Zbog potpuno bespotrebnog pominjanja SNS, Agencije za borbu protiv korupcije i priče o tome da je, zamislite, neko izgleda dobio zadatak da ustanovi imena onih ljudi koji su uplatili prilog za kampanju SNS ili našem kandidatu, pa to sad ne sme da se zna.
Dakle, pitanje je šta je besmislenije u takvoj tezi, da li priča o nepoznatim imenima kojima ti ljudi mašu? Ja ne znam, ima li i jedne stranke bivšeg režima da nije nekako ponosno, kao da otkriva ne znam šta, mahala spiskovima imena ljudi koji su dali novčani prilog SNS ili našem kandidatu? Šta tu sad kao nema da se otkrije? Šta se tu kao ne zna? Šta je uopšte sporno da ljudi u svoje lično ime uplate podršku stranci? O čemu je sada tu konkretno reč? Dolazim do druge stvari.
Ako pričamo o 19 ili 40 hiljada dinara ličnih sredstava nekog čoveka, kako je moguće da tu postavljaju neki znak pitanja ljudi koji su podržavali kandidate koji i dan danas objašnjenje nemaju, ma jednu jedinu reč nemaju obrazloženja za milione evra upravo utrošenih za kampanju, milione evra? Nije im jasno 19 hiljada dinara, al sve razumeju na temu miliona evra, bukvalno. Onda kad ih se pita – a, odakle taj novac, šta uradi vajni kandidat kog su podržavali? Tu mislim na Vuka Jeremića. Izlane se, pa kaže – to su mi pomagale međunarodne korporacije koje ne posluju u Srbiji, ne mogu da vam kažem koje su. Pa, ne prođe ni dva sata, shvati da to izgleda nije baš u skladu sa pravilima, izbornim pravilima po kojima postupa ta agencija o kojoj se govorilo malo pre, i u skladu sa dobrom praksom, baš po pitanju te korupcije, pa mora njegov vikar da ga ispravlja, da trči na televiziju i kaže – ne, ne, ne, nije to to, to je finansiranje nečeg drugog, a nama su kampanju finansirali odavde iz Srbije.
Ovim završavam. Ili, ako misli da se sada prešaltao sa jednog propalog DOS-ovskog kandidata na drugog, na onog Jankovića, pa je bezbedan, pa, nije. Tek tu ima primera sijaset. Evo, dnevna štampa je puna njih. Ako treba o tome da pričamo, hajte, molim vas, hajte, baš čekam.