Kolega Imamoviću, vratiću vam reč.
Ja vas molim da ne dajete kvalifikacije. Znači, osumnjičen, to prihvatam, ali konačno presuđeno, bez odluke suda, to ne.
Imate još 90 sekundi. Izvolite.

Znam da je vama teško da slušate pet minuta stvari sa kojima Bošnjaci žive 20 godina, ali strpite se malo.
Kao legitimni predstavnik Bošnjaka, ja tražim od ministarke pravde da kaže na osnovu čega je dala garancije za puštanje na slobodu Ratka Mladića? Da li je ova Vlada vodila računa o interesima i osećanjima građana Republike Srbije bošnjačke nacionalnosti kada je dala garancije za puštanje ovog ratnog zločinca i kakve je garancije mogla da pruži Vlada u državi koja je 16 godina skrivala Ratka Mladića i Radovana Karadžića?
Ja pozivam kolege bošnjačke poslanike u ovoj Skupštini, da ukoliko već danas uskrate podršku ovoj Vladi koja štiti i daje garancije za puštanje na slobodu ratnog zločinca. Ovo je dokaz da su Vučićevi pozivi na dijalog sa Bošnjacima samo predstava za Evropu i za naivne Bošnjake. Ne znam kako će sada moći da kaže da se on zalaže za dobar odnos sa bošnjačkim narodom i sa Bosnom i Hercegovinom. On je svojevremeno proglašavao ovu Skupštinu sigurnom kućom, lepio plakate bulevar Ratka Mladića, tako da je ovaj potez samo još jedan u nizu provokacija na račun bošnjačkog naroda i na račun države Bosne i Hercegovine.

Privodite kraju, kolega Imamoviću.)

Ovo su pitanja koja su izuzetno važna…(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao srpski domaćin, ja ću da postavim jedno pitanje veoma bitno za nas u Srbiji, za sve nas koji u prvom planu volimo i poštujemo žene.

Pošto znamo da je 1995. godine na Konferenciji žena u Pekingu donesena odluka da se 15. oktobar obeležava kao dan žena na selu, samim tim, to je znak da je na taj način data velika pažnja našim ženama koje žive na selu. Moje pitanje je – da li će Vlada ili nadležno ministarstvo obeležiti 15. oktobar kao dan žena na selu? Znam da je naša Vlada i naš predsednik gospodin Vučić je uvek u prvom planu, i sa mnom i sa mojim kolegama u mom kraju, govorio da moramo staviti akcenat na žene na selu, na naše žene. I, kada dođe vreme da uposlimo siromašne opštine, uvek moramo gledati da obezbedimo radna mesta za žene.

Za mene, kao čoveka iz Svrljiga, kao srpskog domaćina, uvek je bilo pravilo da poštujem ženu, da poštujem žene, jer znam da iza svakog od nas, iza svih muškaraca stoje uspešne, korektne i dobre žene. Naše žene na selu su u veoma teškoj situaciji, jer svi znamo da one nemaju mogućnosti kao žene u gradu, da sebi obezbede osnovne životne uslove, baš zbog toga što su uslovi života u selima malo drugačiji nego što su u gradu.

Molio bih da mi ne zamere koleginice, jer ja znam da sve koleginice koje su ovde sa mnom u Skupštini isto misle kao ja. Svi znamo da našim ženama na selu moramo obezbediti bolje uslove života, moramo obezbediti bolje zdravstveno osiguranje, jer znamo da i naša Vlada sadašnja i naš ministar pripremaju zakon kojim će se dati mogućnost da žene na selu koje budu porodilje, da se njima plaća porodiljsko, da imaju mogućnost da imaju naknadu za porodiljsko, da imaju mogućnost da ta naša deca koja se tamo rađaju imaju pravo na dečiji dodatak.

Još jedno moje pitanje je – da li će taj zakon biti uskoro ovde kod nas u Skupštini, da to izglasamo, da našim ženama na selu obezbedimo budućnost? Siguran sam da ćemo zajedno sa Ministarstvom bez portfelja dr Slavice Đukić Dejanović imati mogućnost da posebno našim ženama na selu obezbedimo mnogo bolje uslove, da tamo mogu da privređuju, da rade i da od svog rada mogu da žive.

Znamo po statistici da u svetu ima blizu jedne četvrtine žena koje žive na selu. U siromašnim područjima sveta ima preko 43% žena koje žive na selu. Kod nas u Srbiji veliki broj naših žena na selu se trude da budu društveno korisne, pomažu svojoj porodici, uvek su na njivi, na livadi, u kući rade, ali uvek kada treba pomažu i svojim starima. Baš zbog toga, ja bih voleo i siguran sam da ćemo ovde u narednom periodu imati zakone koji će dati doprinosa da našim ženama na selu obezbedimo bolje uslove da žive. Ja ću, kao i uvek, dati akcenat na jugoistok Srbije, jer tamo se moraju obezbediti mnogo veća sredstva za naše žene na selu, jer tamo one mnogo teže žive nego u ostalim delovima Srbije.

