Po amandmanu, izvolite.

Hvala ministre, to je jako lepo, međutim, mi imamo priliku da to uradimo sada. Reči su jeftine, a to da ćete uraditi i da razmišljate i da gledate i analizirate, zaista ništa ne menja da ovo možemo da uradimo danas, a ja da ponovim, ovo je 0,2-3% budžeta Republike Srbije.

Tačno je, i u pravu ste. Mi smo ove cifre uzeli po trenutnoj ceni udžbenika. Praktično, pljačkaju se roditelji u Srbiji. To je zato što nam je zakonska regulativa loša. Dopušten je ovakav sistem gde smo izmislili, neverovatno, u godinama do sada da je to neko tržište udžbenika, pa da tu treba neka utakmica, a u stvari se sve prelama preko džepova roditelja. Ovo je jedna jednostavna odredba koja udara temelj i u pranom je zakonu i rešava ovo pitanje.

Što se tiče prevoza, da vam kažem, ne mogu lokalne samouprave to da nose. U Beogradu bi možda mogle, ali čak ni tu nije. Zamislite neke ruralne opštine gde ima udaljenih sela, jako mnogo bi to koštalo, lokalne samouprave ne mogu to da nose.

Da vas podsetim, još jednom, i Amerika i Kanada, zemlje EU imaju plaćeno sve ovo i udžbenike, i sveske i niko ne ide u prodavnicu, pa ih dobija besplatno, nego odvedete dete u školu i tamo dobija udžbenike. U pravu ste u ovome što ste kazali, udžbenici moraju da se čuvaju, pošto je to nasleđivanje, ali oni koji oštete udžbenike i u tim zemljama moraju da ih plate. Onda imate i tu sankciju i ljudi će, ili čuvati ili ako ne čuvaju, onda su njihovi pa će morati da ih plate na kraju godine.

Bez obzira na sve ovo, još jednom ponavljam, nema razloga zašto danas ne bi prihvatili amandman koji utvrđuje ova pravila, i to ne samo, besplatan prevoz, besplatne udžbenike za svu decu osnovnih i srednjih škola i dobro je da ima i tih 85.000 i nešto za srednju školu, ali potrebno je za 560.000 đaka u osnovnim školama i 260.000 đaka u srednjim školama.

Znate, u Srbiji, sva domaćinstva jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ovo je jedan mali trošak, pola subvencije ER Srbije iznosi trošak da se nabave deci udžbenici.

U Beogradu, na primer, da bi svoj deci nabavili udžbenike u srednjoj školi, to vam je oko 3.000.000 evra i to vam je cena jarbola. Onda, cena za sve udžbenike u srednjim školama je negde oko 2.000.000. evra, a to vam je cena fontane.

Valjda su nam važnija deca i udžbenici od jarbola i fontana. Znači, da prekinemo sa pričama, priče su jeftine, da pređemo na dela, jednostavan član koji utvrđuje standarde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem predsedavajuća. Ja sam se javila po amandmanu, ali posle podrobnog objašnjenja ministra, ja u drugom stručnom smislu ne bih imala šta da dodam. I pored toga sam osetila potrebu da građanima Srbije ukažem na jednu stvar, a to je da sam ja listajući ove amandmane koje smo dobili u materijalu, uočila ponavljanje jednog istog amandmana koji je podnet na više članova ovog zakona. Tako se predlaže ovde dodavanje tog člana kao 4a i onda idemo dalje, 5a, 6a, pa onda čitate amandmane i dođete do predloga za član 19, za član 30. i onda vidite da se jedan isti amandman ponavlja više puta na različite članove zakona.

Neverovatno je da se na svaki član gde je predložen jedan isti amandman, i zamislite kako bi izgledao taj zakon kada bi smo mi sve te amandmane usvojili.

Upravo zbog građana koji nemaju ove materijale, a koje mi imamo pred sobom, ovo navodim, jer će oni verovatno, imati prilike da u toku današnjeg zasedanja Narodne skupštine slušaju najrazličitija obrazloženja jedne kopi pejst varijante koja je učinjena, ne iz razloga da bi opozicija u konkretnom slučaju bila konstruktivna, već da bi se vreme dobijeno na osnovu amandmana, koristilo za političku, ličnu ili bilo kakvu drugu promociju.

