Molim vas, kolega Jokiću, bez direktnog obraćanja.

Vi kažete – ispred Vlade. Nije ispred Vlade, nego u ime Vlade. Nemojte, nemojte. Sramota je to. To je član 107.

Mislim da u svakom zakonu treba da se potencira ekonomija, jer bez ekonomije nama nema napretka, nama nema boljitka i u svakom zakonu trebalo bi tu nit izvući, a ovaj zakon je zahvalan da se to uradi.

Govorio bih o efikasnosti, a za efikasnost u privredi najvažnija su direktna strana ulaganja. E, sad, reći ću vam podatke koje niko nije rekao, a koji su vrlo bitni i koje građani treba da znaju. Znači, Srbija je u poslednje tri godine imala sedam milijardi evra direktnih investicija stranih. U isto to vreme Hrvatska je imala četiri milijarde.

Drugo, da li znate da su direktna strana ulaganja u funkciji BDP. Postoji formula eksplicitno koja povezuje ove dve veličine. NJihova povezanost je direktno proporcionalna i da smo mi 12 puta više investirali nego što je to veličina našeg BDP. Kako smo to postigli? Tačno, državne subvencije, koje su sve manje i manje, poreske olakšice i konkurentnost radne snage.

Sada ja hoću da istaknem ovde dualno obrazovanje. Dualno obrazovanje će da doprinese da ova konkurentnost bude još bolja i sada se neko pita zašto će nama strane investicije. Evo, mi smo u Valjevu imali preduzeće „Elind“, koje je egal „Gorenju“. Petog oktobra, kada je bila revolucija, vi ste „Elind“ uništili. Slušaju ovo i gledaju Valjevci. Svi znaju da direktor „Elinda“ nije bio član nijedne partije. Nikad se partijom nije bavio. Ja sam se bavio partijskim radom, išao po tim sastancima. Nikad nije bio ni na sastanku mesnog odbora mesne zajednice, ali vi ste to opljačkali i uništili. Ostala je ledina. Šta smo mi morali? Nije bilo sredstava, morali smo da angažujemo „Gorenje“.

Da niste opljačkali, da niste to uradili što ste uradili, „Gorenje“ ne bi bilo tu. „Elind“ bi danas bio jači od „Gorenja“. Znači, vi koji ste u tome učestvovali, neko više, neko manje, vi bi morali da ćutite. Ja sam rekao ono da kada izgubite izbore i ne možete da o njima ne pričate, onda nemojte dva meseca diskutovati ako ćete diskutovati ponovo o biračkim spiskovima, o tome da li je neko imao pravo glasa ili nije imao pravo glasa. Izbori su takvi kakvi su, oni su završeni i tu treba staviti tačku.

Drugo, nije rekao, a ja ću da kažem, u budžetu za 2018. godinu mi smo predvideli 180 milijardi na nivou države, a 128 milijarde na nivou Republike za investicije, a to će upravo biti domaće investicije.

S druge strane, to „Gorenje“ koje radi u Valjevu, da li znate koliko to „Gorenje“ ima podizvođača? To su sve sitne male domaće radionice u kojima rade Valjevci. Znači, u ovom trenutku oni su nama potrebni.

Mi smo dali 100 dinara, tačno, ali šta smo mi dobili? Uvek kada sabirate, morate i da oduzimate. Znači, Valjevo jeste dalo, država jeste dala, oslobodili smo ih poreza, ali kada saberemo, šta je to „Gorenje“ dalo Valjevu kroz plate radnicima, kroz pomoć sportskim, fudbalskim i ostalim ekipama itd? Mi smo na dobitku. To nije najsrećnije rešenje, ali u ovom trenutku to je jedino rešenje i mi ćemo se truditi da umesto „Gorenja“ sve više bude zastupljen domaći faktor, ali zato je potrebno vreme, ali ovo što ste vi uradili, znači, vi ste zaslužni. Recimo, naveo sam vam primer zašto se u Valjevu pojavilo „Gorenje“, a nema „Elinda“. Toliko i hvala.

