Hvala, predsedavajući.
Ja ću isto da se posvetim tački 4) u ovom članu, koja govori o situaciji da poslodavac može da raskine ugovor o dualnom obrazovanju ako nastupe nepredviđene tehnološke, ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca. Znači, ovo je napisano tako da može da se desi uvek kada poslodavcu to odgovara. On može samo da pošalje dopis - zbog, kaže, nastupanja nepredviđenih tehnoloških, recimo, okolnosti, mi moramo da raskinemo ugovor o dualnom obrazovanju. I nikakve obaveze dalje više taj poslodavac nema prema učenicima koji su obavili jedan deo učenja uz rad ili tek treba da obave jedan deo učenja uz rad po ovom zakonu.
Ovo najbolje pokazuje koja je svrha ovog zakona, da poslodavci, to ponavljamo sve vreme, poslodavci dobiju priliku da angažuju mlade ljude, da ih plaćaju 70% od minimalne zarade u Srbiji, da oni za njih rade posao kada poslodavcu i koliko to odgovara, i kad mu više ne treba takva radna snaga, on će otkazati ovaj ugovor, bez ikakvih posledica, ikakvih sankcija. To je problem ovog zakona, jer on nije pisan da bi se osposobila radna snaga u Srbiji, kao što ovde slušamo. Kao da je to problem, kao da su ljudi, pre svega, mladi ljudi u Srbiji lenji, pa neće da rade, nego nemaju gde da rade. Ako nisu članovi SNS ili SPS oni nemaju gde da rade.
Oni nemaju, i kada rade, nemaju nikakvu perspektivu. Da li poslodavci kojima vi dajete iz državnog budžeta subvencije zapošljavaju ljude na neodređeno? Ne. Svi do jednog su zaposleni na određeno, tri meseca, šest meseci, tri meseca, šest meseci, pa mala pauza, pa opet iznova. Godinama rade na određeno, nemaju nikakvu perspektivu. Rade za minimalne zarade. I to je ekonomska politika ove Vlade. Zato mladi ljudi odlaze iz Srbije, ne vide ovde svoju budućnost. Zarade su male. Ne možete da dođete do posla ukoliko niste član vladajuće stranke i nemate nikakvu ekonomsku izvesnost i sigurnost da ćete taj posao imati u godinama ispred vas.
Pogledate poslovanje NIS. Godine 2012. skoro 12.000 zaposlenih, danas nešto manje od 4.000. Svi zaposleni su prebačeni na agencije, na agencije za lizing radnika, i tamo rade za minimalne plate, rade na određeno vreme, ne mogu da zasnuju porodicu, ne mogu da uzmu kredit, ne mogu ništa. Vi ćete ovim zakonom to sada da uradite i deci.
Slušamo ovde primere iz raznih sredina u poslednjih 20, 30 godina, od nekih kolega poslanika, kako to u njihovim sredinama radi. Pa, kako radi ako je ovo prvi put da donosimo zakon o dualnom obrazovanju? Kako je to bilo pre 20 godina ili 30 godina ako je sad ovo prvi put? Pa, nije ovako zato što ovo nije dualno obrazovanje što piše u ovom zakonu. Ovo je učenje uz rad, praksa, a ne dualno obrazovanje. Ponoviću to ovde svaki put. Dualno obrazovanje je kada se mlad čovek zaposli kod poslodavca, dobije sva prava koja mu po zakonu sleduju i ovde u državi Srbiji, nažalost, minimalna, i na penziono, i na zdravstveno osiguranje, i na sindikalno organizovanje, ono malo zaštite koje zakon još uvek u Srbiji pruža, i onda radi znajući da može u toj kompaniji, ukoliko je dobar radnik i ukoliko uči, da ostane da radi do kraja života.
Šta će ovde da zna? Ništa. Da će da završi neku praksu, da će za to biti plaćen 70% od minimalca, ali za to vreme mu se neće računati ni staž, ni ništa. E, to je vaše dualno obrazovanje koje to nije. Zato nemojte da navodite te primere, jer oni nemaju veze sa onim što se zove dualno obrazovanje, jer ako to imamo, šta je onda ovo? Kako je ovo tako epohalno, revolucionarno i reformski, ako je to postojalo i ranije? Postojalo je, praksa, postoji i danas, i ovo nije ništa novo. Samo dajete otvorene, odvezane ruke poslodavcima da rade ono šta hoće, kako hoće, za male pare, jer je to vaša ekonomska politika, jer se vi radujete kada Rumunija podigne minimalnu cenu rada, jer će sad poslodavci umesto u Srbiju da dođu u Rumuniju. Pa, neće, neće. I stopa rasta u Rumuniji je 6%, u Srbiji nije ni 2%. To je vaša ekonomska politika.