Konkretno pitanje je postavljeno i ja bih pozvao sve kolege i koleginice da damo maksimalnu podršku našim ženama na selu, baš zbog toga što su one stub našeg društva, stub naše Srbije. Još jednom kažem, predsednik Srbije, gospodin Vučić je sa mnom na sastanku, koji je bio pre mesec dana, rekao da moramo staviti akcenat na to da uposlimo naše žene i da posebno uposlimo naše žene na selu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Moje pitanje je za ministra unutrašnjih poslova, gospodina dr Nebojšu Stefanovića. Naime, da li je on svesno ili nesvesno dovodio građane u zabludu pre šest meseci kada je za vreme protesta, koji su posle predsedničkih izbora u Beogradu spontano bili organizovani, izjavio da nikakve mere protiv učesnika protesta neće biti preduzimane, da je Srbija demokratska zemlja i da svako ima pravo da izražava svoje nezadovoljstvo?

Rekao je da policija nema nameru da povredi bilo koga na bilo koji način, pa i kod ovih neprijavljenih skupova, ali da policija nije u stanju da zaštiti građane jer je protest nenajavljen. Šest meseci posle ove njegove izjave, pošto su protesti trajali mesec dana, bili su mirni i demokratski, završili su se kako su se završili, javnost Srbije je upoznata da su mladi ljudi koji su bili na tim protestima dobili prekršajne prijave i treba da se pojave kod sudije za prekršaje zato što su kršili Zakon o javnom okupljanju.

Zato, postavljam pitanje ministru Stefanoviću – da li je on svesno ili nesvesno izneo neistinu kada je rekao da nikakve mere protiv građana koji su se skupljaju tada na ulici neće biti preduzimane? Nažalost, ja verujem da je to uradio svesno, jer nije prvi put da ministar Stefanović ne govori istinu. Ne govori istinu kada kaže da ne zna ko su kompletni idioti iz Savamale…(Isključen mikrofon)

Kolega Đurišiću, ja vas molim da postavite pitanje bez odgovora. Vi dajete i odgovor i postavljate pitanje.
(Marko Đurišić: Samo slušajte pažljivo, gospodine Arsiću, i biće vam jasno.)
Ja jako pažljivo slušam. Zatražite ponovo reč, dobićete je, nema problema.
(Marko Đurišić: Ako vam do sada nije jasno, pustite me još tri minuta da pojasnim suštinu pitanja.)
Da objasnite suštinu pitanja? Hajde, pokušajte.

Hvala vam, potpredsedniče.
Znači, ministar Stefanović svaki dan izlazi u javnost i daje određene izjave. Problem je što posle izvesnog vremena mi vidimo da njegove izjave nisu bile istinite. Postavlja se onda pitanje – na koji način građani Srbije treba da reaguju kad čuju neku izjavu ministra Stefanovića? Da li treba da budu zabrinuti kada on kaže da se država uspešno bori protiv kriminala i korupcije i da ima rezultate, a onda posle nekoliko meseci ili nedelja se vidi da tih rezultata nema? Kad kaže da je stanje na ulicama Srbije mirno, a onda vidimo ubistva u mafijaškom stilu? Kada kaže da će se policija obračunati sa najvećim kriminalcima, dilerima droge, a onda vidimo da se oni puštaju na slobodu? Kad kaže da će se država obračunati sa huliganima u sportskim klubovima, a onda vidimo da nema snage da se država obračuna sa huliganima, verovatno zato što je u nekom posebnom odnosu sa njima?
Jako su ozbiljne stvari. Građani Srbije plaćaju visoku cenu, ugrožena im je lična bezbednost zbog ovakvog postupanja pre svega ministra unutrašnjih poslova. Ministar unutrašnjih posla je kada je policija došla u sedište jedne političke organizacije rekao da to nije istina, a onda posle nekoliko sati se videlo da je istina jer se pojavio video snimak.
Možda je moje pitanje bilo retorično, da je on bio svestan ili nesvestan kada je izgovorio ovo što je izgovorio. Očigledno je da svakodnevno i ministar Stefanović i drugi članovi Vlade i predsednik Republike obmanjuju građane Republike Srbije. Zato ovaj parlament ovde i ovaj mali deo postavljanja pitanja služi da građanima Srbije ukažemo na sve one laži koje im se svakodnevno serviraju od vrha srpske države.
(Srbislav Filipović: Kako ćemo ovo da pošaljemo? Kako će da odgovori na ovo pitanje?)
(Marko Đurišić: Ćuti, konju.)