Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanici Aleksandar Stevanović i Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o budžetskom sistemu, koji su podneli Narodnoj skupštini 8. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Stevanović želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo, jedna od najlepših stvari koja se desila u Srbiji u poslednje tri godine, od kako ova većina sprovodi reforme na način na koji ona zamišlja da treba da se uradi, je što je javni dug smanjen, značajno smanjen kao deo BDP, što je teret otplate javnog duga u odnosu na BDP otpao i što nama ne visi bankrot nad glavom u ovom momentu. To je nešto što svako normalan treba da pozdravi i to su svi normalni i uradili, i međunarodne institucije i svi koji se nešto razumeju u ekonomiju. To je činjenica.

Ono što meni ostaje nejasno je što u tom Zakonu o budžetskom sistemu stoji kolika je maksimalna granica duga, konsolidovanog duga Republike Srbije i ona kaže – to je 45%. Naš dug opada, to je činjenica, ali proći će još godine dok opadne na 45%, uz pitanje da li je to neophodno. Mastriht, koji propisuje kriterijume konvergencije, da bi jednog dana evro bio srpska valuta, kaže – 60% je u redu. Možda i nema potrebe da idemo toliko nisko.

Takođe, ako pogledate nekada kako izgledaju ozbiljne države, ja mislim da su SAD izuzetno ozbiljna zemlja. Svake godine postoje velike rasprave oko toga kako izmeniti zakone koji definišu maksimalan nivo zaduženja SAD i svake godine oni imaju rasprave o tome da li se granica sme podići ili ne sme, ali nikome ne pada na pamet da se dodatno zaduži samo zbog toga što misli da je to u redu. Ne, prvo se izmeni zakon. Jedna stara većina je prestala da se obazire na taj zakon i zadužila se mnogo iznad 45%.

Ono što ja stavljam kao zamerku je zašto sada, kada smo imali izmene Zakona o budžetskom sistemu, jednostavno nismo napisali da je gornja granica duga Republike Srbije 60% i da će to biti postignuto u naredne dve godine? Time bi pokazali, pored toga što smo radili ozbiljno u ovoj zemlji, da se smanji zaduženost zemlje, da smo ozbiljno postavili zakone, da sa ozbiljnim zakonima idemo na evropski put i da šaljemo jednu krajnje ozbiljnu poruku, a to je da ono što stoji u Zakonu o budžetskom sistemu, kao jednom ključnom sistemskom zakonu, jeste za nas sveto pismo i to nije nikakav napor i to u stvari nije nikakav napad na bilo koga, nego priznanje onoga što se desilo i jedno veliko priznanje da smo mi danas odlučili, npr. kada bi odlučili da prihvatite ovaj predlog, da se povinujemo standardima Mastrihta, bar nekih deset godina ranije i da pokažemo da smo zemlja koja je mnogo bolja po kriterijuma konvergencije od mnogih zemalja koje danas imaju evro kao svoj novac.Dakle, ispravka je tehničke prirode, ali u suštini, kada malo bolje pogledate, ispravka je jedna velika poruka ozbiljnosti, ako bi se desila.

Zahvaljujem.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Branka Stamenković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o dualnom obrazovanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.

Ova Narodna skupština u ovom sazivu donela je jesenas Zakon o dualnom obrazovanju, na koji imamo velike primedbe kao poslanička grupa i protiv čijeg usvajanja smo se borili argumentima tokom rasprave u oktobru mesecu.

Nismo uspeli da vas ubedimo. Zakon je donesen. Ono što ostaje kao način borbe protiv tog štetnog zakona jeste da predlogom povlačenja tog zakona pokušamo da ispravimo grešku koja je napravljena, a napravljena je velika greška i velika nepravda našem obrazovnom sistemu, zato što je Zakon o dualnom obrazovanju, poput još jedne zakrpe, samo stavljen na naš zastareo sistem obrazovanja u Republici Srbiji koji odavno plače za reformom.

Umesto da krenemo i da reformišemo i da modernizujemo naše, pre svega, osnovno obrazovanje, kako bi deca na kraju osnovnog obrazovanja imala dovoljno dobro znanje da upisuju gimnazije i dalje fakultete, mi praktično donošenjem ovog Zakona o dualnom obrazovanju kažemo – u redu je da deca na kraju osnovnog obrazovanja imaju vrlo slabo znanje i u redu je da ih onda preusmerimo na to da u životu budu jeftina radna snaga, a ne preduzetnici koji bi trebalo da pokrenu nepostojeću industriju u Republici Srbiji.

