Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik,odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić.

Hvala gospodine predsedavajući.

Moje pitanje je za predsednicu Vlade, gospođu Anu Brnabić.

Naime, ukoliko u narednih nekoliko dana ne stigne poštom još koja ponuda, tenderska komisija za prodaju „Galenike“ će se opredeljivati između dve kompanije između švajcarskog „Amikusa“ i brazilskog „Ensa“.

Moje pitanje predsednici Vlade jeste - zašto se „Galenika“ prodaje? „Galenika“ je najveći nacionalni proizvođač lekova. To je domaća fabrika koja je svojevremeno proizvodila najširu paletu lekova, izvozila u afričke zemlje, izvozila u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

Zašto Vlada prodaje najvećeg domaćeg proizvođača lekova? Prodajom „Galenike“ mi ćemo ostati bez ijednog domaćeg proizvođača lekova. Postaćemo zavisni od uvoza, a znamo kako to izgleda. Postaćemo konzumenti, a ne proizvođači koji mogu da proizvode one lekove koji su potrebni srpskom tržištu, na koje je srpsko tržište naviklo i setimo se samo „Torlaka“, jer da je „Torlak“ ostao, danas se ne bi vodile diskusije da li decu treba vakcinisati ili ne treba. Nešto slično će nam se desiti ako i „Galenika“ postane privatna firma, bilo da se radi o Švajcarcima, Brazilcima ili nekom trećem.

Istina, fabrika ima negativni kapital od 152 miliona evra i ona se prodaje za samo jedan evro, uz uslov da se bankarima kojima se duguje 75 miliona evra da im se taj dug otkupi za 25 miliona evra. Novi vlasnik će dovesti svoj menadžment i od „Galenike“ će napraviti uspešnu firmu koja će lako vratiti 25 miliona evra bankarima. Međutim, profit koji će ta firma uzimati, neće ići u Srbiju. Profit će ići ili Švajcarcima ili Brazilcima ili nekoj trećoj firmi. Mi imamo menadžere, menadžere koji su se odlično pokazali, kao npr. gospodin Babić iz „Hemofarma“, ne favorizujem ga, navodim ga samo kao primer, ima i drugih koji su, sigurna sam, kadri da „Galeniku“ postave na noge kako bismo mogli sačuvati našeg jedinog i najvećeg proizvođača lekova.

Dakle, moja pitanja su sledeća, prvo – zašto prodajete „Galeniku“? Da li ste svesni da će Srbija potpuno ostati bez domaće farmaceutske industrije? Da li ste svesni da nas time gurate u totalnu farmaceutsku zavisnost od stranaca i stavljate nas u poziciju konzumenta koji ni o čemu ne odlučuju, ni o onome šta Srbiji treba od paleta lekova, niti o cenama lekova, jer kada imate domaću proizvodnju onda se možete preko ministarstava i preko javnosti nekome obraćati, a u ovom slučaju ne možete da se obraćate nikome? Da li ste svesni da će još više zacariti uvoznički lobi koji će bez domaće konkurencije sada onako mirno i nekritično uvoziti lekove sumnjivog kvaliteta, jer njihov cilj nije lečenje stanovništva, nego je njihov cilj brza zarada?

Drugo pitanje se odnosi na ministra inostranih poslova, gospodina Dačića i predsednika Srbije, gospodina Vučića, a tiče se statusa Humanitarnog centra u Nišu. Početkom godine ministar inostranih poslova Dačić je na jednoj sednici rekao da se pitanje Humanitarnog centra mora rešiti, bilo da se centar zatvori ili da mu se da poseban diplomatski status i rekao je da će na prvoj narednoj sednici pitati tadašnjeg premijera Vučića šta će sa tim biti. Od toga je prošlo sedam, možda čak i osam meseci, a ništa se nije desilo.