Smatram da to nije u redu ni prema drugim poslanicima u Narodnoj skupštini, a ni prema građanima Srbije.

Više se neću javljati po ovom amandmanu, ali napominjem da ih neću podržati u danu za glasanje na bilo koji član zakona da su podneti. Hvala.

Po amandmanu, izvolite.

Interesantno je da je koleginica malo pročitala amandmane i videla bi da su dva člana vladajuće većine, na svaki član podneli isti amandman, tako da pričati o tome da opozicija radi jedno, a zaboraviti da duplo više radi pozicija, je drugo.

Razlog zašto ovo radimo je zato što je ovo izuzetno važan član, ključni član zakona gde treba da utvrdimo neke osnove i temelje kako će se finansirati obrazovanje.

Znači, utvrditi da sva deca u Srbiji dobijaju besplatne udžbenike, i u osnovnim i u srednjim školama, da sva deca imaju besplatan prevoz, a takođe neke stvari koje se tiču kvaliteta. Na primer, u jednom stavu smo odredili da odeljenje u osnovnim i srednjim školama može da ima maksimalno 20 učenika, da grupe koje vode vaspitači u predškolskim ustanovama mogu da imaju najviše 15 dece. Time idemo na kvalitet obrazovanja. Ovo su važne stvari.

Pošto nemamo suštinsku diskusiju, pošto je ovo sve zgurano u jednu raspravu, onda moramo na ovakav način da iskažemo šta bi moglo biti urađeno. Dosta reči, pređimo na dela. Hvala.

Narodni poslanik Vladimir Orlić ima reč. Izvolite.

Po amandmanu, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da se ne prihvati.

Odmah da vam kažem, dame i gospodo, a i vama gospodine ministre, mislim da mi strašno grešimo što uopšte raspravljamo na ovu temu i na temu ovih i ovakvih predloga.

Gospođa Žarić Kovačević je bila potpuno u pravu sa svojom napomenom. Mi smo ovde na svaki član zakona dobili jedan te isti tekst, ovaj o kom slušamo. Sada bi mene živo zanimalo da li ćemo danas čuti jednu te istu priču danas četvrti ili peti put, a biće verovatno i punih 200 puta?

Zbog čega smo mi ovo dobili? Dakle, zbog toga što je neko na ovaj način želeo da obezbedi sebi prostor da govori. Koliko to stvarno misli, to je valjda više nego jasno. Ja mislim da mi i grešimo zato što uopšte raspravljamo na temu ovoga ovde. Zaista, na šta bi ličio zakon kada bi ovako nešto moglo da se usvoji? Naravno da ne može, to je suština, baš zato što, kako je rekao predlagač, su reči jeftine. Mi ne treba da se bavimo njegovim jeftinim pokušajima da koristite jeftine reči svaki put iznova i iznova u trajanju od dva minuta. Koliko je to realno i koliko je to iskreno? Pogledajte sadržaj. Da li može ovakva stvar da se reši jednim amandmanom? Naravno da ne može. Gde je kalkulacija? Gde je, na primer, analiza koliko se ljudi ne školuje na nivou osnovnog ili srednjeg obrazovanja zato što ne može da plati udžbenike? Gde su brojevi? Gde su brojevi koliko je socijalno ugroženih među njima, a gde je kategorija „prosto, ne želim“? Gde su brojevi koliko je socijalno ugroženih već pokriveno programima za udžbenike? Ne postoji nigde ništa. Postoji neka paušalna ocena u kojoj je neko ko predlaže da se svakom kupi računar zaboravio da uračuna tu cenu računara. Potpuna besmislica.

Mi imamo copy-paste greške. Znači, ne samo logičke i smislene, nego i gramatičke iz člana u član zakona jer je neko rešio da priča ovde kako reči su bar jeftine. Pa vidimo baš na primeru tog čoveka i više nego dobro.

Koliko je ozbiljan biće jasno kada se dve stvari razjasne. Prvo, da li je za potpuno besplatno ukidanje svih troškova, a u isto vreme je za povećanje školarine, što mu je rekao podpredsednik njegov, o čemu bruji Srbija ovih dana, jer hoće da, kao što je rekao, odbaci sve one koji po njihovom visokom mišljenju nisu zaslužili da se obrazuju, tako što će da im digne školarinu ili će možda da proba da nam proturi kao mačku u džaku priču – mi smo za to da sve bude besplatno. To prvo da objasni.

