Mi smo imali prilike da o ovim temama razgovaramo i u ovoj sali i privatno. Razgovor je uvek bio sadržajan. Sticajem okolnosti nije moglo da dođe do finala, zato što razgovor ne zavisi od nas, nego zavisi od čitavog niza stvari.
Da zadržim komentar za kraj, šta mislim gde se nalazimo, o tim razgovorima koji bi ponudili jedan pravi okvir da se o svemu ovom priča. To bi stvarno bio zakon o finansiranju AP Vojvodine, u kojem bismo mogli sve one nijanse koje bih kao profesionalac, kao ekonomista i kao ministar želeo da vidim.
Da krenemo od onih cifara koje ste pomenuli, od one ustavne formulacije, od koga kako mi to računamo, pošto je preciziranje te formulacije urađeno u Zakonu o budžetskom sistemu i tamo se precizira šta ulazi u tih 7% budžeta.
Sticajem okolnosti, danas je razlika između prihodne i rashodne strane toliko mala da ta nijansa, da li se odnosi na prihode ili na rashode, postaje trivijalna. To je 0,7% i to je stvarno minimalno.
Ono što ostaje kao pitanje, to je šta se dešava sa neporeskim prihodima, pošto oni imaju karakter koji nije lako opredeliti u budžetiranju. Znači, mi ne znamo, mi čak ne uzimamo prošlogodišnje ili ovogodišnje veličine, tu je glavna stvar dobit javnih preduzeća, glavna stvar su neki drugi nestandardni izvori prihoda, kao što su recimo povraćaji iz dobiti od privatizacije, odnosno finalizacije stečaja banaka, koje su se dogodile pre deset ili petnaest godina. Znači, to je jako teško opredeliti koja priroda tih sredstava, uključujući one primere koje pominjete koje se tiču Kosova itd. Ali, to je posebna fus nota, o tome ću reći rečenicu, dve kasnije.
Znači, mi smo uzeli sve ono što piše u zakonu, i mi smo ovde u članu 7, ako se dobro sećam, napisali tačno kako se deli porez na dohodak, koji je udeo autonomna pokrajina Vojvodina u porezu na dohodak, i onda smo opredelili koji je udeo autonomne pokrajine Vojvodine u porezu na dobit, odnosno u porezu na dobiti preduzeća. Jedno je, čini mi se, drugo je 42,7%, piše tamo u budžetu, i to je nekontraverzno, te se cifre vrlo lako izračunaju na osnovu procene, odnosno u realizaciji na osnovu stvarne realizacije.
Mi smo prethodnih godina tu imali neke dileme oko toga, da li smo to realno planirali, pa kad se dogodi podbačaj u nekim elementima prihoda na koje ste vi računali, onda se dogodi neki raskorak o kom smo razgovarali, ali i to može da se reši, to je drugo pitanje.
Kada smo sabrali sve elemente, za tu standardnu stranu, uključujući najveću stavku od 31 milijarde, koja se odnosi na nekompenzaciju za plate ljudi u sistemu obrazovanja, onda smo došli do cifre koja je, ne znam tačno cifru u milijardama, dinarima, ona je tu blizu, došli smo do cifre koja je 6,17% prihoda Republike, a to je od prilike hiljadu milijardi, 998 ili tako nešto. To je cifra prve računice. Ta cifra ne uključuje kapitalne projekte koje smo dodali, koje su osam milijardi za tzv. Mađarska-Srbija projekt železnicama, pa još neki mostovi itd, dodaci, i to dodaje nekih 8,8 milijardi. Imam fajl, pa ću vam dati tačno našu računicu, u detaljima, pa možemo da nastavimo dalje. I to ne uključuje našu procenu oko devet milijardi, koje će se od ovih pomenutih 34 milijarde odnositi na korisnike sa teritorije autonomne pokrajine Vojvodine.
Kad dodamo i te cifre, mi dolazimo do cifre koja čini 8,54% tako procenjenih prihoda. Mi smo tu dosta konzervativni, pošto uopšte ne računamo one druge stvari koje se dešavaju, zato bi dobar bio širi zakon. Recimo, Vojvodina ima natprosečno mnogo, po teritoriji i po broju stanovnika, natprosečno mnogo graničnih velikih graničnih prelaza i prema tome ima i Batrovce i Horgoš i sve ostalo, pa će imati sada i prema Rumuniji itd. Znači, tu se nalazi natprosečno mnogo i ulaganja u te prelaze, ali i zaposlenosti i trošenja sredstava, koja se odnose na poresku upravu, na carinu, na policiju itd.
