Zahvaljujem.

Gospodine ministre, imam svega par minuta i sam par pitanja koje bih vam postavio, više apel. Prva stvar se tiče odnosa i dileme koja postoji u vezi sa ovim predlogom da li će i u kojoj meri, mada ste vi na tome malo insistirali, ali nisam dovoljno uveren da će ta proporcija biti zadovoljavajuća i zato sam između ostalog i naša poslanička grupa intervenisali sa nekim amandmanima.

Naime, konkretno kako obezbediti udeo i kvalitet opšte obrazovnih predmeta u ovom vašem modelu. To nije samo retoričko pitanje i nije čisto da bi se nešto pitalo i ispostavio neki amandman jer i vi i ja znamo vrlo dobro da, kako bih rekao, budeći nacionalno osećanje, identitet u velikoj meri budućih generacija zavisi od toga kako ćemo ili kako ćete vi ispuniti taj zadata. To nije jednostavno, moram priznati. Kao što moram priznati da stanje u tom obrazovnom sistemu nije dobro, posebno u ovim srednjim, stručnim školama gde to zaista ima sjajnih primera, ali ima i katastrofalnih i to je nešto moralo da se učini. Da li je ovo baš to, to je sad već drugo pitanje.

Druga dilema moja i ključno u vezi sa ovim predlogom zakona jeste uloga privrednih komora, odnosno Privredne komore u tom vašem modelu. Ta uloga je jako važna i centralna i nisam siguran da Privredna komora može i da treba da iznese toliki teret. Privredna komora je jedna od osnovnih ad hok tela, jedno ugovorno, dobrovoljno udruženje privrednih subjekata. Ne vidim zašto, recimo, ako drugi zakoni, a mnoge kolege su to kritikovale išli na neku vrstu centralizacije i državne kontrole nad obrazovnim sistemom, zašto se ovo, pazite, od sertifikacije privrednika, odnosno poslodavaca, do obuke instruktora, ta dva važna i ključna posla u vašem modelu, zašto je povereno Privrednoj komori, a ne nekom međuresornom telu sastavljeno od predstavnika ministarstva, vašeg ministarstva, Ministarstva rada ili Ministarstva privrede, na primer.

Dakle, takva neka komisija ili takvo neko telo, ta tri ministarstva bi možda bolje i kvalitetnije izneli od kažem, Privredne komore koja u krajnjoj liniji još nije osposobljena za tako nešto, a od tog pristupa, od kvaliteta izbora poslodavaca i od kvaliteta instruktora zapravo zavisi da li će čitav vaš model da se sprovede. Toliko i hvala vam.

Reč ima ministar.

Nadzor nad poverenim poslovima vrši Ministarstvo prosvete. Komora se pokazala kao pouzdan partner dok su drugi spavali. Inače, po novom zakonu ona je i regulisana da svi privredni subjekti moraju ići preko komore i nama su odlični partneri. Ako budu nešto radili loše, menjaćemo.

Kada je odnos opšteobrazovnih predmeta i stručnih, za ovo je zadužen Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i svi stručnjaci koji tu rade već godinama, a ima tu jedna dobra grupa ljudi ko ovo razume, ima jako dobar osećaj za ovo. Nama je cilj da deca i za ove modele dualni, prolaze kroz dalje faze školovanja uz polaganje stručne mature i nisu ničim olakšani. Ako se nekome čini da je dve godine rada u struci slaba zamena za godinu dana učenja, a mislimo da su to one kompetencije koje oni treba da steknu. Tako da se tu odnosi jako dobro dešavaju.

Malo pre sam i rekao, znači, nije samo reforma srednjeg dualnog obrazovanja, on je mali, on je tek na početku. Mi smo gimnaziju uradili i biće vrlo brzo javnost obaveštena, ali ovih dana se intenzivno usavršava priča oko srednjih stručnih koji čine 67% i zaista ima tu što šta da se menja. Ovo što je rekao i kolega Jokić, nama su negde škole zaista pune četvorke, negde čiste jedinice i ta neka disproporcija u kvalitetu je ogromna.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala vam.

