Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Radi uštede vremena, neću obrazlagati amandman.

Hvala.
Na član amandman su zajedno podneli poslanici …
Izvinjavam se.
Reč ima Vjerica Radeta.

Mi, srpski radikali, apsolutno ne sporimo pravo narodnim poslanicima da pišu amandmane, da pišu kakve god hoće amandmani, ali pažljivo sam pogledala ovaj amandman na član 8. i nešto ne videh u čemu se on razlikuje od predloženog člana 8.

Ovo je zaista pisanje, podnošenje amandmana samo da bi se zbog velikog broja amandmana, koji su aktuelni i koji su podneli narodni poslanici da bi se skraćivalo, odnosno da bi se oduzelo vreme da bi narodni poslanici koji žele da obrazlažu amandmane, to na pravi način i uradili.

Zato me čudi da je nadležni odbor pustio ovakve amandmane, ali kad je već podnet amandman, dakle koji je identičan sa predloženim članom, ima ovde dosta toga što je tema ovog člana 8. su osnovni ciljevi obrazovanja i vaspitanja i dosta toga je ovde navedeno i volela bih da u okviru ovog člana pitam ministra koji je ovde govorio da ima nameru da u školama koje se ne koriste za nastavu, koje su stari objekti itd. da ih prilagode, da ih malo srede da bi to moglo da se koristi za vanškolske aktivnosti, što je potpuno u redu, da se manje para daje za nekakve ekskurzije itd.

Ali vas molim ministre da angažujete jednog dobrog pravnika imovinca u vašem ministarstvu, da pregleda po celoj Srbiji katastre, da pregleda po celoj Srbiji šta je to nekad i sad bilo vlasništvo škola odnosno ministarstva i kako su neki objekti nestali.

Izneću vam primer jedne škole u Kuršumliji, koja je 1988. godine data na korišćenje „Planinki“ tadašnjoj, koja je bila društveno preduzeće, na korišćenje dok ne bude trebala školi za školsku namenu.

U međuvremenu je trebala i školi i deca iz tog sela kuršumlijskoj sada idu u drugo selo u školu, a najvažnije je da imamo podatak, odnosno dokaz iz katastra, da je lokalni šerif, izvesni Radovan Raičević, koji je inače predsednik Naprednjačke stranke u Kuršumliji, uknjižio, a on je vlasnik a.d. „Planinke“ u međuvremenu, i on je bez ikakvog pravnog osnova, školski objekat uknjižio na ime svoje firme, dakle privatno oteo školski objekat.

Samo sam želela da vam skrenem pažnju, pošaljite saradnike, ko zna koliko ovoga po Srbiji ima. Hvala.

Hvala.
Poslanici imaju pravo da podnose amandmane i imaju pravo da ih obrazlože i da ih ne obrazlože.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Zoran Živković, Sonja Pavlović i Jovan Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.

Zahvaljujem predsednice.

Amandman sam podnela na član 8. koji govori o ciljevima obrazovanja i vaspitanja i to na stav 1. tačka 2. gde piše – obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju.

Mi ovim amandmanom tražimo i smatramo izuzetno važnim da se izričito navede, potencira da se nulta tolerancija naročito uspostavlja prema vršnjačkom nasilju i nasilju zasnovanom na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji. Zašto?

Svi smo svedoci galopirajućeg porasta vršnjačkog nasilja i mislim da je to neupitno za sve narodne poslanike u ovoj sali, kao i za celo društvo.

Takođe smo svi svesni, svedoci, oni koji jesu roditelji, oni koji nisu roditelji iz svog okruženja, da je etiketiranje dece u najmlađem uzrastu od osnovne škole nešto što je „prirodna stvar“. Dakle, deca jesu najsurovija u etiketiranju i diskriminaciji.

