Zahvaljujem.
Na naziv 2. dela glave III, naziv iznad člana 21. i član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić i Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Miličić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stvanović i Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Krasić, Nikola Savić i Vjerica Radeta, zajedno Marinika Tepić i Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čobraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić, mr Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstatinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Nama su potrebni i zanatlije i majstori. To nije sporno. Ono što je sporno jeste način na koji smo mi rešili njih da obrazujemo.

Predlagač zakona namerava da uvede dualno obrazovanje i da majstori i zanatlije obučava u privatnom sektoru, prebacujući odgovornost za obrazovanje na privatne poslodavce.

Poslanička grupa Dosta je bilo smatra da odgovornost za obrazovanje majstora i zanatlija treba da preuzme država, i to tako što će poboljšati kvalitet obrazovanja u srednjim stručnim školama uvodeći praksu na kojoj će ti budući majstori zanatlije sticati praktična znanja.

Na kraju po vrh i više od reforme unutar postojećeg srednjoškolskog stručnog obrazovanja nama pre svega trebaju besplatni udžbenici. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 21. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman smo podneli u želji da ojačamo Predlog Vlade, i da potvrdimo njihovo nastojanje. Nemamo ništa protiv besplatnih udžbenika, njih će zaraditi majstori zanatlije. NJih će zaraditi majstori zanatlije kada dignu privredu, kada se rešimo stečajnih upravnika, kada se rešimo raznih hohštaplera političke prirode, koji su prodali celu našu privredu za 6,7 milijardi, a ostavili naduvani javni sektor.

Kada se rešimo svega toga, u ovoj državi je zavladala finansijska disciplina, koje nije bilo. Kada se rešimo svega toga, onda ćemo moći da imamo besplatne udžbenike, ali će naići nove fabrike traktora, imaćemo ponovo nešto što je bio IMR, nešto što je bio IMT, nešto što je bio „Zmaj“, a već sam govorio, da podsetim da IMT, samo IMT bez Rakovice, proizvodnja traktora u vrednosti današnjih 500 miliona evra godišnje, plus priključni uređaj i mehanizacija, plus jednoosovinski traktori u Knjaževcu, plus fabrika prikolica u Loznici.

Dakle, kada ponovo budemo imalo vredne, dobre, strpljive, radne zanatlije, kada ponovo budemo i strugare glodače, u punom kapacitetu kako to oni kažu, zaposlene, a ne samo vračare, tračare, itd. onda ćemo imati i besplatne udžbenike, jer će oni za svoju decu zaraditi svojim rukama i napuniti budžet Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Samo malo objašnjenja ili komentar ovoga o čemu smo govorili malopre, a vezano je za lokalne samouprave. Slažem se da treba pojačati baš one koje su nerazvijene i koje će pre ovaj koncept prihvatiti.

Težište Ministarstva prosvete i nauke je na njima. Mi to radimo na terenu, tako da o tome ćemo itekako voditi računa. Drago mi je da smo se složili da je tehnološki napredak ako odvedete mladog čoveka da radi u modernijoj kompaniji, gde je tehnologija kudikamo bolja, nego koja država može da pruži u radionici. Time bi se i koleginici zahvalio na komentaru, ali ovo mora da se kombinuje.

Zaista je dobro odvesti momka za strug klasičan, ali odvesti ga na CNC mašinu, da vidi kako sada to radi kada se to projektuje i koristi IT tehnologija. Tako da, svi su modeli prihvatljivi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 22. i član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojčić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Nataša Jovanović i Zoran Krasić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić, Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Da ponovim još jednom da nama trebaju i zanatlije i majstori. To nije sporno. Sporno je i sporimo se ovde u načinu na koji smatramo da oni treba da se edukuju. Mi smatramo da država treba da preuzme odgovornost za to i da se oni edukuju unutar obrazovnog sistema uvođenjem prakse u srednje stručne škole umesto što će se slati u privatni sektor, da ih izlažemo riziku da budu eksploatisani od strane poslodavaca kao jeftina radna snaga.

