Zahvaljujem.

Pesnikinja LJiljana Bralović kaže u svojoj pesmi – Juče je u jednom selu umro poslednji stanovnik, a danas će u drugom.

Svi oni koji su slušali izveštaja Odbora za selo SANU znaju da smo mi praktično izgubili na području centralne Srbije još jedno Kosovo. Razlog za to svakako je i u budžetu. Bez obzira na pomake koji su učinjeni u ovoj godini u odnosu na prošlu, evidentno je da je budžet manji nego što je zakonom propisano, članom 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, za pet milijardi i 320 miliona i 761 hiljadu, ili za 10,76%. To je moja osnovna zamerka, da posle ovako katastrofalne suše koja je zadesila poljoprivrednike u 2017. godini nije bilo razumevanja u Vladi da se barem ispuni zakonski minimum od 5% budžeta za Ministarstvo poljoprivrede.

Drugo, ovaj budžet, iako je veći nego što je prošlogodišnji, je manji nego što je bio budžet 2013. i 2014. godine. To se odražava i na subvencije, to se odražava i na Upravu za zemljište, gde su smanjene sve pozicije koje su bile predviđene…

Vreme. Završite rečenicu.

Hvala na razumevanju. Dakle, na sve pozicije koje su bile predviđene, izuzev za poziciju mere ruralnog razvoja, gde je učinjeno značajno povećanje sredstava i poziciju sredstava iz IPARD-a, gde se očekuju sredstva iz evropskih predpristupnih fondova, po osnovu čega je ovo planirano.
Žao mi je, ali ja zaista kao čovek koji je orijentisan ka poljoprivredi i selu, ne mogu da glasam za ovakav budžet, jer je on, pre svega, nezakonit. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, ja neću puno vremena uzimati. Mislim da, pre svega, zbog javnosti moram da kažem nekoliko stvari.

U odnosu na 2016, 2017. godinu smo imali budžet za poljoprivredu koji je bio veći za 8,7%. U odnosu sada, 2018. u odnosu na 2017. godinu imamo budžet koji je veći za 5,2 milijarde, dakle, više od 10%. To je ono što su činjenice. Za mere ruralnog razvoja, to je ono što su, u stvari, nabavka traktora, mehanizacije, skladišta, višegodišnjih zasada, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje, deset puta više novca, odnosno 9,6 puta više novca u odnosu na 2015. godinu.

Trendovi rasta su evidentni. Mimo ovoga svega što vidite u budžetu, koji iznosi 4,47% od prihodne strane budžeta, to je jedina stvar za koju ste u pravu. Mi ćemo ove godine imati na raspolaganju i IPARD sredstva prvi put posle osam godina, koliko se o njima priča.

U budžetu se ne vide ni sredstva za navodnjavanje, koja idu kroz Abu Dabi fond, odnosno preko finansiranja Abu Dabi fonda. Tu još imamo 85 miliona dolara na raspolaganju.

Kada to sve saberete, zajedno sa IPARD-om, dolazite na mnogo više od 5%. Ali, nije to bitno. Tu mantru ponavljati, nije ona samo važna. Važno je kako smo mi ta sredstva upotrebili i da ćemo imati 2019. godine 130 hiljada hektara zemljišta pod sistemima za navodnjavanje više nego što smo imali. Evo, 20. decembra imaćemo prvi poziv, malopre ste me pitali, prvi poziv za traktore i mehanizaciju iz IPARD sredstava. Pa, da li smo to imali do sada na raspolaganju? Ova Vlada je to omogućila. Ja sam zahvalan svima koji su u Vladi uvideli da moramo da rastemo. Para ima koliko je jorgan dugačak. Ne možete preko toga.

Naš posao je da ta sredstva što bolje plasiramo i realizujemo, a ne samo da delimo subvencije, po par hiljada dinara ili, ono malopre što sam spomenuo, 20.000 dinara, pa ih nikada ne isplatimo. Da li je to odgovorna država? Da li je to odgovorna Vlada? Šta treba, da piše na papiru i da se nikada ne isplati? Hoćete papirne budžete? Ovo je budžet koji je realan, zahvalan sam na njemu i hvala svima onima koji će ga podržati.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, povreda Poslovnika.

Uvaženi gospodine Marinkoviću, član 103. meni daje pravo da ukažem na povredu Poslovnika. Vi ste dužni da mi date reč da ukažem na konkretnu povredu, pre nego što drugi narodni poslanici po drugim osnovama dobijaju reč. Ja sam to svoje pravo pokušavao da dobijem u zadnjih par minuta. Ne tražim zaista mnogo, samo tražim ono što mi po Poslovniku pripada.

