Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ozbiljan odnos prema investitorima je važan, baš kao i odnos prema samim investicijama. Kada izostane odgovarajući odnos po ovom pitanju, to predstavlja jedan od glavnih faktora za ukupno lošu ekonomsku sliku i razne nevolje na ovom planu. U prilog ovoj tvrdnji idu reči gospodina DŽejmsa Rufa, šefa misije MMF za Srbiju, o kome smo mi govorili kada smo prethodni put, zajednički u ovoj sali, razmatrali ekonomske prilike u našoj državi nekada i kako stoje danas.

Kada je reč o investicijama i koliko su one važne kao faktor u ekonomskim prilikama, gospodin Ruf, između ostalog, u sećanju i rekapitulaciji stanja do 2014. godine u Srbiji, kaže da je među glavnim problema bilo i što u realnom sektoru stope investicija bile su i previše niske. Između ostalog, u toj svojoj analizi gospodin Ruf kaže da je do 2014. godine BDP šest godina stagnirao, da su poreski prihodi brzo padali, da su dugovi države i javnih preduzeća nezadrživo rasli,a zbog neodrživo visoke proizvodnje Srbija je imala drugi po veličini deficit budžeta u Evropi i sve se to u godinama nakon 2014. godine, po mišljenju gospodina Rufa, svakako promenilo u pozitivnom smeru.

Program koji je naša država imala sa MMF predstavlja jedan od najboljih u istoriji samog Fonda i, po rečima gospodina Rufa, svi projektovani rezultati su nadmašeni, nadmašeni su u pozitivnom smislu. Zbog toga su ekonomske prilike, uključujući i odnos prema politici investicije, danas u pozitivnom saldu i na taj način ozbiljnim i odgovornim odnosom mi gradimo uspešno i moderno društvo. Sve suprotno DOS Palanke, kako su neki jedino gradili u to vreme. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Imamo interesantan dan u parlamentu, veliki broj amandmana koji predlaže vladajuća većina, odnosno samo jedna stranka, poslanici samo jedne stranke koja čini vladajuću većinu, ostali su uskraćeni za tu mogućnost, a sve te amandmane Vlada Srbije je odbila, ali i dalje slušamo nadahnuta obrazloženja predlagača. Neki pogreše, pa pozivaju da se glasa za te amandmane, iako znaju da će sami da ih povuku ili su ih već povukli, a drugi to koriste za promociju velikih uspeha aktuelne vlasti. Mislim da je to potpuno legitimno. To je potpuno legitimna stvar, svaki narodni poslanik ima pravo da podnese amandman. Može da napiše ono što misli u tom amandmanu, ma koliko to bilo besmisleno, i može vrlo energično da brani tu svoju besmisao.

Naravno, sama pomisao da predlažete nešto protiv svoje Vlade i znate da će to vaša Vlada da odbije, pa onda to povučete pre nego što se glasa, jedan mali, neću da kažem cirkus, ali jedan mali neobičan događaj, ali zašto da ne, ima tu talentovanih ljudi koji su propustili da budu članovi nekih amaterskih, glumačkih grupa, pa to mogu da nadoknade sada i to je isto deo prava poslanika i to je isto pravo svakoga ko sedi u ovom domu da na svoj način shvata i tumači parlamentarizam, Poslovnik, dobre običaje i sve ono što se inače dešava u jednom parlamentu.

Jako je interesantno da se traže olakšice za prihvatanje u naše državljanstvo stranaca koji su investitori, i to je jako interesantna stvar. To je verovatno posledica toga što niko normalan nije tražio srpsko državljanstvo već godinama, da je enormno veći broj ljudi koji zbog prihvatanja drugog državljanstva traže ispis iz našeg državljanstva i to je isto mera vrednosti rada ove vlasti, ove Vlade, ovog predsednika.

Naravno, naći će mi se verovatno neka statistička laž koja se upravo sprema među saradnicima ministra gde će mi dokazati da je ogroman broj ljudi tražio naše državljanstvo, ali nemojte u to da verujete građani Srbije, to je besmislena laž. Sam ministar rekao da je samo 14 migranata od onih nekoliko stotina hiljada, kako sami kažu, koji su prošli kroz Srbiju tražilo naše državljanstvo, verovatno greškom.

Šta je cilj svega ovoga? Cilj svega ovoga u stvari nije to da strani investitori dobijaju povlašćeni položaj pri prijemu našeg državljanstva, zato što je to potpuno besmisleno. Nije njihov cilj da budu državljani Srbije, niti imaju bilo kakve olakšice kao investitori ako su državljani Srbije, oni imaju, i to je potpuno u redu, isto pravo kao investitori, bilo da su građani naše zemlje ili ne, i ne verujem da im treba bilo šta da se u svojoj kući, svojoj državi, u svom društvu hvale da su i državljani Srbije, ako već to nisu rođenjem ili na neki prirodni način. Prema tome, to je besmislica.