Zahvaljujem.
(Aleksandra Čabraja: Replika.)
Na osnovu čega tražite repliku?
(Aleksandra Čabraja: Pomenuo je više puta…)
Ni u jednom trenutku vas nije spomenuo.
Spomenuo je kolegu Vukadinovića, ali ni u jednom trenutku se nije nikome obratio uvredljivo ni na koji način.
(Aleksandra Čabraja: Jeste me spomenuo, pogledajte stenogram.)
Može da vas spomene, ali to ne znači da imate pravo na repliku. Mora da vas uvredi, da pogrešno protumači.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Evo, usudih se da progovorim posle kolege koji inače zabranjuje narodnim poslanicima opozicije da govore i očigledno da je to stav skupštinske većine, pošto se niko nije ogradio od onoga što je on u petak na najstrašniji mogući način rekao.

Mi već tri sata raspravljamo o članu 1. Ja bih, pre svega, i zbog narodnih poslanika nekih koji, skoro sam sigurna, ne znaju o čemu se radi, a pogotovo zbog javnosti, da podsetim da mi pričamo o Predlogu zakona o strancima i da pokušam da objasnim smisao i svrhu amandmana vladajuće većine.

Da se razumemo, nemamo ništa protiv, koriste svoje pravo i treba, ali, postoji ovde niz nelogičnosti. Ako Vlada ne prihvata ove amandmane, a ne prihvata, onda očigledno postoji problem u komunikaciji, odnosno u podršci Vlade od strane vladajuće većine.

Ako bi slučajno vladajuća većina prihvatila ove amandmane, onda biste imali, ministre Stefanoviću, nezgrapan, jako nezgrapan predlog zakona, gde bi…

Ministre Stefanoviću, obraćam se vama.

Ministre Stefanoviću, gospodine Arsiću, ministru skrenite pažnju da mora da sluša narodnog poslanika.

Ovo je vrhunac bezobrazluka, ali nije ni čudo pošto ministar Stefanović, koji ne želi da sluša narodne poslanike, kaže da su ovi amandmani koje nije prihvatio kvalitetni. Ako su amandmani kvalitetni, a ministar ih nije prihvatio, onda to znači da ministar nije kvalitetan. Jedno i drugo ne može nikako, a on to baš i dokazuje.

Što se tiče konkretno ovog amandmana, čiji je smisao, cilj kako kažu, ekonomski razvoj i efikasnost, evo, ako je zaista cilj efikasnost i ekonomski razvoj i dovođenje stranih investitora, kako nam ovde tri sata skupštinska većina priča, onda bi možda imalo smisla prihvatiti ove amandmane.

Ako su ovi amandmani, recimo, u svrhu da se ubrza postupak oko dolaska Mubadale, oko izgradnje, oko dolaska investitora iz Emirata, oko izgradnje fabrike čipova, oko izgradnje fabrike delova za avione, ako ćemo na osnovu ovih amandmana, kao što je Vučić 2013. godine rekao, postati malo balkansko čudo, pa i da razumem ove amandmane.

Naravno, ništa od toga. Niti ovi amandmani imaju smisla, čak kad bi bili prihvaćeni, niti su oni predlagani da bi se zaista njima nešto reklo, nego samo zato da se potroši vreme, s obzirom da radimo po Poslovniku koji je ograničio na jedan vrlo restriktivan način narodne poslanike u obrazlaganju amandmana koje podnose.

Mi imamo 10 predloga zakona na koje su uloženi amandmani, a najverovatnije da se nećemo pomeriti dalje od ovog prvog, zato što već na ovom prvom zakonu – Predlog zakona o strancima – imamo više od 300 amandmana.

I da, tačno je ovo što gospođa Čomić ceo dan pita, sasvim sigurno je da ćete vi na kraju ove amandmane povući da biste skratili vreme glasanja.

