Radi se o amandmanima na član 23. prvog zakona, koji ima preko 200 članova. Imamo i drugi zakon, koji ima 190 i ne znam tačno koliko članova. Dakle, radimo posao koji ovakvim tempom ne može da se završi. Mislim da će gomila važnih predloga, pametnih ili manje pametnih i mudrih predloga propasti, pošto neće stići da budu tematizovani. Izgubili smo silno vreme, samo konstatujem, nikom ne prebacujem, jer smo svi za to pomalo odgovorni, kao da nekom odgovara da ključne i važne teme ne dođu na dnevni red.
Ja bih kasnije, ako se stigne, iza stotog člana, govorio o potrebi ili mogućnostima da osnovno školstvo bude državno, da se ukinu privatne škole. To je važna tema, kontraverzna tema, kao i ovo da bude obavezno srednje obrazovanje. Ali, za to neće biti vremena, a bavili smo se da li su zastupnici pravni ili staratelji, ne znam koliko vremena.
Povodom amandmana, naš predlog je u vezi sa ovim članom koji je izazvao toliko kontroverze, da se malo pomogne državi, olakša, skine teret, utoliko što se dodaje samo, nakon svega što stoji, posle stava 2. reči: „u skladu sa mogućnostima“. Šta to znači u skladu sa mogućnostima? Imam utisak da je ovim članom, prosto Vlada, ministarstvo se obavezuje na mnogo više nego što država realno može. Tu se obavezuje da ćemo obezbediti kurseve jezika i dopunsku i dodatnu nastavu za decu migranata.
To nije realno. Hoću samo da na ovaj način, ovim malim dodatkom, ne ulazeći u velike teme, ne ulazeći u to kako se rešava emigrantska kriza, ne ulazeći u to šta je bila namera nekih drugih predlagača, da prosto, bez ikakvih ksenofobija, bez ikakve zle volje prema bilo kome.
Prosto, mislim da se ovde predlagač obavezuje na nešto što teško možemo ispuniti. Neka ministar dopuni, ili ispravi ako grešim, da li to znači da se mi obavezujemo, odnosno da će Vlada obezbediti nastavu ili kurseve jezika na njihovom maternjem jeziku za decu migranata. To prosto nije realno, zato sam ovim dodatkom hteo u skladu sa mogućnostima da to razblažim, relativizujmo tu obavezu.
Čuli smo primer Sombora. To je vrlo dobar primer kako se to radi, ali nemojte da se obavezujemo na više nego što možemo da ispunimo, gospodine ministre. Znači, jedna blaga relativizacija bi samo doprinela toliko da kažemo – omogućićemo im da uče nastavu i da slušaju, imaju dopunsku nastavu i pripremu na njihovom maternjem jeziku u skladu sa mogućnostima. Škola to ne može da ispuni, verovatno to ne može ni ministarstvo. Nemojte da budemo veći katolici od pape i da bi se prale neke biografije, ili dodvorili nekome u Briselu ili Berlinu, nije bitno gde i zašto da, prosto prihvatamo nešto što je većina razvijenih zemalja teško da može da ispuni.
Toliko o ovom amandmanu, a o tome kako rešavati migrantsku krizu i da li su svih sedam, koji upozoravaju na problem migranata, to je posebno pitanje. Nisam razumeo tako kolege iz Dveri, moram priznati, meni se čini da je to … tumačenje njihovog predloga, ali o tome će oni da kažu. Na kraju krajeva, teško da su mađarski predsednik, češki predsednik, slovački predsednik, poljski predsednik, da su svi baš tako ksenofobi i da samo govore jezikom mržnje kada upozoravaju na značaj ovog problema. Hvala.