srbiji se u stvari stidi svojih seljačkih gena. Ne znam zašto mi osmišljavamo našu ekonomsku politiku na taj način da više ne potenciramo poljoprivredu. Mi smo bili jako dobri u poljoprivrednoj proizvodnji, u stočarstvu, nikada nismo bili tako dobri u automobilskoj industriji. Znači, treba jako dobro da se promisli zašto se sistematski zanemaruje poljoprivreda kada ovaj narod hoće da radi, hoće da ostane na svojoj zemlji. Rekla sam već da skoro dve hiljada sela odumire. Dakle, može se, samo se neće, zato što se pogrešno promišlja strateški razvoj, ekonomski razvoj Srbije. Hvala vam.

Reč ima Dušica Stojković.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu kao i razlozima za njegovo donošenje. Razlozi za izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu sadržani su u članu 63. Zakona o potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica.

Novim Predlogom zakona bliže se propisuju uslovi sticanja poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini državljanima članicama EU u skladu sa važećim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, između sa jedne strane evropskih zajednica i svih njenih država članica i sa druge strane Republike Srbije. Osnovne izmene i dopune postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje su date i u predloženim izmenama, sadržane su u članu 72đ. Ne bih, kao i moje mnogobrojne kolege koji su i juče i danas govorile preciznije o suštini ovih izmena, ali bih da kažem sledeće zašto mi danas zapravo raspravljamo, prethodna ova dva dana, zašto raspravljamo i zašto je neophodno izmeniti, doneti Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Naš zadatak je da ispravimo greške prethodnika, da ispravimo one greške koje su učinjene pre deset godina kada je usvajanja SSP, koji je podsećam, potpisan 29. aprila 2008. godine. Znači, niti je Aleksandar Vučić tada niti je SNS pisala taj tekst niti se dogovarala sa međunarodnim zvaničnicima, činili su to oni koji se sada kriju u mišije rupe. Imali smo juče konferenciju za štampu na kojoj aktuelni narodni poslanik iz tadašnjeg perioda, iz perioda dos-a nije se udostojio da odgovori na pitanje novinarima, da li je i zašto je loše ispregovaran SSP. Upravo smo mi zato danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da upravo te greške, stare greške, dosove greške ispravimo.

Predlagač zakona je zaista vodio računa o svim detaljima. U zakon je uključio sve one kumulativne mehanizme ugledajući se na dobru praksu nekih zemalja EU. Takođe, sve te dobre primere je inkorporirano u ovaj predlog postojećih izmena datog zakona. Znači, slični mehanizmi su mnoge zemlje koji su bili kandidati uključili u svoje zakonodavstvo.

Usvajamo zapravo ovaj zakon, jer želimo da zaštitimo interese srpskog seljaka, ali i interese Republike Srbije.

Tako da, zaista se vodilo računa o svemu, o svim detaljima, da je potrebno da potencijalni kupci budu rezistenti konkretne lokalne samouprave kada kupuju određeno poljoprivredno zemljište, zatim da imaju registrovano aktivno poljoprivredno gazdinstvo, znači ne ono koje je u pasivnom sastavu, koje je pasivnom statusu, nego ono koje je aktivno, koje zaista obrađuje i proizvodi poljoprivredne proizvode, zatim da ima vlastitu mehanizaciju.

Takođe, tačno smo predvideli da stranac može kupiti zemlju u određenoj visini, ta visina je dva hektara, znači predmet kupovine može biti zemlja do dva hektara. Da je predlagač zakona zaista vodio računa o svim detaljima, govori o tome da je u ove predloge zakona inkorporirao određene bezbednosne aspekte. Tako na primer predmet kupovine ne može biti zemljište koje pripada i koje se graniči sa vojnim postrojenjima, vojnim kompleksima, vojnim poligonima. Stranac zapravo ne može kupiti zemljište koje se nalazi u blizini vojnih poligona, jer prosto želimo i da zadovoljimo i taj bezbednosni aspekt.

Još jedan kontrolni mehanizam je uključen u ovoj izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, je pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u poljoprivrednoj svojini. To pravo zapravo ima Republika Srbija, formirana je i komisija koja odobrava kupovinu Vladi. Tu komisiju čine resorna ministarstva Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija. Znači, vodilo se računa zaista da se mi kao država, koja je kandidat za članstvu u EU, zaista zaštitimo i na sve načine nedozvolimo apsolutnu liberalizaciju tržišta poljoprivrednog zemljišta.

