Zahvaljujem koleginice Pavlović.
Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Zahvaljujem. Kao i svake godine, došlo je vreme da sumiramo rezultate, poštovani predsedavajući, članovi Vlade, poštovani narodni poslanici. To danas možemo učiniti sa osmehom na licu, zato što su rezultati ove Vlade prikazani u budžetu koji je pred nama.

Suficit od 76 milijardi dinara na celokupnom republičkom nivou i 90 na nivou države, zaista pokazuje efikasnost ove Vlade.

Ono što je ulagano, investicije koje su rađene, u pravom su pravcu rađene, jer imamo mnogo nižu nezaposlenost, nova radna mesta, otvorene su fabrike, a mnogo je uloženo u infrastrukturne projekte poput Koridora 10, gde je uloženo više od jedne milijarde evra.

Ono što je takođe važno za nas, za građane, trenutno je najvažnije što je javni dug smanjen i što je sprovedena fiskalna konsolidacija, te možemo da povećamo plate i penzije, koje su morale u nekom trenutku da budu smanjene.

Mi iz Pokreta socijaliste, gde god da se nalazili, uvek moramo da se borimo za socijalnu pravdu.

Tako je i naš predsednik, ministar Aleksandar Vulin, za vreme svog mandata, kao ministar rada napravio zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom. Danas je taj zakon pred nama i za nas kao žene veoma je važno, iz razloga, po kom god ugovoru da radimo, bilo da je ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, bilo da se radi o vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, mi imamo mogućnost i imamo pravo da ostvarimo porodiljsko bolovanje, odnosno da dobijemo naknadu za to.

Ono što je važno je što sav novac ide na račun, direktno na račun nas žena, korisnika, te ne može biti zloupotrebljen i ne može da kasni.

Sa druge strane kada je naš predsednik ministar odbrane, budžet je veći nego ikada od 2000. godine, povećan je za 11,6 milijardi, a trostruko je povećana suma koja se odnosi na oružanje i na opremu.

Ono što je važno takođe za nas koji se bavimo socijalom, jesu ljudi, vojska. Vojsku čine ljudi. Iz tog razloga, plate će biti povećane za 10%, planirana je izgradnja vojnih stanova, planirana je nova oprema da se dobavi, tako da će sve to povećati i moral i borbenu gotovost vojske i na taj način mi ćemo uspeti da dođemo do našeg cilja, a to jeste vojno neutralna država, to jeste jaka i snažna vojska koja će moći da brani našu državu.

Zbog dobrog i domaćinskog odnošenja prema budžetu, mi danas imamo povećanje penzija od 5% i mnogi bi iz opozicije rekli kako treba vratiti penzije na staro, ali mi kažem da ovim povećanjem od 5% za većinu penzionera, penzije će biti veće nego one koje su bile pre smanjenja.

Zašto su na žalost plate i penzije smanjene? Sve je to rezultat pljačkaških privatizacija prethodne vlasti, sve je to rezultat ne domaćinskog odnošenja prema budžetu.

Ja moram da navedem samo neke primere kako je budžet korišćen, jer smo danas čuli kako ministar Vulin zna sve i svašta.

Istina je da zna sve i svašta i zato je efikasno vodio Kancelariju za KiM, efikasno je vodio Ministarstvo rada, a sada Ministarstvo odbrane.

Ono što sam sigurna da ministar Vulin ne zna, a ovde ima ko da ga poduči, jeste budžet Smederevske Palanke, ošteti za četiri milijarde dinara, sa zateznim kamatama, jeste kako da budžet Smederevske Palanke ošteti za 14 miliona, tako da od svog partijskog kolege kupi Dom vojske, zatim da u nekoliko dana proda dalje u nekom trgovinskom lancu i možete li da zamislite kako danas to izgleda.

