Koleginice Marinika, svaki narodni poslanik ima pravo da tumači amandman kako on smatra da treba da ga tumači i ja tu ne mogu da vam pomognem. Mogu u slučaju da vaš amandman bude prihvaćen i to će ostati zabeleženo, pa ako neko zatraži autentično tumačenje tog člana 5. koje je nastalo prihvatanjem vašeg amandmana, vi ćete biti ti koji ćete prvi da date predlog autentičnog tumačenja.
U debati svaki narodni poslanik ima pravo da ga tumači kako on smatra da treba.
Povreda Poslovnika, Aleksandra Čabraja.

Reklamiram član 107. Dakle, možda svaki poslanik ima pravo na autentično tumačenje amandmana o kojem se raspravlja i ja se slažem sa tim, ali nema ni jedan narodni poslanik pravo da vređa dostojanstvo Narodne skupštine, a vi ste to upravo dopustili, tako što će reći da ćemo se mi, da treba sada da budemo u nekom ljudskom obličju, a da posle možemo da se vratimo u neko obličje koje nije ljudsko.

Ako ovo nije vređanje dostojanstva Narodne skupštine i velikog dela poslanika koji ovde sede, ja ne znam šta treba da se kaže, pa da neko shvati da je Narodna skupština uvređena time.

Slažem se da je kolega Krlić preterao i vodiću o tome sledeći put više računa.
Povreda Poslovnika, Branka Stamenković.

Povreda Poslovnika, član 103. stav 3. Predsednici poslaničkih grupa imaju prednost prilikom prijave povrede Poslovnika. Malo pre su istovremeno Poslovnik držali kolega Saša Radulović i koleginica Čabraja. On je predsednik poslaničke grupe, ona nije. Vi ste dali reč njoj, a ne njemu. Povredili ste Poslovnik. Samo mi nemojte reći da ga niste videli, čovek ima 2 metra. Hvala.

Nisam ga video kada sam davao koleginici reč.
Da li želite kolega Raduloviću, povredu Poslovnika?
Eto, nisam mnogo pogrešio, odustao je.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Poštovani podpredsedniče Parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iz ove rasprave razumeo da SNS pošto poto hoće zakonom da obezbedi da naša deca ne uče latinicu u osnovnoj školi.

Ja sam tako razumeo vas iz SNS koji objašnjavate da je ovo službeni jezik srpski, ćirilično pismo, pa samo će da se uči srpsko ćirilično pismo.

Zato i podržavam da usvojite ovaj amandman, da bi omogućili zakonski da naša deca nauče latinicu. Ne vidim razlog zašto bi učila latinicu samo na časovima engleskog jezika. Valjda mogu da nauče latinicu i na času srpskog jezika. Razlikuju se ta slova na engleskom i na srpskom jeziku.

Prema tome, treba da uđe u zakon mogućnost da u drugom razredu, kao što su i do sada, naša deca učila, uče i dalje latinicu.

Ako se ne prihvati ovaj amandman, to će možda biti sprečeno ovim autentičnim tumačenjima koja daju poslanici SNS.

Mislim da je dobro da naša deca znaju i ćirilicu i latinicu, i ne vidimo ništa loše u tome.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem. Ja ću govoriti na latinici, zbog toga što želim da sve podsetim da je uvredljivo braniti upotrebu ćirilice time da Srbi, srpkinje i drugi narodi i narodnosti koji pišu ćirilicom ne umeju sami da sačuvaju sopstveno pismo. Uvredljivo je govoriti o ćirilici kao o identitetu i onda kazati, ona je ugrožena zato što mi nećemo da upražnjavamo svoj identitet.

Koliko je to uvredljivo, postoji jasno, samo ako malo razmislite šta izgovaramo kada kažemo, samo ćemo narediti nanošenje ćirilice zato što je to naš identitet.

Ili imamo identitet, ili ga nemamo, a zloupotrebljavati pismo jednog jezika za, čak bih rekla, ispod politikantskog nivoa rasprave o tome je li nam nacija ugrožena ili nije, nije dostojno nikoga ko govori ovaj jezik. Zato govorim na latinici. Hvala vam.

Zahvaljujem,
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Stamenković.

Hvala.

Moj amandman ide takođe u pravcu da se ne opredeljujemo isključivo za ćirilicu u odvijanju obrazovno-vaspitnog rada, već da držimo i latinicu. Pri tome, ja neću pričati toliko o ovim razlozima nebeske Srbije, već bih da se malo spustimo na zemlju i da vidimo kako će ovo u praksi da izgleda.

Znači, nekoliko pitanja za predlagača zakona: Da li ovo znači da deca više neće učiti latinicu u drugom razredu osnovne škole? Ministar klima glavom, kaže – učiće. Evo, da objasnim na šta će to onda da izgleda. Oni će učiti latinicu, a neće smeti da je koriste. Već sad se dešava, pričam na osnovu iskustva iz osnovnih škola, imam dete u osnovnoj školi, da nastavnici brane deci da pišu latiničnim pismom. Ovo kad budu videli, deliće jedinice ukoliko se ne bude pisalo isključivo ćirilicom.

Druga stvar, u obrazloženju za odbacivanje ovog amandmana je ministar naveo da se to pitanje rešava drugim zakonom. Kojim drugim zakonom? Ovo je krovni zakon. Ja vas molim, dva pisma su naše bogatstvo, nemojmo učenje latinice prebacivati sa učiteljice na „tičerku“, nego ostavimo stvari kao i do sada, da imamo dva pisma koja se ravnopravno mogu koristiti. Hvala.