Slažem se. Preformulisaću.

Građani Srbije su saznali da problem u radu generalne sekretarke postoji onog dana kada nas je predsednica informisala poslaničke grupe nemaju više vremena za raspravu o amandmanima iako je e-parlament u tom momentu pokazivao da je za raspravu o amandmanima preostalo više od 500 sekundi. Kako se to lepše kaže, osim ovako.

Dakle, to je bilo pre više meseci. Od tada traje ta jedna igrarija u ovom parlamentu. Volela bih da je administracija jedini deo parlamenta koji ne funkcioniše, volela bih da budete svesni da u ovom parlamentu ne funkcionišu i mnoge druge podjednako važne, ako ne i važnije stvari i volela bih da se vi zabrinete time što nam stižu predlozi zakona o kojima ne stižemo ni da razgovaramo. Volela bih da vas zabrine to što ste i na ovoj sednici podneli toliki broj amandmana na prve članove prvih zakona, da opet neće moći da se razgovara o tome. Volela bih da vas brine to što nismo razgovarali o amandmanima na budžet. Volela bih da vas zabrine to što nas Vlada Republike Srbije ponižava, ignoriše, ne dolazi u parlament, ne odgovara na pitanja, što nemamo nikakvu kontrolu nad radom Vlade. Volela bih da vas brine što su nam je bio suspendovan rad parlamenta i pre beogradskih izbora i pre predsedničkih izbora. Volela bih da vas brine i to što smo prethodne godine radili samo dva meseca od silnih vaših stranačkih, unutar stranačkih, međustranačkih kalkulacija, prepucavanja, igrarija, računica, procena i ne znam ni ja čega. Volela bih da vas brine što vi odgovornog za taj problem u parlamentu ne vidite u sebi i ne vidite u onome ko vodi ovaj parlament.

Zato sada glasajte kolege kako hoćete, radite šta hoćete, ali molim vas, da ono što ovde navodite da vam je nekakav standard, primenjujete u svakoj situaciji, pre svega, kada se radi o vama samima i o vašoj stranci i da nikada ne zaboravite da sve ovo što ste sada uradili, sutra može da se desi vama i da niko ni reč neće reći da vas brani.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik mr Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, nisam magistar, možda ću da budem.

Dakle, ja neću niti da hvalim niti da kudim gospođu Bulajić, iz prostog razloga što moji kontakti sa njom u Skupštini Republike Srbije su uvek bili na korektnom odnosu i lično kao osoba koja voli da svim ljudima bude dobro, jedino što mogu da joj poželim jeste sreća u budućem životu i na budućim radnim zadacima koje će obavljati.

Ne smeta meni ovde što je vladajuća većina imala volju koja je u jednom momentu bila takva da vi budete izabrani, danas je imala volju da vi više ne budete na mestu na kojem obavljate. Meni ne smeta, kažem, volja vladajuće većine, jer ona je većina, meni smeta način na koji je to odrađeno. Malopre sam razmišljao da li da govorim, a onda me je jedan cenjeni kolega svojim izlaganjem ipak nagnao da i ja kažem koju. Tražio sam onda u tom razmišljanju pravu reč, čini mi se, mnogo, mnogo, silno, eto, da ne kažem drugo. Vi imate većinu, vi imate silu, sve je to u redu, ali neke stvari jednostavno ne treba, to vam govorim prijateljski, vi znate da su i moji odnosi sa vama jako korektni, ne treba da se rade na ovaj način.

Ne treba da narodni poslanik, nevezano narodni poslanik opozicije ili pozicije, koji je delegiran od strane nekog dela populacije i građana države Srbije, sazna nešto iz novina, a ne iz plenuma. Jer ovo što se sada dešava pre je izašlo u javnim glasilima Republike Srbije, pisanim, štampanim, elektronski štampanim, na to sam mislio, nego što to mi ovde znamo. To će neko da pomisli da je tako, ali opet mi znamo da smo već juče znali da će ovo biti danas. Sada dobijamo informaciju, meni je jedna druga stvar proceduralna zasmetala, ovde je podnet zahtev 9. marta, na današnji dan, i to je jedan od retkih zahteva za koga nemamo u koliko je sati to podneto. Pogledajte sve, uvek imamo satnicu.

Radili ste nešto brzo. Kažete brojna kršenja, čuo sam po kuloarima, brojne nepravilnosti. Samo meni nije jasno da li ste to saznali jutros ili ste znali juče, ili ste znali pre mesec dana, ili ste hteli da izdemonstrirate i onda objašnjenje, apsolutno po Poslovniku koji je važeći, ja kažem – trudim se da ga uvek ispoštujem, piše da je to moguće, kad imamo većinu. Znamo mi vrlo dobro kako se pojavila većina i znamo do pre pola sata i do pre sat vremena, mi koji od jutros sedimo sa ove strane, ali kad kažem ne sa ove strane, ja ovde između mene i vas ne vidim šanac, mislim da smo svi okrenuti državi Srbiji i da ona treba da nam bude na prvom mestu, znamo koliko nas je bilo i sad odjednom imamo većinu.

