Došli smo do kraja načelne rasprave. Želim da se zahvalim ministru što je bio korektan, što je odgovarao na pitanja. Nisu svi ministri raspoloženi da odgovaraju na pitanja, a raduje me u vašem poslednjem odgovoru da stavljamo stručnost ispred papira, jer dok je papir bio na prvom mestu, napravili smo taj fenomen kupljenih diploma.

Moramo naći način i sa tim da se izborimo, i ako bi mogli nekako to da obećate da ćete da se trudite, to bi bilo sjajno.

Nećemo se videti sada u raspravi u pojedinostima, žao mi je zbog toga, neću imati priliku da predstavim svoje amandmane, zato što su poslanici vladajuće koalicije opet uzurpirali svo vreme predviđeno za predstavljanje amandmana.

Želim vam svu sreću da to nekako psihički preživite, jer nekako zamišljam da ćete ne jednom, u sebi pomisliti i plakati za Brankinim amandmanima o besplatnim udžbenicima.

Oko besplatnih udžbenika se nećemo nikada složiti ili čini mi se u stvari da je žalosno to što se mi slažemo. Verujem da ministar smatra da bi to bilo sjajno da sva deca imaju udžbenike, ali insistira da nema para.

Ono u čemu se ne slažemo je da ja tvrdim da para ima i od ministra očekujem da se rukama i nogama sa tog mesta na kome se nalazi bori, da ovo bude prioritet, a za to je najbolja populaciona politika, pomoći roditeljima da ekonomski mogu da izdržavaju više od jednog deteta.

Na kraju još samo želim da kažem da u ovoj Narodnoj skupštini kada poslanici vladajuće koalicije dobacuju, onda je to tradicija parlamentarizma.

Kada ja prihvatim tu tradiciju, onda je to za opomenu.

Sram vas bilo dvostrukih aršina.

Toliko od mene.

Koleginice Stamenković, nemojte da iznosite neistine. Niko vas nije ni ometao, niti vam dobacivao. Niko.
Možda su poslanici između sebe pričali, ali niko vam nije dobacivao.
Jako je bezobrazno što optužujete kolege koji zaista ništa nisu uradili protiv vas dok ste vi diskutovali.

Ja pričam uopšteno.

Nemojte vi uopšteno. Optužili ste direktno poslanike sa kojima se vi ne slažete da vam dobacuju i da vas ometaju, a da ja kao predsedavajući imam dvostruke aršine, upravo ste to rekli.
Sada smo došli do toga da ste vi to uopšteno rekli.
Nema uopšteno.
(Branka Stamenković: Ne danas, generalno.)

A ne danas, a ne sada? Dobro.
Sviđa mi se takav način razmišljanja.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović.
Izvlite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Evo, imam još nekoliko minuta, pa i ja da kažem koju reč. Reč je parlamentarizmu. Podsetiću vas na reči jednog od teoretičara engleskog tipa konstituciunalizma i parlamentarizma, pošto svi znamo da je Velika Britanija majka parlamenta, koji je rekao da britanski parlament može sve, osim da muškarca pretvori u ženu. Vi ste uspeli čak i u tome. Vi ćete pročitati moju aluziju, znate na šta mislim. Sutra ćemo imati prilike da se oči u oči pogledamo, nadam se, sa Vladom i sa ministrima, poslednji je četvrtak u mesecu. Dakle, uspeli ste čak i u tome.

Ali, evo, da ne budu u tom smeru moje završna reči, hoću da kažem da će vladajuća koalicija, dakle, uspeti da usvoji svojom brojčanom nadmoću ovaj set od pet zakona, a ja želim ministrima, Šarčeviću i Ružiću, da ne dođu u situaciju da nakon dve godine, kao što je ovaj slučaj sa Zakonom o udžbenicima, da povlače zakone za koji se danas zalažu i da jednostavno kažu da institucije Srbije nisu izdržale pritisak ovih slova i ovih papira na kojima su napisani zakoni i da ne moraju da pišu neke nove zakone koji će biti upodobljeni sa realnim životom i realnom situacijom u Srbiji.

