Problem sa članom 6. jeste taj što lista stručnjaka je jedan operativni dokument. To nije čak ni upravni akt, nije čak ni složeni upravni akt. Agencija utvrđuje tu listu i vi ste ubacili da neko, da bi se našao na toj listi stručnjaka, mora da ima saglasnost ministra. Bez saglasnosti ministra niko ne može da bude stručnjak, bez saglasnosti ne može da se nađe na listi.
Tražili smo da se promeni prvi stav, jer ako je Agencija samostalno pravno lice, onda je samostalna da utvrđuje tu listu. Zbog toga smo tražili da se ta izmena, taj naš predlog do krajnjih konsekvenci primeni i na sledećim stavovima, jer u sledećim stavovima stoji nešto što je paradoksalno, bez obzira da li će se usvojiti ovaj amandman povodom prvog stava, jeste da Agencija ne može da skine nekoga sa liste ukoliko ne da saglasnost ministar, pa se još za to skidanje sa liste kaže da je razrešenje. Molim vas, lista nije imenovanje, pa ne može da bude ni razrešenje. Šta je ta lista? To je spisak stručnjaka odakle Agencija treba da probere u zavisnosti od toga o kakvom se medicinskom sredstvu radi i o njegovom, hajde da kažem, baždarenju, koji će stručnjaci da daju stručnu ocenu da li je to u skladu sa našim standardima, da li može da uđe u registar, da li može da se stavi u promet, da li može da se koristi u medicini.
Međutim, ovo je dobra prilika da se kaže nešto drugo. Pošto smo mi zastupnici tzv. centralizovanog pristupa zdravstvu u Republici Srbiji, mi nažalost u ovim odredbama ne vidimo nešto što je po nama važno. Potpuno sam siguran da unutar medicinske struke, unutar protokola po kojima postupaju zdravstveni radnici tačno postoji standard potrošnje medicinskih sredstava, pa da li je u pitanju igla, da li je u pitanju epruveta itd. Smatramo da, s obzirom na stanje u kojem se nalazi Srbija, treba u zdravstvu da bude kompletno centralizovana nabavka, pa da postoji centralni magacin, pa da svi područni subjekti medicinske zaštite iskazuju svoje potrebe i preuzimaju odgovarajuću količinu medicinskih sredstava i lekova, pa da se tačno zna šta su zalihe, šta su kratkoročne zalihe, šta su dugoročne zalihe, jer u tom sistemu može poprilično velika ušteda da se napravi, jer nije sasvim svejedno da li se naručuje 100.000 ili se naručuje dva miliona jedinica. Tu postoji veliki prostor gde možete da razbijete ovu grupaciju koja se bavi lekovima i medicinskim sredstvima, koji se ponašaju tržišno, ne medicinski, oni se ponašaju tržišno.
Oni su predstavnici velikih farmaceutskih kuća i velikih proizvođača medicinske opreme, medicinskih sredstava i oni po sistemu, svako ko se bavi trgovinom želi da bude monopolista na nekom tržištu. Želi da bude monopolista. Sada se tu pojavila neka nova kategorija, to su menadžeri, to su ovi koji treba da potkupe. To je nova kategorija, izmišljen menadžer. On treba da potkupi, jer on se nagrađuje prema količini prodatih i on treba da potkupljuje i zato je poprilično potkupljivih ljudi koji kažu – e, ne valja ova igla od ovog proizvođača, dobra je igla od ovog proizvođača, pa nije dobar flaster od ovog, nego od ovog.
Radi publike treba da se zna, znači, nešto su medicinska sredstva koja se nalaze u zdravstvenim institucijama, nešto su medicinska sredstva koja služe za tzv. vanbolničko lečenje, ili pomoć i postoje takođe, medicinska sredstva koja se nalaze u slobodnoj prodaji. Znate, u slobodnoj prodaji, nisu opasna, može svako da ih koristi, to su aparati za merenje pritiska, itd.
Tako da, izađimo iz standarda i gledajmo medicinska sredstva kao proizvode, kao robu koja je na tržištu. Ta roba na tržištu treba da ispunjava standarde. Za to sam da budu vrhunski standardi. Skrećem vam pažnju, da mi sa znakom CE, iz zapadne Evrope ili EU dobijamo proizvode sa sertifikatom da je to najkvalitetnije, a onda vidimo da je bofl.
Onda odete, recimo u Italiju, pa kažete - molim vas treba mi to i to sredstvo, on kaže - nemojte da se sekirate što piše „made in“ Kina da je proizvedeno, to je sve po standardima koji se primenjuju u Italiji. A, mi ovde imamo odgovarajući animozitet prema medicinskim sredstvima, kao i ostaloj robi koja dolazi sa istoka, sa juga, mi sve mislimo da je „Milka“, koja dolazi iz, ne znam, Nemačke, Švajcarske, najkvalitetnija Milka, a sada ona pijanica Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije je priznao da moraju da se usaglase proizvođači u zapadnoj Evropi, jer je primećeno da sa znakom vrhunskog kvaliteta ide bofl roba na istočno evropsko tržište.
Znači, problem „Milke“, problem deterdženta, problem parfema, isto se odražava i na medicinska sredstva od rastvora, epruveta i drugih medicinskih sredstava. Eto, malo smo proširili da uozbiljimo ovo, da neko stvarno ne pomisli da se danas priča o pljeskavicama, ražnjićima i nekim drugim sredstvima preko kojih zdravstveni radnici utole glad i žeđ.
