Dame i gospodo, ovde se radi o ugovornom odnosu.

Da li, gospodine ministre, radnici mogu da budu i poslodavci? Naravno da mogu. Ja ću navesti primer „Prve petoletke“, koja je imala 16.000 radnika. Kada su uzeli da je vode ovi usrećitelji, upropastili su je. Stavili taštu, ove nove nade Vuka potomka Jeremića, stave taštu za zamenika generalnog direktora. Fabrika propadne, 16.000 zaposlenih ostane bez posla. I danas oni pričaju o jeftinoj radnoj snazi, a oni su lustrirali radnike.

Posle lustracije, gle čuda, majstori se udruže, gospodine ministre, udruže se majstori, strugari, bravari, udruže se i zakupe deo pogona, njih nekoliko stotina, mislim da se radi o 700. Vi to svakako bolje znate od mene. I, za razliku od ovih novih nada Vuka potomka Jeremića, oni rade pozitivno. Da li su oni sebi poslodavci? Jesu. Da li njima treba dualno obrazovanje? Tašta im ne treba. Tašta i njen favorit i favorit Vuka potomka su pokazali svoje, jer su upropastili 16.000 radnih mesta.

Da li njima treba dualno obrazovanje? Da, trebaju im naslednici, trebaju im majstori, ne da radi njih 700, već da kada obrazuju nove, da radi 1.000, 2.000, da prenesu svoje znanje na neku novu generaciju.

Zato ovi ugovorni odnosi mogu da budu između majstora i majstora. Majstori mogu da budu i majstori i poslodavci. To se pokazalo kao efektno i efikasno, za razliku od ovih raznih usrećitelja Vuka Jeremića. Dakle, majstori su majstori i kad vode firmu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 16. i član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dakle, na član 16. imamo situaciju u kojoj Privredna komora izdaje potvrdu preduzećima koja mogu da sklapaju ugovor sa školom u kojoj će deca raditi najteže poslove. Dakle, sami poslodavci sebi određuju da li mogu ili ne mogu da sklapaju ugovor sa školom u kojoj će deca raditi i onda mi kažete da je ovo obrazovanje za 21. vek u kojem Privredna komora odlučuje šta je interes učenika. Kako možete da nas uverite u to da će Privredna komora, koja je sastavljena od poslodavaca, da će ta deca raditi, više voditi računa o deci a ne o poslodavcima od kojih je Privredna komora sačinjena?

Dakle, oni kojima je interes što veća zarada, kažete nam da će ti voditi više računa o deci koja će raditi u tim preduzećima nego o tim samim preduzećima. Dakle, vlasnik preduzeća, vlasnik firme sam sebi daje dozvolu da zaključi ugovor sa školom i hoćete da mi kažete da će on više voditi računa o toj deci koja dolaze kod njega na tzv. praksu, odnosno na robovski rad, a ne o svom profitu zbog kojih je to preduzeće i osnovano.

Dakle, ovo je amandman koji treba izbrisati, a ovaj zakon je zakon kojeg će se svaki roditelj u Srbiji stideti zato što će svoje dete na kraju primorati da dođe u situaciju da sam poslodavac bira sebe, sklapa ugovor sa školom, kako ćete po starom zakonu, kako ste rekli, više voditi računa o toj deci nego o samom poslodavcu. Dakle, to je ironija, to je sramota, i to u ovoj Srbiji nikada neće moći da napravi od našeg društva pravedno društvo, nikada nećemo moći toj deci da objasnimo i njihovim roditeljima šta zapravo vi radite kao Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na član 16. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Tomislav LJubenović i Zoran Krasić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Kao i što je bio slučaj sa svim dosadašnjim amandmanima i sa svim budućim na ovaj predlog zakona, naš amandman glasi – briše se. Mi čvrsto stojimo pri stanovištu da Zakon o dualnom obrazovanju ne treba donositi i da probleme koje on pokušava da reši možemo da rešimo na sasvim drugačiji način.

Jedno od obrazloženja predlagača je da deca završe srednje stručne škole i nemaju praktičan rad i da je to razlog zato što uvodimo dualno. Molim vas, to može da se reši na potpuno drugi način. Mi imamo srednje stručne škole, dovoljno je da se postaramo da ih reformišemo na takav način da deca unutar njih imaju praksu.

