Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pre izvesnog vremena ovde raspravljali pod sličnim okolnostima o osnovama Zakona o obrazovanju i skupštinska većina je i tad, kao i sada donela odluku da se o većem broju danas konkretno sedam tačaka dnevnog reda raspravlja kao o jednoj tački dnevnog reda i naravno u obavezi smo radi javnosti da objasnimo zbog čega se to radi.
Nije dobro što se to radi, zato što se na taj način narodnim poslanicima uskraćuje vreme da ozbiljno raspravljaju o vladinim predlozima, da podsetimo prošli put, recimo nismo mogli uopšte da govorimo ni o jednom amandmanu Predlogu Zakona o osnovama sistema visokog obrazovanja, što je zaista velika šteta i za Vladu i za narodne poslanike i za skupštinsku većinu, bogami i za sve građane. Zato što obrazovni zakoni, na izvestan način dotiču apsolutno svakog građanina u Srbiji, svakog, decu, učenike, roditelje, nastavnike, vaspitače, bake, deke, tetke, ujake. Svi su jako zainteresovani da čuju raspravu i da čuju kakvi se to Predlozi zakona ovde iznose i kakve zakone na kraju skupštinska većina izglasava.
Nije sporno da skupštinska većina sa 126 zelenih dugmića može da izglasa šta god hoće. Mogu da izglasaju da je zemlja ravna ploča, ali se postavlja pitanje da li bi nakon takve odluke zemlja postala ravna ploča? Ne bi, naravno. Dakle, mi mislimo da prosto nije fer da na ovaj način raspravljamo o ovolikom broju predmeta i opet ćemo doći u situaciju da nećemo moći razgovarati o nekim amandmanima, verovatno će ceo bara jedan zakon ostati bez mogućnosti da raspravljamo o amandmanima koji su narodni poslanici predložili.
Evo, ja ću krenuti od Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, tim nekim redosledom. Izmene i dopune zakona su u pitanju, sve osim ovog dualnog obrazovanja. Stav SRS je generalno da su izmene i dopune zakona nekako gubljenje vremena i da se nikada kroz izmene i dopune zakona ne postiže jedna normalna celina i da se nikada na taj način ne uradi ono što možda i Vlada želi. Uvek je bolje da se donese potpuno nov zakon, jeste ovo na izvestan način usklađivanje sa onim zakonima koji su doneti mada ima tu i nekih novih stvari i zato bi svakako bilo bolje da smo imali, i da imamo predlog potpuno novog zakona ali dobro šta je tu je.
U ovom Predlogu Zakona o izmenama i dopunama zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, pošto smo zaista uskraćeni za dovoljno vremena, skrenućemo pažnju samo na dve, tri bitne stvari. Čini mi se, da već ovim prvim članovima ministre niste vodili dovoljno računa ni o članu 10. Ustava Republike Srbije, niti o članu 11. Zakona o upotrebi jezika i pisma.
Vrlo je precizno na osnovu Ustava u tom zakonu predviđeno na koji način, pod kojim uslovima i gde mogu da se koriste jezici nacionalnih manjina. Ovo kako ste vi ovde predvideli nije baš u skladu sa zakonima, to moraju da određuju lokalne samouprave u zavisnosti od toga koliko, odnosno 15% stanovnika na toj teritoriji treba da bude iz određene nacionalne manjine da bi lokalna samouprava donela odluku o upotrebi jezika nacionalne manjine. Po ovome što ste vi ovde napisali, otprilike, recimo što je nemoguće, vi mislite da može da se u Lapovu otvori predškolska ustanova na mađarskom jeziku. Ne može, kao što ne može u Senti na primer da se otvori predškolska ustanova na bugarskom jeziku. Prosto, moramo voditi računa o nekim drugim zakonima koji nas obavezuju.
Takođe, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, mislimo da nije poštovan, ali nadamo se da će biti vremena da po amandmanima razgovaramo jer smo podneli amandmane u tom smislu. Preterano je tražiti one podatke, bar što se dece predškolske tiče, matične brojeve i tako dalje. Znate, mnogo je zloupotreba i moramo voditi kroz donošenje zakona računa o tome, ne da otvaramo mogućnosti zloupotreba nego gde god je moguće da sužavamo prostor za tako nešto.
