Reklamiram povredu člana 107. i 104. Gospodine predsedavajući, suština parlamentarnog života se sadrži i u proceduri. Poštovanje i čuvanje te procedure i te kako značajno doprinosi da u normalnim uslovima radi ovaj parlament.

Vi ste malopre povredom Poslovnika povredili i proceduru. Mi smo ovde slušali uvrede na račun pojedinih kolega poslanika, omalovažavanje da nisu stručni za pojedine oblasti, da čak može da se zaključi da kada odemo kući, nećemo moći da uključimo svetlo ako nismo Nikola Tesla, da ne navodim još neke primere koji bi mogli da budu adekvatni.

Ono što je potpuno narušilo proceduru to je da ste namerno ili slučajno odredili pauzu od dva minuta, kada je kolega poslanik rekao jednu suštinsku istinu, kako razmišlja većina. To je pravo lice ovih koji drže vlast, da oni koji izgube izbore na nivou lokalne samouprave, treba im zabraniti dva meseca najmanje da govore u ovoj Skupštini. Mislim da je to prava slika demokratije u Srbiji ne samo pojedinaca, nego i većine koja na taj način razmišlja.

Vama, koji ste pobedili na izborima tako trijumfalno, čestitam početak pada sa vlasti. Neka vam je primer DS. I oni su se tako ponosili sa pobedom, ali treba čoveka da pobeđuje, kada se uzdiže treba da vodi računa i o svojoj okolini, ne treba se toliko izdizati. Mora se voditi računa da ćete kada ste toliko visoko, vaš pad biti mnogo bolniji. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Kao potpredsednik Narodne skupštine, u obavezi sam da intervenišem po povredi Poslovnika i da iskoristim i ovu priliku da kažem da ova Narodna skupština radi po privremenom Poslovniku, jer nije ovaj saziv nikada izglasao Poslovnik, ali i ovakav kakav je, najlošiji na svetu je Poslovnik. Onaj ko predsedava sednicom mora da ga poštuje.

Od samog početka sam pokušala da sa mesta intervenišem predsedavajućem, kada je jutros obmanuo Skupštinu i javnost da će u ime predlagača, u ime VSS da će ovde biti gospodin Dragomir Milojević. Kažem, dobili smo obaveštenje da neće, on nema pojma, baš ga briga, ima da ispriča šta je planirao i ako neko kaže nešto što mu se ne dopada ili ako neko hoće da interveniše po Poslovniku, da napravi pauzu od dva minuta. Neće vam to prolaziti, što se tiče nas iz SRS, mi vam to sigurno nećemo dozvoliti. Mogu ovi tamo da viču, da arlauču koliko god hoće, da se hvale pobedama. Pobedili ste, videli ste i vi znate kako, tu ste mrvica u nekom lancu.

Znaju kako su pobedili, ali sigurno nisu pobedili zato što su građanima obećali da će raditi ovako kako rade, već i paketima i biračkim spiskovima i parama i obmanama i lažima itd, ali to nije tema. Mi smo ovde narodni poslanici, mi smo predstavnici najveće opozicione političke partije u Narodnoj skupštini i budite sigurni da ćemo se tako ponašati i da nijednom predsedavajućem nećemo dozvoliti da gazi Poslovnik. Hvala.

Hvala.
Da li gospodin Mirčić i vi želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Milorad Mirčić: Da.)
(Vjerica Radeta: Da.)
Hvala.
Reč ima Ana Karadžić. Izvolite, koleginice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke podržaće ovaj set zakona u Danu za glasanje.

Tema izbora na ovako visoke funkcije je veoma važna i jeste stub funkcionisanja naše države. Izbor kandidata koji se nalazi ispred nas dobili smo od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i izrazila bih svoje zadovoljstvo što su predloženi kandidati mladi. Smatram da će na taj način moći da se uvedu neke novine u pravosuđe i sigurna sam da će značajno doprineti povećanju efikasnosti, a tako i nezavisnosti sudstva. Takođe nisam iz struke, ali obzirom da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i do sada radili nezavisno, smatram da je njihov predlog koji je danas pred nama validan i kvalitetan i ne vidim razlog zašto ne bismo glasali. Takođe bih još jednom istakla da su svi kandidati dobili najviše ocene i da su jednoglasno predloženi.

