U punom duhu onoga o čemu je govorio i kolega Vesović, pridružujem se većem delu onoga što je on govorio, a Boga mi još neke kolege i levo i desno, ovde od naših klupa.
Dakle, svi i ova leva, desna, koja god hoćete opoziciona grupacija skreće vam pažnju na dve i tri osetljive tačke i ključne i bolne tačka po nama ovog zakona. Dobra namera tu meni zaista nije sporna, i tu se slažem sa onim što je rekao kolega Vesović. Ima tu i nekog koncepta, mada možda je i redosled kako ti zakoni ulaze u parlament bi trebao biti drugačiji. Ali, taj zakon, i to sam rekao mislim juče ili prekjuče, stoji i pada sa ulogom Privredne komore. Nisu slučajno svi na to ukazivali. To što je to interesna organizacija to je jedna stvar, to što je tu veliki upliv politike, to je druga stvar.
Treća stvar, Privredna komora je bila gotovo zamrla, gotovo u agoniji. Kao organizacija oživela je ne toliko privrednom aktivnošću poslednjih godina koliko odredbama, odnosno naredbom da svi privredni subjekti moraju da budu učlanjeni u privrednu komoru, pa i sada ona, kako bih rekao, malo došla u bolju kondiciju. Da li će ona u takvom stanju biti kroz nekoliko godina kada ovaj zakon treba da stupi na snagu i postane delotvoran, to je veliko pitanje.
Neobično je kao što rekoh, gospodine ministre, što ste se vi negde izmakli koliko može ministarstvo zadržavši se i uglavnom na kontrolnoj, nadzornoj ulozi ovde. Kao što sam rekao, zašto ima komisija koju formira Privredna komora, a da je onda ministarstvo ima jednog člana u toj komisiji. Zašto nije obrnuto. Zašto Privredna komora nema jednog člana u komisiji koju formira ministarstvo, govorim kada je reč o komisijama za akreditaciju poslodavaca.
Isto tako i sada kada je reč o ovim drugim stvarima. Dakle, prosto previše pada što na samom poslodavcu, što na Privrednoj komori. To su rekao bih najosetljivije tačke ovog koncepta, inače namera nije loša, bez obzira što je prevelika reklama i propagiranje toga zakona dovelo do toga da ga ljudi počinju upotrebljavati u malo pežorativnom smislu. Tu su neke kolege bile u pravu, kao neku vrstu maltene pretećeg argumenta ili batine, ići ćeš ti meni na dualno. Nije to loše.
Ne sumnjam da ste vi imali dobre primere, da ste gledali dobre primere od Nemačke, Austrije i Švajcarske. Ne sumnjam ni da je tu bilo, kako rekoh da nije bilo pukog prepisivanja, ali mislim da je prezahtevno, preambiciozno i da smo možda udaljili malo kuću od krova, ali u svakom slučaju čitava taj sistem nije postavljen na onako ili bar onim redosledom kako stižu ti zakoni ovde u Skupštinu. Možda, kao što rekoh redosled je mogao biti drugačiji.
Ima vremena, još dve godine, dok to ne postane operativno. U suštini mislim da se može u tom periodu stvari popraviti i apelujem da se poprave. Naravno, vi nećete povući zakon. Naravno da će on biti izglasan. Neću da tu trošim vaše i tuđe vreme apelujući na to, ali ono na šta zaista apelujem to je da razmislite jer ima vremena da se možda nekim naknadnim popravkama, dopunama tog zakona u narednim mesecima u narednih godinu dana, nešto od ovoga što poslanici predlažu. Naravno, nekada i malo politički, politikanski, demagoški ili motivisano onim ili ovim. Ali, ako se pet, deset, potpuno različitih poslanika koji se međusobno ne slažu ni oko čega, ili skoro ni oko čega slože da je ovo osetljiva i slaba tačka ili potencijalno slaba i bolna tačka zakona, onda o tome treba makar razmisliti. Hvala vam.