Vidim, stigla su i dva miga, doduše nisu remontovana, ali su stigla, međutim o Humanitarnom centru nema ni reči. Moje pitanje je za ministra Dačića i predsednika Vučića – šta se odlučili da uradite sa Humanitarnim centrom i kada ste odlučili da uradite to što ste odlučili da uradite?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Imam dva pitanja. Prvo upućujem predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Odnosi se na prošlo nedeljni dan kada smo prethodno obrazlagali amandmane na obrazovne zakone, a potom u večernjim satima otpočeli i završili glasanje. To je bio 27. septembar. U tom danu se oko deset do dva ispostavilo da više ne postoji Poslovnikom određeno vreme za obrazlaganje amandmana narodnih poslnika koji su bili predlagači tih amandmana. Odnosno, u to vreme, dakle, oko deset do dvanaest je predsednica Narodne skupštine obavestila da je desetočasovno vreme predviđeno Poslovnikom isteklo.

Reakcija gotovo svih poslnika opozicije koji su i pretežni predlagači amandmana bila je da to nije tačno i da je nama to vreme ukradeno obzirom da smo direktnim uvidom i praćenjem u podatke tehničke službe Narodne skupštine videli da je preostalo još više od 200 minuta, odnosno gotovo još četiri sata za obrazlaganje amandmana.

Nezvanično smo čuli podatak da je predsednica Gojković vreme potrošeno za obrazlaganje amandmana pratila i evidentirala lično i ručno.

Mene zanima da li je to tačno? Ukoliko je tačno, jer drugo objašnjenje ne postoji da bi neko tvrdio da više vremena nemamo i da nam oduzme više od četiri sata rasprave i da se uopšte i ne raspravlja o Zakonu o visokom obrazovanju odnosno o amandmanima, tražim od predsednice Gojković da mi dostavi tu njenu evidenciju, dakle, foto-kopije njene ručne i lične evidencije.

Takođe tražim od nje, pretpostavljam da će da joj pomognu tehničke službe, da nam dostavi podatke koliko je ukupno poslanika obrazlagalo amandmane prošle nedelje i koliko je trajalo obrazlaganje svih njihovih amandmana pojedinačno. Dakle, želim da dobijem spisak svih narodnih poslanika koji su obrazlagali svoje amandmane na obrazovne zakone i pored toga da stoji vreme koje su oni utrošili u obrazlaganju svojih amandmana, kako bismo konačno imali tačan podatak da li je tehnička služba zakazala ili nije. Ja ne verujem da je tehnička služba zakazala. Imam opravdanu sumnju da nam je ukradeno četvoročasovno vreme za obrazlaganje amandmana.

Sledeće moje pitanje odnosi se na današnji datum. Danas je jedan vrlo značajan datum, a to je 5. oktobar, kada se navršava 17. godina od kada je više od 700 hiljada građana Republike Srbije iskazalo svoj gnev na ulicama Beograda izašavši, u pokušaju da se suprotstavi krađi izbora, odnosno prekrajanju izborne volje protiv tadašnjeg lidera Slobodana Miloševića i svih onih koji su mu do tada pomagali u vođenju katastrofalne politike, ne samo Socijalističke partije Srbije, već i Srpske radikalne stranke, od kojih većina ljudi danas vodi ovu zemlju, tako da…

Koleginice Marinika, niste rekli kome postavljate drugo pitanje.

Moje pitanje, u skladu sa svim ovim okolnostima, upućujem predsednici Vlade i svim članovima Vlade da mi odgovore pojedinačno i ponaosob šta su oni radili 5. oktobra 2000. godine, gde su bili 5. oktobra 2000. godine. Za neke znamo, kao što je ministar Knežević ili ministar LJajić, pa i gospođa Zorana Mihajlović, ali tražim pojedinačno od svih ministara da nam kažu gde su bili i šta su radili 5. oktobra 2000. godine.
Ujedno koristim priliku da svim svesnim građanima Republike Srbije čestitam taj 5. oktobar i da ga nikada ne zaboravimo. Hvala.