Na mestu Doma Vojske imamo prodavnicu „Maksi“. Da vode računa o ljudima oni ne umeju, ali sigurno znaju o životinjama, jer imamo, na primer, u Sportskom centru Šumice dug od 100 miliona, zbog čega su „Šumice“ otišle u likvidaciju, ali, bez obzira što je dug postojao, oni su kupovali hranu za papagaje.

Da ne pričam o tome da je, takođe, na vojnom zemljištu „Pazl grad“ na Voždovcu izgrađen, na vojnom zemljištu, bez tenderske dokumentacije, bez lokacijske i građevinske dozvole za 350.000 evra u kampanji te stranke. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, žao mi je što Vlada i dalje ne samo da ne poštuje parlament, već ne poštuje ni građane Srbije, jer najvažnijoj sednici kada se usvaja budžet nema ni ministra finansija, ni bilo kog predstavnika Ministarstva finansije koji bi mogli da razgovaraju sa nama o tome.

Ja se nadam da će drugi ministri koji su ovde u sali biti kompetentni da polemišu sa nama i odgovore na pitanje koja ćemo im postaviti u ime građana Republike Srbije.

Dakle, na samom početku, ovo je šesti budžet koji usvajaju vlade u različitim formama SNS i SPS. S obzirom na činjenicu da i dalje nastavljate sa kršenjem Ustava i da mi ne dobijamo završni račun koji je predviđen Ustavom da se usvaja u Skupštini, sa druge strane nemamo nikakvih podataka o izvršenju prethodnih budžeta, mi možemo da govorimo samo o onome što danas osećamo sami ili dobijamo nekakve podatke iz drugih dokumenata i drugih biltena.

Dakle, što se tiče budžeta, moram da kažem da jedna od mera koju ste uspeli da sprovedete za ovih šest godina jeste jedino smanjenje deficita i to jeste dobro. Pitanje je samo na koji način je taj deficit smanjen? Smanjen je, nažalost, po leđima građana Srbije, po leđima privrednika Srbije, a ne reformama javnih preduzeća, ne rastom BDP. On kao jedna jedina ekonomska kategorija ne može da oslikava indeks ekonomske snage jedne države. Ako pored deficita pogledamo šta je sa javnim dugom i šta je sa rastom BDP, shvatićemo da je Srbija i dalje potpuno ekonomski slomljena.

Dakle, sve vlade, da vas podsetim, a evo ga i ministar, nadam se da će se uključiti i u ovu raspravu i saslušati što mu ja budem govorio, od 2000. do 20012. godine su u proseku, ako se sve sabere, uključujući period svetske ekonomske krize, imali rast bruto društvenog proizvoda 5%. Kumulativno 47% je bio ukupan rast društvenog proizvoda. Paralelno sa time javni dug je rastao oko 100 miliona godišnje. Sve to je bilo do 2012. godine. Od 2012. do 2014. godine, za vreme prve Vlade ministra Dačića, odnosno premijera, takođe je bilo blagog porasta BDP, da bi 2014. do 2017. godine Srbija ušla u najgori period ekonomski od 2000. godine.

Dakle, od 2014. do 2017. godine Srbija je kumulativno imala svega 1,66 rast BDP, ali paralelno sa time 10 milijardi su zaduženi građani Republike Srbije. Svako je u tom periodu je zadužen sa 1.400 evra po glavi stanovnika, od bebe do penzionera. To ne bi bilo sporno da smo na drugi način uspeli da podižemo rast privrede, da se bilo šta pozitivno desilo, a zapravo ništa se ne dešava.

Dakle, vi nastavljate. BDP će biti 1,8%. Prošle godine ste na tom mestu govorili, ministre, da je predviđen za ovu godinu rast 3%, ali da očekujete da će biti 4% i naravno da neće. Srbija je na začelju u odnosu na sve zemlje regiona koje su uporedive sa nama. Iza smo svih zemalja po rastu BDP i to je istina.