Uvaženi gospodine ministre, sad ste ovo dobro spomenuli vezano za naše srednje obrazovanje, pa i osnovno, bez ljutnje, meni je baš drago što imamo toliki broj učenika nagrađenih Vukovom diplomom, to je sjajno ali mi se čini da su kriterijumi prilično opali i ovoliki broj Vukovaca a ovakva katastrofa u poslednjih nekoliko godina što se tiče pada i u privredi i svuda, nešto nije u srazmeri. Interesuje me hoće li se tu pooštriti kriterijumi. Mislim da bi morao da se pooštri kriterijum jer to poklanjanje ocena koje je evidentno i koje postoji kod nas, mislim da bi to moralo što pre da se spreči.

Ali više bih razgovarao ovde o ovom dualnom obrazovanju. Mislim da je ovo nešto što je revolucionarno i što je dobro. Apsolutno to podržavam. Mi smo ovde slušali neverovatne primedbe. Kažu da dobijamo jeftinu radnu snagu, poslodavac dobija jeftinu radnu snagu, robove, to smo isto čuli, dobijamo robove. Sad ja postavljam pitanje da li je recimo šegrt nekad kada je kod zanatlije učio zanat, da li je šegrt bio rob ili je učio zanata? Vi ovde ste nama dali jedan porazan podatak po meni, a to je da na trogodišnje zanatsko obrazovanje ide svega 15% đaka i to je katastrofa. A znate zašto ide samo 15%? Zato što su uništili celu privredu, nema gde da se radi? Uništili su potpuno privredu i sad oni nama pričaju kako imamo jeftinu radnu snagu. Oni koji su uništili svaku moguću fabriku i gde su onemogućili čak nekoga da ide i da se školuje u nekoj fabrici i da radi kako bi bio obučena radna snaga i kako bi mogao da na tržištu bude skuplji.

Ako ćemo ovim dobiti robove i jeftinu radnu snagu, iskren da budem i to je bolje nego da nemamo nikakvu radnu snagu i da imamo ljude na ulici, kao što je to bio kod njih slučaj, a ne dobijamo ni robove, nego dobijamo ljude koji će nešto naučiti.

Skuplja radna snaga se dobija isključivo ako imate obučenog radnika. Mi nismo imali godinama ni jednog jedinog obučenog radnika, mi smo imali zatvaranje fabrika. To je ključ naše propasti, doduše njima to nije ni bilo ni potrebno da razvijaju dualno obrazovanje kada niste imali ni privredu. NJihov koncept je bio usluge, isključivo tajkunima. Usluge, usluge i eventualno rad u administraciji, i to je bilo, naravno partijskog zapošljavanja do besvesti. Proizvodnje nije bilo nikakve. Niko nije išao da privređuje. Zato ja ovo apsolutno podržavam. Zašto? Zato što ste ovde jako lepo uredili da će postojati ugovor između poslodavca, i škole i između poslodavca i učenika.

Znate, tu stvarate neku obavezu tom učeniku. On dobija radne navike. Neće njega poslodavac bez veze da drži u toj fabrici, da tamo, kao što smo imali slučajeve u našim školama, pa imate tu praktičnu nastavu, gde đaci dođu provedu bez veze ceo dan i ništa ne nauče, nego eto tako ispune formalno da su prisustvovali na nekom času i doživimo, npr. da neko završi elektrotehničku školu a ne zna rešo da popravi. Ovim što omogućavamo da u renomiranim kompanijama rade naši đaci, em ćemo dobiti đaka koji će prvo steći neke radne navike, drugo biće obučen za rad na savremenim mašinama, a to je ono što je nama godinama nedostajalo i dobićemo svakako nekoga ko će i te kako moći posle da pokrene, možda privatni biznis, što je najvažnije.