Druga stvar i možda podjednako važna, onda kada bude ostao u ovoj sali u danu za glasanje, u onom momentu kada mi satima slušamo njegove fenomenalne predloge i glasamo dok on negde uživa u nekoj limunadi ili kafi, kada bude ostao ovde i delio sudbinu nas kojima je stalo do ovih zakona i time pokazao da zaista misli ono što predlaže, ima smisla da se bavimo njegovim predlozima. Do tada ni da se bavimo, a kamoli za njih da glasamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Da kažem sve ove stvari, neću skrenuti sa teme. Jednostavan način da razotkrijete svu demagogiju Pokreta „Dosta je bilo“, koji traži besplatne udžbenike, da ovo sami predložite, mi ćemo glasati za taj amandman.

Što se tiče glasanja, onog trenutka kada prekinete da glasate na zvonce, to ćemo i mi, jer će onda imati smisla glasati.

Znači, da ponovim, mi ovde govorimo o tome da sva deca u Srbiji, svih 560.000 đaka u osnovnim školama i svih 260.000 đaka u srednjim školama dobiju udžbenike plaćene iz budžeta. Sva ova retorika koja napada „Dosta je bilo“ ne može da skrene sa ove teme. Mi to, jednostavno, nećemo dozvoliti. Ja neću ići tragom tih napada. Govorim samo o ovome. Obračun postoji. On je stavljen ovde u samo obrazloženje predloga amandmana, kaže koliko to košta i lepo izračunao da je to 0,2-0,3 posto budžeta Republike Srbije, duplo manje nego koliko se daje Kompaniji „Er Srbija“ kao subvencija svake godine, a da ne govorim o drugim. To je deset puta manje nego gubici Železare Smederevo. Znači, opisali smo ovde i kazali da je to moguće, a koliko je to važno svim roditeljima, znaju oni najbolje. Znači, porodice koje imaju primanja od 57.000 dinara, koji moraju da kupuju komplete udžbenika, koji koštaju od 10 do 17 hiljada dinara po detetu, pa zamislite drugo dete, treće dete? Pa, moraju da uzimaju kredit da bi deci nabavili udžbenike. Pa, ovo je ispod svakog nivoa.

Znači, najkapitalističkije zemlje na svetu, Amerika, Kanada, zemlje EU su obezbedile ovaj trošak i domaćinski se ponašaju. Udžbenici se pozajmljuju deci, traju po četiri godine, prenose se sa generacije na generaciju. Deca čuvaju knjige. Oni koji ih unište, moraju da ih plate i to je jedan dobar sistem u kome je onda obrazovanje pravo deteta. Znači, umesto ovih besmislenih napada i govora o nama i mi smo ovakvi ili onakvi, recimo da je to sve tačno, nego uradite ovo što govorimo. Dosta je reči, dosta je optužbi. Uradite konačno nešto.

Imate jednu odličnu priliku sada, Zakon o osnovama obrazovanja. Lepo donesite član, nabavite udžbenike. Svi iz „Dosta je bilo“ će doći da glasaju za vaš amandman. Ne mora ovaj naš. Međutim, to ne može, nego će ostaviti sistem po kome se troškovi svaljuju na leđa roditelja, pri čemu je napredovala cela industrija, koja u stvari pljačka roditelje, a zakon ništa od toga ne rešava.

Ne, nećemo prihvatiti da nam kažete da ćete to rešiti u nekom narednom periodu. Tako je govoreno da nećete smanjivati penzije, pa ste ih smanjili. Tako je sve bilo, da nećete Haradinaja, pa ste ušli u koaliciju sa njim. Znači, tako ne može. Jednostavno, donesete član u ovaj zakon. ovo je krovni zakon koji daje te temelje i lepo propišite – svi udžbenici, troškovi prevoza, sveske, olovke, kao naša deca koja su pobegla iz zemlje zbog vaše loše vladavine i žive u dijaspori, tamo kako dobijaju tako da bude i u Srbiji. To je najbolja mera za natalitet. To je najbolja mera da praktično pokažemo, da ne pričamo samo o deci, nego da zaista mislimo na njih. Hvala.