Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/274-17

4. dan rada

11.12.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati i Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, u skladu sa Poslovnikom, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Predlog za dodavanje preambule iznad člana 1. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Tomić, Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanić, Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Filipovski i Stefana Miladinović.
Na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacio je ovaj amandman.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanici Poslaničke grupe SRS i zajedno Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković, i narodna poslanica Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanici Marko Atlagić i narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, na član 1. Vlada Republike Srbije je predložila izmenu ovog člana tako da se brišu reči: „budžetski fondovi“ iz definicije korisnika budžetskih sredstava, jer su već definisani članom 64. zakona kao evidencioni računi, što će omogućiti da se pojedini budžetski prihodi i rashodi vode odvojeno. To se posebno odnosi na ciljeve koje treba ostvariti kada su u pitanju sporazumi, lokalni, pokrajinski, republički i međunarodni. To će pridoneti boljitku ukupnih ekonomskih parametara koji se ostvaruju budžetom za 2017. godinu.

Poštovana predsednice Skupštine, mi smo videli danas da se o ovim parametrima vrlo malo diskutuje sa strane opozicije, a oni su vidljivi parametri. Ja ću samo jedan parametar da spomenem, a to je inflacija. Ona je za vreme bivšeg režima bila visoka. Bivši režim je 2008. godine imao stopu inflacije 14,9%, da bi već u 2014. godini, dolaskom Aleksandra Vučića na čelu predsednika Vlade, bila spuštena na 1,7%, što je bila najniža moguća inflacija u poslednjih 40 godina.

Da li je tako, gospodo iz bivšeg režima?

Pogledajte i uporedite budžetski deficit. Vi ste ga imali 2008. godine 1,7%, da bi 2012. godine uvećali na 7,1%, a predsednik Aleksandar Vučić je, prilikom dolaska na vlast 2014. godine, zatekao na 7,1%, da bi ga u 2017. godini, evo, postigli suficit.

O ovome opozicija neće da razgovara, poštovani građani, zato što su vidljivi rezultati. Neću da zamaram, ali imam od 2008. godine do danas kako je tekla inflacija. To je bila strašna inflacija. Godine 2008. – 14,9%, 2009. godine – 6,6%, 2010. godine – 10,3%, 2011. godine – 7%, 2012. godine, kada smo preuzeli vlast – 13%, da bi je mi spustili na 7,8, a već 2014. godine 1,7%, što je najniža inflacija u poslednjih 40 godina.

Ovim amandmanom želeo sam dati podršku i ojačati predlog Vladi iz člana 1. itd. Smatram da je odgovor Vlade bio korektan i ja ga prihvatam. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Sonja Pavlović, Jovan Jovanović i Zoran Živković.
Reč ima Marinika Tepić. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Marinika Tepić

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Zahvaljujem.

Ujedno izražavam žaljenje što ministar nije tu, iako su tu drugi ovlašćeni, pretpostavljam, ispred Vlade Republike Srbije kao predlagača, pa očekujem odgovor koji bi trebalo da dobijem, s obzirom, pretpostavljam, da će ovaj naš amandman biti odbijen, a tiče se izuzetno važne stvari, odnosno definisanja budžetskih korisnika u sistemu finansiranja Republike Srbije i tiče se tačke 47, gde predlagač, nakon Republike Srbije, prepoznaje još lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći EU u finansiranju, ukupnom, Republike Srbije, ali, nažalost, ne prepoznaje i autonomne pokrajine.

Smatram da je ovo izuzetno pogrešno, kao i moje kolege iz KSP, s obzirom da ne samo po Ustavu Republike Srbije, mi imamo prepoznate dve autonomne pokrajine, već iz prostog razloga što naročito AP Vojvodina već dugi niz godina učestvuje u finansiranju projekata, odnosno finansijskoj pomoći EU i to tako što sama, takođe, predviđa i planira sredstva za predfinansiranje.

Navešću odmah jedan konkretan primer, da bi svima to bilo jasno, ilustrativno. Evo, na primer, radi se o institutu „BioSens“, kojim se i predsednica Vlade Ana Brnabić izuzetno hvalila u prethodnom periodu, čak je tamo odlazila u Novi Sad da postavlja kamene temeljce, ali niko nije uzeo u obzir da je npr. baš projekat „BioSens“ pokrenula i inicirala Pokrajinska vlada u 2015. godini, da je Evropska komisija upravo ovaj projekat Pokrajinske vlade, dakle, u prethodnom sazivu, smatrala najboljim projektom u ovoj oblasti te godine. Smatram da, bez obzira što je AP Vojvodina i dalje u režimu lokalne samouprave, kada je reč o prepoznavanju budžeta, odnosno načinu prenosa sredstava, zaslužila mesto koje joj pripada i po Ustavu i po zakonu, naravno, izražavajući žaljenje da ni danas nemamo zakon o finansiranju AP Vojvodine i da je to, pretpostavljam, jedan od razloga. Ali, evo prilike da se to stanje promeni. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Đorđević.