Znači, kada bismo imali neki budžet, u kojem bi se dogovarali principi, itd, jedna malo složenija matematika, onda bismo došli do toga da bi Vojvodina rekla, ako neki projekt smatramo da imamo zajednički interes, onda ćemo sudelovati i u finansiranju i u podeli efekata, ako vi mislite da nemate interesa, onda biste samo ustupali zemlju, resurse itd.
Znači, to je ono što bi zakon ponudio u odnosu na ovu dosta krutu formulaciju koja je 7%, pa sad mi gledamo. Niko nije rekao na šta se tih 7% odnosi. Ovo ograničenje koje ste vi rekli tri sedmine, to ga je neko otprilike procenio da bi tri sedmine trebale da budu investicije. Sad, mi bismo trebali pažljivo da gledamo šta se iz svih tih stvari koje se tu dešavaju, recimo sad odjednom se subvencije menjaju, pa je veliki deo kompenzacija koje idu, se upućuju na traktore, što je investicija.
Sad odjednom, mi ne znamo tačno koje cifre da računamo. Možemo da sednemo pa da gledamo, jer teško je proceniti. Ako dajemo subvencije za traktore, umesto što dajemo subvencije za tekuće subvencionisanje proizvodnje, tadašnje bazne poljoprivredne proizvodnje, znači biljne proizvodnje pšenice, kukuruza i ostaloga, što je jedan potpuno stari model, onda se cela ta slika menja.
Znači, ako Srbija bude, kao što bi trebalo, ako bude prelazila na IPARD koncepciju finansiranja, koje finansira ruralni razvoj, a ne daje socijalne subvencije u poljoprivredi najmanjim domaćinstvima itd, onda će se i karakter tih subvencija, pa samim tim i transfera, promeniti. Zato bi bilo dobro da imamo jedan model, jedan instrument koji je mnogo složeniji, ako me razumete šta hoću da kažem. Tu bismo onda lako hvatali sve te nijanse i sve te elemente.
Moj pristup je, meni više odgovara kompleksan instrument u kome bismo sve to mogli da sagledamo i mogli bismo da uključimo investicije, recimo, mogli bismo da uključimo ono što ide, to su krediti sa elementima grantova tj. poklona, kao što su krediti KfW, koji idu recimo u mojoj, neću da kažem rodnoj, ali Kikindi, odakle je moja porodica, koji su sad dobili kredit KfW za vodovod, što je vrlo značajno. Sad, to niko u Vojvodini neće računati kao ulaganje u Vojvodinu, ali pošto će se vraćanje toga, pazite, prvo, to je deo kvote koju mi imamo, i drugo, to će vraćanje biti preko budžeta Republike Srbije, a delom će biti i preko grada Kikinde. Ali, element granta koji je 50% u tim kreditima ili više, je nešto što je u stvari doprinos Republike Srbije, odnosno Kikindi gradu na teritoriji AP Vojvodine. Slična stvar je sa ovim vodovodom u Vrbasu itd.
Hoću da kažem, treba uzeti u obzir i projekte koji utiču i posebno će to biti važno kada se uključe bolji i kvalitetniji projekti održavanja kvaliteta prirodnog okruženja, znači ekološke projekte i ostalo.
Iz svega ovoga proizilazi, ja sam lično, profesionalno i kao ministar, vrlo spreman da razgovaram o nečemu što bi bio suštinski sadržaj Zakona o finansiranju Vojvodine, ali nismo mi jedini. Ovde je potrebno da to bude prepoznato i kao politički relevantna tema sa svim njenim implikacijama, razumevanjima i ostalim, da bi se to realizovalo. Ja mogu da kažem sledeće, ja sam spreman i mogli bismo da ponudimo, u skladu sa principima takvog regionalnog razvoja i ostalih metoda koji postoje, da se vrlo brzo, ne samo usvoji takav zakon, nego i primeni na delu, uključujući ono što se zove prekogranična saradnja, prekogranično finansiranje i sve ostale nijanse koje tu postoje.
Moj stav je da sa naše strane nema ograničenja. Ako neko to bude želeo, mi ćemo dati punu podršku. Sa naše strane nema ograničenja ni profesionalnog, ni finansijskog. Ja mislim da bi rezultat bio, ne daleko od ovoga koji imamo, mada bi tokovi sredstava i priroda odnosa koje iz njih proizilaze, možda bili drugačiji. Hvala lepo.