Ono što predlagač zakona radi uvođenjem dualnog prebacuje odgovornost za organizaciju obrazovno nastavnog rada sa države na privatni sektor. Država ima zadatak da organizuje obrazovni proces na svim nivoima obrazovanja i ne sme ga prebacivati na privatni sektor, jer kao što u ovom predlogu zakona vidimo, postoji velika opasnost da u tom slučaju deca budu izložena riziku eksploatacije, pretvaranje u jeftinu radnu snagu i nemaju nikakve garancije da će nakon završetka tog dualnog, nesrećnog obrazovanja uopšte moći da zadrže posao na radnom mestu na kome su učila kako taj posao da rade.

U Finskoj imamo zanatlije i imamo stručne radnike. Oni ih ne obučavaju kroz dualno, nego na neki drugi način. Predlažem da se okrenemo finskom modelu i da se manemo nemačkog.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Načelno ste čuli šta mislim, Nova stranka i Klub samostalnih poslanika o ovom zakonu. Ova rasprava o amandmanima je samo prilika da se iznesu novi dokazi o besmislenosti ovog zakona.

U članu 16. stav 2. kaže – prilikom izbora poslodavca, škola je u obavezi da se rukovodi najboljim interesom učenika. To zvuči jako lepo i ne znači ništa. Šta znači najbolji interes učenika, svih učenika zajedno, pojedinačnih učenika ili jednog jedinog učenika?

Recimo, uzmimo jedan primer iz života Srbije u poslednjih pet godina. Imali smo dve velike laži, pardon obećanja, neki kažu da su to laži, da ćemo napraviti, da će ova vlast napraviti fabriku čipova u Pančevu, investitor je Mubadla i druga da će se FAP iz Priboja pretvoriti u deo velikog koncerna SISU iz Finske. Sad zamislite jednog momka koji hoće da upiše srednju školu po dualnom obrazovanju i u dilemi je da li da ide za neko zanimanje koje je vezano za računare, odnosno za čipove, ili za neko koje je vezano za proizvodnju kamiona. Šta ćemo sa njim ako se desi, kao što se desilo, da nema ništa ni od jednog, ni od drugog posla, a da su te fabrike potpisale tzv. ugovore sa Privrednom komorom? Šta se dešava, ministre, sa tim momkom? On je postao specijalista za jednu oblast, na nivou srednje škole, recimo nešto vezano za čipove i od te fabrike nema ništa. Šta on da radi sutra? Šta da radi posle pet godina? Da li mora ponovo da ide u neku novu školu dualnog obrazovanja ili na neki kurs ili da beži iz zemlje?

To je potpuno besmislena stvar. Znači, niko vam ne garantuje održivost posla za koji se to dete školuje, a to je rizik za celu generaciju. Znači, reforma srednjeg obrazovanja je potpuno neophodna, treba da bude obavezno, treba da bude usmereno tako da se stiču znanja neophodna za početak rada na jednom poslu, a naravno da specijalizacija svuda u svetu …

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tomislav LJubenović.

Hvala.

Poslanička grupa SRS je podnela amandman na član 16. Predloga zakona o dualnom obrazovanju. Mi smo ovim amandmanom predložili da se član 16, kao i svi ostali članovi predloga zakona, brišu. To predstavlja naš stav o tom zakonu i uopšte o onome što je definisano u članu 16, a odnosi se na zaključivanje ugovora o dualnom obrazovanju tj. zaključivanje ugovora između škole koja bi sprovodila ovakvu vrstu obrazovanja i potencijalnog poslodavca kod koga bi se obavljao rad.

Naš generalni stav prema čitavom ovom zakonu je da nema uslova, da nemamo privredni ambijent, da nema kapaciteta u privredi, jer je svima dobro poznato da su pogoni u novootvorenim firmama tzv. inostranih investitora ovde u Srbiji na određeno vreme, a dok traju subvencije koje je država Srbija dala. Uslovi za rad kod takvih poslodavaca nisu nešto čime bi se iko mogao pohvaliti. Radnici su uglavnom zaposleni na određeno vreme sa zaradama minimalne cene rada ili ispod. Sam koncept zakona nije dobar i ne predstavlja način za smanjenje broja nezaposlenih. Zato smo predložili da se svi članovi ovog predloga zakona izbrišu i da se odustane od njegovog usvajanja. Zato treba brisati i ovaj član 16. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević, povreda Poslovnika. Izvolite.