Zahvaljujem.
Naravno, ova dva zakona, zapravo tri, ali govoriću o prva dva, o medicinskim sredstvima i o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, su na neki način rezultat, ne mogu upotrebiti reči iznuđeni zakoni, ali svakako zakoni koji su reakcija na neko stanje koje imamo.
Što se tiče prvog zakona, on je reakcija na činjenicu da je kod nas započeo jedan haos na tržištu lekova i medicinskih sredstava, da nije na vreme reagovala država. Kad kažem država, tu ne mislim samo na Ministarstvo zdravlja, mislim i na Lekarsku komoru, pre svega na Srpsko lekarsko društvo. Dakle, ovo sa vakcinacijom i sve ovo što se zbiva, vera u čarobne napitke, sve je to posledica stanja u društvu koje je zapušteno. Ne možete to prebaciti jednoj vlasti, to je potpuno pogrešno. Možemo sad i taj razgovor voditi, ali bojim se da će neko jako loše proći u tom razgovoru.
Dakle, hajde da razgovaramo o tome šta da uradimo, da budemo konstruktivni ovaj put, da ne bude čisto politički govor. Mi nemamo neku društvenu akciju. Sećate se, pre desetak godina je bila akcija protiv pušenja, koja je bila opravdana. Znači, društvo može da vodi određenu akciju i trebalo je da se zalaže za vakcinaciju, a ne da dođemo u situaciju da drhtimo jer će nam deca umirati i da šarlatani u javnosti budu uticajniji. Gledam svoje kolege lekare, i to ugledne lekare koji se bave imunologijom, oni su prosto u defanzivi u tim javnim raspravama, pošto niko nije na njihovoj strani.
Kako bih rekao, ovo je posledica dve stvari, ovaj iznuđeni zakon prvi. To je opšte siromaštvo građana. Ne mogu da kažem da Ministarstvo tu može mnogo da uradi, ali sigurno je da siromašni ljudi idu na pijacu, kupuju lekove, imaju beskrupuloznu kampanju i protiv društvenih mreža i u tabloidima koji žive od tih oglasa vrlo često, vrlo cinično, u kojima se njima sugeriše da uzimaju medicinska sredstva koja su potpuno neadekvatna, a verovatno su čak neka od njih i kontraindikovana za njihovo zdravstveno stanje.
Što se tiče ovog drugog zakona, to sam već govorio na Odboru za zdravlje, on je logični rezultat činjenice da je jednom promenom zakona centralizovana dokumentacija medicinska. To imamo i u svetu i to je u redu. To nije ništa nešto različito nego drugde, jer ide se na elektronsko prikupljanje tih podataka. Međutim, u svim tim zemljama i uopšte kad dođe do takvih stvari, postavlja se pitanje bezbednosti tih podataka. To je ključno, u stvari, ovde. Za mene nije ključno to što je dato Institutu „Batut“, negde je to moralo da bude, čak mislim da to nije loše rešenje, jer ne vidim ko bi to drugi radio, ali podržavam one koji kažu da, bez obzira što je to verovatno, nisam pravnik, traže izmene Krivičnog zakonika. Mislim da se mora sankcionisati jako kršenje toga.
Mi smo imali slučajeve u jednom tabloidu vrlo eksplicitno da je izneta medicinska dokumentacija jedne osobe. Podsećam sada da se to, pre svega, odnosi na psihijatrijske bolesti, ali odnosi se i na druge, npr. polne bolesti itd. Ja sam posebno kao psiholog zainteresovan za psihijatrijske bolesti, jer podatak o tome da je neko lečen, da je imao šizofreniju, da je imao bilo koju od ozbiljnijih psihičkih poremećaja, to u stvari tog čoveka negde urniše. Mi to zovemo društvena smrt, to je društvena smrt. On će posle toga imati probleme praktično u svakoj sredini. Zato je to za mene jedna ekstremno ozbiljna stvar.
