Hvala.
Amandman je na temu obrazovanja i prava deteta. Pošto se amandmani odbijaju bez ikakve rasprave, bez govora o tome zašto, moram da ih ponavljam da bi građani shvatili da je moguće u Skupštini doneti zakon koji je u njihovom interesu, a koji se ne donosi.
Sve priče o tome šta je bilo u Americi, moja deca su išla u školu u Americi i tamo su imala udžbenike. Znači, u školi, najkapitalističkija zemlja na svetu, dobijete komplet udžbenika. Nigde u svetu ne znam da postoji sistem u kome se roditelji pljačkaju kao što to postoji u Srbiji tobože pod izgovorom tržišta udžbenika.
Znači, iz budžeta je moguće nabaviti udžbenike za svu decu u svim osnovnim i srednjim školama, računica je jednostavna, cena je negde oko 0,2-0,3% budžeta Republike Srbije. To vam je manje nego subvencija „Er Srbiji“ koja se daje svake godine. Znači, pola te subvencije je dovoljno da se nabave svi udžbenici. U Beogradu, umesto jarbola i fontana taj novac može da se usmeri ka nabavci udžbenika.
Takođe, u ovom članu predviđamo i nešto što bi popravilo kvalitet obrazovanja, na primer, da se ograniče odeljenja u školama, osnovnim i srednjim školama, na 20 učenika. Time bi se značajno popravio kvalitet. Ministar se sa tim složio, ali Vlada nije spremna da podrži jednu ovakvu promenu. Takođe, u predškolskim ustanovama da ograničimo broj dece po grupi koliko dece može da dođe na jednog vaspitača, na broj 15 ne bi li se popravio kvalitet i naravno da budžet stane sa sredstvima iza ovih mera.
Predviđamo takođe da prevoz do škole bude plaćen za svu decu osnovnih i srednjih škola, pa u Beogradu na primer da dobiju mesečne karte za prevoz o trošku b budžeta Republike Srbije, u prigradskim opštinama da se organizuje poseban prevoz za svu decu i da to bude sve na teret budžeta Republike Srbije, ne na teret lokalnih samouprava.