Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu.
Izvolite.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog izmene zakona o radu. Ovaj predlog, kao što sam i prošle nedelje, kada sam predlagao zakone, obrazložio, je došao kao reakcija jednog incidenta, jednog slučaja koji se desio u Nišu gde je radnica „Jure“, ona mi je dala pravo da kažem njeno ime, mada svi u Srbiji znaju, Violeta Petrović, žena koja je u tom trenutku, kada je izgubila posao, bila bolesna i operisana od karcinoma dojke, primala citostatsku terapiju, jednostavno poslodavac je rešio da joj prekine radni odnos. Frapiran sam bio kao lekar i kao narodni poslanik sam obišao Violetu, tog istog dana, i nekoliko dana kasnije sam kroz jedan zakonski predlog nastupio ovde u parlamentu.

Znači, postavljam pitanje – kakvo društvo mi to postajemo, ko su ti ljudi u bilo kojoj fabrici koji zarad svog ličnog interesa, zarad ličnog kapitala stavljaju prednost i otpuštaju ženu koja je bila u procesu lečenja od karcinoma dojke? Građani Srbije su među vodećim nacijama u Evropi po broju obolelih od malignih tumora. Nažalost, po broju smrtnosti od tumora smo među vodećim zemljama u EU. Ko su sada ti ljudi koji zarad lične koristi daju otkaz ženi koja je u procesu lečenja od karcinoma dojke?

Na sreću, moja sugrađanka je pobedila karcinom dojke, ali je ostala na ulici. Predlogom zakona se onemogućavaju poslodavci da u procesu lečenja i rehabilitacije otpuste radnika i da nemaju prava, da im država onemogući, da država štiti obolele od raka, da kaže – ne, ne možeš ga otpustiti zato što ne može niko u Srbiji biti otpušten dokle god traje njegovo lečenje, dokle god traje njegova rehabilitacija.

Ovo nije jedini slučaj. Nije samo Violeta izgubila posao dok se lečila od raka. Još neke žene su mi se javljale iz Niša, ali su mi se javljali i radnici iz drugih delova Srbije.

Nažalost, stalni radni odnos se sve manje dešava u Srbiji. Sve su više radnici zaposleni na određeno. Ko su ti vlasnici kapitala, ko su te gazde naših života koje mogu nekom ko se grčevito bori za život da mu daju otkaz i da ga pusti na ulicu. Mogu da vam kažem da se ne slažem. Kao lekar ću se boriti da ovo bude zakonska zaštita naših radnika i da niko od poslodavaca, ne da nema pravo, nego da mu ne padne na pamet da bilo koga ko je bolestan od raka, da pomisli, otpusti, a kamoli da ga stvarno otpusti. Hvala puno.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Izvolite.

Poštovana predsednice, koleginice i kolega narodni poslanici, i prošlog puta za ovaj predlog zakona za koji smo glasali malopre i predlog koji sada obrazlažem su glasale kolege narodni poslanici koji nisu iz opozicije, nego iz vladajućih stranaka.

Ovaj predlog zakona ne bira stranački dres, niti stranačku klupu u Skupštini Srbije. Bolest može zakucati na svačija vrata i upravo u borbi protiv nekih stvari koje nisu dobre za naše građane ne trebamo biti podeljeni ko su oni, ko smo mi. Mi smo ovde poslanici koji predstavljaju građane. Neko se u jednom trenutku drznuo da otpusti nekog našeg građanina koji se bori protiv raka. Drago mi je i zahvaljujem se poslanicima koji su sada glasali za ovaj predlog koji nisu iz opozicije, nego iz vladajućih stranaka. Mogu vam potvrditi da je u prošlom glasanju bilo dobrih poslanika i poslanici u Skupštini Srbije bi trebali još slobodnije da nastupe kada su ovakve stvari u pitanju. Ovo su stvari koje su toliko čiste, da sprečimo poslodavca koji se drznuo zarad ličnog interesa, zarad ličnog kapitala da otpusti nekog.

To je nešto što je za mene frapantno i ja se tu borim bez dlake na jeziku. Ovo više ne sme da bude slučaj u Srbiji. Ne sme da se desi ni jedna Violeta Petrović, niti jedan vlasnik iz Azije, Kine ili Amerike ili Evrope koji dođe ovde stiče kapital i mi to podržavamo.

Ali ako stičeš kapital, moraš da pružiš pristojne uslove našim radnicima kada se leče, gospodine, nećeš imati prava da ih otpustiš, niti imati prava da ih maltretiraš. Ovim predlogom zakona predlažem da se radnicima obolelim od raka da mogućnost da 100% prime mesečnu nadoknadu, da njima bolovanje bude 100%, a ne 65% kao što su ostala bolovanja i nadoknade za bolovanja.