Isto tako, rezultat toga su i prosečne zarade. Vi se trudite svojski da prebacite 400 evra, tu famoznu granicu zarada u Republici Srbiji. Paralelno sa time, ako pogledate zemlje u regionu, u Bosni su veće zarade, u Crnoj Gori su veće zarade. Da ne govorim o Hrvatskoj i ostalim zemljama. Jedino Makedonija ima nešto manje zarade nego što imaju građani Republike Srbije.

U ovom budžetu, ministre, nastavljate sa pogubnom merom zabrane zapošljavanje samo sa jednim jedinim razlogom - da bi se nastavilo primanje partijskih kadrova SNS pod plaštom komisije, a svi oni mladi ljudi koji završavaju škole i koji trebaju da se zapošljavaju ovde neće imati dalje priliku da se zapošljavaju. Samim tim ne možemo ni govoriti o smanjenju nezaposlenosti, ne možemo govoriti ni o nekakvom rastu, jer da bismo imali rast BDP, gospodine ministre, nama su potrebne investicije barem 22% do 25% da bi rast bio 5%, koliko danas treba Srbiji, a toga nema ni u ovom budžetu.

Što se tiče povećanja zarada, mene bi zanimalo zašto ste i po kom kriterijumu nekome povećali 10% nekome 5% ili zašto, recimo, lokalna javna preduzeća nisu dobila nikakvo povećanje i zaposleni u njima, niti recimo radnici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nemaju nikakvog povećanja u Predlogu ovog budžeta?

Takođe ste gradovima i opštinama u Predlogu budžeta indirektno skinuli novih deset milijardi pored devet milijardi koje ste skinuli Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, što znači da se centralizacija i dalje nastavlja, ali ste milijardu podigli u tekućoj rezervi da biste verovatno mogli, kome bude trebalo tokom godine, vi da dajete bez ikakvog sistema i bez ikakvog plana.

Paralelno sa tim se nastavlja sa subvencijama. Dok smanjujete pare gradovima i opštinama, nastavljaju se subvencije nereformisanim javnim preduzećima, kao što je „Železnica, sa 14 milijardi.

Takođe, učešće budžeta za poljoprivredu je ispod 5%, iako najavljujete svake godine da će biti preko 5% ili da ćete ga podizati, ali zato stranim investitorima dajete 12 milijarde za podsticaje po zaposlenom radniku u svojim preduzećima.

Naravno, nema ni moravskog koridora, ali zato ima autoputa Niš-Drač i ima beogradske gondole. U ovoj godini 360.800, a u sledećoj godini 800 miliona. To je nešto što građani Srbije treba da finansiraju, jer će im se podići standard i to su te investicije kako ih vi gledate.

Ono što je takođe skandalozno jeste da građani Srbije izdvajaju skoro 15 milijardi dinara za neodgovornost funkcionisanja Vlade Republike Srbije. To su novčane kazne po rešenju sudova. Za izmišljene afere, raznorazna hapšenja i sudske procese danas to plaća država iz budžeta i to je povećanje za preko 70% u odnosu na prethodnu godinu.

Suština je reformisati državu i suština je stvoriti institucije. Za šest godina to niste uradili i zato i jeste ovakvo stanje u budžetu.

Zahvaljujem, gospodine Aleksiću.
Gospodine Orliću, vi ste prijavljeni. Nalazite u sistemu.
(Vladimir Orlić: Replika, pominjana je stranka.)
Narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala.

Pa ne čudi me što predstavnici Vuka Tadićevog Jeremića imaju zamerke na činjenicu da se organizuju hapšenja u Srbiji. Da njih ta tema boli to mi je potpuno jasno, razumem razloge, ali moram da priznam da me zaista čudi da se oni koji su tek skoro otkrili kao pojam rast BDP, time bave i govore da je nešto fenomenalno postignuto do 2012. godine. Kako neko ne prokomentariše onaj minus, dubiozu dublju od 3% baš po pitanju rasta? U kom je to periodu bilo? Da se slučajno ne ispostavi da je bilo baš u tom periodu do te fenomenalne 2012. godine, do koje su ruže cvetale ovom zemljom? Možda je to razlog?

