Ovim amandmanom hteli smo da skrenemo pažnju da u Srbiji postoji Zakon o državnoj upravi koji se odnosi i na sistem obrazovanja i najdirektnije se odnosi i na ministarstvo.
Moram da vam objasnim da sve one delatnosti ili oni poslovi koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a obrazovanje, ono državno, se finansira odatle, podrazumeva da mora da se poštuje Zakon o državnoj upravi.
Kao organi državne uprave postoje kod nas, ministre, ministarstva, organi u sastavu ministarstva i posebne organizacije i neko vam je ovde sve izbrkao u ovom zakonu. Pošto se finansira iz budžeta, iz poreza, garantujete ista prava i u Trgovištu i u Beogradu. Znači, i po pitanju prevoza dece do škole, i po pitanju grejanja, i krede, i table, i fonda časova, i nivoa i kvaliteta znanja, sve to vi garantujete. Vi ste ovim zakonom to prihvatili.
Ja vas podržavam u tome i skrećem vam pažnju, gospodine ministre, ako je osnivač neke ustanove, neke škole Republika, ona finansira. Ne može osnivač da bude AP i lokalna samouprava. Ili je Republika osnivač ili privatno fizičko ili pravno lice koje želi da stiče dobit. Država kada osniva ove institucije ne stiče dobit, nije dobitna organizacija, nego se primenjuju propisi o javnim ustanovama i javnim službama. To što će neko u ime ministarstva da potpiše i da bude ministar to je individualizacija i personifikacija, ali organ je ministarstvo. Ministarstvo je organ, a vi očigledno kažete – 22 subjekta su se pitala povodom ovog predloga zakona, pa onda mi je jasno što je ovako. Više babice, kilava deca.
