Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Postavljamo pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Inspektoratu rada. Dana 14. jula 2017. godine u državnom preduzeću „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima, u pogonu raketna goriva došlo je do eksplozije baruta i tom prilikom su život izgubila dva radnika: Milojko Ignjatović i Milomir Milivojević. Uzimajući u obzir da pomenuta nesreća još uvek nije razjašnjena, molimo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorat rada da nam dostave izveštaj o uviđaju koji je obavljen neposredno nakon eksplozije i da nam dostave odgovore na sledeća pitanja.

Da li je nadležni Inspektorat rada ispitao navode da je direktor ovog preduzeća potpisao otkaz pod bolovanjem trojici radnika koji su radili na pogonu raketna goriva, a koji su potvrdili da su tokom eksplozije količina baruta i burad bila veća od dozvoljenih? S obzirom da se po izjavama radnika u preduzeću radi u neadekvatnim uslovima i krše se propisi o radu i zaštiti na radu, nedostaju zaštitna odela, u buradima je veća količina baruta i barutnog otpada od dozvoljene, radnici nemaju pravo na godišnji odmor i slobodne dane i da je 2. avgusta došlo do još jedne nesreće u kojoj su povređena dva radnika, želimo da znamo da li su Inspektorat rada i nadležno ministarstvo ispitali stanje u pogledu uslova rada i bezbednosti na radu u datom preduzeću? Da li je pokrenut postupak ili naložene mere odgovornim osobama u preduzeću? Da li je istina da je u prethodnih 20 godina u pomenutom preduzeću poginulo 18 radnika?

Ministarstvu unutrašnjih poslova i ministru za lokalnu samoupravu – zašto gradovi i opštine širom Srbije, poput Mladenovca, donose lokalne akcione planove za unapređenje položaja migranata u narednih pet do deset godina? Ko planira da prazna srpska sela, kasarne i odmarališta za decu naseli migrantima?

Da li je tačno da je 620.000 migranata tražilo azil ili izrazilo nameru da traži azil u Srbiji i da postoji opasnost da svi oni putem readmisije budu vraćeni iz zemalja EU u Srbiju, a od Srbije je napravljen najveći azilantski centar u Evropi? Da li je zato u našoj zemlji već otvoreno 14 migrantskih centara?

Još jedno pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova – koliko je državljana Srbije u proteklih mesec dana prijavilo svoje prebivalište na teritoriji Grada Beograda? Svedoci smo da je juče pun autobus radnika „Elektrovojvodine“ iz Subotice krenuo u Beograd da se prijavi i da je svaki šef smene na Horgošu i Kelebiji na carini dobio obavezu da svoje rođake i prijatelje koji nisu prijavljeni u Beogradu a žive, javi, prijavi i da se prijave na teritoriji Grada Beograda, pretpostavljam za naredne beogradske izbore.

Četvrto pitanje predsedniku Narodne skupštine – zašto su tri narodna poslanika Dveri isključena sa sednica Narodne skupštine na 20 dana zbog postavljanja poslaničkih pitanja? Da li to u Narodnoj skupštini ne sme ništa da se kaže o korupciji, kriminalu u vrhu vlasti? Dveri su zato pokrenule sajt „dveriliks“ na kome može da se pročita sve ono što Maja Gojković cenzuriše da se čuje u parlamentu.

Prošlo je već dve nedelje kako je predsedniku poslaničke grupe Dveri, Bošku Obradoviću, zabranjen ulaz u skupštinsku salu i prisustvovanje sednicama, iako ne postoji nikakva odluka po tom pitanju, niti je obavešten zašto je isključen. Zašto na jučerašnjoj sednici Administrativnog odbora na dnevnom redu nije bilo isključenje Boška Obradovića, koje nema nikakvu pravnu zasnovanost dok ga ne potvrdi Administrativni odbor?

Šta ako Administrativni odbor odbije da potvrdi ovo isključenje? Kako će Boško Obradović retroaktivno prisustvovati ovim sednicama na kojima mu je trenutno zabranjen ulaz?

Da li Maja Gojković stoji iza krivičnih prijava koje su podnete protiv narodnih poslanika Dveri Boška Obradovića, Srđana Noga i Marije Janjušević i da li je sledeća ideja Aleksandra Vučića i SNS da uhapsi lidere Dveri i onemogući njihovo učestvovanje na izborima, jer je rejting Dveri svakoga dana sve veći zato što građani prepoznaju Dveri kao najjaču skupštinsku opoziciju Vučićeve vlasti, pa nas zato morate ućutkati u Narodnoj skupštini?