Ono što je pojavna stvar jeste da imamo fatalne posledice prilikom nereagovanja škola, odnosno nadležnih organa, kada je vršnjačko nasilje u pitanju, u obrazovnim institucijama a ja ću samo navesti tragičan primer malog Alekse Jankovića iz Niša, čiji primer i inicijativa kroz „Aleksin zakon“ nije našao put nažalost do ove Skupštine, ali bi ovom amandmanskom intervencijom to na neki način moglo da se ne ublaži, nego da se doprinese da se kroz prevenciju, koja je najefikasniji način borbe protiv bilo koje vrste nasilja, ovo stanje popravi.

Podsetiću kolege da je određivanje prema nasilju, vršnjačkom nasilju, zasnovano na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji i obaveza ovog Doma, s obzirom da su se pre tačno godinu dana dva resorna odbora za evropske integracije i za ljudska i manjinska prava zajedničkim zaključkom obavezali da će Narodna skupština u hitnom roku usvojiti deklaraciju kojom se između ostalog pretpostavlja i prevencija, ponoviću, vrlo važnog vršnjačkog nasilja zasnovanog na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji.

Dakle, mladi ljudi, srednjoškolci koji jesu ili se pretpostavlja da su pripadnici LGBT zajednice trpe stravično nasilje u svom okruženju, a o tome su svedočili i na javnim slušanjima ovde u Narodnoj skupštini i dobro je što se o tome moglo ovde slušati, ali mislim da je ovo prava prilika, gospodine ministre, da izričito to stoji napisano i u ovoj tački, člana 8. ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, neko je juče rekao da se malo govori u predlogu zakona o vršnjačkom nasilju. Mislim da je to dobro, gospodine ministre, što se sve manje govori iz razloga što je nasilje posledica nevaspitanja. Što više moramo govoriti o vaspitanju u školi, društvu, porodici koje smo proterali u zadnjih deset godina. Postojali su primeri, a ja ih mogu i navesti, gde za stranke bivšeg režima, bilo je zabranjeno govoriti o vaspitanju u školi i nastavnicima od strane pojedinih direktora, zato što su se direktori birali na način na koji su se birali, pa su počesto i direktori bili nevaspitani. Da je posledica nevaspitanja vršnjačko nasilje, dokazuje i među nama poslanicima.

Mi imamo poslanike i predlagače, jednog od predlagača ovog amandmana da je juče rekao pojedinim poslanicima i predsedniku države da smo ludaci, zatim je rekao u ovom visokom Domu, vidite šta je posledica nevaspitanja, da smo primati tj. vrsta majmuna. Zatim je rekao jednom narodnom poslaniku da je stoka, imam datume i sekunde i minute kada je u ovom visokom Domu taj narodni poslanik koji je jedan od predlagača ovog amandmana, rekao.

Mi trebamo što manje govoriti o nasilju na TV-u, više o vaspitanju, praviti planove vaspitnog delovanja po školama kojih nema.

Ja sam na jednom seminaru pitao direktore škola da li imaju planove vaspitnog delovanja škole, odgovorili su da nemaju.

Gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, mi možemo svaki dan po 20 milicionera saterati u jedno odeljenje i ništa nećemo postići. Znači, nasilje je posledica nevaspitanja. To je kad učenik izvrši nasilje, to je već gotov čin.

Svojim delovanjem mi nastavnici, profesori, roditelji, sve društveni faktori koji ne deluju zadnjih petnaestak godina, trebamo činiti sve da ne dođe do nasilja. Znači, zalažemo se. Ovaj zakon ide u tom pravcu, gospodine ministre. Ovo je prvi put u zadnjih 15 godina da je naš zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja, i uopšte i u srednjoj školi pokušao vaspitanje vratiti u društvo, u školu i ako hoćete i ostale faktore.

Mi smo imali za činjenicu da naš zakon kod ministara stranke bivšeg režima nije spominjao u samom nazivu vaspitanje, pa čak ako hoćete i strategija obrazovanja se zove strategija obrazovanja, a ne strategija vaspitanja i obrazovanja. Vi pokušavate ovim zakonom, a mi ćemo to strašno podržati, a i roditelji, da povratimo vaspitanje u školama, da na neki način čitav vaspitno obrazovni sistem uljudimo, u navodnike ovo kažem, uljudimo, i dovedemo na meru koju treba da stoji, itd.