Čudi me da se pominje pitanje zapošljavanja kadrova SNS. Zašto se ne krene najzad u tu istragu na koju mi pozivamo, da se raspitaju među sobom, među članovima svoje poslaničke grupe i ostalih koji pripadaju toj strani tamo, gde primaju plate najnormalnije u državnom sektoru, gde članovi njihovih porodica rade i zarađuju plate najnormalnije u državnom sektoru? Da li to znači da su svi oni sada članovi SNS? Ja to ne bih rekao. Toliko na temu ozbiljnosti kada se o tome priča bilo kada.

Subvencija. Nikako da nam odgovore, a pozivamo ih uredno – koliko je to subvencija dodeljeno stranim, a koliko domaćim preduzećima, koliko je ljudi dobilo posao na osnovu toga? Da li je to možda bolje od onih 500 hiljada ljudi koje su na ulicu izbacili? Nikako da nam odgovore zašto uporno, pa i sada po pitanju gondole, kritikuju ono što su sami predlagali?

Gospodo, 2004. godine predlagali ste gondolu, odnosno žičaru u Beogradu. pogledajte malo kako je bila predložena, osmišljena i koliko je trebalo da košta. Nemojte da se iznenadite ako se ispostavi da je trebalo da košta i više od ovoga kako je predloženo danas. Istu stvar koju ste radili sa fontanom sada radite na primeru te žičare.

Na samom kraju, zašto ta pitanja ne uputite onome kome ih ovih dana upućuje sam Vuk Tadićev Jeremić, svom razrednom starešini Borisu Tadiću? Da nije zbog toga što u tom slučaju neko ne bi imao poslaničku grupu ovde? Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja sam više voleo da mi ministar odgovori na ovo pitanje, ali okej, uvažavam i ovo što je govorio gospodin Orlić.

Dakle, ja sam govorio isključivo o zvaničnim statističkim podacima kada sam govorio o periodu do 2012. godine, i to se ne može izbrisati. Dakle, jasno stoji da je rast BDP-a kumulativno za tih 12 godina bio 47%, da je rast BDP-a u poslednje tri godine 1,66 kumulativno, da je javni dug tada bio 15 milijardi, da je danas 24 milijarde i takođe, ja uvažavam to što ste vi zaustavili rast javnog duga i nije bitno šta je proizvod toga, da li kretanja na svetskom tržištu, da li kursne razlike, ali je on sada stao, ali ne možete reći da je to uspeh jer ste 10 milijardi već zadužili.

Što se tiče stanja u privredi, subvencija, 36 milijardi se duguje privrednicima Srbije za povraćaj PDV-a. Vi ste, ministre, govorili juče o tome, ali ću vas podsetiti, za one kojima su izdata rešenja, ne ovi koji žele da zloupotrebe taj institut, nego koji su dobili rešenje o povraćaju, mesecima ne dobijaju taj povraćaj i ugroženo je poslovanje tih privatnih preduzeća, a to je zato da bi se verovatno veštački govorilo da imam suficit od preko 70 milijardi u budžetu.

Ako ne isplaćujete i ne servisirate kao država vaše obaveze, potpuno je prirodno da onda kažete – pa, da ja imam pun džep para, ali zato ne servisiram svoje obaveze, da biste mogli medijski da manipulišete.

