Reč ima ministar Šarčević.

Dužan sam da kažem, ponovo, da nismo prepisivali od Nemaca, od Austrijanaca, jer kod njih nema koordinata u učenju kroz rad. Isključivo ovaj praktični deo rade baš instruktori iz kompanija koji tamo uopšte ne moraju imati nikakva pedagoška ni zvanja, ni iskustva.

Tako da, kombinacija ova dva čoveka koji će raditi sa mladim ljudima upotpunjavaju i jednu i drugu sliku i priliku. Znači, najbolja praktična znanja će pokazati čovek koji najbolje poznaje rad na toj mašini. NJega, piše u zakonu, plaća

poslodavac. Licence koje mora da stekne plaća Komora. Koordinator učenja uz rad je naš nastavnik iz srednjeg stručnog obrazovanja koji je stekao sva pedagoška zvanja i njega plaća država, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Uzmite samo primer u Zakonu o visokom, nedavno usvojenom u ovoj Skupštini, da smo uveli kategoriju predavač iz radnog odnosa ili u žargonu industrijski predavač, u mnogim granama privrede, naročito u IT sektoru imate ljude koji rade izuzetno kvalitetno, kao što su kompanije „Majkrosoft“ i druge, koje su i te kao poželjni da nadomeste onaj manjak profesorskog kadra koji nam ova struka traži. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 29. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv iznad člana 30. i član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovde se kaže da ti instruktori koji će obučavati našu decu imaju 40 sati obuke i to je otprilike sve što su ti ljudi naučili o pedagogiji, radu sa decom, metodici nastave, svemu što se drugi ljudi koji se bave drugim zanimanjima uče godinama na fakultetima koje pohađaju.

Veliki problem, trenutno u svim udruženjima koja se bave obrazovanjem u našoj zemlji, o čemu gospodin Rističević koji vas zagovara ne bi ništa znao, jeste to što čak i na onim profesorskim smerovima nastava metodike nije tretirana na pravi način.

Kolega Rističeviću, ne ometajte ministra dok govori koleginica Jerkov.

Studenti, budući profesori ne dobijaju dovoljno nastave iz pedagoških predmeta, iz predmeta koji bi im pomogli da sutra rade sa decom, a nastavnici u srednjim stručnim školama gotovo uopšte nemaju takvih predmeta i zbog toga se vodi čitava jedna kampanja, EU daje pare za to, da se i oni nastavnici koji nisu na profesorskim fakultetima sada nekako obuče da rade sa decom, da se i njima uvedu pedagoški predmeti i da oni ne uđu u te učionice, ne uđu u rad sa decom, a da pri tom nisu pripremljeni na to kako se sa decom radi.
Šta sada vi ovim zakonom nudite? Vi nudite potpuno suprotno. Vi decu na obuku dajete nekome ko je prošao kurs od 40 sati. Dakle, taj je pet dana nedeljno odlazio na nekakav kurs i odjednom je naučio sve ono što su ljudi godinama studirali. Rekla sam vam, kod vas to studiranje malo brže ide, ali 40 sati čak i za vas je premalo.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Zoran Krasić, Ružica Nikolić i Vjerica Radeta, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.

Na član 30. Predloga zakona o dualnom obrazovanju podneli smo amandman kojim tražimo njegovo brisanje. Ovaj član se odnosi na obuku i licencu iz instruktora. Definisali ste da je instruktor lice koje je zaposleno kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom učenja kroz rad realizuju sadržaji nastave i odgovorno je da učenici steknu kompetencije propisane standardom kvalifikacija.

Polaganje ispita za instruktore i sprovođenje ispita obavlja komisija koju obrazuje Privredna komora Srbije, u čijem sastavu imamo stručnjaka za odgovarajuću oblast rada i najmanje jednog predstavnika kojeg predlaže ministarstvo i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ono što je sporno u ovom članu Predloga zakona, za koji mislimo da ne treba da se donese, je nepostojanje jasnih kriterijuma za izbor članova komisije. Takođe, ovde su izostale jasne odredbe u uslovima koje članovi komisije treba da ispunjavaju i daju se široka diskreciona ovlašćenja Privrednoj komori Srbije.

Zatim kažete – troškovi izdavanja licence i troškovi obuke za polaganje ispita za instruktore snosi poslodavac. Zar vi stvarno mislite da će poslodavac, koji ovim predlogom zakona omogućujete izrabljivanje učenika, koji će učenike koristiti kao najjeftiniju radnu snagu, sebe izlagati dodatnom trošku?

Zatim, u poslednjem stavu ovog člana se kaže – program obuke, bliže uslove i druga pitanja od značaja za polaganje ispita za instruktora, na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, propisuje ministar. Znači, sva pitanja za polaganje ispita vi poveravate ministru, umesto da ih zakonom uredite i otklonite sve mogućnosti zloupotrebe.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Instruktor, koordinator, kurs od 40 sati sprovodi ga Privredna komora, plaća ga poslodavac. Šta radi ministarstvo u celom tom procesu? Četrdeset sati kursa, to su kursadžije. Čini mi se da se tu stvara velika opasnost da Privredna komora napravi sporazum o saradnji sa nekim televizijama, pa da se ti kursevi sprovode na farmi, šta beše još, zadruzi, parovima, otkud znam šta sve, a to sigurno ne može da donese neku veliku korist učeniku koji treba tu nešto da nauči, a da sutra to i sprovede na svom radnom mestu kad završi školu, i da mu još to bude garantovano radno mesto bar za neki period vremena.

To se pre 30, 40 godina, sećamo se ministar i ja, zvala interna kvalifikacija. Koja je razlika sada između te dve stvari? Da li neko ko prođe obuku tog kursadžije, može sutra da pređe da radi u neku drugu firmu? Naravno da ne može, zato što je naučio specifične poslove i veštine koje su vezane za tu firmu. Čak i da se druga firma bavi sličnim ili istim poslom, ne znači da će njegovo znanje, odnosno veštine biti dovoljne da pređe tamo i da tamo može da radi normalno.

Prema tome, ovo dualno obrazovanje smo sada shvatili da je to posao za kursadžije. Recimo, malopre je bio neki primer kuvara. Kako će Privredna komora kuvare da obrazuje? Dokaz da na Palama nije pečen vo je očigledan i ovde prisutan, tako da ja mislim da ta tema više ne može da bude na dnevnom redu. Hvala vam.