Imali smo objašnjenje pomoćnika, stručnjaka za pravne stvari, da je Zaštitnik građana podržao zakon, pa ga je posle toga, sada sa tog stanovišta, kritikovao. Pravo da vam kažem, ja ne mogu u njegovo ime govoriti, niti znam zašto je tada podržao. Zakon sam po sebi nije loš, već sam rekao, ali sam samo rekao da mislim da u ovom delu taj zakon mora da bude oštriji. Znači, trebalo je ići i predložiti izmenu Krivičnog zakonika i ovo oštro sankcionisati. Ipak neka, kako bih rekao, ozbiljna sankcija mora da bude ako se prekrši ovo. Da li imate neku svest šta znači u nekoj malo sredini za neku vulnerabilnu osobu kad vi iznesete podatke o tome kada je ona lečena, kako je lečena itd? LJudi imaju prava na svoju privatnost. Dakle, ovaj zakon, centralizacija elektronska je otvorila odjednom pitanje privatnosti podataka. Mislim da je tu trebalo veću težinu staviti.
Ono suštinski što hoću da kažem, mislim da greše oni koji kažu, ovo je Skupština, ovde je politička rasprava, ovo nije Srpsko lekarsko društvo, pa da sada ovde sede ljudi koji su svi lekari. Teoretski, može da se dogodi da Skupština nema ni jednog lekara. Ovo je političko telo i moglo je da se dogodi da od 250 poslanika ni jedan nema… Naravno, to nije logično ili je teško verovati, ali niko nije ni farmaceut, ni veterinar, ni stomatolog, ni lekar, mi ovde vodimo jednu političku raspravu.
Isto kao ljudi koji sede u ministarstvu, smatram da sa ovako malo sredstava koja se izdvajaju, i to je suština, naš budžet je jako skroman i sredstva koja izdvajaju po glavi stanovnika su među najnižim u Evropi. To je realnost, i ne možete imati idealan zdravstveni sistem sa tako malo para. To je prosto činjenica. Ko god bude ministar i za pet godina i za 10 i za 15 imaće taj isti problem. On je u situaciji da krpi i da palijativno ili nekom odlukom nešto menja. Uzgred budi rečeno prvi tender koji je imala Vlada posle 2000. godine gde je takođe bilo, pet centara onkoloških, ja sam bio predsednik te tenderske komisije i ja sam insistirao da se to plati, znajući da kod tih bolesti svako odlaganje tretmana pacijenta je u stvari osuda na smrt. To su bolesti gde ne može se odložiti lečenje, radijacija, terapija i to je u stvari smrtna kazna, to je skoro ubijanje pacijenta. Mogu vam sasvim sigurno garantovati da je taj tender prošao pošteno i da niko nije uzeo ni jedan dinar.
Suština je ova, svi smo mi ugradili sebe da pomažemo zdravstveni sistem, i reći za vaše vreme je sve bilo loše, a za naše vreme je sve dobro. Znate, je čisto politička izjava. Nije tačno, može se govoriti ko je više uradio, ko je bolje uradio, ko je odluke doneo ali reći, kako bi rekli dok ste vi bili, a da ne govorim o tome da neki ljudi, isti ljudi sede u zdravstvenom sistemu, recimo posle 15 ili 17 godina, znači to je već samo po sebi bi moglo da se ovde analizira.
Suština koju želim da kažem, mene interesuju dve stvari. Prva, da li ćemo jedanput mi da uradimo ono što je neophodno. Naši građani su naučili, sada su već malo zaboravili, da smo nekada imali zdravstveni sistem posle rata, gde su svim ljudima bili zagarantovani svi oblici zdravstvene zaštite, zaista besplatno. Mi možemo samo lepe reči reći o tom sistemu. To je bio ozbiljan sistem. To je bila socijalna država i ta država je garantovala zdravstveno lečenje svim svojim građanima. To na žalost više nemamo i živimo u ovome u čemu živimo. Kada vi govorite o garantovanim zdravstvenim uslugama, u praksi one nisu garantovane, pacijenti dolaze na klinike sa zavojima, sa gazama, sa čaršavima, bolje je sada nego što je bilo, priznajem. Bilo tako i sada još uvek toga ima. Kažu, ako imate sredstava nabavite lek. Mi nemamo, nije na listi, itd. i to ozbiljni lekari preporučuju, daju korisne savete, zdravstveno korisne.
Mi moramo se dogovoriti ovde, koje su zaista zdravstvene usluge koje naša država pruža pacijentima ali stvarno. Na papiru vi imate sve, ali u praksi nema. Dakle, mi bi morali jedanputa da se dogovorimo, šta je tačno taj paket za koji država garantuje, sa ovim bednim sredstvima. Malim, strašno malim sredstvima. Znači, šta praktično mi garantujemo da, čovek kada ode u bolnicu, zna da će ovo sigurno dobiti kao zdravstvenu uslugu. Mi ne možemo imati jedan sistem koji je načelno generalni, sve je pokriveno, a u praksi, realno nije tako, jer nema sredstava i to se ne može ostvariti.