Investicije u Srbiji nisu posledica statusa investitora, da li je on stranac ili neko ko je naš državljanin, nego su posledica u poslednjih pet, šest, sedam godina, mada vidim da se sada deli taj period na neka dva perioda – jedan do 2014. godine kada je premijer bio neki socijalista, koliko se sećam, a drugi je od 2014. godine na ovamo, kada je premijer bio predsednik SNS, tako da je i to jedna interesantna slika, pogled na savremenu srpsku istoriju i na ovu samu koaliciju.

Te investicije su posledica toga što se bezobrazno, na najgori mogući način nudi najjeftinija radna snaga u Evropi, to tako kaže i reklama na SNN i mnogim drugim medijima. To govore predstavnici ove vlasti sa bilo kim bilo gde da se sretnu, to je na ivici trgovine robljem, ali naravno, mi nismo u robovlasništvu, bar ne formalno, tako da ne kažem da je to formalno tako, ali te velike investicije koje omogućavaju zapošljavanje građanima da prime 21, 22 hiljade i da zbog toga ne mogu da dobiju vreme ni da odu do toaleta da izvrše neku svoju potrebu je farsa, kao što je i ova rasprava danas u parlamentu farsa.

Privodite kraju.

Naravno, još samo jednu rečenicu, oni koji žele da na taj način izbace opoziciju iz parlamenta greše, mi smo upravo ovde da ukazujemo na sve ovo što radite, a što je katastrofalno za državu Srbiju i njene građane.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Naravno, reklamiram član 107. povreda dostojanstva, jer zaista je suprotno apsolutnom moralu, bilo čemu da neko ko je učestvovao u kreiranju Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, po kome ste mogli radnika na ulicu da izbacite kako god ste hteli i zaista u robu da ga pretvorite, da on danas priča o tome kako imamo jeftinu radnu snagu i da li su radnici robovi.

Takvom politikom smo doveli do toga da navodni vizionari pričaju kako ćemo u rudniku Bor da sadimo kikiriki, a za radnike nas baš briga. A danas, danas kada neko podiže čak cenu te radne snage upravo time što se trudimo da obučimo naše radnike i da konačno posle 30 godina i uđu u neku fabriku da negde nešto rade, jer zahvaljujući njima smo sve fabrike upropastili, takav danas ima obraza, posle takvog Zakona o privatizaciji da nam priča da li su radnici robovi.

Zamolio bih vas da ubuduće reagujete, jer ovo zaista nema nikakvog smisla. Hvala vam.

Kolega Đukanoviću, zaista ne mogu da znam da li je kolega Živković bio tada svestan šta radi i da će naši radnici da ostaju bez posla. Ne mogu da čitam misli, tako da smatram da nisam povredio Poslovnik.
Prvo pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Pa, da, neko kada pomene SNS izgleda nesvesno, iz čistog refleksa, posle ni sam ne zna šta je uradio, pa zbog toga negoduje. Uglavnom, uradio jeste, čuli smo.

Šta kažu, ponovo ponovljene notorne besmislice na temu nekakvih robova, da li ste tako rekli? Dakle, prvi problem koji još nisu uočili u vezi sa tim je da brutalno vređaju ljude koji to nisu zaslužili. Čime, otkud potreba za takvim nipodaštavanjima? To što neko vredno radi, zarađuje svoju platu, je li to razlog, je li to razlog da neko sopstvenu frustraciju zaleči na njegov način. Čime, što je bio lično neuspešan i to lično neuspešan u dimenzijama stotina hiljada, još jednom, stotina hiljada potpuno izgubljenih radnih mesta?

To su njegovi rezultati i zbog toga mu smetaju, e sad isti red veličine, ali stotine hiljada novih novootvorenih radnih mesta za vreme Aleksandra Vučića, za vreme SNS, koju izgleda i sanja, pored toga što je pominje, a toga nije svestan. Sad zbog toga mi treba da vređamo neke ljude koji pošteno rade svoj posao, zarađuju hleb i donose ga kući i nazivamo ih robovima? Apsolutno neprihvatljivo.

Na temu tih plata koje često kritikuju, mora neko da bude u ovoj sali, da je u ovoj sali, da sluša rasprave i juče i prethodne sedmice, čuo bi, primera radi „Kontinental“, događaj od pre samo nekoliko dana, prisustvovao je i Aleksandar Vučić koga ne možete da podnesete, i kaže – plate programera od 850 do 2.500 evra. Nisam siguran da je nekome ispod časti da radi posao za ovaj novac, naprotiv.

No, iako mi naravno ne pričamo o tome i ne tiču se ovi amandmani predloga da neko dobija državljanstvo Srbije, ne treba olako propuštati ideju da možda neki novi ljudi budu upisani u srpsko državljanstvo, pre svega u interesu je onih koji su to malo pre žučno kritikovali. NJihov je interes da se možda pojavi neko, ko će možda greškom za njih sutra glasati.