Kao što sam već rekla, Sporazum, podsećanja radi, zarad istine i zarad podsećanja građana Republike Srbije, SSP je potpisan dalekog 29. aprila 2008. godine, imamo punih deset godina od primene ovog međunarodnog ugovora.

Podsećam vas, SSP ima snagu međunarodnog ugovora, on vam je odmah ispod Ustava. On je samim usvajanjem u Skupštini i njegovom ratifikacijom, on postaje sastavni deo domaćeg zakonodavstva i izvor domaćeg prava. Imali smo prilike da u ova dva dana slušamo zašto niste izmenili SSP, mogli ste da izmenite SSP, a podsećam vas, sve izmene SSP zahtevaju saglasnost svih zemalja članica EU.

Jedno elegantno rešenje je upravo to. Ne možemo da izmenimo SSP, ali možemo da izmenimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu i prosto da uskladimo taj prelazni rok koji u njemu postoji, a koji ističe 1. septembra 2017. godine. Znači, zaključak koji se nameće je da je SSP loše ispregovaran, da je pre deset godina donet u cilju jedne predizborne kampanje za izbore 2008. godine i da mi upravo danas ispravljamo ono što je DOS-ova vlast potpisala, što se obavezala u ime građana Republike Srbije.

Kada smo prosto u toj DOS-ovoj vlasti koja je bila, da se vratimo malo u 2008. godinu, oni su imali dve politike.

Imali su jednu politiku koju su imali na međunarodnom planu i drugu politiku koja je bila usmerena za unutrašnju politiku, a drugo su pričali građanima Republike Srbije.

Podsećam vas, tada nije bio na vlasti Aleksandar Vučić i SNS, nismo mi pregovarali o SSP-u, nismo se mi obavezali za potpunu liberalizaciju poljoprivrednog zemljišta.

To je činio neko drugi, ko se sada krije od svoje odgovornosti i obaveza na koje su se svojim ugovaranjem i potpisivanjem obavezali. Obavezali su se donošenjem jednog jako važnog međunarodnog sporazuma.

Slažem se sa svojim kolegom Vladom Orlićem koji kaže da ovim zakonom mi zapravo činimo dve dobre stvari.

Prvo, ova rešenja su zaista korisna za građane Republike Srbije. Sa druge strane, mi ispunjavamo međunarodne obaveze kao jedne odgovorne države, jedna odgovorna vlast.

Ovim zakonskim rešenjem popravljamo sve one nedostatke SSP štiteći interese Republike Srbije, pre svega, ali i interese srpskih poljoprivrednika i interese srpskih oranica. Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu mi ne želimo da sprečimo dolazak stranih investitora, domaćih ili stranih investitora, već naprotiv, želimo da sprečimo onaj neravnopravan položaj, onaj monopolski položaj koji su neki od tajkuna u Srbiji imali. Reč je o nefer tržišnoj utakmici kao i o tome da ovo malo preostalih poljoprivrednih kombinata prodamo u bescenje kako bi se neki dograbili i dočepali poljoprivrednog zemljišta.

Tu mislim na sve one koji su na lak način, mimo procedure, mimo javnosti dolazili kroz proces privatizacije od 2000. godine, u posed sa više od 120 hiljada hektara najkvalitetnijih srpskih oranica.

Ovim zakonom ne želimo da zabranimo bilo kojoj novoj firmi i bilo kom novom investitoru da investira u poljoprivredu Srbije. Naprotiv, poljoprivreda je jedna od najvažnijih razvojnih grana u Republici Srbiji. Značajan deo BDP je upravo iz poljoprivrede, tako da mi želimo da otvorimo vrata svim domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u oblast poljoprivrede.

Poljoprivreda je naša razvojna šansa i upravo tim novim ulaganjem u poljoprivredi, vidim i prosto priliku i šansu da uvodimo nove tehnologije, da modernizujemo poljoprivredu, da osvajamo nova tržišta za proizvode koji su proizvedeni na srpskoj zemlji, ali i da zapravo otvorimo šansu i otvorimo mogućnost za kreiranje novih radnih mesta.

Slažem se sa ministrom Nedimovićem da ne smemo i da ne možemo izrađivati zakone po meri pojedinaca. Mi moramo izrađivati zakone koji su prosto jednaki za sve.

Srpska napredna stranka upravo čini, upravo radi drugačiju politiku i nema više donošenja zakona po meri jednog pojedinca i jednog tajkuna. Zakoni su isti za sve, zakoni se moraju poštovati, bez obzira ko iz koje sfere društva dolazi.