Drugo, postoje te studije zdravstvenog sistema u Evropi, mi ne prolazimo baš naj bolje, jesmo se pomerili u nekim aspektima, ali niko neće da pogleda, da analizira te rezultate, šta ne valja u našem zdravstvenom sistemu. Navešću samo jedan primer. Sva ta istraživanja, znači, to je stari problem, to nije problem jedne vlasti, to je konstantni problem zdravstvenog sistema. Mi recimo imamo, primera radi, naši pacijenti predugo sede u bolnici kada se rade analize. Na zapadu se analize završe za jedan dan, u Zapadnoj Evropi ili možda za dva, naš pacijent sedi danima dok, mu ne završe ceo taj analitički deo. Neefikasan je zdravstveni sistem. To već nije stvar sredstava toliko koliko organizacije zdravstvene zaštite. Znači, naš sistem je neefikasan i gube pacijenti predugo, ako hoćete da vam odgovorim, ta istraživanja, ja sam ih čitao pažljivo, pacijenti u Srbiji mnogo duže borave u bolnicama nego što bi morali, zato što nije dobro organizovana zdravstvena zaštita, mogla bi biti efikasnija. Ovo je jedna stvar gde je neka rezerva da budu jeftinije, nešto zdravstveni sistem i da bude efikasniji.
Mene interesuje kada ćemo mi te analize koje se prave, jednom pogledati pažljivo i iz njih izvući ono što možemo jer mi naravno sa izdvajanjima, od ne znam 15 evra, ne znam koliko mesečno po pacijentu, koliko je to? Da, ja sam ogluveo malo zbog godina, ali su jako mala ta sredstva, ja sam već rekao užasno su mala, to su skoro najniža, ima i nižih, ima, gleda se procenat izdvajanja od budžeta itd. svejedno je nizak i kad se tako gleda.
Znači, nemam iluzija, ali moramo jednom popraviti u sistemu ono što, pa na primer, ukinuli smo volonterske specijaliste, imamo volonterske. Mnogo se luta u sistemu. Kako bih rekao, imamo privatne medicinske fakultete, nemamo privatne medicinske fakultete. Sada je drugačiji sistem nego što je bio. Koje odobravamo, koje ne. Gde je manjak, gde je višak. Zašto je stalno opterećena tercijalna zdravstvena zaštita umesto da se naglasak stavi na primarnu. Naši ljudi idu odmah kod vrhunskog specijaliste za najbanalnije stvari. Zašto opterećujemo ljude, kako bih rekao, čije je znanje, čije su kvalifikacije dragocene, a oni bi trebali da se bave onim što treba. Neko mora da odgovori na pitanje, zašto ljudi zakažu pregled kod lekara pa ne dođu. Ne možete to samo konstatovati, a ja kao psiholog bih voleo da istražim sada to. To je sasvim moguće To je sasvim moguće, znači, otići kod tih pacijenata, pitati, mi smo hteli da vas pitamo zašto ste zakazali i zašto ste odustali. Mene lično kopka pitanje zašto bi neko uopšte zakazivao pregled, pa ne bi otišao. Meni to izgleda nelogično. Recimo da mu nije bilo dobro, odustao i to bi bio mali procenat. Odgovor tražim. Eto, moje zalaganje da ne mogu reći da u drugom zakonu imam problem zato što je trebalo oštrije kazniti. U prvom zakonu nemam, mislim, ja načelno, za mene je prihvatljiv. Znači, neću biti protiv tog zakona, a nisam ni protiv drugog zakona samo mislim da su sankcije trebale da budu oštrije, ali za mene je pitanje, odnosno ta kliničke centre, verujte neću ni da ulazim u tu priču zašto nije urađeno. To je priča o izvođačima, podizvođačima, korupciji, neefikasnosti i tako dalje. Nemojte me molim vas vući za reč. To je stara priča. Nije to vaša vlast, to je vrlo stara priča.