Da ponovim, još jedan put. Podržavamo ovaj zakon, i što više da govorimo o vaspitanju i da nastavnici a i škole prave planove vaspitnog delovanja, počevši od razrednog odeljenja preko učeničkih organizacija, pa čak i nastavnih sadržaja pojedinih nastavnih predmeta, i to se zanemarilo. Drugim rečima, zanemarila se vaspitna funkcija nastave, više se polagalo materijalnom zadatku nastave, a manje vaspitnom i funkcionalnom.

Ovaj zakon upravo favorizuje, na neki način, u navodnike, da to kažem, favorizuje, ne samo vaspitno nego i funkcionalno ono što ste vi rekli i to je cilj i ovog zakona i cilj savremene škole. Hvala lepo.

Zoran Živković. Kao ovlašćeni, jel tako?

Koleginica Tepić je rekla sve što treba da se kaže o ovom amandmanu i mislim da tu nema nikakve dileme, da on treba da bude prihvaćen i da niko ko želi bilo šta dobro da učini za Srbiju, za decu, za učenike, za školski sistem, za obrazovanje i vaspitanje, ne bi mogao da kaže ništa protiv toga.

Nadam se da ćemo naići na pozitivnu odluku ministra, da će on da promeni svoju odluku, odnosno, odluku Vlade na šta ima pravo kao ovlašćeni, i da prihvati ovaj naš amandman i time da se pokaže i da Vlada Srbije i prisutni ministar žele da učine ovaj zakon boljim, na opšte dobro, a i to da kad nešto dolazi dobro iz opozicije da to ne treba da bude odbačeno samo po sebi nego da to treba da bude deo nekog pravog, demokratskog odlučivanja u Parlamentu u kome se mi sada nalazimo.

Velika je dilema, i to nije samo u Srbiji već i u drugim državama, da li je vaspitanje deo onoga čime školstvo treba da se bavi ili je to posao, pre svega, porodice i nekih drugih segmenata društva i ja ne bih sada da donosim sud o tome. To je jedan dijalog koji treba da bude i stručni, ali koji treba da ima temelj u tradiciji jednog dana.

Da li su škole ikada bile mesto za vaspitanje, ili je obrazovanje bilo njihova primarna funkcija? Vrlo je opasno da poverite vaspitanje svoje dece školstvu ili pojedinim prosvetnim radnicima, koji pokazuju visok nivo nepoznavanja osnovnih stvari koje morate da znate iz opšteg vaspitanja.

Recimo, jedna od tih stvari je da su primati ljudi, majmuni i lemuri, da je to ista grupa, to bi, barem, profesori sa Univerziteta trebalo da znaju i to može da se nauči iz poznavanja prirode i društva, ako taj predmet još uvek postoji, u moje vreme je postojao.

Tako da, to što se neko prepozna po nekom ružnom izrazu, to nije krivica onog ko taj izraz kaže, nego onog ko se prepozna u njemu, verovatno opravdano, a to opet ne daje njemu opravdanje da ne zna osnovne stvari, kao što je to da je nespojiva funkcija predsednika države i bilo koja druga javna funkcija, pa i funkcija predsednika partije, a o primatima više neću da govorim. Ja sam jednog njegovog kolegu nazvao – renesansnom ličnošću, pa se uvredio isto. Tako da, malo učenja bi bilo dobro i za ove putujuće profesore koji putuju po nekoliko stotina hiljada kilometara. Prvo su Tuđmanovi poslanici, onda dođu ovde da nama pričaju o velikom srpstvu.

Znači, najgora stvar, nasilje se proizvodi na način tako što jedno društvo gaji kulturu nasilja. Mi smo, nažalost, deo društva koji u devedesetim godinama, a tada su u tome učestvovali svi koji danas drže vlast u Srbiji, uz časne izuzetke, koji bi trebalo sami da se jave.