Bez potrebe da shvatim pogrešno, naprotiv, lično mislim da će život i stvarnost pokazati šta je tačno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Evo, samo kratka replika.

Vi mislite da je tako, ja i poslanička grupa SRS i ogroman broj mojih kolega, a 33 godina punih radim u obrazovanju, upravo misle suprotno od vas, ali ja bih želeo da ste vi u pravu, a ne ja.

Hvala, kolega Saviću.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, SNS i njeni koalicioni partneri od samog početka preuzimanja odgovornosti u Vladi spremno se suočavaju sa svim izazovima sa ciljem da obezbede prosperitet Srbije i našem narodu.

Predsednik države, Aleksandar Vučić i kao premijer Vlade, isticao je važnost dualnog obrazovanja. Izvršene su analize efekata propisa Predloga zakona o dualnom obrazovanju. Analiza je pokazala i definisala probleme koje zakon treba da reši, zatim željene ciljeve donošenja zakona i utvrđeno je da je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema.

Lokalna samouprava odakle dolazim, grad Leskovac i gradonačelnik, dr Goran Cvetanović, prepoznali su neophodnost i benefite učenja kroz rad kod poslodavaca i podržali su i ohrabrivali direktore stručnih škola da uspostavljaju kooperativnost sa privredom.

Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Nemačkoj vladi, srpsko-nemačkoj saradnji, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i projektu reforma srednjeg stručnog obrazovanja, koji se implementira preko nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ u Leskovcu, u školi za tekstil i dizajn, od 2013. godine bio je angažovan ekspert iz Nemačke koji je pomagao da se uspostavi saradnja sa privredom. Preko ovog projekta, direktor, stručni saradnici, nastavnici, učenici imali su mogućnost da se upoznaju sa dualnim obrazovanjem u Nemačkoj, da uspostave partnerske odnose sa školama iz drugih zemalja i da prate tehnološki razvoj, te da posete sajmove tekstila i tekstilnih mašina u Milanu i Istanbulu, kao i da učestvuju u izradi i izmeni nastavnog plana i programa usklađenog sa potrebama privrede.

U kompaniji „Falke“ u Leskovcu je već četiri generacije učenika koji su učeći kroz rad u realnom radnom okruženju na časovima praktične nastave, posle završetka školovanja dobili svoja radna mesta, a u kompaniji „Autostop Interiors“ tri generacije učenika je na isti način, sa 18 godina, dobilo radna mesta. Učenici dobijaju finansijsku naknadu za učenje kroz rad u ovim kompanijama. Saradnja je obostrana i odlučno uređena. Prati se realizacija nastavnih planova i programa. Instruktori, mentori u kompanijama redovno obaveštavaju školu postignućima i napredovanju učenika kroz matricu učenika i u stalnom su kontaktu sa nastavnicima praktične nastave.

Pored toga, Nemačka vlada je opremila konferencijsku radionicu šivaćim mašinama i kompletno sanirala i opremila trening centar u školi za tekstil i dizajn, a kompanija „Falke“ je donirala dva automata za izradu čarapa. Škola je imala punu podršku lokalne samouprave i otvaranje trening centra je bilo od velike važnosti za grad Leskovac. Te u prisustvu predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republike Srbije, predstavnika nemačke ambasade i GIZ-a, kao i privrednika, gradonačelnik dr Goran Cvetanović otvorio ovu, po najvećim standardima, opremljenu radionicu.

Danas osam kompanija „Falke“, „Autostop Interiors“, „DŽins“ i „Dic“, „Lola“, „Trikoteks“ sa ovom školom ima ugovore o sprovođenju praktične nastave i stipendiranju učenika. Od ove godine, odličnu saradnju ima i Tehnička škola u Vlasotincu, takođe u projektu Nemačke vlade koji se implementira preko GIZ-a, a čime je uključeno pet kompanija.

Poštovani ministre, jeftina radna snaga, koju u žargonu zluradi jezici tako nazivaju, se proizvodi u sistemu obrazovanja u kojima se mladima ne daje šansa da staknu kvalitet znanja koji je usklađen sa savremenim tehničko-tehnološkim razvojem, koji mladima treba da ponudi bolju zapošljivost. Zato je zakon o dualnom obrazovanju najveći iskorak među zakonima koje donosi Ministarstvo prosvete u pozitivnom pogledu, jer će se mladima omogućiti učenje na dva mesta, odnosno da svoje teorijska znanja mogu funkcionalno da kroz učenje, kroz rad u kompanijama, provere i primere.