Mislim da zaista nije bilo potrebe, jer sam se javio najpre po povredi Poslovnika za član 104. i vi ste onda, ne dajući mi reč, prekršili ponovo Poslovnik. Znači, dva puta u pet minuta kršite Poslovnik, član 103. i 104. Ne date mi pravo na repliku kada me je prethodni govornik iz vladajuće većine direktno pomenuo, kao poslednjeg iz opozicije koji je govorio pre njega, stavljajući mi u usta nešto što nisam rekao, a onda mi ne date da ukažem na povredu Poslovnika. Mislim da nema potrebe, korektno ide sednica, privodimo kraju, možda još jedan, dva, tri govornika su ostala, normalno se diskutuje i zašto bi se uskraćivalo pravo opoziciji koje daje Poslovnik?

Poslovnik je restriktivan, vrlo ograničena prava daje opoziciji, a vi nam i ta restriktivna prava sužavate i suzbijate. Ništa nisam tražio u ovoj Skupštini, niti i jedan drugi poslanik Dveri, osim onoga što nama pripada po ovom Poslovniku. Uporno se borimo samo da se izborimo za ono što nam Poslovnik omogućava, da barem to malo prava ne kršite. Valjda imamo pravo da postojimo i da sedimo u ovim klupama i da učestvujemo u diskusiji. Ako se držimo Poslovnika, nema nikakvih problema, ali zašto nam ne date ono što nam Poslovnikom pripada?

Zaista nikada nisam pomenuo 450 miliona za migrante, već Ministarstvo pravde, a kako Komesarijat za izbeglice sprovodi svoju politiku videli smo nedavno u Ustaničkoj ulici i problem gde su hteli da izbace 20 ljudi koji su veterani, izbeglice, a stanove su dobili ljudi zaposleni u Komesarijatu.

Hvala, kolega Nogo, na ovoj sugestiji. Imali smo mi komunikaciju kada je završen govor gospodina Vujadinovića, ali znate i sami da stvarno nisam imao apsolutno nikakav osnov da vam dam repliku. Sve drugo da sam dao bila bi zloupotreba toga. Inače, da ste imali bilo kakvo pravo iz člana 104, verujte mi, dobili bi reč. Nadam se da ćete je dobiti u nastavku sednice, tako da tretman je isti za sve. Hvala na razumevanju.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Zahvaljujem.

Uvaženi narodni poslanici, želeo bih da skrenem pažnju na nekoliko stvari u vezi sa budžetom tj. sa Predlogom budžeta koji se nalazi pred nama, a koji možda neće zvučati novo onima koji prate ove diskusije svake godine zbog toga što ću manje-više ponoviti ono o čemu sam govorio i prošlih godina i praktično će biti pitanja upućena manje-više istim ministrima.

Prva stvar na koju bih skrenuo pažnju je Zakon o budžetskom sistemu gde je sasvim jasno da su umesto ustavnih 7%, koliko treba da pripadne AP Vojvodini, a tih 7% je definisano u Ustavu Republike Srbije u članu 84. stav 4. gde se kaže da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Ovo čitam zbog sledećeg, a da bih vas podsetio na jednu veoma značajnu stvar. Ovo čitam iz Ustava Republike Srbije, dakle, najvišeg pravnog akta koji ova zemlja ima.

U Ustavu jasno piše da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Dakle, ne u odnosu na naplaćeni deo, ne u odnosu na prihodovnu stranu, ne u odnosu na bilo šta drugo, nego u odnosu na budžet Republike Srbije.

Ovo govorim zbog toga što se odmah u sledećoj rečenici kaže – s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. U slučaju kada su najveći deo budžeta AP Vojvodine transferna sredstva, koja su namenska i ne mogu se koristiti za bilo šta drugo, osim za ono za šta su namenjena, potpuno je nemoguće da AP Vojvodina ispoštuje ovu ustavnu normu.

Drugim rečima, Vlada koja ne ispoštuje Ustav tera administraciju AP Vojvodine da krši Ustav i da na taj način bude u stalnom prekršaju, stalnom nesporazumu sa zakonskom regulativom, iako ni jedna vlada u proteklih devet godina nije ispoštovala obavezu donošenja zakona o finansiranju AP Vojvodine, a rok je istekao 31. decembra 2008. godine. Znači, sada će biti punih devet godina kako se to moralo uraditi. Pošto to nije urađeno, mi smo još pre dve godine podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu i do dana današnjeg nismo dobili ni odgovor, a kamo li bilo šta drugo.