Ovom prilikom neću komentarisati same biografije, ali hoću način na koji se kandidati biraju. Način koji je korišćen jeste da iskustvo koje imaju, a to je – preko 10 ili 15 godina staža od položenog pravosudnog ispita ih definitivno kvalifikuje. Smatramo da je predlog koji je pred nama pravedan, ispravan i da će zaista dati rezultate. Ovu temu ne treba politizovati, kao što se uvek radi i što je normalno i što očekujemo od opozicije. Možemo se samo prisetiti kako su oni to ranije radili, na primer 2009. godine, kada je došlo do seče sudija, kako je to nazvano tada, 730 nepodobnih za vladajući režim ostalo je bez svojih funkcija. To je politizacija nezavisnih organa, koja nažalost nije sankcionisana.

Danas se priča o tome kako ne treba da prihvatimo predloge koji su pred nama, ne zato što su kandidati loši, jer smo čuli da su kandidati dobri, da ih hvale kolege, da ih je struka izabrala, već zato što su oni verovatno neka produžena ruka vlasti, ali vraćamo se na to verovatno da su to samo pretpostavke i neistine koje pokušavaju da se iznesu pred građane Srbije. Mi se reformama ne vodimo na taj način. Nijedna vlast ne bi trebalo da ima upliv u nezavisne institucije, pogotovo u sudstvo. Iz tog razloga možemo videti rezultate na prethodnim izborima, gde smo dobili 45% podrške građana, što je rezultat koji nijedna opoziciona stranka nije do sada ostvarila, da ne pričam o Sevojnu, o Aranđelovcu, o Boru itd.

Neću da skrećem sa teme i da ispada da mi ovde likujemo, već samo hoću da podsetim sve poslanike ovde koga je narod izabrao, da ima poverenje u nas i da je to pravi put, odnosno da je narod rekao šta je za njih pravi put, tako da je izbor ovih kandidata koji se nalaze pred nama nešto što mi treba da podržimo.

Reforma sudstva je veoma važna. To je jedan korak napred u opštim reformama države. Vlast ulaže veliki napor da pravosudni sistem što bolje funkcioniše, da funkcioniše u što boljim uslovima. Podsetiću samo da smo imali na nekom od prethodnih zasedanja zakone koje smo usvojili, gde piše – ulaže se 20 miliona evra u rekonstrukciju Palate pravde, koja nije rekonstruisana u poslednjih 40 godina, zatim u izgradnju objekta Tužilaštva za organizovani kriminal 11 miliona evra, rekonstrukciju Vojno-tehničkog instituta u Beogradu 10 miliona evra. Ovo pokazuje da je nama pravosuđe, razvoj pravosuđa i nezavisno pravosuđe veoma važno, od vitalnog je značaja za razvoj našeg društva. Potrebno je da stvorimo uslove upravo ovim mladim ljudima koji su izabrani da na najbolji način vrše svoj posao.

Oni koji su inače ovde najglasniji, koji se najviše bune, koji ništa ne žele da podrže, oni su zaboravili kako su oni nekada vladali, kako je nekada izgledalo pravosuđe, zaboravili su kako su pljačkaškim privatizacijama orobili ovu državu, kako su otpuštali radnike, ali sigurno nisu zaboravili svoju reformu pravosuđa, pa se zato sada plaše da mi radimo istu stvar. Mi ne radimo isto. Zbog toga smo ostvarili taj rezultat, zbog toga nas narod bira i zbog toga smo sigurni da će izabrani kandidati raditi nezavisno i savesno svoj posao. Mi reformišemo sudstvo upravo da se oni koji su ranije radili to što su radili nađu pred sudom i pred pravdom, ali onim nezavisnim, i da vidimo šta će biti ishod toga.