Kada je u pitanju Zakon o osnovnom obrazovanju, odnosno Predlog zakona o osnovnom obrazovanju, tu smo takođe podneli određen broj amandmana i imamo neke interesantne primedbe koje mislimo da su dobro pre svega radi javnosti da se čuju. Vi ovde predviđate, odnosno forsirate što ne treba da bude karakteristično za zakon, da vi forsirate neke posebne programe.
Vi možete da kažete uopšteno da će se uvoditi posebni programi, ali da vi kroz zakon forsirate Montesori, Dekroli, Štajner i tako dalje, odnosno konkretno ova tri programa, to ne može tako da se radi. Kažete i slični, a koji su to slični i drugi. Ne možete i zašto bi nama bili interesantni ti posebni programi koje je smislio neki Rudolf Štajner, Marija Montesori i tako dalje. Mislimo da to ne treba da bude deo ovog zakona, bar ne na taj način i mi smo vam i stavili amandmanom primedbu da to mora da bude uopšteno.
Ako se uvode posebni programi onda to treba da bude opšti stav, a ne sada ovi posebni koje vi namećete, jer kao ovi programi kažu da je cilj da dete ume da upotrebi glavu, ruku i srce u različitim situacijama u životu i tako dalje. Opet je ovo ono igranje sa tim nekakvim evropskim školama i školicama, govorila sam vam i prošli put o tome kako to zapravo vređa inteligenciju i dece i roditelja i nastavnika. Ne možemo mi da se ponašamo, još to kroz zakone da verifikujemo kao da smo mi ne daj bože maloumni u odnosu na te neke koji nam dođu iz EU pa nam oni nešto pametuju, pričaju i tako dalje. Pa, pametniji smo mi mnogo od njih.
Na kraju krajeva, obrazovanje i sistem obrazovanja po kojem ste se i vi ministre školovali i gospođa Maja Gojković i ja i mnogi ovde, pa nisu imali očigledno na osnovu onoga što smo mi postigli pokazuje da je to bio dobar sistem obrazovanja. A ovo što se sad uvodi i što je još uvedeno, još od Gaše Kneževiće, pa dalje, zapravo je samo sunovrat obrazovanja.
Vi znate ministre, nažalost, da osnovnu školu završavaju deca, a da sriču, da ne umeju da čitaju. Za sve to su krivi loši zakoni.
Nastavnici nemaju nikakvih prava u školi, nastavnik ne sme da se obrati učeniku da mu kaže da mora nešto da nauči, zato što bože, njegova mama i njegov tata imaju para da daju neku donaciju školi, oni tamo dolaze udaraju šakom o sto ko sme da dirne njihovo nevaspitano dete i dete koje ne želi da uči.
Dakle, mi moramo vratiti dostojanstvo prosvetnim radnicima, a to ovi zakoni ne omogućavaju, i verujte i skoro sam sigurna da se slažete, da to jeste osnovni problem.
Ja ne znam kako je to bilo u vašoj školi, govorim o vašoj privatnoj školi, vi ste to verovatno uspevali da na neki nivo podignete, ali generalno u školama u Srbiji je stanje katastrofalno. Da li je pre nekih petnaestak godina bilo zamislivo da učenik sme da udari nastavnika. Danas svaki nastavnik strahuje da će neko bahato dete da ga udari na sred časa, jer se to zaista, nažalost, dešava. O vršnjačkom nasilju da ne pričamo i u osnovnoj, a pogotovo u srednjoj školi.
Ostale izmene u ovom zakonu su vam apsolutno kozmetičke i ništa suštinski ne znače, zamislite koja je to velika izmena. Ranije je pisalo način života, vi sada kažete životni stil. Šta to menja u suštini u sistemu osnovnog obrazovanja? Naravno, apsolutno ništa.
Kaznena politika vam je mnogo, mnogo loša i otvara mogućnosti za zloupotrebu. Ne može za isti prekršaj da se napravi raspon kazni od ne znam 25 hiljada do milion. Ne može. Ko je taj koji će da arbitrira, pa će onoga da kazni sa 25 hiljada dinara, onoga sa milion? Ne može. To jednostavno nije moguće. Možda nije baš 25 hiljada, ali zaista ogroman raspon i mi smo vam stavili amandman i bilo bi dobro da taj amandman prihvatite.