Prosledićemo vaše drugo pitanje, koleginice Marinika, samo ne znam da li imaju pravo članovi Vlade da odgovore, obzirom da to nije iz delokruga njihove javne funkcije, gde su bili 5. oktobra 2000. godine, kada je gorela ova zgrada.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Arsiću, koristim poslovničku mogućnost da u ime Poslaničke grupe SRS zatražim obaveštenje i objašnjenje od predsednika Republike Aleksandra Vučića i premijera Ane Brnabić.

Zamoliću vas, gospodine Arsiću, pošto vidim da ste od jutros revnosni, da ovo moje pitanje, odnosno pitanje nas, srpskih radikala, prosledite pod oznakom – hitno. Zato što je hitnost traženja objašnjenja u tome što je situacija više nego alarmantna i zato što smo iz medija juče obavešteni da će Vlada Republike Srbije, odnosno Ana Brnabić lično, u Briselu, 10. ili 11. oktobra, neprijateljima iz Evropske unije da uruči pismo sa određenim pitanjem. I zamislite, oni će da pitaju Evropsku uniju da li je prekršila međunarodno pravo u slučaju Kosova i Metohije, posle svih ovih šokantnih događaja i njihovog stava po pitanju Katalonije.

Gospodine Arsiću, zato je naše pitanje Vučiću i Ani Brnabić – dokle ćete više da obmanjujete srpski narod, kada je svima dobro poznato, Vučiću kao pravniku, premijer Srbije takođe to mora da zna jer je zadužena za vođenje spoljne politike ove zemlje, da međunarodna deklaracija o odnosima između država podrazumeva da svaka država ima pravo na zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta?

Takođe, ta opšta deklaracija koju svaki student pravnog fakulteta zna, takođe propisuje da u slučaju nepoštovanja međunarodnog prava država članica, u ovom slučaju UN, što je Srbija, jer Savet bezbednosti UN i Rezolucija 1244 je ono što treba da štiti naš teritorijalni integritet, dakle, u ovom slučaju Srbija treba da prekine momentalno svaki dalji kontakt sa Briselom, koji ide na dalje rasparčavanje i koji će u jednom trenutku pred Vučića i pred Brnabić, odnosno pred sve vas koji ćutite na sve ovo i raspravljate o nebitnim i nevažnim zakonima po ovu zemlju, da dođu i da vam daju dokument za potpisivanje nezavisnosti i konačnog otcepljenja naše južne srpske pokrajine. Da je to tačno, govore svi njihovi potezi do sada i svi vaši potezi u proteklih pet ili šest godina od kada ste na vlasti.

Podsetiću naše građane, još 2014. godine Evropska unija, koja ima nameru da istrgne Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije i posle priznanja tzv. nezavisnosti te terorističke šiptarske tvorevine, 2014. godine je propisala Deklaraciju o sveobuhvatnom rešenju za Kosovo, kako oni kažu. I vi ste to prihvatili. Šta je to drugo nego uvod u priznanje?

Dokle će Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije da vodi takvu politiku, to je naše pitanje i objašnjenje?

Mi tražimo da se momentalno prekine svaki dalji kontakt sa Briselom i sa zvaničnicima iz Evropske unije, da se okrenete onima koji su naši prijatelji, a to je bratska Ruska Federacija koja je, dok nam oni sve ovo rade i tako nas ponižavaju i dodatno vrše pritisak na Srbiju, bratska Rusija nam šalje najmodernije naoružanje, a to je samo jedan u nizu iz paketa vojne opreme koja treba da stigne u slučaju da imamo takve odnose sa Ruskom Federacijom.

Gospodine Arsiću, od kada smo u ovom sazivu Narodne skupštine, to je od 3. juna 2016. godine, Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je na ovakva pitanja, a upozoravali smo na ovo još ranije, i naš predsednik i drugi narodni poslanici koji su postavljali pitanja vezana za južnu srpsku pokrajinu, dobila odgovora – nula. Dakle, nijedan odgovor nismo dobili.