Kvalitet njihovog znanja koji stiču na ovaj način daje im šansu da se brzo zaposle, a i da kao stručnjaci biraju uslove za svoje zapošljavanje. Ozbiljnoj privredi, kao što postaje srpska privreda, ne treba jeftina i nestručna radna snaga, nego mladi, kreativni, obrazovani i inovativni ljudi, koji će taj sistem u budućnosti Srbije unapređivati.

Kao što znamo, otvaranjem novih kompanija na savremenim tehnologijama, srpska privreda svaki dan napreduje i to daje mogućnost mladima da osveženim funkcionalnim znanjima kroz dualni sistem obrazovanja odgovore na te izazove i čine tu privredu u budućnosti održivom.

Ovim zakonom, kojim se unapređuje deo sistema srednjeg stručnog obrazovanja, donesene su jasne odluke o pravima, obavezama i odgovornostima svih zainteresovanih strana, u cilju unapređenja kvaliteta znanja naših mladih, kao i poštovanje njihovih prava koja su ovim zakonom kroz načela i ciljeve jasno definisana.

Mladi kroz ovaj sistem više neće pasivno posmatrati vrlo ozbiljne proizvodne procese u kompanijama, nego će svojim aktivnim učešćem, uz licenciranog instruktora i nastavnika praktične nastave, aktivno učestvovati u učenju kroz rad i sticanje svojih znanja. U kompanijama 21. vek donosi pametne mašine, a mladi kroz ovaj zakon imaju priliku da tim savremenim procesima, kroz projektovanje i programiranje, rukovode.

Svi oni koji misle da deca kroz dualno obrazovanje rade proste operacije na zastarelim mašinama, dokazuju da nikada nisu ušli u savremene domaće i strane kompanije koje posluju u Srbiji, a samim tim i da pokušavaju da zaustave obrazovni razvoj naših mladih, kao i njihov opstanak u Srbiji.

Pored svega navedeno, ovim zakonom mladi će imati prilike da se zaposle u svojoj zemlji, kao i da temeljno i uspešno grade njenu budućnost.

Poštovani ministre Šarčeviću, zahvaljujem se vama za kreiranje ovakvog zakona, a posebno pomoćnici ministra za dualno obrazovanje na požrtvovanosti koju ste uložili na ovom ozbiljnom zadatku, koji je dao rezultat u vidu popunjenosti svih mesta za dualno obrazovne profile ove godine u školskom sistemu.

Naravno, u danu za glasanje podržaću svojim glasom predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala, kolega Bogatinoviću.
Reč ima Aleksandra Čabraja.
Izvolite, koleginice, imate jedan minut.

Predsedavajući, i sami ste rekli da imam jako malo vremena i zbog toga se neću zadržavati na svemu što su moje kolege iz opozicije već rekle o dualnom obrazovanju. Ja ću se zadržati samo trenutak na tome šta su rekli oni koji brane uvođenje dualnog obrazovanja, što meni zvuči vrlo neuverljivo, a evo i zašto.

Neki argumenti za uvođenje dualnog obrazovanja su glasili u stilu - lako je onima koji su materijalno obezbeđeni da pričaju o tome, dajte da pomognemo ovima koji nemaju ništa. Šta nam to govori? To nam govori upravo da oni koji brane uvođenje ovog obrazovanja smatraju da je to nešto namenjeno siromašnima. Međutim, pošto sam čula i to da ovde nismo nikakav pametan predlog dali, Klub samostalnih poslanika je dao predlog da se uvede obavezna srednja škola. To smo predložili kod usvajanja krovnog zakona, a to smo predložili i sada. Ja nisam čula ni od koga da ima nešto protiv ovog zakona. Ukoliko je tako, a svi ste pohvalili tu ideju, ja bih vas molila da se pobrinete da se zaista neki iskorak napravi i da se usvoji taj naš predlog. Hvala vam najlepše.

Hvala lepo.
Reč ima Olivera Pešić.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu „Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja“ između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj potpisan je u maju 2017. godine u Beogradu. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu predviđeno je zaduživanje do 50 miliona dolara, a radi unapređenja usluga predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a naročito za decu iz socijalno ugroženih sredina.