Čini mi se da je to moglo da vrlo lepo i lagano, iz poštovanja i prema gospođi koja je taj posao radila, znam i ja to što je kolega Martinović spominjao, izvinjavam se što sam ime spomenuo, ako on bude smatrao da ima razloga da replicira on će to iskoristiti, a ime mi se omaklo, znam i ja za te odnose i ta pričanja o kojima je i on pričao. Ali, mogli smo to lepo, normalno da stavimo u tačku dnevnog reda, da to ide svojim tokom i da bude sve normalno, iz poštovanja prema gospođi koja je radila, na način verovatno, opet ne sumnjam, imala volju, nije imala volju, grešila, nije grešila.

Nemojte i ne morate, jer imate zaista većinu ogromnu da demonstrirate ponekad nepotrebnu silinu. Onda onima koji ne misle kao vi, a dozvolićete da je pravo čoveka da misli na način na koji smatra da je za njega korisno i svrsihodno, stiču nepotreban ili potreban utisak da se nešto radi na nekom drugom mestu, koje nije nažalost ovo mesto, a ovo mesto treba da bude mesto koje predstavlja vrhovni zakonodavni organ i odluke koje odavde proisteknu, od onih koji su i u poziciji i koji su u opoziciji, treba da budu odluke koje su na korist naroda. Meni je ovo zasmetalo, a vaša volja, vi ćete izglasati kako želite. Hvala.

Hvala, dr Vesoviću. Izvinjavam se za grešku od malopre.
Tatjana Macura ima reč sada. Ne želite.
Reč ima kolega Vladimir Đurić. Prijavite se. Izvolite.

Hvala.

Pitanje razrešenja, odnosno izglasavanja nepoverenja ili smene generalne sekretarke Skupštine je, kako bih rekao, unutarskupštinsko pitanje i građani od nas ne očekuju da ih previše zamaramo našim unutrašnjim pitanjima. Oni od Skupštine očekuju rezultat, a to su zakoni, imenovanja najboljih kandidata za funkcije na koje Narodna skupština imenuje i bira i zakoni koji će njihov život poboljšati.

Međutim, kada je već vladajuća većina ovo unutarskupštinsko pitanje stavila na dnevni red, onda nije zgoreg iskoristiti retku priliku da se o događajima u Skupštini prozbori, jer ne bi bilo loše reći par reči i o anomalijama koje nas sprečavaju sve zajedno da ispunimo očekivanja građana koja oni imaju, kada je rad ovog doma u pitanju, a te anomalije su mnoge. Ja ću sada samo neke spomenuti.

Primera radi, način sazivanja sednica, i to takav način da se sitnim smicalicama pokušava opozicija onemogućiti da podnese dopune za dnevni red, pa kada se sazna da je to opozicija ipak uradila, onda se sednica pomera u drugi termin za koji se gleda da opozicija ne stigne da preda dopune dnevnog reda ili ovlašćenja za raspravu i slične neke stvari. Zatim, način na koji se meri vreme za raspravu. Već su neke kolege ovde spominjale da smo imali sednicu u kojoj je na sistemu e-parlamenta pisalo na ekranu, svi smo to videli, ja znam da ste i vi sa druge strane ove sale to videli, jer znam da umete da koristite računar, ne potcenjujem vas, naprotiv, pisalo je na ekranu da je za raspravu o amandmanima ostalo 257 minuta…

Gospodine Đuriću, jel vi znate šta je tema dnevnog reda?

Da, naravno, ja držim da je i sekretarka u sve ovo na neki način upletena. Evo, sada ćemo doći do toga.

Dobro. Hvala.

Jer sam lično o ovome oči u oči za ovim pultom razgovarao i sa sekretarkom, pa hoću da vidim da li je to nešto što vredi i gospođi Bulajić staviti na teret ili ne.
Dakle, na ekranu e-parlamenta pisalo je da je ostalo 257 minuta kada je predsedavajuća rekla da je vreme potrošeno, pa je onda oko tog vremena došlo do konflikta između gospođe Gojković i gospođe Bulajić, koji je u direktnom prenosu viđen, kada je rečeno – izlazi napolje i donesi mi podatke. Onda je gospođa Bulajić, naravno, morala da izađe napolje i da donese podatke koje je gospođa predsednica Skupštine želela da ima. Da li su to bili tačni podaci? Videli smo na ekranu e-parlamenta da nisu. Onda smo imali sistem da je amandmansko vreme mereno u stvarno potrošenim sekundama. Ako neko govori 30 sekundi, skine sistem 30 sekundi. Onda je naprasno na prethodnoj sednici uvedeno zaokruživanje na puna dva minuta, suprotno Poslovniku.
Da li su to sve stvari koje se imaju staviti na teret generalnoj sekretarki Skupštine? Ko je mogao reprogramirati sistem e-parlamenta da se poslanicima u ovom domu zakine vreme za raspravu o amandmanima? Konačno sada imamo i zakidanje vremena za raspravu o amandmanima kada vlast podnosi stotine amandmana na sopstvene zakone, verovatno zato što misli da oni ne valjaju. Pa ćemo onda doći u priliku da u ovom domu možemo progovoriti samo o prvih par članova prvog zakona na dnevnom redu i to će biti to.
Da li će građanima od toga biti bolje? Siguran sam da neće. Da li je za to sve kriva gospođa Bulajić, koju danas ovde, u duhu pravih komunističkih diferenciranja kadrova, smenjujete, uz licemernu želju da ima puno sreće na sledećem angažmanu i licemernu zahvalnost? Ja vam kažem – nije.

Ja vas molim da nas ne vređate, kolega Đuriću.