Studenti, budući profesori ne dobijaju dovoljno nastave iz pedagoških predmeta, iz predmeta koji bi im pomogli da sutra rade sa decom, a nastavnici u srednjim stručnim školama gotovo uopšte nemaju takvih predmeta i zbog toga se vodi čitava jedna kampanja, EU daje pare za to, da se i oni nastavnici koji nisu na profesorskim fakultetima sada nekako obuče da rade sa decom, da se i njima uvedu pedagoški predmeti i da oni ne uđu u te učionice, ne uđu u rad sa decom, a da pri tom nisu pripremljeni na to kako se sa decom radi.
Šta sada vi ovim zakonom nudite? Vi nudite potpuno suprotno. Vi decu na obuku dajete nekome ko je prošao kurs od 40 sati. Dakle, taj je pet dana nedeljno odlazio na nekakav kurs i odjednom je naučio sve ono što su ljudi godinama studirali. Rekla sam vam, kod vas to studiranje malo brže ide, ali 40 sati čak i za vas je premalo.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Zoran Krasić, Ružica Nikolić i Vjerica Radeta, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.

Na član 30. Predloga zakona o dualnom obrazovanju podneli smo amandman kojim tražimo njegovo brisanje. Ovaj član se odnosi na obuku i licencu iz instruktora. Definisali ste da je instruktor lice koje je zaposleno kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom učenja kroz rad realizuju sadržaji nastave i odgovorno je da učenici steknu kompetencije propisane standardom kvalifikacija.

Polaganje ispita za instruktore i sprovođenje ispita obavlja komisija koju obrazuje Privredna komora Srbije, u čijem sastavu imamo stručnjaka za odgovarajuću oblast rada i najmanje jednog predstavnika kojeg predlaže ministarstvo i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ono što je sporno u ovom članu Predloga zakona, za koji mislimo da ne treba da se donese, je nepostojanje jasnih kriterijuma za izbor članova komisije. Takođe, ovde su izostale jasne odredbe u uslovima koje članovi komisije treba da ispunjavaju i daju se široka diskreciona ovlašćenja Privrednoj komori Srbije.

Zatim kažete – troškovi izdavanja licence i troškovi obuke za polaganje ispita za instruktore snosi poslodavac. Zar vi stvarno mislite da će poslodavac, koji ovim predlogom zakona omogućujete izrabljivanje učenika, koji će učenike koristiti kao najjeftiniju radnu snagu, sebe izlagati dodatnom trošku?

Zatim, u poslednjem stavu ovog člana se kaže – program obuke, bliže uslove i druga pitanja od značaja za polaganje ispita za instruktora, na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, propisuje ministar. Znači, sva pitanja za polaganje ispita vi poveravate ministru, umesto da ih zakonom uredite i otklonite sve mogućnosti zloupotrebe.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Instruktor, koordinator, kurs od 40 sati sprovodi ga Privredna komora, plaća ga poslodavac. Šta radi ministarstvo u celom tom procesu? Četrdeset sati kursa, to su kursadžije. Čini mi se da se tu stvara velika opasnost da Privredna komora napravi sporazum o saradnji sa nekim televizijama, pa da se ti kursevi sprovode na farmi, šta beše još, zadruzi, parovima, otkud znam šta sve, a to sigurno ne može da donese neku veliku korist učeniku koji treba tu nešto da nauči, a da sutra to i sprovede na svom radnom mestu kad završi školu, i da mu još to bude garantovano radno mesto bar za neki period vremena.

To se pre 30, 40 godina, sećamo se ministar i ja, zvala interna kvalifikacija. Koja je razlika sada između te dve stvari? Da li neko ko prođe obuku tog kursadžije, može sutra da pređe da radi u neku drugu firmu? Naravno da ne može, zato što je naučio specifične poslove i veštine koje su vezane za tu firmu. Čak i da se druga firma bavi sličnim ili istim poslom, ne znači da će njegovo znanje, odnosno veštine biti dovoljne da pređe tamo i da tamo može da radi normalno.

Prema tome, ovo dualno obrazovanje smo sada shvatili da je to posao za kursadžije. Recimo, malopre je bio neki primer kuvara. Kako će Privredna komora kuvare da obrazuje? Dokaz da na Palama nije pečen vo je očigledan i ovde prisutan, tako da ja mislim da ta tema više ne može da bude na dnevnom redu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.

Samo kratko bih podsetila na suštinu. Nama ne treba dualno obrazovanje, nama trebaju besplatni udžbenici. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Šarčević.

Da ponovim još jednom, u praksi postoji tzv. dualni tim, da ga tako nazovemo. Tamo je profesor praktične nastave koji se sada zove koordinator, koji ima sve one ingerencije i kvalifikacije o kojima pričamo, ali nema tehnološka znanja na novoj tehnologiji, mašinama koje treba da obuče učenika u procesu učenja uz rad.

Da ne govorimo o običnim mašinama, savremena preduzeća uglavnom imaju kompjuterizovane procese. Da li je to sečenje štofova, da li je to sečenje drveta nameštaja, obrade metala, to bi mogli da obiđete da vidite. Tako da, nisu kursadžije, nego su ljudi koji su kompetentni za svoj uski profil ili širi profil, ali oni su tu u tandemu sa ljudima koji imaju pedagoška zvanja ili veštine.

Inače, u moje vreme je postojala institucija ubrzanog studiranja. Ja pamtim taj period, lično sam ga koristio i završio osnove studije pre roka za tri godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 30. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.