To nije realno stanje u kasi Republike Srbije i to građani osećaju. Suština je što ste se kao Vlada otuđili od građana Srbije, što ne osećate koliko se teško iz dana u dan živi. Građani su na ivici ekonomskog sloma i ekonomske egzistencije, jer iz godine u godinu imaju nove namete. I sada imate Zakon o novim taksama koje će morati da plaćaju. Nikako da građani osete taj boljitak o kome vi govorite već šest godina u kontinuitetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Aleksiću.
Reč ima najpre predstavnik predlagača ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Znate šta, u poplavi informacija koje ste izneli ovde, bilo bi jako dobro da ste napravili neku uzročno-posledičnu vezu između svake od tih konstatacija i veza sa ekonomskom politikom, između početka, napretka i situacije danas, u odnosu na ono što vi govorite. Bacati ogromnu količinu činjenica, sve što ste napisali ponavljate iz prethodne godine, apsolutno nije uverljivo.
Znači, od činjenice koju ponavljate ovde, ne znam ko vam piše brifinge, o porastu duga za 10 milijardi, ja sam vam naveo konkretne cifre od početka programa. Vi znate, učili te fiziku, vi ste vrlo obrazovan čovek i vrlo elokventno sve to govorite, ali to apsolutno nije ni povezano, ni uzročno-posledično povezano, niti je povezano sa onim što je najvažnije, a to je da se u svakom momentu ovde, u ovoj Skupštini, raspravlja o opcijama koje stoje pred nama.
Iluzija koju vi stvarate da je bilo moguće izvesti reforme bez troška, da je bilo moguće iz svega toga uzleteti i izaći, sistemsko rešenje, ima požar, on kaže – uzleti, izleti iz šume, uzleti, jer ne znam da letim. Ja znam samo da prođem putem koji nude normalna profesija, normalne institucije u svetu.
Prema tome, meni je žao što je to teži put od onoga koji vi u svojoj glavi zamišljate. Ja ne vidim nijedan način kako bi sve te vaše činjenice, u mnogim stvarima možemo da se složimo ponovo, treba građanima da bude bolje, to pokušavamo upravo da uradimo, a to pokazuju sve stvari koje smo uradili. To pokazuje povećanje plata u privatnom sektoru, to pokazuje smanjenje nezaposlenosti, to pokazuju investicije koje su veće od tekućeg bilansa plaćanja.
Hoćemo ponovo da prekidamo? Ja sam savršeno ćutao dok vi govorite, molim vas. Uzmite reč, pa kažite šta imate da kažete. Molim vas. Znate li šta znači termin parlamentarno?
Ja želim da razgovaram o svim temama, za mene nema tabu tema, samo postavite lepo pitanje da razgovaramo.
Prema tome, u svim stvarima gde govorite pozitivno, o aspiracijama, o željama itd, možemo potpuno da se složimo. U mnogim činjenicama koje navodite, takođe ne želim da sporim činjenice, samo želim da razgovaram o tome kako su one uzročno-posledično povezane, kako se iz tačke a) moglo ići boljim putem od onoga koji smo mi predložili.
Ono što mi predlažemo i što je i socijalno i politički dosta zahtevno, a socijalno dosta bolno, mi smo izašli iz te prve, najteže faze tog procesa i sad se nalazimo na putu da to cementiramo. Mi smo jedna od retkih zemalja koja je to uspela.Ja ne bih želeo da vi bacanjem takvih činjenica sporite nešto što apsolutno nije sporno. Vi niste rekli nijedan argument, koju alternativnu ekonomsku politiku, koju alternativnu budžetsku politiku smo mogli da vodimo od kraja 2014. godine kada smo počeli da pravimo plan reformi do danas. To vas molim da kažete.
Reći to da smo mi niži u dohotku od drugih kad smo bili u padu, pa smo se okrenuli na gore, to je tačno, ali irelevantno. Znači, mi imamo to ostvarivanje promena koje smo omogućili ovim reformama koje radimo je ono što želimo da uradimo.