To je zloupotreba lošeg Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Dakle, mišljenje Vlade o pojedinim amandmanima ne znači da su amandmani nekvalitetni, znači samo da Vlada smatra da se ne nalaze u korelaciji sa našim razmišljanjem kako zakon treba da izgleda, što Narodna skupština može da izmeni u Danu za glasanje, Vlada to mora da poštuje.
Pažljivo slušam sve narodne poslanike, ali ne moram da gledam svakog dok govori. Dakle, tu kaže da ministar treba da sluša, ne da gleda.
Dakle, ja slušam sve ono što narodni poslanici izgovaraju, a u kom pravcu ću ja da gledam, to je ipak moja stvar, niti mi to neko može odrediti, pa čak ni Narodna skupština.
Što se tiče investicija, drago mi je da ste imali prilike u prethodnim godinama da vidite i „DŽonson elektrik“, i „Svarovski“, i „DŽinsi“, i „Hilton“, i „Ikeu“, i „Mitu“, i „Železaru“ i sve ono što se dobro uradilo, jer bez toga 170.000 porodica danas bi bile nažalost u istom bezizlaznom stanju, u istoj bezizlaznoj situaciji u kakvoj su bili pre nekoliko godina kada nisu imali ni platu, nisu imali ni posao, nisu imali ni budućnost i razmišljali su verovatno da napuštaju ovu zemlju. Tih 170 hiljada porodica danas razmišljaju kako će da se probude da idu na svoj posao, da zarađuju. Mnogo je kolega danas govorilo tome, treba otići u te gradove da vidite kakvu su transformaciju doživeli ti gradovi kada su investitori došli.
Mi danas razgovaramo na jedan vrlo ozbiljan način. Ja hoću da se zahvalim svima koji učestvuju u ovoj raspravi jer vidim da su ljudi pokušavali, bez obzira što nisu svi amandmani prihvaćeni, ali ti amandmani, ni jedan nije imao za cilj da napravi nešto loše, već upravo da napravi nešto kvalitetno i dobro i da potpomogne da realizacija ovih investicija bude još bolja kroz Zakon o strancima.
Naravno, Vlada će učiniti sve što je u njenoj moći da i ubuduće, zajedno sa Narodnom skupštinom, radi na tome da dovede što više investitora i da zaposli što više građana Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Ja moram da se pridružim pitanju, gospodine predsedavajući, znači vi ste mi odgovarali, gospođa Čomić me je pominjala, kolega me je maločas pominjao i šta treba da se desi da imam pravo na repliku? Ali evo, ne brinite, ne tražim repliku, neka ovo ide na konto…

Kolega Vukadinoviću, vratiću vam svih 19 sekundi. Nemojte da pokušavate da napravite od predsedavajućih koji vode sednicu da ne poštuju Poslovnik i prava narodnih poslanika.
To što je kolega Jokić vas ispravio, ne mogu da kažem čak ni gramatički, nego stilski, za jednu rečenicu, za nekoliko reči u rečenici, ne znači da je on vas uvredio, molim vas.
Zatražite ponovo reč, računamo vreme ispočetka. Izvolite.
Molim kolege Obradoviće da ne ometaju kolegu Vukadinovića.