Suštinsko pitanje glasi, hoćemo li mi jednom napraviti, pogledati tuđe analize našeg zdravstvenog sistema i onda iz toga izvući neki zaključke. Nama je rečeno i samo još to, na Odboru za zdravlje i sad je ponovljeno da ovaj Zakon o zdravstvenim sredstvima je rađen uz saglasnost odgovarajućih institucija EU. To je odlično, ja to pohvaljujem. Ali, ako smo već skloni da gledamo kao uzor da nam budu zemlje vrlo razvijenog sistema zdravstvene zaštite koji košta naravno užasno, to su sredstva o kojima mi samo možemo da sanjamo, zašto onda ne pogledamo i neke njihove ocene našeg zdravstvenog sistema nekih ako mogu da kažem, skrivenih problema koji bi se mogli rešiti. Naveo sam samo jedan, dužina boravka pacijenta u bolnici koja je duža nego što je uobičajno. Efikasniji je sistem nego što je u zapadnoj Evropi.
Dakle, moje je mišljenje, moram da vam kažem, evo ići ćemo ponovo na izbore, upravo to ubija dugoročne projekte kao što bi recimo bio projekat revizije i kako bih rekao poboljšanja zdravstvenog sistema. Ako vi svakih godinu dana menjate ministra, ne morate ni da ga menjate, ali ako sve staje, ako počne za godinu, godinu i po dana, onda nećete nijedan dugoročni projekat moći da ostvariti. Ovde je upravo sada, danas kada razgovaramo, vidite probleme koji se pojavljuju kad se ide svakih godinu dana na izbore. Onda ljudi počnu da se bave izborima, izbornim rezultatima, ističu ovde uspehe u zdravstvu. To je u redu, što kažu svako neka hvali sam sebe, ako neće neko drugi da ga hvali. U redu, nemam ništa protiv, ali mi onda vidimo da dugoročni projekti, da mi imamo jako malo šanse da nekada kao što je bilo, imale su dve vlasti i dva ministra su imali tu šansu, jedan je bio četiri ili pet godina, koliko je bio, znači, imaš neke šanse da ti onda konačno staneš, naravno sa ekipom svojih saradnika, to ne radi jedna čovek, i da ti onda izmeniš zdravstveni sistem onako da bi ga prilagodio našem materijalnom stanju.
Moj apel je na samom kraju, apel da stvarno ne može Ministarstvo biti pasivno i ne može biti srpska lekarska grupa, pa čak ni Lekarska komora ne može biti pasivna, kako bih rekao, agresiju šarlatana u našoj javnosti. Verujte mi, ja kad gledam to što vidim u vrlo uticajnim tabloidima i tiražnim emisijama, i to je u redu ne možete im zabraniti, nema cenzure u Srbije, ali to da njima niko ne odgovori, da smo mi došli u situaciju da ja lično mislim da ćemo mi sami ugroziti zdravlje. Razgovaram sa ozbiljnim ljudima koji mi kažu treba piti petrolej. Pitaju me onako malo nesigurni šta ja mislim o tome. Verujte mi, ja nekad gledam ljude i ne znam šta da im odgovorim kad me neko nešto tako pita, kao da je srednji vek. Tako da moramo na neki način povesti neku stalnu akciju, reagovanja na kako bih rekao, poplavu šarlatana, govorim isključivo o zdravstvu koji govore o našem zdravlju i gde su oni dobili jedan status u našoj javnosti koji nemaju, kako bih rekao, u kulturno razvijenim zemljama, gde on sada sedne nasuprot specijalisti, nekim od naših vodećih imunologa, virusologa i tako dalje i on potpuno samouvereno sa njim raspravlja, a to je kao da dovedete građevinskog inžinjera koji je gradio most i dovedete nekoga ko je gradio neku kolibicu i sada on objašnjava kako se pravi čelični most od 500 metara. To niko živ ne bi uradio, ali u zdravstvu. Pa, ljudi ne možete biti na to pasivni. Verujte, počinjem da mislim da to neko namerno radi. Znači, da namerno pušta da se prodaju šarlatanski proizvodi. Ja kada uđem u male apoteke, oni meni stalno nude, ne ove velike, ali u ove male, a nisam protiv privatnih apoteka, oni sada rade pod istim uslovima, ali mi nude neke preparate koji nikada nisu ono što sam tražio, jer dobijaju procenat od prodaje. Hvala vam.