Dakle, ja vam želim da što više sprovedete dobrih odredaba. Naša poslanička grupa je takođe dala amandmane, ali kažem vam da ta sila i to samopouzdanje i to samouverenje će kad tad doći u sudar sa realnim životom i realnom situacijom u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri, verujem da je tok ove rasprave pokazao koliko smo samo bili u pravu kada smo na početku saopštili da ovim zakonima, ovim predlozima zakona zaista suštinski nema šta da se zameri, da su rešenja u njima zaista nesporno dobro i kada pogledate kako je tekla ova rasprava i juče i danas, suočite se sa činjenicom da su izgleda „najozbiljnije zamerke“ išle u smeru da će metar registar da bude oružje „Velikog brata“ i da će udžbenici koji sadrže više od 50 stranica da deluju zastrašujuće na đake. E, pa koliko je to ozbiljno svak može sam da zaključi, a toliko su ozbiljne i sve ostale zamerke, a ove su bile onako ponajkrupnije.

Naravno, izrekli su ih ljudi koji, evo, sad nam saopštiše nisu i dalje zaključili, a to Poslovnik lepo predviđa, koliko ko vremena za raspravu ima i kako može da ga koristi, pa su slobodni, naravno, i oni da to urade sutra ili bilo koji drugi dan, oni koji su završili izgleda sa glavnim utiskom u vidu plakanja više u sali nisu ni prisutni i oni koji su saopštili da Britaniju doživljavaju za neku majku, tako nešto.

(Dijana Vukomanović: Majka parlamentarizma.)

Šteta što tu za Srbiju nije bilo mesta u izjavi te vrste. Šteta, ali opet ništa neočekivano.

Jesu i ovi predlozi zakona, gospodo ministri, dobar dokaz da su zaslužena sva ona priznanja koja su dobili i resori koje vi predstavljate. Međunarodna priznanja za resor prosvete o kojima smo mi razgovarali i prošli put kada ste bili u ovoj sali, a i ona koja se tiču neposredno Kancelarije za IT i E-upravu, koja je dobila prestižnu nagradu pre sada neki dan, nagradu na svetskom nivou za doprinos razvoju informacionog društva koju dodeljuje Svetski samit.

Naravno da nisu bez razloga i bez osnova i oni dobri rezultati koje mi postižemo i ovde na domaćem terenu ne samo kroz dobre zakone koje usvajamo, a koji podstiču da mi budemo društvo znanja, da budemo društvo kompetencije, da budemo društvo sposobnih i zadovoljnih ljudi, već i da to gradimo korak po korak već danas, pa na primer kroz otvaranje novih naučno-istraživačkih centara uz saradnju našeg Ministarstva prosvete sa uspešnim domaćim kompanijama, kroz podršku različitim programima koji čine da naši ljudi na tržištu rada već koliko danas, već koliko sutra umeju da pruže više, da im posao bude lakši i da taj posao više vredi. Tako se odnose oni kojima je zaista do nečega ali suštinski i istinski stalo. Oni, dakle, brinu o poverenim resorima, oni brinu o poverenom im društvu, oni se trude da svakoga dana zabeleže neki novi rezultat i taj rezultat podrazumeva.

Da, bilo je o tome reči i danas, izgradnja one bazične infrastrukture tamo gde nedostaje, ali izgradnju ove moderne infrastrukture koja čini da mi budemo svesni u kojoj se godini nalazimo, da ne samo stižemo, već i gde god možemo prestižemo one najuspešnije i u domenu digitalizacije i u domenu E–uprave i svih ovih sjajnih primera o kojima su govorile naše kolege iz poslaničke grupe SNS čitavog dana.

I, kao što smo najavili, mislim da je to učinila upravo koleginica Obradović, budite uvereni, podržavaćemo dobra rešenja i ono što je za Srbiju nesporno korisno sa puno volje, sa puno truda, kako danas, tako i u raspravi i u pojedinostima sa velikom voljom. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Pošto nema više prijavljenih, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačka 1, 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo sutra, u skladu sa članom 205. Poslovnika, u 16.00 sati.