Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Možda je bilo osnova za primenu mere iz člana koji ste pomenuli, ali nema mogućnosti jer poslanička grupa nema vremena. Nemate šta da oduzmete.
Gospodine Rističeviću, da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi?
(Zoran Krasić dobacuje.)
Gospodin Rističević se obraća meni.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

I član 109. gospodine predsedavajući. Vi ste potpuno u pravu sa ovim obrazloženjem koje ste dali da kada poslanička grupa nema više vremena za raspravu vi to vreme ne možete da oduzmete. To je ono na šta je ukazao kolega malopre i pozvao se na čl. 107. i 108. koji govore o merama.

Ja bih želeo da stvari dodatno preciziramo. Član 109. govori o konkretnoj meri koja može da se primeni kada neko zloupotrebljava prava po Poslovniku. Mislim da zloupotrebljava kada ga koristi za držanje političkih govora i to se malopre dogodilo kada je predstavnik Vuka Tadićevog Jeremića, u pravu je gospodin Rističević, on je skoro dobio svoju stranku i predstavnike u Skupštini kada je pazario tu stranku, kada je taj čovek iskoristio pravo na reklamiranje Poslovnika da drži govor. Mislim da je trebalo da ga prekinete sigurno u tom trenutku, a onda i da pređete na dalju primenu mera na koju imate pravo i obavezu po Poslovniku.

Konkretno, 109. vama daje pravo da izreknete opomenu. Ne slažem se sa tim da se Poslovnik zloupotrebljava za govore i to treba da sputamo čim krene da se dešava. Na primer, ne treba da dozvolite da neko ustane i da ovde govori da ste vi ne znam kakav diktator, a vi mu dajete da govori mimo svih pravila i prava. Mislim da tu treba da reagujete, pa ako se neko ogluši na vaše upozorenje onda i opomenu da izreknete. Mislim da treba da dozvolite svaki put kada neko poželi da ustane i ovde objasni kako je Vuk Tadićev Jeremić potrošio one silne milione na najbolje hotele, na lepa putovanja, skupocene destinacije i 55.000 evra dnevnice za sebe, ali ne da drži govore da bi ovde preko Poslovnika nekome na pitanja odgovarao.

Na kraju krajeva mislim da trebate da dozvolite da se neko javno izjasni ako hoće građanina Srbije da saopšti svečano da je spreman zbog toga što se ne slaže sa subvencijama da vrati traktor koji je dobio preko tih programa subvencija. Ali da ne dozvolite, da upozorite, ako treba i opomenu izreknete kada neko to zloupotrebljava.

Na kraju krajeva, ako hoće ta pitanja da postavi Borisu Tadiću i to da dozvolite iako tada verovatno ne bi bilo ni poslaničke grupe a ni onog vremena da ga uzmete. Hvala vam.

Gospodine Orliću, zahvaljujem.
Moj cilj je da u potpunosti primenjujem član 108. i da se staram o redu na sednici Narodne skupštine Republike Srbije i moj jedini cilj je da imamo konstruktivno i demokratsku raspravu, nikako da budem, kako ste maločas citirali jednog od malopređašnjih govornika, diktator. Naprotiv, želim otvorenu demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja i znate da nerado primenjujem one najteže i najgrublje mere sankcionisanja.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.

Govorim na osnovu člana 32. Poslovnika i skrećem pažnju da je uopšte ova sednica loše počela, samo zbog činjenice da raspravljamo o budžetu koji je jedan od 31 tačke dnevnog reda.

Želim da skrenem pažnju narodnim poslanicima i ove i one strane da ne koriste vreme za prepucavanje da bi ostavili utisak u javnosti da nešto govore. Veoma važne teme su na dnevnom redu i mi, nažalost, nećemo moći govoriti ni o budžetu, kada se bude govorilo o amandmanima, zato što ima mnogo amandmana, potrošiće se sve vreme pre nego što dođemo do budžeta i zato vas, gospodine Milićeviću, molim da budete malo fleksibilniji. Ministri su ovde da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika i oni se za sada tako i ponašaju. Vi morate da dozvolite i narodnim poslanicima, ako se neko javi za repliku, ne znači da treba ministar da ga opsuje, da bi on dobio pravo na repliku ili obrnuto.