Ako neko misli da je nevažno, moram podsetiti da u slučaju pridruživanja EU jedna od osnovnih stvari koja se traži od nas je poštovanje države prava, pravne države. Pravna država postoji onda kada se poštuju zakoni te države, naročito kada administracija te države, Vlada te države poštuje zakone i Ustav svoje države. Vi ovim direktno kršite Ustav ove države i time dovodite u pitanje iskrenost namere za pridruživanje Srbije EU. Sa jedne strane je pozitivno to što su prihodi, koji su finansijska pomoć EU, posebno prikazani, jer je do sada iskazivana u jednoj poziciji zajedno sa ostalim donacijama i transferima, ali ta pomoć ide iz činjenice da se pretpostavlja iskrenost u nameri pridruživanju EU. Ta iskrenost se dovodi u pitanje neiskrenošću o kojoj govori nepoštovanje ovoga Ustava.

Sa druge strane, pojavljuju se druge paradoksalne stvari. Recimo, pojavljuje se situacija koju bih želeo da mi neko objasni. Recimo, ministar finansija. Kako je moguće da crkvene zajednice, crkva konkretno, Srpska pravoslavna, koristi sredstva iz budžeta, a ne plaća porez? Kada će crkva početi da plaća porez? Ona ima prihode, a oslobođena je plaćanja poreza. Ona ima prodavnice u kojima je oslobođena plaćanja dažbina. Kako je to moguće? Zašto je crkva izuzeta iz fiskalnog sistema ove zemlje?

Drugim rečima, postoje pitanja na koje nemamo odgovore. Po Ustavu Republike Srbije Kosovo je u sastavu Republike Srbije, ali ova Vlada treba da kaže građanima koliko dugova Kosova ova Vlada plaća, koliko novca odlazi za dugove Kosova. Spoljni dug Kosova otplaćuju građani Srbije. Sa koliko para učestvuje privreda Kosova u budžetu Republike Srbije? Nula. Koliki su troškovi?

Ja vas molim da mi kažete, govorim kao neko ko ne zna, samo očekujem da mi pomognete da razumem kako je to moguće? Dakle, koliko će se plaćati, i dokle? Po mojim informacijama, to je do 2041. godine treba da se plaćaju dugovi Kosova.

Molim vas, gospodine ministre, odgovorite mi na ovo pitanje, pa da onda nastavim sa drugim pitanjima koje imam.

Ili, da završim pa ćemo onda.

Zašto nema para za izdržavanje trećeg deteta do punoletstva? Ako neko želi da priča o natalitetnoj politici, ne može da se priča o trećem detetu ako se prvo dvoje ne zadrže u ovoj zemlji, jer onda nije treće nego je opet prvo.

Ovo što ste spominjali da u Mađarskoj posle završetka besplatnog školovanja postoji obaveza da se ostane i radi u zemlji, neke druge zemlje su to drugačije rešile i rešile su tako što se školovanje plaća, ali se daju krediti koje onda taj koji je to platio mora da vrati. Što je u stvari druga strana iste stvari. Ovako, mi školujemo, kao siromašna zemlja, kadrove za bogate zemlje. Što je potpuno paradoks. Ja se tu potpuno slažem sa vama, ali postavljam pitanje – šta učiniti da tako ne bude?

Dakle, hteo bih da čujem odgovore na ovih nekoliko pitanja, da mi ministar poljoprivrede objasni striktnu količinu novca koja će biti opredeljena za poljoprivredu, za pomoć paorima, za pomoć ljudima koji su stradali od elementarnih nepogoda u poljoprivredi u prošloj godini, dokle je to došlo i šta će se dalje događati?

I naravno, pitanje svih pitanja – kada će biti donet zakon o finansiranju AP Vojvodine? Da li ova Vlada zna kada će to biti urađeno, da li će to biti urađeno, da li će to doneti ova Vlada ili koja druga Vlada? Ko je tu odgovoran zato što je predsednik Vlade Vojvodine pred prošli budžet rekao da se on nada da je to poslednji budžet koji će biti donet bez ovog zakona. Evo, stiže i ovaj budžet. NJegov je odgovor da je u pitanju odluka parlamentarne većine u ovoj Skupštini. Vi ste Vlada koju je ta parlamentarna većina izabrala. Ja vas molim sada da dobijem ove odgovore. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Čanak.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.