Nama su potrebne, između ostalog i zanatlije kako bi pokretale i privatni biznis. To je ono što je ključno. Mi imamo mlade ljude koji danas završe fakultete, pojma nemaju šta će od sebe, ne znaju šta će da rade zato što ih niko nije učio šta je to privrede i šta uopšte znači neka inovativnost u ekonomiji privrede. Dobro je da se to menja. Ovo je za mene zaista revolucionarni pomak. Ono što se ja plašim, gospodine Šarčeviću, to je da se ovo neće primenjivati. To je ono što me plaši, zato što smo mi odvikli od toga da učimo da radimo.

Molim vas i celu Vladu, da na ovome insistirate, kao što gospođa Brnabić insistira na digitalizaciji koja je veoma važna. Molim vas da na ovome insistirate i da sve škole pritisnete, da i te kako moraju da traže poslodavca gde će raditi naši učenici i gde će sticati znanje. Samo na ovaj način Srbija može da ide napred, bez radne snage i bez obučenih radnika, mi ćemo uvek imati, ne jeftinu, nećemo imati nikakvu radnu snagu. Zato punim srcem ovo podržavam i što bi se reklo, sa obe ruke ću za ovo glasati. Hvala.

Reč ima ministar Mladen Šarčević.

Vrlo važno pitanje, a to je ocenjivanje. Pričali smo prošli put kada je sistemski zakon donošen, a samo da se upozna sa alatima koji moraju da se naprave za tu priču. Glavni alat jeste napravljen, a to je tzv. nacionalna matura, opšta, stručna i umetnička. To je vid ekstremnog ocenjivanja. Može škola u međuvremenu da daje kako hoće ocene, a ako se taj rezultat ne poklopi sa onim eksternim i zvaničnim, onda je škola u problemu i sa prihodima i sa procenom i licencama ljudi koji to rade. To je glavni alat.

Drugi alati su, naravno i internacionalna matura, koja sada dovodi najviši međunarodni standard, kao i nacionalna međunarodna testiranja. Tako da je to nešto na čemu će se mnogo raditi i već je počelo. Dizajnirani su svi vidovi mature, radi se i na maloj, da bude i ona potpuno neutralna, uz sve druge alate samo vrednovanjem. Postojaće još mnogi alati koji će se meriti tako što će se sposobnosti deteta prilikom upisa u osnovnu školu i prvog testiranja uzimati kao reper dalje njegovog karijernog napredovanja i mogućnosti rezultata koje može da ostvari. Time se ocenjuju i nastavnik, jer ono što on može sa tim da postigne, procena i kvalitet njegovog rada. Tako da su tu bitni alati. Na njima će se raditi, najmanje još godinu, dve dana. Samim tim i vukovci, sve ide na drugi način.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem predsednice.

Gospodine ministre mi smo već rekli da mi smatramo da je ovaj predlog zakona nemoralan. Mi smatramo da je nemoralno da u eri znanja vi nudite trogodišnje školovanja, kao sveti gral, smatramo da je nemoralno da ta deca budu plaćena znatno ispod minimalca, smatramo da je nemoralno da ni na jedan način ne obavežete poslodavca da će ih posle zaposliti, smatramo da je nemoralno da omogućavate da Republika Srbija, osim svih onih silnih pogodnosti za lažne strane investitore, sada ima još jednu pogodnost koja ne postoji ni u jednoj zemlji, a to su naša deca koja za njih rade besplatno.

U jednoj stvari ostajete dosledni. To je vaše uverenje da obrazovanje treba da stvara radnike, po mogućstvu vrlo poslušne, po mogućstvu spremne da rade za vrlo male plate, i po mogućstvu od detinjstva svesne toga da pred poslodavcem, koji je alfa i omega, nemaju apsolutno nikakva prava. To je vaša stara teza o tome kako je u Srbiji nezaposlenost velika zbog toga što su naši radnici loše obrazovani. To volite da govorite vi i naš predsednik, i premijerka, kako naši ljudi nemaju posla zato što ništa ne znaju, zato što su lenji, zato što čekaju da im nešto padne sa neba, i zato što su nesposobni.