Ministar iznosi neko svoje viđenje, stav Vlade, itd. Narodni poslanik, ko god da je u pitanju, ima pravo da iznese neko suprotstavljeno mišljenje. Ako ćete vi vašim formalno poštovanjem Poslovnika, vi možete sve po Poslovniku, ja sam vama jednom rekla da možete izglasati i da je zemlja ravna ploča ali ostaće okrugla, džabe vam. Dakle, ne radi se samo o 127 ovih tastera u zelenoj boji, nego se radi o tome da morate stvoriti uslove da ovu sednicu o kojoj javnost želi da zna, tu se priča i o povećanju plata, nekome će se povećati, nekome neće, i o povećanju penzija, i o kapitalnim investicijama, mnogo važnih stvari je na dnevnom redu. Ako ćemo sednicu pretvoriti u to prepucavanje, a vi tome za sada doprinosite, onda ovo ništa ne valja. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Shvatam vašu sugestiju kao veoma dobronamernu i poštujem i primenjujem član 27. Slažem se sa vama u potpunosti da imamo veoma važnu i značajnu sednicu, veoma važne i značajne tačke dnevnog reda i da nema razloga za politička prepucavanja, obzirom na značaj tema, značaj tačaka dnevnog reda, značaj sednice.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine Milićeviću, reklamiram član 27. jer ste vi dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika, a ponovo ste ga zloupotrebili, i to grubo, jer ste dozvolili poslaniku da reklamira čl. 107. i 108, u kojima se uopšte ne govori o zloupotrebi Poslovnika.

Čoveku koji je rijaliti zvezda i trgovac žitom iz robnih rezervi, čija žena sada služi zatvorsku kaznu ste dozvolili da drži nama predavanja o lepom ponašanju… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Aleksiću, neću vam dozvoliti da nastavite političko prepucavanje i repliku.
Dakle, svako od poslanika ima mogućnost i pravo da ukaže na povredu Poslovnika, ali neću vam dalje dozvoliti da kroz ukazanu povredu Poslovnika replicirate.
Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege u parlamentu, da, vrlo je teško, građani ne čuju ovu raspravu, tako da mi je teško i da govorim.

Naime, pošto dolazim iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, želim da se osvrnem na ono što se odnosi na transfere AP Vojvodine…

Gospodine predsedavajući, hoćete li, molim vas, uvesti red?

Molim vas da omogućimo koleginici Lazić da diskutuje. Vratiću vam vreme, naravno.