Dakle, ovaj zajam ima razvojni cilj i on je usko povezan sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u skladu je sa Strategijom razvoja obrazovanja i akcionim planom za njeno sprovođenje i doprineće reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Srbija se zadužuje u iznosu od 47 miliona evra po jako povoljnim uslovima, odličnoj kamatnoj stopi, sa rokom otplate od 21 godinu, pri čemu se uključuje period početka otplate od pet godina sa planom otplate u 32 polugodišnje rate. Dakle, 32 miliona evra iz ovog zajma, odnosno dve trećine ukupnog iznosa biće potrošeno na izgradnju novih i proširenje postojećih objekata predškolskih ustanova, odnosno 32 miliona evra biće potrošeno u cilju povećanja broja slobodnih mesta u predškolskim ustanovama. Dobiće se oko 17.000 novih mesta u predškolskim ustanovama u Republici Srbiji i na taj način rešiće se problem koji postoji u mnogim lokalnim sredinama, u mnogim lokanim samoupravama, a to su duge liste čekanja za upis dece u predškolsku ustanovu.

Ovaj problem postoji u čitavom Jablaničkom okrugu, ali i u gradu Leskovcu, iz koga ja dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom domu, gde se na listi čekanja nalazi preko 300 dece. Iskreno se nadam da će grad Leskovac imati prioritet kao peti grad po veličini u Republici Srbiji prilikom raspodele sredstava iz ovog zajma i da će se ovim sredstvima sagraditi jedan vrtić, čime će biti rešen višedecenijski problem naših sugrađana, odnosno roditelja čija deca treba da pohađaju predškolsku ustanovu.

Država, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, je počela da brine o razvoju juga Srbije na taj način što se otvaraju nova radna mesta, ali su nam potrebni i vrtići da bi roditelji mogli da rade kako bi ostvarili svoje osnovno pravo za egzistenciju. Iz ovog zajma će se obezbediti grantovi za 30 lokalnih samouprava, za potrebe unapređenja komunikacije sa najosetljivijim grupama.

Smatram da jug Srbije i sam grad Leskovac treba da ima prioritet prilikom dodele ovih grantova, iz tog razloga što predškolska ustanova „Vukica Mitrović“ poslednjih pet godina organizuje posebne programe u ruralnim sredinama za decu od tri do pet i po godina u 38 vaspitnih grupa, čime je obuhvaćeno 500 dece iz ruralnih sredina. Dakle, to su deca koja ne pohađaju predškolsku ustanovu i ovi programi su potpuno besplatni.

Takođe, u prilog tome ide da na teritoriji grada postoji romska populacija koja čini znatan procenat stanovništva, a to su svakako deca koja nisu integrisana u ovaj sistem.

Iz ovog zajma se planira nabavka nameštaja, opreme i igrališta za sve nove i obnovljene predškolske ustanove, čime će se znatno unaprediti kvalitet usluga. Kvalitet usluga u predškolskim ustanovama podići će se i kroz unapređenje obrazovanja vaspitača i ostalih zaposlenih, ali i kroz unapređenje obrazovanja rukovodioca ustanova. Za ovu svrhu je planirano 4,7 miliona evra.

Predviđeno je i subvencionisanje dece iz najugroženijih porodica. To su subvencije za porodice sa decom od tro do pet i po godina, za porodice koje su korisnici novčane socijalne pomoći. U ovu svrhu je planirano četiri miliona evra.

Ovim projektom doprineće se ostvarenju opšteg cilja izmena i dopuna Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, a to je veći obuhvat dece od tri do pet i po godina, jer činjenica je da su u program predškolskog vaspitanja i obrazovanja znatno manje uključena deca iz porodica nižeg socioekonomskog statusa, deca iz ruralnih sredina, romska deca, kao i deca čiji roditelji imaju znatno niže obrazovanje.

Još jedna dobra strana izmene i dopune Zakona o predškolskom vaspitanju se ogleda u tome što su jasno definisani okviri Zakona o izradi individualnog operativnog plana, koji sada uključuje i decu socijalne uskraćenosti, za razliku od važećih propisa. Izmene i dopune će uticati i na povećanje spremnosti predškolskih ustanova da odgovore na različitosti među decom i znatno će se unaprediti princip individualizacije.

Pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže kako ovaj zakon, tako i sve druge zakonske predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima LJiljana Malušić.