Dualno obrazovanje ima svoju svrhu i ima svoj smisao u državi koja ima jaku lokalnu privredu i industriju, kao što su to Austrija i Nemačka, iz kojih smo taj model zakona i prekopirali.

U Republici Srbiji mi još uvek nemamo jaku privredu. Nama trebaju prvo preduzetnici da se izrode iz našeg obrazovnog sistema, koji će da pokrenu i da izgrade tu snažnu privredu, da bi onda Zakon o dualnom obrazovanju imao svoju svrhu i smisao.

Stoga, predlažemo da se povuče ovaj zakon, da prestane da važi i da se svi resursi koji su sada opredeljeni za njegovo uvođenje preusmere na reformu osnovnoškolskog i predškolskog sistema, kako bismo proizvodili preduzetnike, a ne jeftinu radnu snagu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Ana Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Stavljam ovaj predlog za glasanje.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja zakonitosti donacija SNS za kampanju za predsedničke izbore 2017. godine, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. decembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Zahvaljujem.

Praktično sam bila primorana da Narodnoj skupštini predložim da se obrazuje anketni odbor iz prostog razloga što Agencija za borbu protiv korupcije jednostavno ne radi svoj posao.

Ovo me i ne čudi, imajući u vidu da je nedavno na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije postavljena osoba koja je upravo bila donator u predsedničkoj kampanji Aleksandra Vučića u vreme predsedničkih izbora 2017. godine.

Podsetiću vas da poslanička grupa DJB i ja smo prošle godine u junu izvršili jedan, kako da kažem, uvid u to ko su bili donatori predsedničke kampanje i među donatorima su se pojavili različiti funkcioneri. Pomenula sam već i direktora Agencije za borbu protiv korupcije. Zatim, imamo i pojedine narodne poslanike koji sede danas ovde sa nama u sali, članove njihovih porodica. Ono što je neobično, imamo i korisnike socijalne pomoći. Neobično je to da oni primaju mesečno negde oko 8.000 dinara, a bili su u stanju da predsedničku kampanju podrže sa čitavih 40.000 dinara. Neobično je to, jer pitamo se od čega su oni praktično živeli tih pet meseci, koliko su morali da odvoje na ime kampanje predsednika države?

Podsećam vas i da je u kampanju nepoznatim tokovima uneto negde između 2,2 miliona evra. Negde oko 7.000 donatora predsedničke kampanje je uplatilo identične iznose od 40.000 dinara. Predsednik Republike je u jednoj emisiji, gostujući, pokušao da objasni to tako što je praktično na jedan plastičan način pokušao da objasni situaciju u kojoj dva čoveka sede u kafani, treći dođe i ponudi im određenu količinu novca da zajedno oni uplate na račun njegove kampanje.

Dakle, osim što je ovo u suprotnosti sa zakonom, mene zanima i poreklo novca, tih 2,2 miliona, koliko je uplaćeno za predsedničku kampanju. Imajući u vidu da Agencija za borbu protiv korupcije, kao što sam ranije objasnila, nije smogla snage, odnosno nije dovoljno nezavisna institucija u ovom trenutku, smatram da Narodna skupština ima dužnost da organizuje anketni odbor koji će se pozabaviti ozbiljnije ovom temom. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanici Tatjana Macura i Branka Stamenković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložile su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Tatjana Macura, LJupka Mihajlovska, Branka Stamenković 8. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jedna od najvećih mana, jedna od najvećih tragedija u Narodnoj skupštini Republike Srbije je što se pojedini zakoni, kakav je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, usvajaju u objedinjenoj raspravi, sa potpuno nelogičnim tačkama na dnevnom redu. Zbog toga, ovaj zakon je stupio na snagu, sad će skoro godinu dana, imamo jednu, da kažem, jako lošu primenu istog zakona. Kada sam pisala predlog izmene ovog zakona, tada sam samo ono što mi je na prvi momenat palo na pamet pokušala da izmenim, međutim, tu se stvorio prostor danas se menjaju mnoge stvari.