Međutim, još jednu stvar bih htela da naglasim. Nama, pored zanatlija i stručnih majstora, trebaju i inovatori i preduzetnici, jer gde će raditi ti majstori i zanatlije, u kojim to kompanijama ako nemamo inovatore koji će pokrenuti, osnovati i razviti kompanije u kojima će ti majstori i zanatlije da rade? Da bismo imali inovatore, mi moramo pod hitno da krenemo u temeljnu reformu našeg zaostalog i nepravednog predškolskog i osnovnog školskog sistema. Moramo proces nastave, način na koji se izvodi nastava pod hitno da menjamo.

Moramo da prestanemo da guramo decu 21. veka da se na silu boga uklope u obrazovni sistem koji radi po modelima iz 19. veka. Ne možemo očekivati da deca ovog novog doba se prilagode školstvu 19. veka. Mi moramo školstvo da prilagodimo deci, a ne obrnuto. To je jedini način da imamo inovatore koji će pokrenuti kompanije u kojima će moći da se zaposle stručni majstori, zanatlije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, zbog javnosti i onih koji nas prate, građana Srbije, roditelja i na kraju potencijalnih učenika i budućih, da ponovim stav SRS da smo mi protiv dualnog obrazovanja i evo sada na ovom primeru ovog člana o kome sada razmatramo i na koje smo podneli amandman, reći ću i objasniću zbog čega to nije dobro.

Dakle, iako ste ovo hteli i zamislili kao projekat koji apsolutno nije primenljiv i neće biti primenljiv u Srbiji iz mnogih razloga, a naravno vi ćete da implementišete ovaj zakon na sve moguće načine, ovde ćete doći u problem da budući poslodavac koji će da angažuje učenika za određenu delatnost, posle otkazivanja ugovora, što su predvideli i neki članovi ranije, apsolutno može, što bi se narodski reklo, da se pravi blesav, najpre zbog činjenice što sam apsolutno uverena da će izbor poslodavaca, jer ste takvu ulogu koja je neprimerena u obrazovnom sistemu, dali Privrednoj komori Srbije, ključnu reč da ima upravo Privredna komora Srbije. I, šta će sada da se desi kod mene u Kragujevcu, u Užicu i u raznim drugim gradovima, u Pirotu, u Vranju, ako neko od poslodavaca za određena delatnosti ne želi da napravi angažman sa tom i tom školom za takav angažman učenika, odnosno dualno obrazovanje? Jednostavno će morati.

Ima ljudi koji prate ovaj prenos koji su preduzetnici i koji ne žele da uđu u takav odnos sa državom, odnosno sa sistemom obrazovanja. Iako su veoma uspešni i imaju svoje mini fabrike, imaju svoje delatnosti, proizvodnju itd, oni to ne žele, ali biće naterani, u to sam apsolutno ubeđena, kao što se ljudi teraju, odnosno zakon je takav, što bi, takođe, tek trebalo da bude predmet Ustavnog suda, jer je za ocenu ustavnosti, da plaćaju članarinu za Privrednu komoru Srbije za koju se već decenijama pitamo, to nije sada, nije od kada je naprednjačka vlast, ni ovi žuti, čiji je predsednik Komore bio ministar, pa predsednik Komore, ja znam da još u to vreme, juče smo pominjali, socijalističkog samoupravljanja, jer je moj prvi radni odnos zasnovan 1987. godine u velikom sistemu „Zastava“, odnosno izvoznog proizvoda „Zastave impeks“, smo i tada morali da plaćamo članarinu i velike kotizacije i da budemo naterani da sve radimo kako nam diriguje i još splet okolnosti, da Komora bude baš u neposrednoj blizini firme o kojoj pričam, koja je bila moje prvo radno mesto, i da moramo da radimo po njihovim diktatima, isto će sada biti kada se bude implementirao i ovaj zakon, a to nije dobro. Hvala.