Laž je da u Srbiji velika nezaposlenost zato što su ljudi neobrazovani. U Srbiji je velika nezaposlenost zato što radnih mesta nema. I to je laž od koje vi ovde polazite. Onda nam nudite, odnosno toj deci koja sutra treba da upišu dualno obrazovanje, nudite još tri laži.

Prva laž, da će nakon dualnog obrazovanja moći da završe školovanje, to oni samo u teoriji mogu, ali u istini i u realnosti će njihov nivo obrazovanja, budući da su 80% vremena proveli u radionici, biti toliko nizak, da oni neće moći da upišu ni jedan fakultet, i da oni neće moći da polože tu maturu, čak i ako budu želeli to da urade.

Druga laž koju nudite našoj deci, je da je ovo lakši put da dođu do posla. To nije tačno, zato što vi te firme u kojima će ta deca raditi, i tu je ključna razlika između tog vašeg nemačkog modela i našeg, ni na jedan način ne obavezujete ni jednim slovom zakona da tu decu zaposle sutra.

Treća laž koju im prodajete, jeste da će moći da započnu sopstveni biznis. Ta deca, gospodine Šarčeviću, neće imati ni sredstava, ni znanja da započnu sopstveni biznis. Uostalom, dualno obrazovanje tome i ne služi. Možda najnemoralnija stvar koju nama danas ovde govorite jeste da ne možemo govoriti o tome da se radi o nekoj prinudi, jer će bože moj ta deca sama da izaberu da idu u dualno obrazovanje. Zašto je ovo nemoralno? Prvo zato što se koristite bedom tih porodica. Šta mislite koliko ima porodica u kojima niko ne radi, u kojima se živi od socijalnih pomoći, koji će naterati decu da idu na dualno obrazovanje, jer im čak i tih 10.000 dinara koje će to dete dobijati nešto znači.

Drugo, prodajete im i ovde sada nama, kažete pa neko ne voli da uči, pa bože moj ne mora da uči ići na dualno pa će se osloboditi. Znate li koliko dece ne voli da uči? Ni jedno dete ne voli da uči, a vi sada ovde njima prodajući ove priče kako je to siguran put za zaposlenje ih terate u nešto će ih zakucati do kraja života. Dakle, znamo kako će to učenje kroz rad izgledati. Vidimo kako izgleda i rad u Srbiji, šta poslodavci rade odraslim ljudima, gotovim radnicima koji imaju svoja prava, i znaju svoja prava, a zamislite tek šta će raditi deci, gde je ugovor sklopila škola sa firmom, a oni nemaju apsolutno nikakva prava.

Vi, to smo vam rekli, mi smatramo da vi obezbeđujete poslodavcima neograničeni izvor ekstremno jeftine radne snage. Ta deca će u tim fabrikama raditi dok se školuju. Tog momenta kada završe školovanje, taj poslodavac neće hteti da ih zaposli, jer zašto, jer mu dolaze nova deca koja će raditi za isto tako jeftine pare. I ne samo to, nego će on imati interesa da otpusti i ove već postojeće radnike zato što ne mora ovu decu da plaća punu cenu rada.

Puno imamo zamerki. Pričaćemo o amandmanima. Iz zakona se vidi da vas baš briga za tu decu koju šaljete u dualno obrazovanje, inače biste vezali poslodavca na bilo kakvu vrstu obaveze prema njima. I kada ste na kraju pitali, u svoj pomalo drskoj replici kolegi Božoviću, vi ste rekli da se izvinjavate roditeljima i deci koji idu na dualno obrazovanje za to što smo mi rekli.

Vi treba da im se izvinite, gospodine Šarčeviću, ali ne zbog toga što govori Demokratska stranka, nego treba da im se izvinite zbog toga što ih lažima uvlačite u sistem obrazovanja koji će ih dotući, koji će ih zakucati tu gde jesu i koji će im uništiti svaku šansu da uspeju u životu.

Reč ima ministar. Izvolite.