Još nešto ministre, forsirati kažnjavanje ustanova sa enormno visokim kaznama je loše, jer na taj način ta ustanova se dovodi u situaciju da ne može da funkcioniše, i onako nemaju para, a zašto bi svi u toj ustanovi, u toj školi, u tom vrtiću trpeli, zato što imaju bahatog direktora kojem vi predviđate kaznu samo 100 hiljada dinara.
Pa, kazna za direktora mora biti takva da njega upozorava da mora biti odgovoran, jer direktor je taj koji bira i uz proviziju ko će decu voditi na ekskurziju, koji određuje gde će koji nastavnik da radi, koji smanjuje ili povećava fond časova, koji vedri i oblači, koji bira koji će se udžbenici koristiti, takođe, se to nažalost uglavnom radi uz proviziju. To je javna tajna i svi koji tu sedite to odlično znate. Ali, mi treba da vodimo računa da kroz ove zakone to svedemo na minimum.
Što se tiče srednjeg obrazovanja. Ovde je takođe u pitanju usklađivanje sa onim zakonom i opet samo kozmetičke promene, opet ću evo, navesti primer, stajalo je nastavni program u nekom članu, sada je to program nastave i učenja.
Dakle, nema tu nekakvih bitnih promena, to da se donosio ceo zakon, kao što sam na početku rekla, pa da se usput i to promenilo, imalo bi smisla ovako zaista nije bilo potrebe i ništa ne znači.
Predviđate u tom Zakonu o srednjem obrazovanju da škola treba da neguje partnerske odnose sa roditeljima. Pitam vas kako? Kako i sa kojim roditeljima?
Vi dobro znate kako se biraju roditelji u školskim odborima i na koji način oni zapravo upravljaju nastavnicima, oni ugrožavaju nastavnike u njihovom poslu, u njihovom radu.
Oni kažu, ej, ja sam okrečio školu, ti nemaš pravo, nemojte da vrtite glavom ministre, verujte ja mogu da vam navedem koliko hoćete primera, ali ne želim da ugrozim te nastavnike, jer bi se otprilike moglo znati odakle imam te informacije. Eto, plašim se da to kažem da ne bi tamo neki ljudi trpeli zbog takvih direktora, a vama mogu da kažem i reći ću vam, eto.
Broj učenika za upis ostavljate u nadležnost jedinici lokalne samouprave. Greška. Greška, vi uzimate sve nadležnosti nastavnicima, tamo roditelji ovamo lokalna samouprava. Zašta služe nastavnici? Da ih maltretiraju ti roditelji, da ih maltretiraju bahati učenici, da im direktori kažu ćuti, ćuti, ja imam vezu u vrhu partije itd. Nemojte to da radite. To zaista nije dobro ni za te nastavnike, a pogotovo nije dobro za decu koju oni školuju.
Nije dobro ni da lice sa 17 godina može da upiše srednju školu zato što zaista, znate, razlika između 15 i 17 godina, a pogotovo što je pretpostavka da dete sa 17 godina, već maltene odrasla osoba, stariji maloletnik sa 17 godina, ako nije već upisao osnovnu školu, verovatno je nekog problematičnog karaktera. I vi ga sad, niti će se on uklopiti u taj svoj razred, a svi drugi će imati, verovatno i problema sa njim i strah itd, od njega. To takođe nije dobro.
I jedna ozbiljna primedba, predvideli ste da gimnazije imaju odeljenje za učenike sa izuzetnim sposobnostima, to treba da predvidite i za stručne škole pogotovo ako je tačno ovo što ste malopre pričali za dualno obrazovanje, onda treba da prihvatite ovaj naš amandman, pa da to uvrstite.
Što se tiče Zakona o dualnom obrazovanju, stav SRS je da ovaj zakon ne treba da se donosi, ne treba generalno, a pogotovo ne u okolnosti u kojima se danas nalazi država Srbija. U ekonomskoj situaciji, u privrednoj situaciji u kojoj se nalazi država Srbija. Nemojte da zavaravate ni sebe ni javnost tvrdnjom koju ste juče izneli, da ova deca kroz to dualno obrazovanje, rekli ste, uče za poznatog poslodavca.