Još jednom naglašavam da će Pokret socijalista, Ujedinjena seljačka stranka i Narodna seljačka stranka glasati za ovaj predlog koji se nalazi pred nama, jer smo sigurni da je kvalitet nesporan i da su institucije koje su predložile ove kandidate nezavisne. Hvala vam puno. Prijatno.

Hvala, gospođo Karadžić.
Da li još neko želi reč od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa?
Izvolite, Branka Stamenković, samo molim vas sledeći put na vreme.

Hvala. Izvinite što nemam reflekse pantera.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, svi mi poslanici dobili smo jutros dopis od Alumni kluba Pravosudne akademije. Ja bih htela nešto o tome da ovom prilikom popričam. Unapred molim da imate na umu da ono što kritikujem nisu ljudi koji su ovde predloženi da budu izabrani. Ono na šta imam primedbu i što ću da kritikujem jeste procedura. Po meni, na osnovu ovih informacija koje su dostupne, ne samo iz tog dopisa Alumni kluba Pravosudne akademije, već i iz medija, napravljena je greška u toj proceduri. Takođe molim da se ne uzima zdravo za gotovo da ja tvrdim da je ta greška namerna. Ja ne znam kakva je ta greška, ali stojim na stanovištu da je određena greška napravljena. Greške se dešavaju. LJudski je grešiti. Ko radi, taj i greši. Ne greši samo onaj koji nikad ništa ne radi. Stoga ću ja nakon ovog izlaganja zamoliti da pokušamo, daću predlog, da tu grešku ispravimo tako da građanima Srbije koji su nam svima ovde prvi na umu bude bolje.

Naime, u čemu je problem? Dana 14. decembra prošle godine Državno veće tužilaca održalo je sednicu na kojoj je donelo odluku da se izaberu 52 zamenika javnog tužioca koja mi sad danas u Skupštini treba da potvrdimo. Ono što je problem jeste što je spisak ljudi koji će biti izabrani procurio u javnost putem medija pre nego što je ta sednica uopšte održana.

Ja bih predsedavajućeg samo zamolila ako može ono zvonce da iskoristi u svrhu za koju je i namenjeno, a to je da malo smiri kolege u sali. Podsećam da tokom ove rasprave nije neophodan kvorum, tako da oni koji bi da malo ćaskaju jedni s drugima, uglavnom iz vladajuće većine, da mogu malo do restorana da odu.

Dobro, opomenuću, koleginice, samo nastavite da govorite, ne brinite.