Zašto ovaj plakat „Vučić, brat, kumovi, lopovi“ vređa dostojanstvo Narodne skupštine i predsednika Vučića, ako ovde uopšte nije jasno rečeno na kog Vučića, brata, kumove i lopove se misli? Da li to Maja Gojković optužuje predsednika Srbije, njegovog brata i kumove da su lopovi? Hvala.

Zahvaljujem, kolega Kostiću.
Apsolutno niko nema nameru da vas ućutka, naprotiv, vidite da ste uspeli sve da isčitate a i da pokažete plakat, ako je to bila namera.Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Pitanje postavljam ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu. Najpre želim da pozdravim odluku i Vlade i rukovodstva Republike Srbije što je prepoznala jedan veliki problem i radi rešavanja tog problema posle 15 godina konstituisalo novo ministarstvo ili novi resor, a to je Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Zamoliću vas samo da kolegu Marijana Rističevića, opomenete da bih mogao da postavim poslaničko pitanje.Što se tiče samog problema, moram da istaknem činjenicu da je problem aktuelan već duži vremenski period i da taj problem kontinuirano opterećuje, ne samo Srbiju, već i širi region pa celu zemaljsku kuglu. Radi se o zagađivačima životne sredine i to vrlo opasnim zagađivačima gde se zagađuje i vazduh i zemlja i pijaća voda i svi resursi koji su od vitalnog značaja za stanovništvo.

U tom kontekstu treba podržati zalaganje, kako ministra Gorana Trivana, tako i zalaganje Vlade Republike Srbije, da se obezbede svi mogući uslovi kako bi se zaštitili kako obnovljivi, tako i neobnovljivi resursi sa kojima raspolaže prevashodno naša država. U tom pravcu, posebno bih napomenuo da je gospodin Trivan istakao da je u narednih 20 godina, neophodno potrebno uložiti preko 15 milijardi evra, kako bi se koncept zaštite životne sredine ostvario i postigao svoje pune efekte.

Ono što raduje građane Srbije, a prevashodno građane grada Beograda, jeste da je u prioritete stavljena sanacija postojeće deponije u Vinči, gde postoji višedecenijski problem skladištenja i recikliranja otpada. Deponija u Vinči je jedna od najvećih deponija u ovom delu Evrope i više puta su građani Srbije bili izlagani rizicima sa ove deponije koji su se manifestovali na različite načine, stvarajući veliku opasnost, kako kroz pojavu požara, povremenih eksplozija, a naravno i zagađenja koja su emitovana sa te deponije i ugrožavanjem građana.

Pre nekoliko dana ili možda malo više, u Vladi Republike Srbije je doneta odluka i na osnovu te odluke su započete aktivnosti koje Vladu Republike Srbije kredibilišu na najpozitivniji mogući način, a to je da su započete aktivnosti na rešavanju ovog ogromnog ekološkog problema.

Formiran je konzorcijum i potpisan ugovor sa francuskom kompanijom „Suez“, zatim, japanskom kompanijom ili konzorcijum „Itoču“, a te dve kompanije će biti izvođači radova na izgradnji velike regionalne deponije Vinča. Ministar je u tom pravcu istakao činjenicu da će to biti jedna od najsavremenijih deponija na teritoriji šireg regiona, a ne samo u Srbiji.

Sa tim u vezi želim da postavim pitanje – koji će to biti suštinski sadržaji funkcionisanja ove deponije, imajući u vidu da se radi o, kako je najavio gospodin Trivan, proizvodnji tzv. zelene energije? Šta podrazumeva taj koncept rada, odnosno proizvodnja zelene energije? Koliko se u tom konceptu prepoznaje potreba da se upravljanje otpadom završi u funkcionalnom smislu kroz proizvodnju energije, prevashodno toplotne energije i da u nekoj budućoj fazi dođemo do konačnog cilja, a taj cilj podrazumeva da Srbija više nema otpad.Takođe, u tom smislu postavljam pitanje gospodinu Trivanu – šta će se desiti jednom, nažalost neostvarenom investicijom, kada je u pitanju Zlatiborski okrug, a to je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje je svojevremeno trebalo da bude locirano nedaleko od Užica, na periferiji. Radi se o mestu Gorjani. Da li će u tom pravcu Vlada Republike Srbije uspeti da obezbedi novčana sredstva i pomogne Gradu Užicu kao lokalnoj samoupravi kojoj je to postrojenje neophodno, imajući u vidu da je Užice grad sa možda i najvećim stepenom zagađenja u Srbiji? Hvala.

Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Pre nego što nastavimo sa zajedničkim, načelnim i jedinstvenim pretresom, pitam još jednom da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Milićeviću, u skladu sa članom 287. našeg Poslovnika, nama, poslaničkoj grupi SRS potrebne su neke informacije i neka obaveštenja, a potpuno sam siguran da te informacije i obaveštenja su potrebna svim poslanicima u Narodnoj Skupštini, jer osim onog posla koji rade u ovoj sali, oni u svojstvu narodnog poslanika se pojavljuju i na drugim javnim mestima. Vrlo često su u prilici da im se građani obrate sa nekim pitanjem, jer prosto javnost smatra da ako je neko narodni poslanik, on sve zna šta se dešava u našoj državi.To interesovanje publike posebno dolazi do izražaja kada u dnevniku ili u nekoj tv emisiji budu u situaciji da vide da se organizuje neka svečanost povodom otvaranja nekih radova ili neka svečanost povodom završetka nekih radova, pa da li su u pitanju ulice, putevi, podvožnjaci, nadvožnjaci, mostovi, auto put, klinički centri, zgrade. Jednostavno to mami pažnju javnosti.Naravno, svi vole kada se neki objekat završi, jer odmah računaju da postoji neka funkcionalna korist, da objekat može da se koristi, da put može da se koristi. Potpuno sam siguran da niko u ovoj zemlji nema ništa protiv toga da se Srbija gradi, izgrađuje, dograđuje, renovira, da to bude i lepše i bolje, da može i brže i jače da se ide putevima. Jednostavno, civilizacija traži da se te stvari dešavaju.Meni su potrebne informacije i obaveštenja, pre svega, od Ministarstva saobraćaja i građevine. Zašto? Malo, malo, pa vidimo sliku da se otvara neko gradilište. Međutim, mi svi moramo da poštujemo Ustav i zakone. Da li to gradilište ima građevinsku dozvolu? Ko prođe pored gradilišta može da vidi onu tablu na kojoj pišu oni osnovni podaci u skladu sa zakonom. E sad, da li je to tačno ili nije tačno, pitanje je. Kada se završi, navodno, neki objekat ili neka deonica, organizuje se opet neko svečano otvaranje, ali nikad ne dobijamo odgovor na pitanje da li postoji upotrebna dozvola.Recimo, ako se otvori neka deonica puta, pa ta deonica nema upotrebnu dozvolu, pa ne daj bože, desi se nešto, neko treba da snosi odgovornost. Samo da vas podsećam, prema propisima Republike Srbije o putevima, ako vi vozite nekim putem, upadnete kolima u neku rupu, štetu treba da vam naknadi nadležni državni organ, odnosno javno preduzeće. Kako čovek to da ostvari ukoliko ne zna da li postoji upotrebna dozvola ili ne postoji upotrebna dozvola? Da li je izvršen tehnički prijem, da li nije izvršen tehnički prijem?

Nažalost, mnoge građevinske firme koje su gradile Srbiju, čitave blokove, čitava naselja više ne postoje, već 10, 15 godina. To je otišlo u stečaj. Pojavile su se neke nove firme. Kada se pogleda Novi Beograd više gotovo da nema ni jedne firme koja je napravila Novi Beograd, a objekti i dalje stoje. Danas se dešava situacija da se završi neki objekat i posle nekog vremena se utvrdi da, bez obzira da li ima ili nema upotrebnu dozvolu, da taj objekat nije u onoj funkciji, nije onih performansi kako to treba da bude. Mi ne znamo da li je to obuhvaćeno garantnim rokom. Da li nije obuhvaćeno garantnim rokom?

Mi imamo paradoksalnu situaciju da se na nekoj deonici puta organizuje proslava, svečanost. Najviši državni funkcioneri dođu na otvaranje i posle deset dana krenu novinski tekstovi - nova deonica, a otvaraju se neke nove rupe. Pa, onda nismo odgovorni, te ovaj je odgovoran, te ovaj nije odgovoran. Mi moramo da dobijemo te informacije. Da li ovi objekti koji se otvaraju ili gde počinje izgradnja imaju tehničku dokumentaciju, imaju građevinsku dozvolu? Da li ovi objekti, koji se završavaju svečano, puštaju u promet, da li oni imaju upotrebnu dozvolu?

