Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, žao mi je što predsednica Vlade nije tu, zato što je budžet, izvinite me ministre Vujoviću, ali budžet je njen dokument, kao predsednika Vlade, i bilo bi dobro da je ovde, to je njen prioritet, da predstavlja budžet.
Mi ovde raspravljamo u vrlo teškim uslovima. Citiraću vam jednog mislioca, 16. vek, Tomas Mor, kad se usvaja Poslovnik engleskog parlamenta kaže – nijedan zakon, ni jedan zakon ili odluka, ne može biti doneta, ako se u Skupštini nije pre glasanja tri dana o njoj raspravljalo, a to kako bi se izbegla brzopletost. Šesnaesti vek. Mi danas ovde raspravljamo treći dan, istina, drugi, o 31 zakonu i toliko ćemo otprilike i raspravljati, tri dana.
Dakle, drage kolege, ako ovde neko veruje u napredak civilizacije, društva ili to da se uči na osnovu tuđih iskustava ili grešaka, onda verujem da će ova praksa, koju ovde svi živimo, moći da ga u tome razuveri, ako do sad već nije.
Građani, međutim, od nas očekuju da govorimo ozbiljno o svemu što predlaže Vlada, zato što se tiče njihovog života. I ja se zato ne slažem sa onima koji kažu – budžet je, znate, samo finansijski plan. To je finansijski instrument kojim se pokazuje kakav je politički program jedne Vlade. Zato mi ovde kao narodni poslanici, a ne kao nikakvi ekonomski eksperti, možda među nama takvih ima, ali većinom mi to ne moramo biti, mi smo predstavnici građana i kao takvi govorimo o budžetu.
Takođe, predlažem gospodinu ministru da to uvaži, da ovde nismo ni na kakvom naučnom simpozijumu, nego da treba da govorimo jezikom razumljivim građanima, kako bi oni znali šta ih očekuje u životu 2018. godine.
Prema tome, ja sad prelazim na budžet i govoriću o tri stvari, bez obzira što se neke kolege iz vladajuće većine možda neće složiti, ali govoriću o dakle političkim posledica budžeta, onog kojeg smo imali proteklih godinu ili dve dana, i kako će se to reflektovati na ishode, na društvo, državu itd.
Prva stvar jeste pitanje penzija. Toliko hvaljeno vraćanje penzija, predlažete da se sve penzije povećaju za 5%. Dobro je što hoćete da povećate penzije i onima kojima penzije niste smanjili pre tri godine, zato što to jesu ljudi koji su siromašni, koji teško preživljavaju, ali je jako loše što jednaki procenat vraćate i onima kojima ste smanjili penzije za 10%, jer i kada im vratite ovih 5% vi i dalje njima uzimate svakog meseca. Ako je neko imao penziju 40 hiljada, pa mu sad vratite dve hiljade, i dalje ćete mu svakog meseca uzimati dve hiljade i nešto, ako dobro računam, ispravite me. Dakle, računica je tu vrlo jednostavna.
U ekonomskoj struci sad ako hoćemo, bar u meri u kojoj ja to čitam, u istraživanjima, ekonomskim analizama, uzimanje penzija može biti samo kratkoročna mere, zato da se neki privredni ambijent stvori i pokrene rast. Mi treću godinu čekamo i vidimo da toga nema. Nije samo treću godinu, petu godinu. Pet godina je ova vladajuća većina na vlasti i 2012, 2013. godine nam obećava, evo 2017. godine biće bolje, pa 2018. godine biće bolje, sad čujemo da nam treba još tri godine. Dobro je da građani to čuju.
Druga stvar. Kaže ministar juče kako je raspon između penzija političko pitanje. Znate, nije, jer ako se tako razume priroda penzije, onda Vlada može i da ukine penzije, što je politička stvar, a nije, nego je pitanje stečenih prava i pitanje je Ustava da li se to može na ovaj način raditi. Vlada sad preraspodeljuje sredstva unutar tog Penzijskog fonda, kako joj drago. To je nešto što nije u radu i Fiskalni savet je to takođe kritikovao.
Drugo pitanje je zašto je ovo sve važno? Zato što onaj pravni ambijent, poverenje u pravnu državu, mi time rušimo sve. To je problem koji mi imamo i sa rastom i sa privlačenjem investicija i sa poverenjem u ovu državu i stranih i domaćih investitora. Hajde da jednom govorimo o tim problemima o kojima nam, na kraju krajeva, i EU govori kritike.
Druga stvar. Jako je loše što se nastavlja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Ova zabrana zapošljavanja, evo sad već četvrtu godinu će biti, dovodi našu upravu, samim tim i našu državu, u jedno stanje koje, verujte mi, neki sagovornici iz Brisela već ocenjuju kao destrukciju administrativnog kapaciteta Srbije. Mnogi su otišli u penziju, mnogi su otpušteni, mnogi su premešteni, zaposlenima su istekli mandati, rade kao vd, itd, a zapošljavaju se partijski kadrovi vrlo često nekvalifikovani.
Treća stvar. Da li se radi o razvojnom budžetu? Zašto toliko povećavamo taj vojni budžet? Za šta se mi to spremamo? Za kakve se ratove spremamo, ako vi govorite da ste garant stabilnosti ako kažete da su odnosi u regionu bolji nego ikad? Šta će nam toliko silno naoružanje?
Moje uverenje je da nema razvojnog budžeta ukoliko država značajnije ne poveća budžet, za ono što se danas realno svuda u razvijenom svetu smatra razvojnim oblastima, a to su obrazovanje, nauka i kultura. Nema inovacija, nema razvoja dok ne povećamo i broj dece u gimnazijama, i na visokim školama. Bojim se da mi sa tim razvojnim procesima nećemo biti u prijateljstvu. Hvala vam na pažnji.