Možete li da ih smirite, da se ne nadvikujem sa njima? Hvala.
Znači, procurilo je u javnost spisak ljudi koji će biti izabrani pre nego što su oni izabrani. To je bilo 14. decembra, 18. decembra, Alumni klub Pravosudne akademije odmah šalje zahtev Državnom veću tužioca da im se dostavi zapisnik sa sednice na kojoj je ovaj izbor izvršen, s obzirom da je javnost bila isključena sa zasedanja te sednice, a s obzirom da se novinarima koji su pitali kako je moguće da je procurio taj spisak u javnost, iz Državnog veća tužioca, odgovaralo da je na nekoj pripremnoj sednici napravljen spisak, pa da je procureo, eto taj spisak, Alumni klub Pravosudne akademije, tražio je i zapisnik sa te neke druge sednice.
Ono što ne mogu da shvatim jeste, da uprkos činjenici da je ovo traženo 18. decembra, Državno veće tužilaca, to nije dostavilo taj zapisnik. Decembar, januar, februar, 5. marta, pazite tri meseca kasnije, nakon čitave procedure i natezanja sa poverenikom stiže odgovor, da zapisnik ne može da se dostavi zato što nije izglasan. Nije potvrđen, jel od tog 14. decembra Veće nije ni zasedalo.
Dva pitanja tu imam. Prvo je – zašto Veće nije zasedalo? Pazite, u 2017. godini, Veće je zasedalo: januar, februar, mart, april, maj, jun, jul, avguste, septembar, oktobar, novembar, jednom do tri puta mesečno i sad: decembar, januar, februar ne zaseda ni jednom, a pritom zna da je veliko interesovanje javnosti. Zna da se javnost uznemirila, znači ne ulazim u to da li je javnost uznemirena s pravom ili ne. Neki, kolege poslanici su već pričali da i taj Alumni klub Pravosudne akademije ima neku svoju agendiju zbog koje to radi. Moguće je, ja to ne znam. To ne moram ni da znam i to za ovu priču nije ni važno. Da je procedura ispoštovana, oni ne bi imali prostora da uopšte guraju neku svoju agendu ukoliko je uopšte imaju. Možda je imaju, možda je nemaju.
Zašto Veće tužilaca dva meseca nije usvojilo ovaj zapisnik, a zna da je veliko interesovanje javnosti za to? Mogu osnovano da sumnjam da Veće namerno nije zasedalo i namerno nije donelo taj zapisnik, da bi imalo opravdanje zašto da ga ne pošalju.
Druga stvar koja mi nije jasna. Kako uopšte možete u Narodnu skupštinu da šaljete bilo kakav predlog odluke koji je izglasan na sednici čiji zapisnik nije potvrđen? Zamislite sada mi ovde izglasamo ova 52 kandidata, postavimo ih na njihove funkcije po sudovima, sutra se održi nova sednica Državnog veća tužilaca i bude oboren zapisnik. Šta onda da radimo? Zašto to radimo? Dva i po meseca je bilo sasvim dovoljno vremena da se taj zapisnik usvoji a ne da se njegovo neusvajanje koristi kao izgovor da se on ne dostavi.
Ponavljam još jednom, ne znam ko su te 52 osobe na tom spisku i ja ne želim da znam i nije moj posao da znam. Vi postojite da ja to ne bih morala da znam. Ali, vi ne možete tražiti od nas blanko poverenje na – majke mi treba da nam verujete. Vi morate poverenje da gradite kroz poštovanje procedure. Ukoliko se procedura ispoštuje od početka do kraja, ma ne može vam niko reč reći. Zašto uopšte kršenjem procedure dajete municiju bilo kome da bilo šta sumnja? Znači, apsolutno mi nije jasno zbog čega nekoliko šansi dosad nisu iskorišćene da se greška koja je u proceduri napravljena ispravi.
Druga stvar, koja mi nije jasna jeste – zašto je taj proces izbora tako netransparentan? Vi ste rekli u uvodnoj reči, u obraćanju, da je rang lista koja je napravljena, nakon izvršenog konkursa objavljena na sajtu Državnog veća tužilaca. Lista nekakva jeste objavljena, ali ja je nikako ne bih nazvala rang listom. To je lista koja sadrži spisak kandidata i njihovu ocenu na ispitu stručnosti i to je sve što ta lista sadrži, a iz uvodnog izlaganja svi smo čuli i saznali da to nije jedini kriterijum. Tu ima još nekih ocena i još nekih kriterijuma.
Gde su te ocene? Gde su ti kriterijumi? Zašto to nije objavljeno na veb sajtu? Time gradite poverenje, tako se gradi poverenje, a verujte mi, neophodno nam je to poverenje. Gladni smo tog poverenja, jel naš pravosudni sistem ima izuzetno loš imidž među građanima i to nije od juče. Znači, svi se sećamo 2009. godine, sećamo se ogromnog skandala i kako su pravljeni spiskovi po kafanama, ko će biti izabran za sudiju ili ne. Ako imamo takvu referentnu tačku i svi se toga još sećamo, mi ne smemo da radimo sad ništa, ni malecko da izazovemo neku sumnju. Moramo sto puta više da budemo transparentni i oprezni da do ovoga ne bi došlo, da bi se vratilo poverenje u pravosuđe. Ovo ovako kako je ova procedura sprovedena, pri čemu, ponavljam, uopšte me ne zanima da li Alumni klub ima agendu neku svoju ili nema, uopšte me ne zanima ko je tih 52 ljudi na spisku. Nemam nameru da idem od jednog do drugog da gledam kakva im je biografija. To je vaš posao.
Mene samo zanima procedura i zanima me javnost rada. Zašto je javnost bila isključena sa rada te sednice? Zašto je glasanje bilo tajno? Pri čemu i nije tajno, jel vi ste u uvodnom obraćanju rekli od svih prisutnih devet članova, jednoglasno je doneta odluka. Znači, više nije tajno glasanje, jel znamo praktično da su svi glasali za.
Zašto rang lista ne sadrži sve kriterijume? Zašto zapisnik nije usvojen? Zašto zapisnik, čak ni ne usvojen nije dostavljen na zahtev Pravosudne akademije? Molim vas, morate da shvatite da ja kao predstavnik građana ovde, ova pitanja moram da postavim. Ja vas molim da date neki odgovor da smirite situaciju, da smirite sumnje.
Jedini odgovor koji će da smiri moju sumnju glasiće – žao nam je što je napravljena proceduralna greška, povući ćemo ovo iz skupštinske procedure, u rekordnom roku ponovićemo sve ispočetka, jer mi sami prvi ne želimo da postoji trunka sumnje. Trunka sumnje je medveđa usluga tim ljudima koji su izabrani. Zašto oni da počnu svoju karijeru sa i trunkom sumnje? A sumnja je posejana. Jedini način da tu sumnju sada sklonim jeste da sve uradimo ispočetka, po proceduri i potpuno transparentno. Tako ćemo izgraditi i poverenje, malo po malo, u naš pravosudni sistem.
Složićete se sa mnom, to i vrapci na grani znaju, da politički uticaj na pravosuđe postoji i u tom smislu ja znam da vama nije lako. Ni vama, ni ostalim ljudima koji rade unutar našeg pravosudnog sistema.
Međutim, vi kao institucija, vaš posao nije da vi sada čekate da taj politički uticaj sam po sebi nekako nestane. Ja vas molim – borite se protiv tog političkog uticaja. Pokažite zube. On neće nestati sam po sebi, nego se protiv njega morate boriti.
Apelujem, da bi svaku sumnju otklonili, da bi poštedeli tih 52 ljudi koji su na listi, mrlje da su karijeru počeli sumnjivim izborom, da sve ovo povučemo, da potpuno transparentno u javnosti ispočetka sve u rekordnom roku napravimo, da nema pripremne sednice, a kasnije je rečeno da pripremne sednice nije ni bilo. Znači, prvo se novinama daje izjava da je sve to dogovoreno na pripremnoj sednici, a onda se u odgovoru na zahtev Povereniku odgovara da pripremne sednice nije ni bilo.
Stvarno je stvorena jedna papazjanija u javnosti kada je reč o ovome. I o ovome mediji pišu od decembra naovamo. Dajte da smirimo javnost. Dajte da ovo povučemo. Neka sednica Veća traje i dva dana, ali idite jednog po jednog kandidata, u potpuno otvorenoj jednoj atmosferi prema javnosti, objavite sve kriterijume, sve ocene na sajtu, pa ko želi, neka gleda, ko ne sumnja, neće ni da gleda, ali neka to bude jedan proceduralno potpuno čist proces. Hvala.