Svako mora danas da se izbori na svoje mesto pod suncem. Ako smo zaista ozbiljni i ako zaista želimo da uđemo u EU, onda moramo da zaslužimo svoje mesto na tržištu, ali i na državi je da uradi svoj deo posla. Na državi je da kreira povoljan ambijent kako bi poljoprivrednici koji proizvode u ovoj zemlji, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava mogli da žive od svoje njive i od svoje oranice.

Rezultati Vlade u prethodnom periodu i Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede su zaista impozantni i imali smo primere u medijima da vidimo zaista veliko interesovanje, pre svega za nabavku nove mehanizacije, novih traktora. Imali smo redove poljoprivrednika koji su zaista spremni da svoju dojučerašnju zastarelu dotrajalu tehnologiju zamene novim mašinama i novom mehanizacijom.

Nagomilani su problemi u poljoprivredi, ali i u svim segmentima društva. Te nagomilane probleme neko mora rešavati.

Zaista podržavam napore sadašnjeg aktuelnog ministra koji zajedno sa GIZ-om i NALED-om, pokrenuo je jedan projekat, povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika, potpisan je 17. avgusta 2017. godine, znači ove godine pre samo par dana i Memorandum o saradnji, jer želimo da više od 100 hiljada radnika izvedemo iz sive zone. Istraživanje je pokazalo da 65% od tih sezonskih radnika su upravo sezonski radnici koji rade u poljoprivredi.

Kao što sam rekla, dosta je nagomilanih problema, potrebno je vreme da se svi ti problemi, nemamo čarobni štapić da se oni preko noći reše.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, svojim kolegama iz opozicije zaista preporučujem jednu publikaciju koju možete naći na sajtu Ministarstva za evropske integracije, a to su mitovi o EU.

Zaista razumem potrebu dela srpske opozicije, pošto svi pripadamo određenim političkim partijama, određenim pokretima, zaista se iz dana u dan borimo za podršku građana Republike Srbije. Svaki birač i svaki glas nam je bitan i u toj političkoj borbi često se služimo svim sredstvima kako bi došli do tog birača, do tog glasa.

Deo srpske opozicije upravo koristi sva ta sredstva kako bi se dokopao podrške, jer se podrška ne dobija tako lako i upravo deo srpske opozicije koristi mitove i stereotipe o EU, da će stranci pokupovati sve što je srpsko, da će prestati proizvodnje rakije, da nećemo proizvoditi krive krastavce i krive šargarepe, zatim stereotipi koji postoje o svinjokolju, da ćemo prestati sa proizvodnjom srpskih proizvoda, kao što su futoški kupus, homoljski med, pirotski sir.

U istoj situaciji, samo da vas podsetim, nalazili su se i brojni kandidati koji su sada punopravne članice EU - Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

Imala sam prilike da kao član Odbora za evropske integracije, zaista imam brojne susrete sa svojim kolegama iz hrvatskog Sabora, upravo mi je gospođa Jadranka Kosor i rekla o situaciji u kojoj se Hrvatska našla pred njeno pristupanje u EU 2013. godine. Upravo su deo nevladinih organizacija i deo opozicije u Hrvatskoj govorili o tim mitovima i stereotipima, da će prestati Hrvati da proizvode sir i vrhanj, da se neće proizvoditi vino, po čemu je Hrvatska bila poznata. Kao što znamo, Hrvatska je ušla u EU i sve je to ostalo na nivou priča i mitova.

Razumem opoziciju u Srbiji, jer opozicija u Srbiji je poput onog davljenika koji se hvata za slamku kako ne bi potonula, ali zarad istine i zarad javnosti želim sa ovog mesta da poručim svim građanima Republike Srbije, svim poljoprivrednim proizvođačima, a to je da budu spokojni kada je reč o kupovini i otimanju poljoprivrednih parcela, da budu spokojni kada je reč o srpskoj zemlji i srpskim oranicama.

Na samom kraju, SNS će u danu za glasanje podržati sve izmene predloženog zakona. Pozivam svoje kolege narodne poslanike i poslanice i sa one druge strane koji su bili deo DOS režima, koji su usvajali Sporazum o stabilizaciji pridruživanju, koje su stari preživeli delovi DOS-a, a i ove nove koje su sada nedavno ušli u Narodnu skupštinu, da podrže ove rezerve i da podrže ove izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer zaista ovaj zakon prevazilazi politiku. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, minut i 47.

Ne znam na šta ću da iskoristim ovo silno vreme, ali ću reći da je prethodni predsedavajući prekršio Poslovnik time što je dozvolio poslaniku Atlagiću, da ničim izazvano vređa sve predstavnike opozicije i, isto tako…

Niste dobili repliku poslaniče.