Kao hirurg koji se bavi hirurgijom glave i vrata, govorim da lečenje od raka nije samo operativa i nije samo otpust iz bolnice. Lečenje od raka se nastavlja i kada se završi bolnički tretman, tim pacijentima su potrebni mnogi lekovi, ali i kvalitetna hrana koja je skupa u Srbiji. Potrebno je puno vitamina, potrebno je puno esencijalnih aminokiselina, potrebno je puno voća i povrća koje ti građani moraju da unesu.

Neki će reći da je to diskriminacija, zašto njima 100% a mnogim drugim pacijentima koji boluju od mnogih drugih bolesti 65%? Dajte da dozvolimo pozitivnu diskriminaciju. Maligna oboljenja su najteža, od ovih bolesti se lako gubi život. Ovim predlogom zakona bismo pružili podršku. Ovaj predlog zakona se uklapa i u Nacionalnu strategiju Ministarstva zdravlja za borbu protiv karcinoma, koja je usvojena.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dragoljub Mićunović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o udžbenicima.
Izvolite.

Ovo što ću govoriti na neki način ponavlja ono što sam već rekao, ali sa dva aspekta. Jedan je politički, jedan je društveni.

Politički je da moramo, ako želimo da uđemo u EU i da budemo uvažavana zemlja, da budemo zemlja vladavine prava, što znači da moramo poštovati Ustav. U Ustavu član 71. piše da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.

Raspitao sam se kako je do toga došlo i video sam da u stvari u Deklaraciji koja je doneta 1948. godine, prilikom osnivanja UN, a čiji je osnivač između ostalog bila ovdašnja Jugoslavija, u toj Deklaraciji stoji ovaj član, a to je da je osnovno obrazovanje besplatno i obavezno. Zatim pedesetih godina su došli paktovi o ljudskih pravima i tzv. druga borba koja govori o obrazovanju i o kulturi. Sve je to ratifikovala Jugoslavija. Onaj ko nije imao sve desetke na pravnom fakultetu mogao bi takođe znati da je to međunarodno pravo koje ratifikujemo ovde automatski sastavni deo našeg zakonodavstva. Tako se i našla ova odredba da je obrazovanje besplatno i obavezno.

Ako to ne poštujemo, onda se bojim da smo se ogrešili i o međunarodno pravo, o UN, a naravno da ne govorim o sopstveni Ustav. Insistiraću do kraja, dokle god bude potrebno, da se to poštuje, jer je to jedno univerzalno pravo.

Sada društveni deo, pokušaj da se pomešaju socijalna pitanja sa političkim pitanjima, pa onda da se kaže – mi ćemo dati besplatne udžbenike, ali samo za one koji su veoma siromašni. Ko će to određivati? Nema nikakve karte i sa kojim pravom.

Ono što ova Deklaracija hoće jeste da svakom detetu koje napuni 6-7 godina i dođe u školu, to je njegov ulazak u javni život, da mu kao građaninu, a ne kao siromahu dodeljuju udžbenike. To je ključno pitanje zašto svi u normalnim zemljama imaju svoje udžbenike koji ih čekaju kada dođu. To je pitanje ravnopravnosti građana.

Vreme.
Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ješić je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite.

Jedna od prvih mera Vlade Republike Srbije je bila ta da konsoliduje finansije. Evo, pred pragom smo šesto budžeta koji većina ispred SNS treba da predstavi u ovom parlamentu i hvalimo se da smo napravili tigra od Srbije u proteklih pet godina, da smo Srbiju spasili bankrota, da nam nikada bolje nije išlo, da nikada više para u budžetu nije bilo, a sa druge strane …

(Marko Atlagić: Tako je.)

Iako kolege dobacuju i viču tako je, sa druge strane, podsetiću ih da su juče podigli obaveze za paušalne obveznike za samostalne zanatske radnje između 20 i 30%, da PDV preduzećima u Srbiji ne vraćaju između šest i osam meseci i da između ostalog, što je tema ovog zakona, prva od mera koja je urađena jeste da su dramitično smanjena direktna davanja poljoprivrednim proizvođačima u ovoj zemlji.

Istorija direktnih poljoprivrednih davanja, nasleđe koje imamo je evropsko nasleđe. Ne možete imati konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju u Evropi u okolnostima kada paori u zemljama, ne samo prvih zemalja EU, nego zemalja koje su ušle u EU, kao što su Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Rumunija imaju desetostruko veće prihode po hektaru od naših paora, a očekujete da imate konkurentnu poljoprivredu.