Dakle, želim da se osvrnem, s obzirom na vreme koje imam na raspolaganju, na ono što se odnosi na transfere AP Vojvodini, s obzirom da dolazim iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, odnosno, dolazim iz Vojvodine.
Ukupni transferi i sredstva koja se usmeravaju iz budžeta Republike Srbije u budžet APV, odnosno Pokrajine Vojvodine, iznosi oko 65 milijardi dinara, što predstavlja oko 5,5% od ukupno planiranih sredstava za ovu godinu, što znači da Vojvodina neće dobiti ni onih 7%, najmanje 7% koliko je definisano Ustavom Republike Srbije. Od te sume treba oduzeti transfer za zaposlene u obrazovanju i dobija se suma od samo 34 milijarde dinara za sve druge potrebe u Vojvodini. Znam da ima i drugih izvora itd, ali, ja govorim samo na ono što figurira u ovom delu, što iznosi oko 285 miliona evra i sa ovolikim sredstvima, i pored onih drugih sredstava na koje Vojvodina ima pravo, to ipak nisu i ne može da se govori o razvoju.
U poziciji – nenamenski transferi, želim da se osvrnem samo na pojedine delove, nenamenski transferi gradovima, opštinama sa teritorija AP Vojvodine usmerava se 7,7 milijardi dinara, od ukupno 33, oko 33 koliko je za celu teritoriju Srbije, a to je negde oko 23%. Za 14 nerazvijenih ili slabo razvijenih opština u Vojvodini opredeljeno je oko dve milijarde dinara i to se kreće od 77 miliona, recimo, koje dobija Srbobran, do 223 miliona za Kovačicu. Recimo, nerazvijeni Irig, koji mene posebno interesuje, dobija 86 miliona, a recimo neka druga mesta, kao što je Jagodina, dobija 300 ili Knjaževac 409 miliona, Opovo 83. Ne želim da umanjim ni jedno od ovih drugih koji dobijaju sredstva iz ove pozicije. Najmanja sredstva u ovoj tabeli, koja se može videti, su za Sremske Karlovce – 36 miliona, i Lajkovac – 23.
Moje pitanje – po kojim kriterijumima se dodeljuju ova sredstva?
Što se tiče Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, opredeljuje se 50 miliona dinara, što je oko 420 hiljada evra, za kapitalni projekat brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, što je oko 9% manje nego 2017. godine.
Podsetiću samo, ja sam i postavila ovo kao poslaničko pitanje, bilo je najavljeno da će se u ovoj godini završiti eksproprijacija zemljišta i da će biti završena dokumentacija, što znači da bi trebalo da se krene sa izgradnjom 2018. godine. Ali, sa ovim sredstvima, očigledno da ta izgradnja neće krenuti, iako se u vojvođanskim medijima najavljuje kao jedna od velikih investicija.
Samo paralelu da napravim – za izgradnju gondole u Beogradu, to smo već i čuli u par navrata, opredeljuje se 360 miliona dinara, što znači da je važnija gondola za turističko razgledanje grada Beograda nego put kojim prođe više od 12 hiljada automobila dnevno i koji je stvarno izuzetno opterećena saobraćajnica.
Ovaj sadašnji put je bukvalno zakrpa na zakrpi, nema potpornih zidova, u njega se očigledno ne ulaže, a kada će ova magistrala biti napravljena, to se ne zna. Ni jedan drugi put, kao što je Banatska magistrala, se ne pominje u ovom budžetu, tako da ne znam da li se ona u budućnosti vidi kao kapitalna investicija ili ne.
Što se tiče železnica, prikazana su velika povećanja u odnosu na prethodnu godinu i to je dobro. Međutim, nešto što će možda zvučati kao trivijalan komentar, ali ko je zadužen da okreči železničke stanice duž pruge, recimo Subotica-Beograd, ko treba da uradi pokretne stepenice u železničkoj stanici Novi Sad, koja je nažalost od nekadašnje lepotice pretvorena u devastirani objekat. Prosto, putnici ne mogu da se popnu na perone. Da li je to obaveza lokalnih samouprava ili „Železnica Srbije“? Nažalost, dok je postojala „Železnica Vojvodine“ imali smo i pruge i uređene stanice, sada su te lokalne pruge većinom ukinute, oprema devastirana i stanice su zapuštene.
Što se tiče Ministarstva zdravlja, ono je namenilo oko 618 miliona dinara za transfer Vojvodine, za opremu i rekonstrukciju objekata, što je dobro, ali kada se prevede u evre, to je oko 5,2 miliona evra. Podsetiću da u Vojvodini postoji 44 domova zdravlja, jedan klinički centar, devet opštih bolnica, 11 specijalističkih bolnica, četiri ustanove i 10 državnih apoteka, koje ste nažalost doveli do propasti i sada se one gase. Ova sredstva ne bi bila dovoljna ni za izgradnju gradske bolnice koju Novi Sad nema i pitanje je kada će je dobiti, a pogotovo da se odvoje sredstva i za neke druge ustanove. U zdravstvu je na snazi i dalje zabrana zapošljavanja, što je nažalost, ilustracija lošeg uticaja na kvalitet javnih usluga i život građana. U zdravstvu zbog mera štednje i zabrane je manjak oko 2500.
Što se tiče zdravstva, Vojvodina je ubedljivo najviše pogođena, egzodusom medicinskih radnika iz zemlje i prirodnim odlivom kroz smenu generacija. Ali, nažalost i pored toga od ukupnog broja novozaposlenog medicinskog osoblja u Srbiji, po odobrenju ministra, tek nešto više od 13% opredeljeno je za pokrajinu. U mnogim mestima u Vojvodini su ugašene ambulante i laboratorije, lekar dolazi jedanput nedeljno. U takvim okolnostima nema govora o preventivi i ranom otkrivanju bolesti. Mislim da ova mera direktno ugrožava zdravlje i život građana.