Hvala gospođo Stamenković.

Reč ima gospođa Sandra Kulezić.
Budući da smo od prethodnog govornika mogli čuti masu kontradiktornih stvari i pitanja vezano za proceduru u Državnom veću tužilaca, ja ću najpre da otklonim jednu sumnju, a to je – svakako nećemo odustati od ovog predloga, niti ćemo ga povući, a to pre svega zbog toga što je procedura i te kako bila u skladu sa zakonom, u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa Pravilnikom i u krajnjem, u skladu sa mišljenjem tih istih kandidata koji su u toj proceduri učestvovali, budući da u situaciji kada su u po dva nivoa imali mogućnost da podnesu prigovor i na te, evo sada, osporene rang liste i na konačne rang liste, to nijedan od kandidata koji su učestvovali na konkursu nije učinio.

Pokušaću da redom ispratim ovu malopređašnju diskusiju. Drago mi je što čujem da ne prihvatate zdravo za gotovo činjenicu da je Državno veće eventualno namerno pogrešilo u ovoj proceduri, ali je očigledno da se u ovom slučaju zdravo za gotovo prihvata sve što navodi Alumni klub, odnosno jedan deo predstavnika Alumni kluba u svojim dopisima i tim njihovim dopisima i tim njihovim stavovima se očigledno veruje tako zdravo za gotovo.