Naravno da postoje stvari o kojima možemo i ovako i onako, o kojima možemo da se sporimo, ali nemojte da sporite podatke, recimo, o tome da je dug porastao deset milijardi. Ja sam 15 puta do sada rekao da je to potpuno besmislena tvrdnja. U 2012. godini to je bio rezultat inercije. Svaki će vam čovek koji zna fiziku reći da inercija broda jednog koji ide 20 milja na sat, kad okrenete kormilo, on će još sat jedan ići napred, pa početi tek da se okreće.
Sada smo postigli to da smo se okrenuli. Nemojte sad da mi govorite o tome šta je bilo pre, nego o tome šta se dogodilo od kad smo to uradili do danas, jer to je diskusija koje je tačna, ali irelevantna. Ja vas molim da političku debatu malo stavite na onaj teren gde postoje opcije. Tamo gde ne postoje opcije, nemojte da o tome raspravljamo.
Prema tome, da li je trebala gondola ili ne, to je potpuno drugo pitanje od toga da li je naš rast, time što je niži i što su plate niže, pitanje za vas je, nije zato što mi želimo da budu niže, nego zato što mi ne vidimo kako mogu da budu više a da to bude održivo.
Lepo sam rekao. Mi smo imali prostor od 35 milijardi da u projektovanom budžetu omogućimo povećanje plata u javnom sektoru i to smo dozvolili. Više od toga mi kao Ministarstvo finansija smatramo da ne bi bilo u redu. Kako se to deli, to odlučuje cela Vlada, to sam rekao. Svako treba da odluči, a imaćete priliku da u sklopu zakona o platama razgovaramo o tome kolike su plate, kako da ih dinamički ujednačavamo, kako da dobijemo ono što ceo svet želi da ima, a to je da plate budu srazmerno radu i rizicima. Neke struke su dobro plaćene, ali su ta zanimanja jako rizična. Sportisti su plaćeni u svetu jako mnogo, ali njihova karijera traje pet godina i samo su oni na vrhu plaćeni tako, a ne svi ostali. Moramo da znamo u svakom sektoru gde se nalazimo i šta radimo.
Nemam ništa protiv da diskutujemo, ali bih želeo da budete fokusirani na neku temu i da mogu da vam odgovorim u smislu alternativa. Ovde mogu samo da vam odgovaram na činjenice. Vi citirate činjenice koje nisu relevantne. Ono što je relevantno, ono što smo juče rekli, a juče sam vam rekao da je dug minimalno porastao, što je potpuno konzistentno. Inače, vi kažete da mi lažemo i krademo. Ja vam kažem – to je potpuno netačno.
Znači, naš je dug porastao od 2015. godine, od kad su krenule reforme, tačno za deficit, plus mala promena u likvidnosti. Sve ostalo su izračunate promene koje su bile rezultat u jednom periodu nepovoljnih kretanja kursa za nas, a u poslednjem periodu povoljnog kretanja kursa. Nemojte da o tome raspravljamo stručno, to je prosto. Politički, nemojte da politizujete više od onoga što je moglo. Jel vi predlažete da Srbija ide strategijom bivše Rumunije, da potpuno odustane od korišćenja stranih resursa, odnosno resursa van zemlje? Možemo i o tome da pričamo. Ja ću biti izrazito protiv.
Ako vi kažete da postoje rizici zaduživanja, tu se slažem. Ako kažete da postoje rizici usmeravanja stvari na bilo šta, tu se slažem, ali se, recimo, ne slažem da možemo istovremeno svima u maksimumu, kako vi kažete, da damo sve. E, to jednostavno ne može. To se zove izbor prioriteta. Mi biramo one prioritete koji trebaju, pre svega, da nam obezbede stabilnost, izlazak iz ove krize, stvaranje novih radnih mesta, trajno povećanje BDP-a.
Mi smo rekli da ovaj put vodi, i to nam potvrđuju sve, da vodi stabilnijoj stopi rasta BDP-a, kao što nismo mogli 2014. godine da predvidimo elementarne nepogode, tako ne možemo da predvidimo šta može dopunski da utiče na naš rast. U uslovima koji danas preovladavaju, mi očekujemo najmanje 3,5% rasta, i to smo upravo rekli. Imate pravo to da sporite, ali nemojte da stvarate utisak ovde da vaša elokvencija znači da ste u pravu. Ne znači. Hvala.