Jedna od stvari koju bih želela da Skupština razmatra je da se stvori jedna obaveza da svaka područna policijska uprava ima obavezu da ima najmanje jednog obučenog policijskog službenika za slučajeve porodičnog nasilja. Poznato je da su, nažalost, u nekim sredinama policijski službenici prilično tolerantni na slučajeve porodičnog nasilja i jako često odgovaraju žrtvu da primeni neke od narednih koraka.

Takođe, jedna od stvari koju smo mogli odmah da uočimo, još kada je trajala rasprava u novembru 2016. godine, je da se mera zadržavanja ne ograničava, odnosno ne odlaže se ukoliko je učinilac nasilja pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. Dakle, ja bih molila da Narodna skupština prosto razmotri još jednom da bi bilo poželjno da učinioce nasilja prvo otreznimo ili dovedemo u neko stanje pribranosti u kojem može da razume koje su mu mere, hitne mere izrečene.

Treća stvar koju predlažem je da se žrtva obavesti o tome koje su hitne mere izrečene učiniocu nasilja. Imali smo nedavnu situaciju u Zemunu, dakle nedaleko odavde, samo par sati nakon što je prijavila žrtvu, nakon što su izrečene hitne mere, učinilac nasilja je došao i vatrenim oružjem napao žrtvu.

Takođe, predlažem da se grupi za koordinaciju pridruži osoba koja bi mogla da pomogne na adekvatan način žrtvi porodičnog nasilja, da ne primoravamo žrtvu nasilja da ponovo prolazi kroz neke procese koje verovatno želi da zaboravi ili želi da se izuzme iz istih. Dakle, najveći teret objedinjenih rasprava su upravo ovakvi zakoni koji ne bi smeli ni po koju cenu da ulaze u neke političke okvire. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Radoslav Milojčić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Radoslav Milojčić želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je izuzetno važan zakon koji je pred nama. Ovo je izuzetno važan zakon, kao što je i sistem odbrane izuzetno važan sistem za funkcionisanje čitave države.

Odmah da kažem da ne očekujem da će vladajuća većina iz SNS podržati ove izmene i dopune zakona, iako su na njima radili ozbiljni i odgovorni ljudi koji se celog svog života bave sistemom odbrane i Vojskom Republike Srbije. Ne očekujem iz razloga što je upravo vladajuća većina za ministra odbrane predložila i postavila Aleksandra Vulina i poznat nam je vaš plan u vezi tog sistema.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama 97. stava 1. u tačkama 4), 6) i 9) Ustava Republike Srbije, kojima je predviđeno da upravo Republika Srbija obezbeđuje i uređuje odbranu i bezbednost svih njenih građana.

Zakon o odbrani je nedovoljno obuhvatan i ne pruža odgovore na suštinska pitanja. Jedan od osnovnih razloga je i zastarelost osnovnih strateških dokumenata, ali upravo i zanemarivanje aktuelnih bezbednosnih procena, kako u Republici Srbiji, tako i na globalnom nivou i u regionu i okruženju.

Nužno je uspostaviti sklad Zakona o odbrani, pre svega, sa Zakonom o vanrednim situacijama. Nije dobro za bezbednost države, za bezbednost njenih građana, a ni za čitav sistem odbrane da nemamo kompatibilan Zakon o odbrani sa Zakonom o vanrednim situacijama.

Predložili smo ozbiljne predloge u izmenama i dopunama Zakona o odbrani. Zahvaljujem se i generalu Sreti Malinoviću i Petru Dojčiću koji su radili na ovim izmenama i dopunama i ne vidim ništa sporno u ovim izmenama i dopunama. Ako je sporno to što predlažemo mi iz DS, nemamo problem da ovaj zakon povučemo i da ga predložite vi, jer ne znam šta je sporno u članu 1. koji kaže da su osnovni strategijski dokumenti: Strategija nacionalne odbrane i bezbednosti Republike Srbije, Strategija odbrane Republike Srbije, doktrina Vojske Srbije i dokumenti u oblasti nevojnih izvoza, rizika i pretnji. To je ono što je potrebno u ovom trenutku i ne znam zašto ne stavite ove izmene i dopune zakona na dnevni red. Hvala.