Kada je reč o proceduri vezano za izbor za predlaganje ovih kandidata, ja sam u uvodnom izlaganju navela detaljno kako je to rađeno i neću se sada baviti time.

Glavna priča vezana za prethodnu raspravu je bila vezana za zapisnik sa sednice od 14. decembra, na kojoj je doneta odluka o predlaganju kandidata o kojima se danas raspravlja. Sednica je održana u prostorijama Državnog veća tužilaca, odnosno u prostorijama Republičkog tužilaštva, gde se inače drže te sednice, zbog toga što mi nemamo prostor za tako nešto. Sednica je održana uz prisustvo javnosti. Toj sednici su prisustvovali predstavnik Alumni kluba Pravosudne akademije i predstavnik Udruženja tužilačkih pomoćnika Srbije. Oba predstavnika su prisustvovala radnom delu sednice u delu rasprave. Na samom početku sednice doneta je odluka da će odlučivanje biti javno. Državno veće tužilaca ima pravo na to, po Poslovniku o radu Državnog veća tužilaca i nema nikakvog razloga da se bilo kome pravda ili objašnjava zašto je takva odluka doneta. Ta odluka je takođe doneta jednoglasno, uz saglasnost svih članova Veća.

Dakle, nije tačno da je sa sednice isključena javnost. Javnost je prisustvovala u kompletnom delu sednice, osim dela o odlučivanju, i bila u prilici da čuje i predlog izvestioca vezano za izbor zamenika javnih tužilaca, odnosno za predlog odluke i da čuje kriterijume kojima će se tom prilikom rukovoditi Državno veće tužilaca.

Jedan jedini kriterijum je kriterijum koga priznaje i zakon i Poslovnik o radu i Pravilnik o ocenjivanju, a to je kriterijum stručnosti i osposobljenosti i taj kriterijum se meri ocenom sa ispita. Ono što je problem kod odlučivanja u tom slučaju je to da veliki broj kandidata ima najveću ocenu. O tome kako smo diferencirali kandidate koji su imali najveće ocene a nemamo mogućnost da ih na drugi način ocenjujemo, niti smo to činili, ja sam objasnila šta je to što nas je rukovodilo da između dva, tri ili pet kandidata, u nekim slučajevima i 70 kandidata sa peticom za određeno javno tužilaštvo, opredelimo zašto ove petice a ne one petice. Kriterijum iskustva, kriterijum vrste posla koji su obavljali je za nas bio značajan, mimo ocene stručnosti i osposobljenosti. Zašto? Zato što je situacija u javnim tužilaštvima u ovom trenutku izuzetno teška. Takva situacija je od 2013. godine, od povećanja obima posla, od činjenice da se do, evo, poslednjih godinu ili dve dana broj upražnjenih mesta nije popunjavao ili se u vrlo malom broju popunjavao.

Mi smo kao Državno veće koje je dužno da vodi računa o efikasnosti u radu javnih tužilaštava dužni da se pre svega rukovodimo tim imperativom, a to je da poboljšamo rad javnih tužilaštava. Zbog toga smo birali kandidate koji su u najvećem broju, to ste mogli da čujete, tužilački pomoćnici, ljudi koji rade preko 10, jedan kandidat 19 godina kao tužilački pomoćnik, sve vreme u tužilaštvu, to su ljudi koji u ovom trenutku samostalno rade u predmetima već godinama, u predmetima u kojima mogu da rade, u skladu sa odredbama ZKP-a. To su gotovi tužioci. To su ljudi koji će sutra zadržati te svoje predmete, dobiti nove predmete u rad i moći da nastave svoj posao da rade kako su ga i do sada radili.