Navikao sam.
Dakle, ja razumem vašu potrebu da vi replicirate svakome sa tog mesta, nije ni važno, samo skrećem pažnju, dakle, da sam pomenut, pustite vi sada tumačenje namere i gospođi Čomić ste dali pravo na repliku, iako je ni na koji način nisam niti uvredio niti prozvao, nego sam samo slutio da se ona malo šali i da ironiše.
Bilo kako bilo, ja naglašavam da ovo nije rasprava o stranim investitorima, da ovo nije tema o tome da li vam trebaju ili ne trebaju strani investitori. Nije čak tema ni to koliko je bila uspešna ekonomska politika Vlade i koje došao u koje mesto, u koji grad, koji investitor i ko nije došao i šta je sa Mubadalom i šta je sa fabrikom čipova i šta je sa šeikovim parama i razne druge stvari, ili obrnuto, šta je sa „DŽonson elektrik“, šta je sa „Gorenjem“, šta je sa ovima koji su došli. To je tema za nešto drugo.
Skrećem pažnju da ovde jeste reč, i to je kolega iz vladajuće koalicije maločas indirektno i priznao kada je rekao – Sada to mi radimo; pozivajući se na to šta su nekada radili neki drugi. Ja ne znam šta su radili neki drugi, kao što rekoh, za vreme ovog saziva bio sam nezadovoljan kada je jedna poslanička grupa opoziciona, jednom prilikom to učinila sa onim već famoznim besplatnim udžbenicima, ali to što rade predstavnici većine postaje manir i ja stvarno brinem jer imam utisak da postoji namera, nisam siguran da je svesna, a možda i jeste, da se opozicija potpuno izbaci iz ovog parlamenta.
Ne treba vi da žalite ili brinete za tim šta će biti sa opozicijom, ona je takva kakva jeste, ali vam skrećem pažnju već kada pominjete izbore i ove prethodne beogradske, koji formalno ne bi trebalo da imaju nikakve veze, da su neke kolege ovde koji sede u ovoj Skupštini, takođe podržali ili su članovi stranke ili koalicije, koja je recimo vrlo dobro prošla na ovim gradskim izborima. Prosto, ima različitih priča, ali nije to tema.
Tema je to da li se vrši zloupotreba ove Skupštine time što se, kao što rekoh, hiljadu stranica zakona na dnevnom redu, raspravlja u ovom trenutku o prvom članu prve tačke, odnosno prvog zakona, sa amandmanima koje je bilo da budu povučeni. Da ne budu povučeni svejedno, zapravo sa tim nemaju nikakve veze, što jeste neka vrsta opstrukcije i zloupotrebe parlamenta od strane skupštinske većine.
Skupštinska većina ima dovoljno prostora, ima dovoljno minuta u opštoj raspravi da iznese svoje stavove, da pohvali politiku Vlade, generalno, kao i predložene zakone.
Nema potrebe da se radi ovo. Nisam siguran da će vam to doneti mnogo koristi, kao što uzgred budi rečeno, evo da budemo i samokritični, ni ove grupe i poslanici koji su imali najviše vremena u prethodnom periodu iz opozicije, nije im to nešto mnogo koristilo na izborima.
Dakle, nemojte da koljemo vola za kilo mesa, da biste ućutkali nekog važnog ili manjeg važnog predstavnika opozicije da nešto kaže, da zapravo izvrgavamo ruglu ovaj parlament i proceduru.
Naglašavam, i završavam time, 360 amandmana na prvih deset članova prvog zakona koji je slučajno prvi. Šta je to ako nije opstrukcija? Može nas bili koliko hoće, možete nas ućutkati koliko hoćete, potpuno je jasno da se na ovaj način šalje poruka i javnosti i građanima i svima da je ovo jedna farsa i da parlament služi, eto, tome, da se malo seiri, odnosno vladajuća većina malo seiri nad opozicijom i da se prosto fabrički, kao po traci, izglasavaju zakoni koje Vlada pošalje. Ja mislim da je to ponižavajuće čak i za Vladu koja, kažem, verujem, stoji iza ovih predloga i želi da istakne i pohvali šta je u njima dobro.
Što se tiče ministra Stefanovića, pošto je on ovde hvaljen i pominjan, ja mislim, takođe, da je on bio vrlo dobar spiker parlamenta, i to sam više puta govorio, bolji od nekih drugih spikera, odnosno predsednika parlamenta, ali kao predlagač zakona, tu ima i dobrih i loših rešenja. Ja bih voleo da mi o tim više dobrim ili manje dobrim rešenjima ovde možemo da razgovaramo, kada dođe vreme za naše amandmane, ali neće doći jer se na ovaj način troši vreme koje je predviđeno za raspravu o amandmanima. Hvala i ne bih se više javljao, niti tražio repliku po ovom pitanju.
Ali, imajte na umu da javnost, ma koliko bila spora i nekada neobaveštena, ipak shvata ili negde shvata da je ovo izvrgavanje ruglu i izvrdavanje rasprave o zakonima, odnosno o amandmanima na predlog zakona i da je to još jedan način da se opozicija ućutka.
Šta inače misli opozicija? Ne misli bog zna šta dobro, budimo realni, dobar deo građana ne misli mnogo dobro ni o vlasti, a pogotovo ne o opoziciji. Ali, to nije dobro, jer se sama institucija na taj način urušava, imajte na umu, kao što se urušavala i onim načinom kako je sprovedena rasprava prošle nedelje, odnosno u petak, o smeni generalnog sekretara, ma šta inače mislili o tome i o njenom radu, kao i o pravu vladajuće većine da postavlja generalnog sekretara.
Manje to radite. Obrće se kolo sreće i na kraju krajeva, možda ćete ponovo biti u situaciji da žalite za tim procedurama koje ste urušili. Hvala.