Poštovana predsednice, poštovani ministre, ovaj amandman ima za cilj da omogući deci da što efikasnije koriste očuvane razvojne potencijale uz odgovarajući vaspitno-obrazovni, odnosno obrazovno-vaspitni podsticaj i podršku.
Naime, i juče i danas smo spominjali decu sa nekim problemom, da li zdravstvenim, znači, deca sa autizmom, deca sa nekim bolestima koje bi mogle kroz naš regularni program inkluzije, koja je praktično uvedena u Republiku Srbiju… Lično smatram da, pored toga što je dobro što smo uveli inkluziju, da mnogi učitelji, mnogi nastavnici nisu dovoljno edukovani da rade sa ovom decom. To sam primetio i kao otac koji je imao dete u osnovnoj i srednjoj školi i kao profesor da moramo više pažnje da posvetimo na edukaciju učitelja i nastavnika koji su u kontaktu sa ovom decom, jer najvažnija jeste ljubav, ali pored ljubavi i pažnje je potrebno da oni znaju kako da postupaju sa detetom koje ima autizam, da znaju kako da postupaju sa detetom koje ima Daunov sindrom, da znaju da postupaju sa detetom koje ima neku smetnju. Ovako se troši vreme tog profesora, nastavnika, ne postiže se efekat u obrazovanju deteta sa posebnim potrebama, a ostala deca mogu njega da izvrgnu ruglu.
Ono što želim da kažem, a što sam i prethodnom ministru, gospodinu Verbiću, predlagao jeste jedna inicijativa, građanska inicijativa koja je došla od gospođe Dragane Rodić i Udruženja Dragana Rodić gde smo zajedno napravili jedan mali bontončić koji bi imao svrhu edukacije vršnjaka da je različitost nešto što treba da nas spaja, da u razredu postoje deca koja slabije čuju, da postoje deca koja slabije vide, da postoje deca koja imaju šećernu bolest, da postoje deca koja imaju neku smetnju, ali da to nije razlog da budu razdvojeni i da to nije razlog da drug postane meta.
Upravo, kroz taj bontončić, koji sam ja predlagao ministru Verbiću, a pokušaću i vama u narednim danima, nedeljama, da dođem do vas i da vam prezentujem jedan bontončić, kroz jednu animaciju, kroz jedan mali crtani bukletić, dato za decu prvog razreda gde bi kroz određene primere, određene situacije deca imala priliku da se uče. Pored edukacije dece da drug nije meta je potrebno da učimo i učitelje, nastavnike kako da rade sa ovom decom.
Kroz ovaj amandman upravo vam pokazujem da imamo decu koja su za određene stvari savršena, a deca u određenom momentu nisu za sve. To vam govorim za decu koja su u programu inkluzije. Ponoviću kroz ovaj primer, mislim da je dobar primer u moru nekih loših stvari, u radu parlamenta sa Vladom, gde jedna niška porodica koja ima dete sa autizmom, koja je imala problem oko upisa, obratila se meni kao narodnom poslaniku, ja sam se obratio vama i problem smo rešili. Taj dečak je vanserijski za rad na računaru, u animaciji i on je sada upisao umetničku školu. To je super, ali vam kroz ovaj amandman pokazujem da treba da podstaknemo tu decu koja su u inkluziji, da im se omogući šansa da se upišu u neku od ovih škola i da daju svoj potencijal, da taj potencijal koji nose u sebi iskažu, a to su najviše deca sa autizmom. Hvala vam puno.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)