Svi ti kandidati su od strane javnih tužilaca, koji su dužni da ocenjuju njihov rad, od strane kolega sa kojima rade, ocenjeni najvišim ocenama. Kada kažem najvišim ocenama, mislim o mišljenja koja su nam dostavljena u skladu sa odredbama zakona koji kaže da je Državno veće tužilaca dužno da prikuplja mišljenje o kandidatima i mi smo to, naravno, uradili i mi smo i ta mišljenja imali u vidu. Ali, opet kažem, u delu gde smo diferencirali kandidate sa najvišim ocenama.

Da se vratim na konkretan zapisnik koji je predmet ove prethodne diskusije. Dakle, da, tačno je da Državno veće tužilaca do danas nije usvojilo taj zapisnik, ali nije tačno da državno veće nije imalo sednice u međuvremenu.

Imali smo sednicu u međuvremenu. Međutim, nije bilo uslova da se taj zapisnik usvoji. Zašto? Zato što zapisnik Državnog veća tužilaca nije samo puki zapisnik o broju glasova koje je neko dobio, nego zahteva određeni nivo autorizacije i potvrđivanja onoga što je svako od članova rekao na sednici Veća prilikom usvajanja zapisnika, što dalje podrazumeva da na sledećoj sednici, na kojoj se usvaja zapisnik, svaki član Veća koji je prisustvovao sednici sa koje se usvaja zapisnik mora autorizovati svoj deo izlaganja. I ovo nije jedini zapisnik koji nije usvojen. Dešavalo se do sada da se prosto ne ponovi isti sastav Veća na sledećoj ili na nekoj od narednih sednica da bi se ti zapisnici potvrdili.

Nije tačno da se Državno veće, kako ste naveli, nadvlačilo sa Poverenikom, Državno veće je postupilo odmah po rešenju Poverenika. Mi smo naveli i tražiocu informacija zbog čega ne možemo da dostavimo zapisnik sa sednice. Očigledno je da to nismo dobro obrazložili. Povereniku smo to obrazložili u našoj novoj odluci kao smo ponovo tražioca obavestili zbog čega mu nismo dostavili. Do sada nemamo novih primedbi od strane Poverenika po tom pitanju.

Kada govorimo o nekakvoj tajnosti postupka i o nekakvoj preliminarnoj sednici, ili već kako su ta grupa kandidata nazivala to dešavanje, koje su zapravo oni sami proizveli, ja ne znam šta da vam kažem vezano za to jer ja ne znam ko je i kako sastavio oni što su oni pokazivali u medijima.

Mogu samo da pretpostavim kako je došlo do toga da neko kaže – evo, ovo je vaš spisak Državnog veća tužilaca. Ne, to nije bio spisak Državnog veća tužilaca, to odgovorno tvrdim. Državno veće tužilaca je odlučivalo na sednici Veća na osnovu rang listi koje je imalo pred sobom, svako od članova Veća, zajedno sa biografijama, zajedno sa mišljenjima i svim ostalim podacima koji su bitni za kandidate.

Dakle, ko je i kako napravio taj spisak? Zašto je želeo da prikaže rad Veća kao nekakav rad podložan uticajem, kao nekakav tajni rad, kao nekakve prethodne sednice i sve ostalo, ja ne znam. To je pitanje za one koji su to pokazivali.

O uznemirenju kandidata o kom ste govorili, sa jedne strane ti kandidati koji su dostavili ovakav dopis, ja moram da kažem da je to jedan jako uzak krug kandidata, čak ne ni svih predstavnika Alumni kluba Pravosudne akademije, već jedne male grupe nezadovoljnih kandidata.

Sa druge strane, koliko je meni poznato u Narodnu skupštinu je danas stigao i dopis Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, koji je potpuno suprotan ovom dopisu Alumni kluba Pravosudne akademije, gde svi sudijski i tužilački saradnici u potpunosti podržavaju rad Državnog veća tužilaca, uključujući i odluku vezanu za ovaj konkurs. Tvrde da je po njihovom mišljenju procedura ničim nije narušena, da je izbor bio potpuno transparentan i potpuno u skladu sa zakonom.

Zato bih vas molila da još jednom razmislite da li zaista treba iznositi ovakve kvalifikacije o ozbiljnom radu jednog ozbiljnog državnog organa. Hvala.