Zahvaljujem, gospodine Krasiću.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, koristim svoje pravo da prvo pitanje postavim ministrima pravde i policije Nebojši Stefanoviću i Neli Kuburović.

Moje prvo pitanje je vrlo jednostavno, a razlozi izuzetno veliki i izuzetno značajni za grad Šabac, a glasi – kada će pred lice pravde biti izveden i procesuiran gradonačelnik grada Šapca, Nebojša Zelenović, zbog niza nepravilnosti i zloupotreba u radu? U predizbornoj kampanji za parlamentarne i lokalne izbore 2016. godine, aktivista stranke Zajedno za Srbiju, Gavrilović Dragan, iz Varne, inače Zajedno za Srbiju koju predvodi Dušan Petrović, kupovao je glasove za predizbornu kampanju za gradonačelnika Nebojšu Zelenovića, i to u iznosu od pet do 11 hiljada dinara, u zavisnosti od veličine domaćinstva, odnosno broja članova domaćinstva. Za tu svoju kupovinu priznao je i potpisao u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu izjavu u kojoj je potvrdio da je do kupovine došlo i da je glasove kupovao, a ne postoji niti jedan razlog, niti jedno opravdanje za to.

Postavljam pitanje ministru Nebojši Stefanoviću, kada će i zašto nisu pred lice pravde izvedeni nalogodavci za kupovinu glasova i očekujem da upravo u narednom periodu to bude urađeno, jer svi vrlo dobro znamo ko je kupovao glasove i u skladu sa tim onaj ko kupuje glasove treba da dobije zasluženu kaznu.

Drugo pitanje je, takođe, vezano za gradonačelnika Nebojšu Zelenovića, a podsećam da je DRI u svojoj kontroli budžeta iz 2015. godine konstatovala niz nepravilnosti. Između ostalog, već su podnete krivične prijave u Osnovnom sudu u Šapcu za direktora Direkcije za puteve i direktora JP Fond za građevinsko zemljište u Šapcu.

Postavljam pitanje ministarki pravde, kada će gradonačelnik Nebojša Zelenović biti procesuiran, odnosno kada će njegov predmet biti u Osnovnom sudu u Šapcu? Napominjem, razlozi za ovo su ogromni, a između ostalog konstatacija DRI, da su zloupotrebili i oštetili budžet grada Šapca za pet miliona dinara, pričam o budžetu od pet miliona evra, pričam o budžetu iz 2015. godine. Citiram: „U izveštaju DRI grad Šabac je nepravilno preuzeo obaveze i izvršio rashode u iznosu od 590 miliona 928 hiljada dinara i 44 hiljade 113 evra.“ Kraj citata.

Znači, pet miliona evra je potrošeno, a da za to nema opravdanih i valjanih papira, odnosno potrošeno je, a da nije u skladu sa zakonom. Između ostalog, budžet je zloupotrebljen na različitim pozicijama i to trošenje veće od odobrenih, po aproprijacijama, u iznosu od 297 miliona dinara. Obaveze koje nemaju pravni osnov u skladu sa važećim propisima u iznosu od 86 miliona dinara. Obaveze bez validne i verodostojne dokumentacije, 89 miliona dinara. Obaveze bez zaključenog ugovora ili drugog pisanog akta, 31 milion. Obaveze bez sprovođenja javnih nabavki i bez poštovanja zakonskim procedura u postupcima javnih nabavki, u iznosu od 42 miliona i 44 hiljade evra, itd. Zloupotrebama nikada kraja.Postavljam pitanje ministru policije, Nebojši Stefanoviću, kada će biti sprovedena istraga u kojoj će biti utvrđeno sa kim su sklapani poslovi bez sprovedenih javnih nabavki i bez poštovanja zakonskih procedura? Kome su plaćani milionski novčani iznosi bez validne verodostojne dokumentacije? Kome su milionski novčani iznosi dati bez zaključenog ugovora ili drugog pisanog akta? U pitanju su precizni podaci koje je dala DRI, i u skladu sa tim treba se i postaviti prema datim podacima.U ime građana Srbije, a u ime, pre svega, građana Šapca, postavljam pitanje DRI, da li je u planu kontrola budžeta trošenja grada Šapca za 2016 godinu, imajući u vidu da 2015. godina nije bila izborna godina, pa je napravljeno 5 miliona evra nenamenskog trošenja budžeta? Možemo samo da pretpostavimo koliki je trošak za 2016 godinu. Nadam se da će licu pravde biti privedeni svi oni koji su to zaslužili i koji su se o pravdu u Šapcu i o svoje građane ogrešili.