Takođe, gospodine Arsiću, i vi, kao potpredsednik iz vladajuće koalicije, i Maja Gojković i, pošto sada nije tu, Martinović, bili ste dužni, gospodo, od Vlade Republike Srbije da tražite da nam pošalje godišnji izveštaj o svom radu, pa da mi postavljamo pitanja ovde predsedniku Vlade, a ne da oni pitaju neprijatelje iz Evropske unije kako dalje nameravaju da nam otimaju Kosovo i Metohiju, da nas ponižavaju i da uništavaju našu zemlju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući, kao poslanici SDA Sandžaka, predstavnici Bošnjaka, danas imamo dva pitanja koja su od izuzetne važnosti za naš narod.

Prvo pitanje upućujem ministru policije Nebojši Stefanoviću i od njega tražim da objasni svoju sramnu izjavu u kojoj kao visoki državni funkcioner iznosi laži o brutalnom ubistvu mladića iz Tutina Fahrudina Skarepa, koga je ubio uniformisani policajac Republike Srbije.

Ministar je u svojoj izjavi rekao, i ja ga citiram: „Kriminalac je pucao na njih, a njihova zakonska obaveza je da potegnu oružje i da brane svoj život. Ti ljudi su posebno obučeni i kada oni potegnu oružje, očigledno je da je postojao dobar razlog“.

Zbog ovakvih laži u normalnim zemljama policajac ili sam podnosi ostavku ili biva smenjen sa te funkcije.

Pored toga, Stefanović kao visoki zvaničnik ove države iznosi zaključak i praktično diktira tužilaštvu i sudijama kako da se ponašaju u vezi ovog slučaja i kaže, sad ga opet citiram – da su ti policajci branili svoj život i postupili u skladu sa zakonom.

Odakle njemu pravo da iznosi ovakve zaključke pre nego što se završi istraga i pre nego što se završi suđenje?

Ujedno tražim od ministra Stefanovića da nam dostavi kompletan izveštaj policije u vezi sa ovim slučajem, kao i nalaze veštaka.

Mi godinama unazad upozoravamo da su brojni nerešeni zločini nad Bošnjacima u Sandžaku ohrabrenje za činjenje novih zločina i ovo je upravo dokaz tome. Izostanak kazne za ubistvo Ramo Berba, za izvršioce i nalogodavce otmica u Štrpcima i Sjeverinu, stvorilo je izopačenu svest da se Bošnjaci u Sandžaku mogu ubijati bez ikakve kazne i bez ikakvog razloga, samo zato ukoliko nosiš značku ili uniformu.

Nebrojano puta do sada smo pozivali da se rasvetle ubistva Enesa Ajdinovića, Haruna Alića, taksiste Mirze Radonjice, te ubistvo Avda Šutkovića, sve u centru grada Novog Pazara. Međutim, te istrage godinama ne mrdaju sa mrtve tačke, što najbolje pokazuje katastrofalno stanje policije u Sandžaku i njihov odnos prema Bošnjacima, koji su žrtve najsvirepijih zločina.

Mi pružamo apsolutnu podršku građanima i pozivamo ih da svoje nezadovoljstvo i protest izraze na miran i dostojanstven način i da ne nasedaju na provokacije ministra policije koje iznosi u ovim izjavama, kako ovaj slučaj ne bi bio zloupotrebljen za dalje širenje međunacionalne netrpeljivosti.

Drugo pitanje, Vlada Srbije je pre dva dana poslala Haškom tribunalu garancije za puštanje na slobodu Ratka Mladića. Pitanje u vezi sa tim upućujem ministarki pravde, Neli Kuburović. Ne znam kako će neki Bošnjaci u ovoj Skupštini nastaviti da podržavaju ovu Vladu koja pruža garancije za puštanje na slobodu zločinca koji je rukovodio izvršenjem genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Među bošnjačkim poslanicima…(Isključen mikrofon)