Zoran Đorđević

Hvala.
Poštovani poslanici, probaću brzo da odgovorim. Pod pojmom lokalna vlast i Zakona o budžetskom sistemu podrazumeva se i pokrajinska vlast i podrazumeva se i lokalna samouprava, tako da je sve to obuhvaćeno i nije potrebno da se nabraja pojedinačno. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
(Marinika Tepić: Mogu li samo dopunu?)
Možete.
...
Stranka slobode i pravde

Marinika Tepić

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Zahvaljujem.

Pretpostavljam da smo se pažljivo slušali. Ja sam u samom zaključku i rekla da smatram greškom, da potpuno znam i verujem da je AP Vojvodina ostala u režimu finansiranja tako što je prepoznata kroz lokalnu samoupravu. Ali, to je pogrešno.

Ministar Vujović je i prošle godine u istoj raspravi o budžetu rekao da je to pogrešno i da će do ove godine, upravo kroz zakon koji je sada predmet rasprave, kao i u Zakonu o budžetu za 2018. godinu, tu grešku ispraviti. Izrazio je i tada nadu da će tokom cele prethodne godine bar neko inicirati usvajanje zakona o finansiranju AP Vojvodine, ako to nije Vlada Republike Srbije, to može da uradi bilo koji narodni poslanik i, naravno, Skupština AP Vojvodine. Meni je žao što skupštinska većina Igora Mirovića to nije uradila. Ali, zato, s obzirom da ministar nije tu, volela bih da čujem razloge zašto se u ovih godinu dana to nije dogodilo i da mi ponovo u istim zakonima imamo isto degradiranje autonomnih pokrajina, mislim, naravno, na obe autonomne pokrajine i Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, i da one budu u režimu opština i gradova, odnosno jedinica lokalne samouprave. Verujem da ste i sami svesni da je to pogrešno, da je to loše i da to dodatno stvara utisak zle namere kada je budžet u pitanju, odnosno novčanik, što mi kažemo, države.

Želim odgovor na pitanje – zašto se do sada ovo stanje nije promenilo? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

I mi smo podneli amandman kojim smo tražili da se briše član 1. Predloga zakona. Zašto? Ako se budžetski fond izbaci i više ne bude indirektni korisnik budžetskih sredstava, ja ne znam šta ćemo da dobijemo.

Pročitali smo jedno obrazloženje da je budžetski fond ustvari račun u Trezoru, pa svi direktni, indirektni korisnici budžetski sredstava u Trezoru su račun, ali iza tog računa se krije pravno lice i budžetski fond jeste pravno lice. Pogledajte predlog zakona za 2018. godinu, pa ćete videti na kojim sve pozicijama se nalaze budžetski fondovi, a to su u suštini namenski fondovi, gde se izdvajaju neka sredstva za tačno određene namene.

Međutim, mnogo veći problem ovog Zakona o budžetskom sistemu je taj što… Ovo što držim u ruci je spisak korisnika javnih sredstava. U ovom delu se nalazi samo nekih 2.000 korisnika javnih sredstava tzv. republičkog nivoa. Pravilnik i ovaj spisak je na osnovu člana 8. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije doneo ministar finansija. Kada gledamo samo korisnike budžetskih sredstava na Republičkom nivou, ovde ćemo videti direktne i indirektne korisnike.

Međutim, tu se nalaze pod šifrom šest drugi korisnici javnih sredstava, pod šifrom sedam ostali korisnici javnih sredstava. Svi oni moraju da budu uključeni u budžet Republike Srbije. Nažalost, njih nema u budžetu Republike Srbije. Zašto ih nema? Gde je Nacionalna korporacija za osiguranje depozita? Gde su druge brojne agencije? Toga nema u budžetu Republike Srbije, to je izbačeno, a oni su korisnici budžetskih sredstava.

Mi ćemo na jednom od sledećih članova otvoriti jednu veliku dilemu - šta su javni prihodi, šta su primanja, šta su javni rashodi, šta su izdaci, pa da vidite koliko su naši budžeti za proteklih nekoliko godina, ne samo nejasni, nego ne sadrže pravi prikaz budžetske potrošnje. Dobar deo budžetske potrošnje, u jednom velikom procentu, nalazi se izvan Zakona o budžetu Republike Srbije. Ako bi se išlo tom logikom da se i budžetski fondovi izbace, izvinite molim vas, a šta će onda da ostane u budžetu Republike Srbije? Da li ćemo mi onda da raspravljamo samo o 60% potrošnje na nivou Republike, a 40% da nam bude nevidljivo, kao što je sad u jednom velikom procentu nevidljivo?