To ne možete. Ili možete pa kažete – dame i gospodo, nama poljoprivreda nije cilj i nećemo da se bavimo poljoprivredom u ovoj zemlji, pravićemo sa „Mubadalom“ čipove, pravićemo boinge, pravićemo ko zna kakve stvari, Beograde na vodi, ali nećemo da se bavimo poljoprivredom.

Međutim, koliko se sećam, kada smo ovde birali Vlad kojom je predsedavao Aleksandar Vučić, od onih šest sati govora, tri sata je čovek pričao o poljoprivredi. Tri sata, a pet ministara je prošlo u proteklih pet godina i rezultat toga je da su dramatično smanjena davanja za poljoprivredu u proteklih pet godina od kako SNS ima odgovornost i vodi ovu državu.

Čuli smo od ministra Nedimovića kako samo što nisu IPARD fondovi i kako će IPARD fondovi da zamene ta sredstva koja su nam neophodna. Da vas podsetim, razlika je dramatična između onoga što je davala Vlada DS paorima i ono što danas imamo. Od IPARD fondova nemamo apsolutno ništa. Molim vas kažite mi koji je to IPARD fond otvoren što se tiče poljoprivrede? Niti jedan.

Razgovaramo sve vreme o tome, kunete se u poljoprivredu, pozivate paore, svaki put ih prevarite. Stići će budžet za koji dan i u tom budžetu će isto tako biti rupa. Nula za direktna davanja u poljoprivredu. Ako nam tako dame i gospodo dobro ide, kao što sadašnji predsednik i vi ponavljate pet godina kao mantru, onda dajte te pare da preusmerimo između ostalog u ono značajno.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ješić je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Izvolite.

Isto kao što ponavljate da ste spasili Srbiju od bankrota, tako ste već 2015. godine i zakonima pre toga, odnosno prvog još dana dok je Mlađan Dinkić bio u Vladi, opsesija postala državno poljoprivredno zemljište. Iz nepoznatog razloga slušali smo ovde laži od bivših ministara, od onih koji se lažno predstavljaju da se bave poljoprivredom, kako je izmenama zakona spašeno neko zemljište koje je bilo sakriveno i nije bilo u funkciji paora na licitacijama po opštinama sa fundamentalnim zakonom iz 2007. godine.

Između ostalog, prve dve godine u kojoj SNS ima odgovornost, nismo mogli da pobegnemo, otvorimo frižider, da vidimo neke Arape koji ulaze u „Mubadalu“, u „Beograd na vodi“, u Bačku, Sivac, u „Jadran“ Gajdobra, u neke druge poljoprivredne kombinate. Dve godine su nam se smejali sa televizije, gledali smo ih u loži na Marakani, gledali smo ih svuda, od toga se nije desilo ništa, osim što smo Arapima poklonili zemljište, uzeli paorima u Bačkoj Palanci, Mladenovu, Gajdobri i dali smo nepoznatoj firmi kojoj ne znamo ni ime ni prezime.

Ovaj zakon koji je predlažen, onemogućava takve stvari više. Mantra posle dve godine sa arapskih biznismena se pretvorila u nemačke biznismene. Pa, smo onda videli tadašnjeg predsednika Vlade kako je sav sretan i razdragan u Šalke areni, sedi i gleda utakmicu Bundes lige i najavljuje najveće farmera na svetu, danas izađe tekst i kaže – pre dve godine smo dodelili 2.400 hektara „Tenisu“ i od tog posla do danas ništa. Recite mi samo jedan posao, od „Mubadale“, od „Beograd na vodi“, od stanova od 300 evra, od Arapa koji će nam navodnjavati, praviti četiri žetve ili pet žetvi kako smo slušali ovde i slušali od sadašnjeg predsednika Republike, šta smo to dobili osim što smo uzeli zemlju i šansu paorima da licitiraju zemlju i dali tajkunima, rođacima, bratu, sestri svima ostalima.

Recite mi koja je dobit ovog zakona? Molim vas da podržite ovaj zakon, da preispitamo šta su to efekti. Razumem vašu dobru volju pre nekoliko godina, ali sada moramo da sagledamo te efekte. Efekti su nula, sem čista korupcija. Imate članove parlamenta koji uzurpiraju državno poljoprivredno zemljište, niko im ništa ne može. Imate pojedine tajkune bliske stranci koji uzurpiraju državno poljoprivredno zemljište, niko im ništa ne može. To je rezultat vašeg zakona i to je rezultat agrarne politike.

Naravno, uz ove zakone treba da se usvoji zakon koji će biti u proceduri o robnim rezervama. Treba da razgovaramo i o pljački robnih rezervi, a vi u tome imate puno iskustva. Hvala vam.