Poštovana predsednice, ustupam vreme poslanici, nikad im dosta nije bilo, kako bi stekla dodatno vaspitanje koje joj nedostaje. Hvala.

Amandman 28a smo našli, nađite 29a iz Pisarnice podnet, da bi dobili reč.
Da li je vama to teško?
(Saša Radulović: Prvi put u istoriji se ovo dešava.)
Zamolite asistenta, koga plaćaju građani Srbije iz svog poreza da ode do Pisarnice i da donese vaš amandman da bi vi dobili reč.
Građani Srbije ga plaćaju, zarađuje na osnovu građana Srbije da bi „Dosta je bilo“ ima asistenta koji bi trebalo da siđe od gore do Pisarnice, a ne samo da upada u parlament kao prošle Nove godine, pa da svira sa vama gitaru o trošku građana Srbije. Toliko o demagogiji vašoj.
Na član 30. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Dveri.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Gospodine ministre, član 30. govori o nadležnosti ministarstva, a amandman smo podneli na stav 2. tačku 7.

Naime, tačka 7. kaže – ministarstvo ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i prenošenja stranih iskustava i evropskih programa i dostignuća.

Malopre smo dobili uverenje od vas da je zakon ozbiljno pisan od velikog broja pravnika, a čuli smo i neke optužbe za koje ja ne verujem da su istinite, da je zakon prepisan.

Molim vas, objasnite mi šta znači strana iskustva i evropski programi? Mogu da shvatim da je za Evropu nešto što je van nje strano, ali za zemlju Srbiju strano je i EU i kako kažete, druga strana iskustva.

Dakle, zato je naš amandman bio da se samo izbaci reč „evropskih“ i da ostane „prenošenje stranih iskustava i programa“.

Ne znam zašto je to odbijeno, jer ovako ću da ostanem u ubeđenju ako mi ne objasnite šta je razlika između stranih iskustava i evropskih programa, ostaću u ubeđenju da je ovo samo puka želja za dodvoravanje EU i jednom putu Srbije ka EU, za koju inače ja imam mišljenje kakvo imam. Hvala.

Amandman kojim se posle člana 30. dodaje novi član 30a podneo je poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Amandman glasi – obrazovanje je pravo svako deteta. Uslov za korišćenje ovog prava je da je dete državljanin Republike Srbije. Republika Srbija je obavezna da obezbedi sredstva kojim će svakom detetu obezbediti predškolsko obrazovanje, znači, vrtiće, u potpunosti plaćeno iz budžeta, bez ikakve obaveze participacije roditelja, zatim da je Republika Srbija dužna da obezbedi sredstva za opremu, za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, za sve korisnike iz stava 1. i 2. ovog člana, i to posebno, a ne isključivo za udžbenike, sveske, olovke i računare, znači da se svi udžbenici nabave o trošku budžeta.

Republika Srbija je dužna da obezbedi prevoz za sve učenike od kuće do škole i nazad u potpunosti iz budžeta Republike Srbije, bez ikakve participacije roditelja korisnika. Ovo znači da, ne, lokalne samouprave, nego budžet Republike Srbije obezbedi ova sredstva, da obezbedi sredstva za ishranu sve dece, užinu, voće i povrće, da odeljenje u osnovnim školama može da ima maksimalno 20 učenika, da u predškolskim ustanovama jedan vaspitač može maksimalno da vodi grupu od 15-oro dece.

Ove stvari su u interesu svih roditelja u Srbiji, ovo može da se plati iz budžeta. Trošak je 0,23% budžeta Republike Srbije, novca ima i to je manje nego pola subvencije koje dobija Er Srbija svake godine za nesposobno vođenje tog preduzeća.

Prema tome, ovo može da se plati. Vladajuća većina ne želi o ovome ni da raspravlja. Vidite kakve predstave prave da bi izbegli razgovor o onome što je važno za sve roditelje.

Priče je dosta, i preko glave, na dela gospodo, amandman kojim bi se nabavili udžbenici za svu decu. Hvala.

Tako je, a samo vi donesite 29a iz Pisarnice.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman iz onih razloga koje je Vlada navela u obrazloženju, a nekim narodskim jezikom možemo reći da trenutno nemamo novca za tako nešto. Iako mi ovde već satima slušamo istovetnu priču po svakom amandmanu od prethodnog govornika sa istim istovetnim obrazloženjem i ne znam dokle ćemo slušati, jedino što imam da kažem, a što bi bilo smisleno, to je da, sto puta ponovljena laž neće postati istina, zato što je sto puta ponovljena.

Želim i vama gospođo predsedavajuća da sugerišem, ako je moguće, mada ste i vi sami preduzeli neke mere u tom smislu, da obratite pažnju kada krene da izlazi iz onoga što je tema amandmana i da nas poredi sa nekim drugim zemljama, ili da priča neke razne besmislice, da prosto reagujete i da mu uzmete reč. Hvala.

Hoću. Toliko puta smo je spomenuli, da će nam se javiti i Melanija Tramp.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Gospodo poslanici, kako vladajuće većine, tako i opozicije, ja bih vas zamolila sledeće, pričamo o amandmanima i rasipamo vreme beskrajno. Pred nama su dva, kako ih nazivaju svi, krovna zakona i mi nećemo uspeti da završimo ni prvi, a kamoli da dođemo do drugog.

Pošto sam ja čovek iz prakse, pokušaću nešto da vam kažem. Šta znači krovni zakon, nešto što su svi ovde upotrebljavali? To znači sledeće. Ne samo da je on na vrhu, jer kuća se računa od krova a zida se od temelja.

Znači, ako taj krov ne postavimo kako treba, džaba nama cela kuća, jer temelji će nam biti nestabilni. Trenutno se to i dešava.

Znači, molila bih ministra, molila bih sve poslanike, i poručujem građanima Srbije, da ovde nije bilo empatije neke prema migrantima, koji su bez milosti koristili poslanici vladajuće opozicije, već samo razvodnjavanje i trošenje amandmanskog vremena.

Takođe, molila bih poslanike opozicije da malo imaju razumevanja za građane Srbije, ako im žele dobro, ja se nadam da im žele dobro, kao i svi mi, jer amandmani su, pre svega, amandmani opozicije.

Dajte svojim kolegama šansu da zarad tog obrazovanja, zarad oba zakona dospemo što više amandmana da obradimo i da obrazložimo građanima Srbije zašto ovaj zakon, takav kakav jeste, nije dobar za građane Srbije. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.