Koji je to poznati poslodavac? Da nije možda Jura? Oni što stalno zaposleni radnici moraju da nose pelene i vi ćete od njih tražiti ili će oni prihvatiti da prime učenike da uče kroz ovaj vaš program dualnog obrazovanja i da im plate. Kako da neće.
Znate šta će da rade? Uzeće tu decu da im rade najteže i najprljavije poslove, držaće ih mesec, dva dana i onda će da raskinu ugovor, a vi ste ničim izazvani u zaključivanju ugovora uveli Privrednu komoru. Ovaj ugovor koji ste predvideli u zakonu, apsolutno je na strani poslodavca, načine raskidanja od strane poslodavca. Samo će reći, nemoj više sutra da dolaziš, radio si, čistio si pogon dva meseca.
Oni ministre ne plaćaju redovno ni ljude koji su redovno zaposleni kod njih, a kamoli da će da plaćaju te učenike.
Još veći problem je što mi i ne smemo dozvoliti kroz ovaj vid dualnog obrazovanja pogotovo ovo što vi najavljujete i u medijima, juče ovde, da to liči za mlade ljude, za ovu decu koja će upisati srednju školu, super, jedva čekaju, dobiće neki svoj dinar. Nemojte da zbog ovoga, zbog siromaštva, zbog bede, zbog nezaposlenih roditelja, zbog pola miliona ljudi u Srbiji koji rade za zagarantovan lični dohodak, za minimalac. Ovo će biti mamac za decu iz takvih porodica. Da bi se rešili bede da idu i da uče te najjednostavnije poslove, faktički da uče da budu fizički radnici, a među njima verovatno ima mnogo dece koji bi bili odlični lekari, programeri, pravnici, ekonomisti, itd.
Ovo je jedna velika prevara koju nikako ne biste smeli da, skupštinska većina ne bi smela nikako da usvoji.
Mi moramo imati u vidu strašne statističke podatke, ministre, da u Srbiji svaki peti građanin stariji od 15 godina je bez osnovne škole, a mi sada teramo kroz ovo dualno obrazovanje da budu eto jedva sa osnovnom školom, i šta će naučiti sa 20% vremena provedenog u školi kroz to dualno obrazovanje. Neće naučiti ništa i neće imati posla, to ta deca treba da znaju.
Ove firme koje dovode svoje, otvaraju svoje pogone, ovo što Vučić svaki dan otvara po Srbiji, oni odu čim potroše pare koje im država da, oni napuštaju. Dobijaju otkaze i oni koji su zaposleni, a kamo li da će primati neke nove ljude.
Vi na ovaj način pokušavate nepripremljeno da uništite buduće generacije naših mladih ljudi. Vi kažete ovo nema veze sa „šuvaricama“? Ma nema veze sa „šuvaricama“, ali „šuvarice“ su bile eksperiment i ovo je eksperiment. „Šuvarice“ su neuspeli eksperiment i ovo će biti neuspeli eksperiment i o tome zaista mora jasno i glasno da se progovori.
U Srbiji 6,5% ljudi ima fakultetsku diplomu. U ovim diplomama i one koje se kupuju na kioscima za brzu hranu. Znate da je to u Srbiji da se kupi diploma ništa jednostavnije, pa onda neko ima diplomu, ne znam ni tačno šta mu piše, kakvo zvanje ima i gde je to eventualno završio. Dakle, i pod tim uslovima svega 6% je fakultetskih diploma u Srbiji.
Ministre, moramo da stvaramo uslove da se deca, da se mladi ljudi u Srbiji školuju. Mi ne smemo da budemo formalno obrazovani, a u suštini neobrazovani, da bi ovi iz EU mogli da manipulišu nekim budućim generacijama i zato vam naređuju i nalažu da donosite ovakve zakone. NJima trebaju takvi, koji kao imaju diplomu, ne znaju tačno kakvu, ali onda ga tamo neko vrlo lako izmanipuliše i kaže – ej, ti si školovan čovek, ti možeš to i to, pa će on da uradi najgori mogući posao.
Povucite ovaj zakon, ministre, zbog vas, zbog vaše karijere, zbog građana Srbije, zbog dece koja moraju da se školuju za ozbiljne stručnjake, a ne za fizičke radnike. Hvala.