Posebno želim da naglasim katastrofalan položaj zaštite životne sredine u ovom Predlogu budžeta. Ministarstvo zaštite životne sredine predviđa prenos Vojvodini oko 20 miliona dinara, kao novu poziciju, na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, a to je oko 170.000 evra, koliko košta jedan veći stan u centru Beograda ili garsonjera u „Beogradu na vodi“. U Vojvodini samo na relaciji Novi Sad-Beograd postoje tri velike deponije pored auto-puta E75 od koga su dve legalne, a jedna je divlja i bukvalno se izliva na auto-put. Najveća od njih je ova kod Novog Sada, koji je inače kao što znate, evropska prestonica kulture za 2021. godinu. Ova deponija je odavno prešla dozvoljenu kotu. Treba da bude kapitalna investicija i ona je negde oko 28 miliona evra vrednosti, međutim nje nema u budžetu, kao ni postrojenja za tretman otpadnih voda u Novom Sadu, koji je ugrubo vrednovan oko 100 miliona evra. Možda grešim, možda su sada neki podaci noviji, pa su možda i veće cifre. Sva kanalizacija se izliva u Novom Sadu u Dunav u sred šetališta.
Nažalost za mene je poražavajuća činjenica da u ovom budžetu Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo svega 5,8 milijardi dinara, što predstavlja oko 0,5% ovogodišnjeg budžeta. Ako grešim, molim vas da me ispravite. Prihod od eko taksi koji je iznosio oko 38 milijardi dinara, trebao bi da bude deo „zelenog fonda“ i da se sva ta sredstva vrate u životnu sredinu, međutim usmereno je kroz budžetski fond oko tri milijarde dinara, što znači da će se „zeleni dinar“ trošiti za neke druge namene, a ne za kapitalne projekte koji su bitni za zaštitu životne sredine. Mislim da ovakav stav Vlade je krajnje štetan i ispada da smo džabe krečili, odnosno džabe je formirano posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Posebno želim da naglasim katastrofalan položaj zaštite životne sredine u ovom Predlogu budžeta.
Ministarstvo zaštite životne sredine predviđa prenos Vojvodini oko 20 miliona dinara, kao novu poziciju, na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, a to je oko 170 hiljada evra, koliko košta recimo jedan veći stan u centru Beograda ili garsonjera u Beogradu na vodu.
U Vojvodini samo na relaciji Novi Sad-Beograd postoje tri velike deponije pored autoputa E-75 od koga su dve, tako da ih nazovem, legalne, a jedna je divlja i bukvalno se izliva na autoput. Najveća od njih je ova kod Novog Sada, koja je inače, kao što znate evropska prestonica kulture za 2021. godinu. Ova deponija je odavno prešla dozvoljenu kotu, treba da bude kapitalna investicija i ona je negde oko 28 miliona evra vrednosti. Međutim, nje nema u budžetu, kao ni postrojenja za tretman otpadnih voda u Novom Sadu, koji je, opet, negde u grubo vrednovan oko 100 miliona evra, možda ja grešim, možda su sad neki podaci noviji, pa su možda i veće cifre. I sva ta kanalizacija se izliva u Novom Sadu u Dunav, u sred šetališta.
Nažalost, za mene je poražavajuća činjenica da je u ovom budžetu ovo Ministarstvo, Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo svega 5,8 milijardi dinara, što predstavlja oko 0,5% ovogodišnjeg budžeta. Ako ja u ovoj mojoj matematici grešim, molim vas da me ispravite.
Prihod od eko taksi, koji je iznosio oko 38 milijardi dinara, trebao bi da bude deo tzv. Zelenog fonda i da se sva ta sredstva vrate u životnu sredinu. Međutim, usmereno je kroz budžetski fond oko tri milijarde dinara, što znači da će zeleni dinar trošiti za neke druge namene, a ne za kapitalne projekte koji su bitni za zaštitu životne sredine.
Mislim da je ovakav stav Vlade krajnje štetan i ispada da smo džabe krečili, odnosno džabe je formirano posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a podsetiću članovi zelene poslaničke grupe se upravo zalagalo da se konačno izdvoji posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Ministar Trivan je davao izjave po pitanju životne sredine i uopšte daje izjave po pitanju životne sredine, da je presudna za našu budućnost i da su prioriteti pitanja otpadnih voda, komunalnog otpada, pošumljavanja itd.
Sada ga pitam – da li sa ovim novcem koji ima na raspolaganju, odnosno koje će imati Ministarstvo i fond, može rešiti probleme u ovim oblastima.
U Predlogu budžeta, u razdelu, 24 ministarstva poljoprivrede, ne vidi se pozicija nabavka ledolomaca. Naime, prošle zime smo imali tzv. ledenu poplavu, odnosno pojavu leda na međunarodnim plovnim rekama Tisa, Sava, Dunav, što je dovelo do prekida plovidbe i oštećenja infrastrukturnih objekata, pristana, čamaca, itd. Angažovani su ledolomci iz Mađarske, za čiji najam je plaćeno, vi ćete me ispraviti ako grešim, oko 80 miliona dinara i to iz budžetske rezerve i iz Fonda za vode. Samo da podsetim, Mađarska ima 22 ledolomca. Tada je obećano, u medijima je bar bilo najavljeno, da će Srbija nabaviti ledolomce.
Pitam ministra Nedimovića - da li se uzda samo u dobre prognoze da će ova zima biti blaga ili u statistiku da se neće ponoviti onako hladna zima kao prošla, pa ne smatra da su nam ti objekti potrebni.
I sad, kao poređenje, u budžetu se višestruko povećana sredstva za nabavku naoružanja, vojnu i policijsku opremu i predviđena je izgradnja nekoliko zatvora, pa se pitam kakva nam je perspektiva, ako su to prioriteti, umesto ulaganja u školstvo, zdravstvo, zaštitu životne sredine, tj. oblasti u kojima su investicije preko potrebne i od kojih zavisi život građana. Hvala lepo.